izvinjavam se. . pazicu od sad. hvala na savetu.

Kazu: posle j*** (da prostite) nema kajanja.
Pa lepo. I ne treba. Ako si imao sta da naucis iz neke situacije, naucio si (ili nisi) i ides dalje. Kajanje, posebno dugorocno kajanje, sputava razvoj, vodi u degradaciju i regresiju. Uglavnomom nas sam zivot dovede do tacke "pokajanja", bez mnogo reci i pompe... Jer kajanje je cesto puka zajeb***, ono, malo lazem sebe, malo druge... Nzm, biti sto istinitiji sa samim sobom za pocetak i za kraj... Da nije "gresaka" ne bismo se makli s mesta, iskustvo i sl. Usled neceg ucinjenoga zbog cega smo se mozda bas kajali, dolaze ponekad najvece vrednosti u zivotu, nastane novi zivot, od neprijatelja dobijete prijatelja (naravno moze i obrnuto), verujete nekome pa se samo tako stropostate na nos kad vas "izneveri'', ali naucis da se pouzdas u sebe, da slusas sebe, tako da je i to sjajno... Sta ima kome da verujes, svi smo na krivudavom putu. Ne mozes ni samom sebi bas da verujes, koliko smo promenljivi, a kamoli drugome... Ali zato mozes da volis druoga, tj. da ga pustis da zivi na svoj nacin i misli na svoj nacin (ne mislim naravno na patoloske ekstreme), a isto tako i sebe. Ne treba nam Strogi cika da nam sudi i da mu se umiljavamo, sve to nosimo u sebi i sudiju i razresitelja...

Pozdrav!
Fina tema i ono kao izvinjenje na podobranstvu u istu.

Pokajanje nije isto što i kajanje.
Kajanje je samo žal zabog nekih postupaka.
Pokajanje, sa druge strane, obuhvata priznavanje greške samom sebi i/ili drugima i preuzimanje odgovornosti za postupke.

Da, kajanje, pokajanje, metanoja... A bez Svesti, terminologija nista ne menja...
I dok nam je moderator iskljuicivo spoljasnji reper, cini mi se da smo daleko od iskrenog uvidjanja greske (da ne kazem greha), ili radije cina (misli, reci ili dela) koje je nama samima ili drugome nanelo stetu u bilo kom vidu, a jos manje motivacija, sila, unutrasnjih tenzija i rascepkanosti usled kojih u nekom trenutku mislimo i delamo na odredjeni nacin... (Pa posle kazemo: Boze oprosti.... iIli: Sta mi bi?)

Ili: Isuse Hriste, Sine Bozij, pomiluj me.
Ili se cak ni ne osvrnemo. Do daljnjeg...

Upoznaj samog sebe... Lako za reci... A zapravo celozivotni (neki bi rekli i visezivotni) proces sa neizvesnim rezultatom.

mislim da se taj proces nastavlja i nakon zivota...

jednog ili vise? 

Ja kad se iskreno pokajem osecam se tesko, jer sam ustanovio greh. .osvestio, valjda se tako kaze.

Nemojmo se praviti ludi. Onaj koji kaze da poznaje svoje grehe, taj ili je prosvece pa iz tog razloga, ili je lud, pa nezna sta govori. Treba poznavati zakone duhovnosti, da bi se shvatilo kakav uticaj imaju covekove misli. Onaj koji ne poznaje tako nesto, bolje da cuti, i uci.

Ne razumem sta si hteo da kazes. Kategoricku izjavu nisam navela.
Rekoh da smo male bebe u poznavanju sebe... Ili ti mislis drugacije?

Jel' ti poznajes svoje misli, svestan si ih u svakom trenutku? Mozes li da ne mislis o belom medvedu kad ti kazu - ne misli o belom medvedu? Mislis da imas kontrolu?
Ti znas sta poznajem, a sta ne? Pitam, jer ne razumem ton tvoj poruke...
Da cu da ucim - hocu, a sto bih morala da cutim?

Sta te je naljutilo u poruci?

Nije me nista naljutilo. .samo kazem, niko od nas ne poznaje sebe.