Srbija iduće godine možda dobija zakon koji bi kriminalce ostavljao bez imovine

Mafiju ruši samo zaplena svega otetog

Da je usvojen zakon o zapleni sredstava stečenih izvršenjem krivičnih dela, već bi bila blokirana sredstva drumskoj, saobraćajnoj, stečajnoj i carinskoj mafiji i, osim 70 miliona evra za koliko se terete, u budžet Srbije bi mogla da se sliju sva sredstva za koja optuženi ne mogu da dokažu zakonsko poreklo. Specijalno tužilaštvo je u 2006. pokrenulo postupak protiv 219 osoba i procenjuje se da je vrednost njihove nezakonito stečene imovine daleko veća od 70 miliona evra.

Do tog iznosa dolazi se zbirom iz optužnica i zahteva za sprovođenje istraga protiv četiri kriminalne organizacije. Zasad je najviše štete Srbiji napravila stečajna mafija, koja se tereti za krađu više od 50 miliona evra, i to u slučaju „C marketa“ za 20 miliona, a u slučaju „Poštanske štedionice“ za 14 miliona evra. Drumska mafija se tereti za šest i po miliona evra, a saobraćajna mafija za oko 200.000 evra. U istrazi se carinska mafija zasada tereti za više miliona evra.

Prema rečima Tome Zorića, portparola Specijalnog tužilaštva, u ovom tužilaštvu smatraju da bez oduzimanja imovine stečene kriminalnim poslovima nema zadavanja odlučnog udarca mafiji. Zbog toga su početkom ove godine predložili Ministarstvu pravde donošenje novih propisa.

- Za donošenje zakona o zapleni sredstava stečenih izvršenjem krivičnih dela mora da postoji politički koncenzus svih političkih stranaka i svih činilaca društva. Donošenje tog zakona je test poštenja za sve njih. Organizovani kriminal postoji samo zbog profita i imovine. Ukoliko uništite imovinu i profit, vi ste pogodili kriminal u srce. Isto važi i za korupciju. Specijalni tužilac Slobodan Radovanović uputio je Ministarstvu pravde februara ove godine Predlog zakona, ali još nismo dobili povratnu informaciju - kaže za „Blic“ Tomo Zorić.

U Ministarstvu pravde su nam rekli da su uradili Nacrt zakona o upravljanju oduzetom imovinom i da se on trenutno nalazi na usvajanju pred Vladom. Oni naglašavaju da je u izradi zakon o oduzimanju sumnjivo stečene imovine u građanskopravnim stvarima, u kome se odstupa od pretpostavke nevinosti, jer je osoba kojoj je imovina oduzeta dužna da dokaže legalno poreklo imovine. To će biti obuhvaćeno novim zakonom o krivičnom postupku, koji stupa na snagu u julu sledeće godine i pruža mogućnost za zaplenu imovine stečene krivičnim delom.

Zašto ovaj Predlog zakona Vlada još nije usvojila, nije poznato. Međutim, u izbornim kampanjama ovih dana često čujemo da bi mafijašima trebalo oduzeti imovinu, a takve izjave uglavnom daju članovi postojeće Vlade.

Vredi podsetiti da je oduzimanje imovine stečene kriminalom problem koji se rešava na međunarodnom nivou u Ujedinjenim nacijama i Evropskoj uniji.

Konvencija UN iz 2000. protiv organizovanog kriminala obavezuje države potpisnice da usvoje mere koje omogućavaju identifikaciju, praćenje, zamrzavanje i oduzimanje sredstava stečenih teškim krivičnim delima koje obavljaju transnacionalne kriminalne grupacije.

Evropska komisija je 16. aprila 2004. konstatovala da je oduzimanje sredstava i instrumenata za izvršenje krivičnog dela verovatno najefikasniji put za suzbijanje organizovanog kriminala.

Zorić objašnjava namere Specijalnog tužilaštva da se novim propisima teret dokazivanja zakonitosti porekla imovine prebaci na osumnjičenog.

- Primera radi, prema italijanskom zakonu njihov specijalni tužilac i šef policije zajedno sa finansijskim ekspertima prvo ispituju kolika je imovina osumnjičenog. Proverava se da li ima koncesije, odobrenja za izgradnju, za trgovinu, kredite, beneficirane zajmove. Sve provere se stavljaju pod finansijsku lupu. Proverava se imovina žene, dece i lica koja su sa osumnjičenim živela u porodičnom domaćinstvu u poslednjih pet godina - objašnjava Zorić.

Kako on kaže, proveravaju se i sve firme, korporacije i holdinzi, i to ne samo oni koji se vode na osumnjičenog i članove njegove porodice već svi koji su u vezi sa imovinom osumnjičenog i njegovim poslovnim aktivnostima.

- Kada se sve to obavi, specijalni tužilac poziva osumnjičenog i kaže mu: „Vaša imovina je ovolika, a vaši prihodi za poslednjih 10 godina ovoliki. Da li možete da objasnite razliku između prihoda i imovine?“ Ukoliko može da dokaže da ju je stekao legalno, imovina ostaje njegova. Ako ne može, sve se privremeno konfiskuje. Kada se donese presuda, imovina se trajno oduzima i plasira u državni budžet - kaže Zorić.

On ističe da je problem u postojećem zakonima to što se predviđa samo plenidba imovine koja potiče iz konkretnog krivičnog dela, koje je dokazano pravosnažnom presudom. On kaže da je zato tužilaštvo onemogućeno da proverava ostalu imovinu.

On navodi da osuđeni iz zatvora može preko svoje žene, kumova ili prijatelja da nastavi da vodi posao čak i ako mu se oduzmu imovina i sredstva. Zorić nije hteo da navodi primere za ovo, ali srpskoj javnosti je poznat slučaj Zorana Jotića Jotke, osuđenog vođe kriminalne grupe iz Kruševca. Policija je razotkrila njegov pokušaj da izađe na slobodu tako što je preko prijatelja uspeo iz zatvora da potkupi sudiju Vrhovnog suda Ljubomira Vučkovića, koji je bio zadužen za njegov predmet.

Profesor Goran Ilić, sa Katedre za procesno krivično pravo Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže za „Blic“ da se u u čitavoj Evropi primenjuju odredbe o zapleni imovine i da se tako seku koreni organizovanog kriminala. Prema njegovim rečima, i postojeći Zakon o krivičnom postupku daje mogućnost za privremeno oduzimanje imovine, ali se to retko primenjuje u praksi.

- Naši sudovi se retko upuštaju u trajno oduzimanje imovine. Izdvojen primer je odluka Veća sudija Radmile Dragičević-Dičić u slučaju Milana Zarubice, osuđenog za fabričku proizvodnju sintetičke droge. Postojeći propisi kod nas bi mogli da se izmene, tako da bi sud i tužilaštvo mogli da blokiraju imovinu i da se na teret osumnjičenog stavi dokazivanje porekla imovine. Mora da se vrši i objektivna procena imovine, a to bi radila posebna specijalizovana agencija - kaže profesor Ilić.

I profesor Milan Škulić sa Pravnog fakulteta smatra da bi oduzimanje imovine moglo da bude uređeno propisima, pa da se imovina oduzima u poreskim ili upravnim postupcima, a ne krivičnim.

Vuk Z. Cvijić

    Kako diler može da sačuva imovinu od 250 miliona evra

    - Na primer, diler droge koji je prodao 10 kilograma heroina zaradi oko 250.000 evra jer gram košta oko 25 evra. Država po sadašnjem zakonu uzima samo taj novac, iako mi sumnjamo da je svu imovinu, koja vredi 250 miliona evra, stekao prodajom droge. Ne možemo da mu diramo ostalu imovinu. U Italiji bi morao da dokazuje poreklo celokupne imovine, i ukoliko ne uspe, bila bi mu oduzeta - ističe Tomo Zorić, portparol Specijalnog tužilaštva.


    Skup u februaru

    Na poziv specijalnog tužioca Slobodna Radovanovića u Beogradu će u februaru biti organizovana Međunarodna konferencija o zapleni imovine.

    Na konferenciji će učestvovati vodeći stručnjaci iz Italije i SAD.

    - Na toj konferenciji srpska javnost će čuti iznenađujuće stvari o tome u kojoj fazi postupka se oduzima imovina. To se u svetu radi još u vreme pretkrivičnog postupka - kaže Tomo Zorić.


Izvor: Blic