postoje onih famoznih 51%, pa postoji onaih 95%, znas na cega mislim. matematicki mora da postoji i 50%. jesu li to oni "mlaki"? imas li pravo na pokajanje? ili se to "ne racuna"?

pitam, da li mozemo da se pokajemo, iskreno, za sve ono negativno sto smo cinili i da prevagnemo ka pozitivnom?

uvek mozes. trazis oprostaj od onoga koga si povredio ali moras da oprostis i sebi (jer ti si sudija) da bi se inercija dogadjaja koje si pokrenula (karma) zaustavila. oprostiti i prihvatiti je uvek cilj igre, a onda se restartovati. bitno je da sebi ne nabacujes krivicu jer posle je tesko osloboditi se iste. svaki dan je novi dan. kad se probudis, ustanes i pitas: 'gde je ljubav?' trazis da budes od sluzbe drugima i sluzba ce ti i doci.
polaritet je fluidan. pumpaj ga koliko god mozes (u jednom ili drugom smeru, ali nikako malo jednom pa malo drugom )...

sami sebi praštate...ako je to iskreno onda se briše negativan zapis...

hvala deki, stvarno, svaki put kad neletim na zid ti mi das resenje


@slobadidi, da to je ono sto sam htela da cujem

Pojam hriscanskog pokajanja i pojam oprosta kao akta ljubavi prema sebi i drugome su poprilicno raznoliki - bar tako meni izgledaju. Dubina razlike polazi iz baze (kao i uvek) znacenja ili znacenja koje su prisivene recima koje koristimo da bi opisali u sustini isti proces koji treba da se desava u nama. Hriscani pokajanje stavljaju uz greh - a oprost je do Boga jer postoji osecaj podvojenosti od Boga i pojam Boga koji prasta ili ne a samim time nagradjuje ili kaznjava, kao i nas koji smo gresni od rodjenja i takvi i umiremo.

Ovo o cemu Deki prica a odnosi se ponajvise na Ra materijal ali i na mnogo drugi spisa datih ljudima tokom istorije - greh kakao ga Hroscani shvataju nepostoji. Postoji greska, ciji je koren pogresna samo-identifikacija a koja pak, opet ima koren (UVEK) u osecaju podvojenosti od Boga, ljudi i ostatka univerzuma. Iz osecaja podvojenosti dolazi do straha od opstanka a iz straha nastaje haos zbunjenosti i gubitak ljubavi. Greska ipak - nije vechna vec je ispravljiva u bilo kom trenutku naseg postojanja - sto bi Ra rekao - kad god to mi zazelimo jer nam je to garantovano pravom slobodne volje. Sad sam ovakav ali u sledecoj sekundi biram da to vise ne budem, ili u sledecoj godini ili bilo kada - vreme gubi znacaj kada se izabere istina i ljubav kao put jer patnja nestaje a time se lomi tocak vremena. Sto vish takvih trenutaka u nama sve manj gresaka i sve jasnija slika stvarnosti postaje pred nama. Samim tim kajanje ili pokajanje je pocetak ispravljanja greske ali ako se ne shvati na pravi nacin znaci samo prozivljavanje sopstvene greske nanovo korz grizu savesti i tugu koja hrani samu sebe.

Покајање је процес претварања негативне енергије у позитивну. Дакле, позитивно је покајати се!

Ми целога живота нешто праштамо.  Треба знати и шта треба опростити, не разуме то свако.  Најбоље је да са собом начисто одлучиш да све опростиш,осећаш се лакше,не носиш терет. .  Има људи који тешко праштају,то су обично они који имају материјални поглед на свет.  Тешко таквима.  Видите око себе све је материјално,све у том циљу.  Е сад,када би ти људи почели да сагледавају духовно,спознали би колико су били бизарни,банални,мали.  Таквим поступком би прво себи много учинили,вратили би се души.

dešavanja koja su u toku i ona koja slede nateraće mnoge da se okrenu duhovnosti i da počnu da se kaju...
ono što sam napisao se i dešava i oni koji imaju oči to i vide...

Ima ljudi koji ce drugome oprostiti ono sto sebi nikad nece. Kako takvog nauciti da oprosti sebi, tj da ne razdvaja sebe od drugog?

o još jedan crnac na forumu... de si brate