Odavno druže u tuđem svetu
i tamne noći i dani beli,
izgledam kao ptica u letu
koja se stalno nekuda seli.

I sve mi češće uzdah zbog toga
i često zora budnome svane,
željan sam kraja rodnoga moga
i da mi sunce u njemu grane.

Naviru često sećanja razna
razni me snovi po noći bude,
duša je moja na pola prazna
bez rodnog kraja, bez rodne grude.

Nikada neću postati neko
ko kaže da je navik'o ovde,
uvek ću reći i uvek sam rek'o;
sve moje misli mom kraju vode.

I na kraj sveta mog'o bih ići
al' nikad drugim postao nebi,
ako sam mor'o iz njeg otići
rodni ću kraj nosit' u sebi.

I sve mi češće kroz glavu sine
i to bi mnogi morali znati;
ne mogu pare srećnim da čine
ako nam srce za nečim pati.

I mada od rodnog kraja daleko
al' ljubav ka njemu neće da sruše,
i ne delim ono što reče neko;
daleko od oka, daleko od duše!!!

lepo si to napisao ocu kuciiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii iiiiiiiiiiiii :anger:  :anger:  :anger:

Nisam ja... dobio na mail od druga iz holandije...

ma zna covek sta ga boli i sta oseca

hebiga... life sux

Auuu SF rasplakao si me...OCUUUUUUU KUCIIIIIIII

e pa pesma je jako lepa... sta da kazem osim...hocu i ja kuci! (a i idem uskoro )

I meni kuca dolazi uskoro ....

za koji dan eto i mene kuci:))

(samo cini mi se da cu se ovog puta vise radovati povratku u italiju..)

.... samo kazi kako treba da pustim kosu da bih licio na tebe u pasosu...