Зашто је Динкић натерао Цветковића да га смени
објављено: 16.02.2011.

Потези лидера Г 17 плус водили су изборима. Онда је показао да неће изборе. Да ли је променио циљ слутећи да неће имати подршку свих својих посланика


Млађан Динкић је већ на почетку мандата оптужио премијера Цветковића, односно владу да нема ауторитет Фото Танјуг

Млађан Динкић се повукао неочекивано, супротно свом темпераменту. Тако је завршена једна рунда отвореног сукоба у владајућој коалицији који је букнуо у за њу најнезгоднијем тренутку.

За Мирка Цветковића то је само део посла који ће сада морати да заврши. Њему се отвара могућност да на последњој четвртини мандата буде доживљен као одлучни премијер. Наравно, премијер коалиционе владе има онолико одрешене руке колико се договоре лидери партија и тако је у целом свету и то није ни посебност ни усуд Србије. Веровање да премијер коалиционе владе може да тресне руком о сто када год му се ћефне јесте политички дилетантизам и неукост.

Цветковић ће бити тај који ће рећи у наредне две недеље ко од министара још није задовољио. Тачка на реконструкцију владе биће стављена. Шансе да влада после тога продише новим еланом су пола-пола.

Одлучујући се за смену Динкића део владајуће коалиције је послао довољно јасну поруку. Изабрао је превремене изборе решавајући дилему да ли су они бољи од таљигања владе уз непрекидно и разарајуће међусобно оптуживањe.

Али Динкић је управо својим неочекиваним потезом у овом тренутку отклонио могућност превремених избора. Разумљиво је да ће влада насупрот настојањима опозиције покушати да одложи расписивање избора. Покушаће то да учини суочавајући опозицију са оптужбом да ако хоће изборе сада и одмах одлаже пут Србије у Европу што ће рећи и коришћење европских фондова, најизвеснијег извора инвестиција у временима невиђене економске кризе када су инвестиције ређа појава од задовољног грађанина Србије. Видећемо да ли ће то зауставити Томислава Николића у куповини стиропора.

Превремени избори били би готово неминовни да је у складу са својим темпераментом Динкић напустио владу у пратњи министара из Г 17 плус. У том случају једино што би спречило ванредне изборе била би подела унутар посланичког клуба странке која је од експертске постала у много чему популистичка.

Нико на седници Председништва Г 17 плус није дигао глас против Динкићевих потеза, али сви су тражили да се „спусти лопта” и да се са демократама договоре о потезима. За паметног је и то довољан разлог да верује да ће га напустити бар осморо од 24 посланика у Скупштини Србије. Коначно, Динкић памти како су „човићевци” бирајући између свог лидера Небојше Човића и премијера Војислава Коштунице изабрали овог другог.

Сви посланици Г 17 плус јесу потписали бланко оставке. Динкић, међутим, не би могао да их активира у овом тренутку када постоји изричит захтев Европске уније да се оне укину. Бланко оставке су постале безвредан папир и партијски лидери, укључујући и Динкића, већ су прогутали ту горку пилулу.

Динкић јуче није могао да прогута много горчу пилулу: оптужбу да је срушио још једну владу. Политички трач да је Динкић рушилац влада је у политичкој чаршији постао неспорна догма од које Динкић никако не може да се одлепи. Истина је да он није срушио све владе у којима је био, суштински није ниједну, али ће 90 одсто људи у Србији на самртној исповести да се закуне да је Динкић срушио не само владе у којима је био него и оне у којима није био. После рушења владе Мирка Цветковића, Динкић са свим регионима света не би имао шта да тражи на било којим изборима у Србији. Да се повукао из владајуће коалиције Динкић би доживео распад Г 17 плус и Удружених региона Србије и свој нестанак са политичког неба. 

Зашто је онда Динкић изазвао сопствено смењивање? Динкић је одличан политички стратег, али је његов темперамент узрок повремене аутодеструкције. У томе је он сличан Војиславу Шешељу, луцидном, брзомислећем политичару који као да у себи има уграђен неки самоуништавајући чип. Он се активира у погрешном тренутку, зато је разоран.

Динкић је и сада радио све што је чинио увек. Нападао је владу у којој је потпредседник плус лидера владајуће коалиције. Чинио је то и у претходним владама у којима је био, радио је то и од почетка мандата владе Мирка Цветковића. Премијера, односно владу, Динкић је већ на почетку мандата оптужио да немају ауторитет, тврдећи без иједног доказа, да њима управљају људи изван владе. Заборавио је при том да је управо он био иницијатор Савета за инфраструктуру у који је позвао Бориса Тадића и којим је „развластио” и Цветковића и Мркоњића и Калановићку и Дулића...

Из неког разлога Динкић је уверен да јавно може да напада владу у којој ради, па и онда када она донесе одлуку која потом добије и већину у парламенту. Било је тако у случају продаје НИС-а Гаспромњефту. „Зашто толеришете такво понашање Динкића”, питали су новинари Мирка Цветковића на једном неформалном сусрету. „Решио бих то за 15 секунди када ово не би била коалициона влада”, одговорио је Цветковић.

Ново у Динкићевом понашању у јануару и фебруару био је само интензитет удараца које је упућивао коалиционим партнерима. Процењивало се да је узрок томе његов страх од договора ДС–СНС, односно од промене изборног закона. У оба случаја он више не би био министар. Избори, одмах пре договора Тадић–Николић и пре промене изборног закона, изгледало је да је био циљ Динкићевих напада на владу и председника републике. Изгледало, све док Динкић, очигледно потпуно затечен одлуком Цветковића, није изненадио и себе и све друге.

Остајемо у влади да би Србија добила статус кандидата за ЕУ и да завршимо започете инвестиције, образлагао је Динкић свој став председништву Г 17 плус. Спуштамо лопту, закључило је председништво. Била је то најбоља одлука за Динкића и за Г 17 плус којом се окончава период самодеструкције.

Тиме, међутим, ова политичка игра није завршена. Цветковић је повукао још један потез, рекао је да би Динкић био смењен и да није по медијима прозивао владу зато што је крив за раст незапослености. Уверљив знак да ће део владајуће коалиције скупље него што се мислило наплатити Динкићу прозивке у јавности.

Тако је Динкић натоварио себи на леђа тежак политички крст. Остатак владе је показао да је много чвршћи и одлучнији него што су претпостављали и верни гласачи Демократске странке, а она да неће по сваку цену одржавати у животу коалицију чији је стожер.

Наравно, остаће и питање зашто је све ово требало Динкићу ако му је Борис Тадић, лидер стожерне странке коалиције, рекао да ће реконструисати део владе који држи Демократска странка чак и ако Г17 и СПС своје министре оставе нетакнутим. Рекао му је то пре него што је Динкић детонирао неколико медијских бомби.

Извор : Политика

Video si onu čedinu histeriju oko rušenja-ne rušenja vlade zbog EU. Mislim da im je jajca stegao peder iz Brisela da se smire i ne budu neozbiljni u času kad se prihvata sportazum o pridruživanju. Čeda je mogo da laje, Toma da priča svašta ali su obojica i Dinkić treći prosto ostali bez glasa u pola svojih političkih bravura. Za razliku od njih ono lukavo krme stoji bolje nego ikad

Ма дајте!   Динкић одговоран за свеукупне лоше резултате владе? Можда колико и сви остали, али да је Србија у кризи само због Динкића је обична глупост.

Динкић крив, а Цветко главни...бота необавештен

Што је најгоре, и јесу 

Opozicionar u Vladi

Ekonomska kriza, nezadovoljstvo građana životnim standardom, štrajkovi zaposlenih u javnom sektoru i približavanje izbora, uzburkali su političku scenu Srbije. Stiče se utisak da se u Srbiji trenutno vodi samo politička kampanja, u kojoj svaka stranka pokušava da zauzme što bolju poziciju pred izbore koji bi trebalo da se održe sledećeg proleća.

Vladu Srbije čine koalicija “Za evropsku Srbiju”, koja je sastavljena od pet stranaka, među kojima vodeću ulogu ima Demokratska stranka (DS) predsednika Srbije Borisa Tadića i koalicija okupljena oko Socijalističke partije Srbije (SPS), sastavljena od tri stranke, kao i dve stranke nacionalnih manjina. Premijer je nestranačka ličnost, ekonomista Mirko Cvetković, pored koga u Vladi sedi još dvadeset šest ministara, od kojih su pet žene.
Svetska ekonomska kriza je teško pogodila inače slabu i ranjivu srpsku ekonomiju. Zemlja je skoro potpuno ostala bez direktnih stranih investicija kao i prihoda od privatizacije, od kojih je veoma zavisna. Pokušavajući da ispuni osnovni spoljnopolitički cilj – članstvo zemlje u Evropskoj uniji, Vlada je morala da rešava dva nasleđena problema – saradnju sa Haškim tribunalom, odnosno hapšenje bivšeg komandanta vojske bosanskih Srba generala Ratka Mladića i samoproglašenje nezavisnosti Kosova, koje je podelilo međunarodnu zajednicu. Postignut je uspeh u evropskim integracijama, ali se nisu pronašla rešenja za goruća ekonomska pitanja. Istinu govoreći, u sudaru sa ekonomskom krizom nisu se bolje snašle ni mnoge druge evropske vlade. Građani Srbije mogu da budu veoma srećni situacijom u svojoj zemlji, ako pogledaju šta se dešavalo u Grčkoj, Mađarskoj, na Islandu… Ipak, retko koja evropska vlada ima tako nizak rejting među svojim građanim kao srpska. U čemu je problem sa Vladom Srbije?
Premijer Cvetković je tehnokrata, bez uticaja u vladajućoj Demokratskoj stranci, a potpredsednici Vlade i ministri su predsednici manjih stranaka ili visoki funkcioneri DS-a. To je razlog za činjenicu da oni imaju direktan politički kontakt sa predsednikom Republike, koji je istovremeno i predsednik DS-a. Premijer bez političkog uticaja ministrima u sopstvenoj vladi ne uspeva da nametne zajednički program. Zato Vlada Srbije radi sporo, uz mnogo kompromisa među članicama koalicije i bez pravog odgovora na najvažnije ekonomske i društvene probleme. Vlada u javnosti ostavlja utisak razjedinjenosti i neefikasnosti, zbog čega joj je rejting veoma nizak. U nedostatku snažnog političkog autoriteta na čelu Vlade, odnosi među ministrima i njihovim strankama su veoma loši. Na ovu činjenicu prvi je javno ukazao potpredsednik Vlade i lider G 17 plus, jedne od manjih stranaka vladajuće koalicije, Mlađan Dinkić. On je u javnom TV nastupu napao premijera, a pojedine ministre sa kojima sedi u Vladi nazvao „poltronima” i “nesposobnjakovićima”! “Pokušavam da pričam sa onima koji odlučuju. Naš premijer ništa ne odlučuje. Odlučuje predsednik (predsednik Republike Boris Tadić,) pa ko bi drugi? To svi znamo i šta ima da se foliramo. Umesto da stave svoje najbolje ljude, moji partneri u prve redove stavljaju poltrone i nesposobne i zato idemo sporo. I onda morate da radite i tuđi posao. A kad počnete da radite tuđi posao, postanu ljubomorni na vas jer ja imam rezultate. Onda me napadaju umesto da se bave svojim poslom”, izjavio je veoma oštro Dinkić. Ta izjava je izazvala krizu Vlade, a Dinkić već nekoliko nedelja bojkotuje sednice Vlade i ne dolazi na njih. Nekoliko visokih funkcionera Demokratske stranke mu je oštro odgovorilo, a prema pisanju uglednog dnevnog lista Blic, poručeno mu je da “bi najbolje bilo da sam da ostavku”. I zaista zvuči skoro nemoguće da posle svega što je rekao, Dinkić ponovo sedi na sednicama Vlade pored premijera Cvetkovića koji “ništa ne odlučuje”. Ili da sedi pored ministara koje je nazvao poltronima i nesposobnjakovićima. Kada je dao ovakvu izjavu Dinkić je bio svestan posledica koje će ona izazvati. Da li je njome želeo da izazove vanredne izbore tako što bi srušio treću vladu za poslednjih deset godina? Dinkić, čija je stranka bila deo svih vlada u Srbiji od demokratskih promena 2000. godine, do danas je zaslužan je za prevremeni prekid mandata dve vlade – 2003. i 2007. godine. Ili je ovaj put Dinkić želeo da svojim izjavama izazove raspravu o radu Vlade i njenu rekonstrukciju?
G17 plus je mala stranka. Njen najveći uspeh kada je samostalno nastupala na izborima je oko 11 odsto podrške biračkog tela. Prema sadašnjim anketama, ova stranka ima oko pet odsto podrške birača. Tokom jedanaest godina neprekidne vlasti, Dinkić i njegova stranka su postavili više stotine ljudi na veoma važne državne položaje - uglavnom one koji imaju veze sa ekonomijom i privredom. Opstajući u svakoj vlasti, uspeo je svoje kadrove da sačuva od smena koje sa sobom nosi dolazak nove vlade. Godinama kontrolišući finansijski sistem zemlje, Dinkić je uticao ne samo na postavljanje u državnoj administraciji, već i u nezavisnim agencijama i drugim finansijskim institucijama, kao što su banke i osiguravajuće kompanije.
Dinkić nije tipičan srpski političar. Čak i njegovi najveći protivnici priznaju mu možda najveću energiju i efikasnost na političkoj sceni Srbije. Jedan je od retkih srpskih političara koji svoje poteze planira godinama unapred. Kada je 2008. godine tražio da se osim privredom bavi i regionalnim razvojem, niko nije ni sanjao da će od toga napraviti novu stranačku politiku. Na njegovo insistiranje je donet Zakon o regionalnom razvoju, obezbeđena su sredstva za podsticanje razvoja regiona, a pojedini gradovi i regioni u Srbiji dobili su posebne podsticaje za privlačenje stranih investicija. Tek kada je sve to obezbedio, Dinkić je obelodanio da osniva novu stranku – Ujedinjeni regioni Srbije. Dinkić jednostavno zna kako da iz sprovođenja državne politike izvuče političku korist. Svakog dana je u drugom gradu i otvara nove pogone bez obira da li će u njima biti zaposleno 10 ili hiljadu radnika. Veoma vešto koristi državne suvbencije koje daje njegovo ministarstvo stranim investitorima za svako novootvoreno radno mesto. Na taj način strane investicije koje Dinkić “obezbeđuje” Srbiji, uglavnom putem suvbencija, plaća država u prvih nekoliko godina. U situaciji u kojoj nema ozbiljnih investicija i takva ulaganja su dobrodošla. Zato Dinkić, sa punim pravom, svojim kolegama iz Vlade koji ga kritikuju da koristi državnu funkciju za promociju, može da kaže – uradite nešto više od mene. Upravo zato ne treba da čudi što je upravo Dinkić otvorio pitanje kredibiliteta i autoriteta Cvetkovićevog kabineta. Mnogima je to zazvučalo kao da Dinkić želi da sruši i treću vladu. Njegova računica je ovog puta drugačija.
Bez obzira na sve razlike koje među sobom imaju koalicioni partneri u Vladi, svi se slažu da je potrebno više dinamike i energije u radu. Izbori se približavaju, ekonomska situacija je veoma teška i bez perspektive da će se do sledećeg proleća promeniti i da će građani osetiti da žive bolje. Vladajuća koalicija do termina održavanja redovnih izbora može da očekuje samo dve pozitivne stvari, za koje može da se nada da će joj poboljšati šanse na njima – prodaju Telekoma i dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Prodaja Telekoma je već postala sporna u smislu da joj se većina građana, stručna javnost, opozicija, pa i deo vladajuće koalicije protivi. Štrajkovi i sve veći zahtevi zaposlenih u javnom sektoru nagoveštavaju da će prihod od prodaje Telekoma unapred biti potrošen na plate, odnosno na javnu potrošnju. Dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji za Srbiju će biti moguće krajem godine, pod uslovom da sve ide po planu. Međutim, ovaj spoljnopolitički uspeh ne može da ima dugotrajne pozitivne efekte. Istraživanja su pokazala da je u decembru 2009. godine, kada je Evropska unija (EU) ukinula Srbiji vize za putovanja građana, pozitivna promena raspoloženja građana u odnosu na Vladu trajala samo oko mesec dana.

Šta će učiniti vladajuća koalicija, ostaje da se vidi narednih dana. Da li će se odlučiti za rekonstrukciju, zamenu pojedinih ministara ili možda za vanredne izbore? Vlast je sebe dovela u situaciju da ovaj put može da bira samo najmanje loše rešenje za sebe. Najradikalnija promena bila bi ostavka sadašnjeg i izbor novog premijera. Sadašnjem premijeru se zamera da je, osim što nema autoritet i snagu da vodi Vladu, u potpunosti u senci predsednika Tadića. I predsedniku Tadiću se zamera da se isuviše meša u posao premijera i da svojim političkim autoritetom nije pomogao premijeru koji je tehnokrata da obuzda političare u Vladi. Ova primedba je samo delimično tačna. Tačno je da predsednik Tadić često radi stvari koje prevazilaze okvir njegovih ovlašćenja, pri tom se pozivajući na činjenici da je predsednik najveće stranke vladajuće koalicije. S druge strane, nekoliko političara u Demokratskoj stranci je uspelo da stekne autoritet i da se dokaže u javnosti obavljajući važne državne funkcije, a autoritet predsednika Tadića im nije smetao u tome. To su tri potpredsednika Demokratske stranke – Dragan Đilas koji je gradonačelnik Beograda, Dragan Šutananovac koji je ministar odbrane i Bojan Pajtić koji je predsednik regionalne vlade pokrajine Vojvodina (deo Srbije sa posebnom autonomijom). Među njima bi trebalo i tražiti naslednika premijera Cvetkovića ,ako se DS odluči za promenu premijera. Promena premijera je i veoma riskantan potez, jer se tako priznaje da su javnost i opozicija bili u pravu kada su govorili da Vlada ne radi dobro svoj posao. Pored toga, pitanje je da li novi premijer može bilo šta pozitivno da uradi na 16 meseci do izbora? Da li bi to značilo da bi Cvetkovićev naslednik bio politički potrošen za kratko vreme i ko bi pristao na to? Sada je više nego jasno da je izbor Cvetkovića, tehnokrate i vanstranačke ličnosti za premijera koalicione Vlade bila greška vladajuće koalicije koju nije moguće ispraviti. Kako se već kaže - “kada uđete u pogrešan voz, sve su stanice pogrešne”.

Veoma brzo bi se videlo da administracija nije smanjena ako se ukine nekoliko ministarstava. Zamena pojedinih ministara koju najavljuju pojedine stranke moguća je, ali se ni ovim potezom ne može obezbediti neka trajnija politička korist. Zamenom nekog ministra javnosti se šalje poruka da je stranka odgovorna i da je spremna da najviše državne funkcionere menja ukoliko ne rade dobro svoj posao. Međutim, nema i dalje odgovora na pitanje – zašto ste predložili ministra koji ne radi dobro svoj posao i zašto ste čekali tri godine da ga promenite?
Vanredni izbori u ovom trenutku su mogući samo ukoliko dođe do istupanja stranke potpredsednika Mlađana Dinkića iz Vlade. Pri tom, Dinkić mora da vodi računa da njegovi birači ne bi sa oduševljenjem dočekali da njihova stranka sruši proevropsku Vladu. Potreban mu je razlog, pa možda i zato svojim izjavama “kreira” svađu sa koalicionim partnerima. Zato će, ako se odluči na takav korak, izabrati neko polurešenje, poput napuštanja Vlade uz podršku u parlamentu do kraja mandata. Vanredni izbori, osim opoziciji, trenutno odgovaraju samo Dinkiću. Jednostavno, on se nalazi u svakodnevnoj kampanji duže od godinu dana. Ako bi do njih došlo, Dinkić bi u izbornu kampanju ušao kao pobednik, odnosno neko ko je srušio Vladu. Za ostale stranke vladajuće koalicije izbori, pod takvim uslovima, bili bi loše rešenje. One bi u kampanju ušle kao stranke koje su činile Vladu koja se raspala.
Za vlast je logično da vanredne izbore raspiše posle nekog uspeha poput dobijanja statusa kandidata za članstvu u EU.

Naravno, to ne garantuje pobedu na izborima, ali obezbeđuje inicijativu strankama koje su sada na vlasti.
Izborna kampanja u Srbiji je počela. Da li će ona trajati šesnaest meseci ili će se na birališta ići ranije, jedina je neizvesnost. Za građane Srbije je to loša vest, jer se do izbora niko neće baviti rešavanjem njihovih pravih problema. To znači i da neće biti sprovedene neophodne ekonomske i društvene reforme. Javna potrošnja neće biti smanjena, a plate u javnom sektoru kao i penzije će biti predmet političke trgovine. Problemima privrede i ekonomije se niko neće baviti osim kroz politički marketing. Svi ovi problemi će sačekati novu Vladu, ko god da je bude činio. Nažalost, ti problem biće samo uvećani.

 Извор: http://www.icp-co.com/index.php
 Аутори: http://www.icp-co.com/odborsavetnika.php

Михајлов: Владајућа коалиција у Зрењанину стабилна

ЗРЕЊАНИН - Градоначелник Зрењанина Милета Михајлов изјавио је да је владајућа коалиција у том граду стабилна и да Г17 плус остаје и даље партнер са којим ће се радити на просперитету Зрењанина.
Михајлов је на конференцији за новинаре рекао да су представници владајуће коалиције разговарали и да су "опстанак града, бољи живот грађана и нова радна места циљеви ка којима ће сви заједно радити".

"У овом тренутку није приоритет одржање власти у Зрењанину, већ су то наши грађани, а ми смо овде због њих и морамо завршити оно што је испланирано за ову годину", рекао је Михајлов.

http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/zrenjanin/mihajlov:-vladajuca-koalicija-u-zrenjaninu-stabilna_239179.html

Vic
Dinkić stupio u štrak
kraj vica

Mene sad zanima koja će skupštinska većina izglasati novog ministra umesto Mladje, ko će uopšte ući od stranaka u većinu koja potvrdjuje mandat novog ministra??

Evo, vi koji ovo pročitate, pokušajte da sastavite u današnjoj skupštini većinu koja potvrdjuje mandat novom ministru? Iz koje stranke bi bio novi ministar? Kako do većine bez mladjinih poslanika?

Ako već raskinu koaliciju sa G17+ na republičkom nivou, gde su onda sa većinom u skupštini Beograda, Vojvodine i mnogim opštinama?

Hteli bi svi oni bez Mladje, ali ne mogu, u tome je bolna tačka.

Pa Dinkic ce da predlozi ministra... Mada frka nastaje ako budu radili rekonstrukciju tj smanjenje ministarstava...

Slavica Đukić Dejanović : Neće biti rasprave o ostavci Dinkića na sednici Skupštine
16. 02. 2011. - 17:13h

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović rekla je danas da će parlament na vanrednoj sednici 21. februara samo konstatovati ostavku ministra ekonomije Mlađana Dinkića i da o tome poslanici neće raspravljati.



- U vezi sa inicijativom premijera Mirka Cvetkovića da se Dinkić razreši funkcije potpredsednika vlade i ministra ekonomije, Dinkić je tu inicijativu prihvatio, napisao ostavku, premijer je tu ostavku meni predao i ja ću o tome informisati poslanike - rekla je Đukić Dejanović novinarima u parlamentu.

Po Poslovniku o radu parlamenta, o ostavci ministra se ne raspravlja nego se ona samo konstatuje.

Đukić Dejanović je kazala da je ostavka Dinkića stigla u parlament, kao i ostavka ministarke za Nacionalni investicioni plan Verice Kalanović.

Parlament treba na sednici u ponedeljak da konstatuje i ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevića.

Dinkić, Kalanovićeva i Milosavljević su iz stranke G17 plus.

Na pitanje kada će Administrativni odbor i Skupština konstatovati prestanak mandata dva poslanika iz G17 plus koje će, kako je najavljeno, zameniti Dinkić i Kalanovićeva, Đukić Dejanović je kazala da u proceduri još nema takvih formalnih predloga.

Prema njenim rečima, na dnevnom redu vanredne sednice parlamenta u ponedeljak naći će se izmene Poslovnika o radu Skupštine koje se tiču odnosa parlamenta i nezavisnih tela, dva zakona iz oblasti finansija i dva zakona iz oblasti odbrane.

Povodom najave ukidanja prakse blanko ostavki poslanika, Đukić Dejanović je kazala da radna grupa radi na izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i da će javnost uskoro biti obaveštane o radu te grupe.

Izvor : Blic Online