To je ono što smo sami svojim (ne)činjenjem stvorili.Već su naučnici počeli da se bave dužicom,jer su shvatili da se tu nalazi kompletan zapis naših života.Nađite knjigu ruskog hirurga dr Ernst Muldašev Od koga smo postali i videćete da je čovek došao do sličnih i istih saznanja kao i ja.

Занимљив тип овај Слобадиди.
Интересантно, али опет мислим да је освешћивање свог делања, тачније просветљивање Светим духом потребно за ово. Немогуће је кајати се искрено за нешто чега нисмо свесни, то је лицемерно.

Па наравно када је човек завршио Теологију, ако сам добро схватио.
Ја бих пре него што се брат огласи, рекао само да је тај Јустинијан био Србин - проверено.
А проглашен је за Свеца, заједно са својом женом Теодором.
Ко да смо имали Царева на претек...Какав је да је, наш је. 

I ja mislim tako .
Ako bi se covek kajao za nesto cega nije svestan ,gde bi ga to odvelo ?
U mazohizam ?

Дела из прошлих живота одређују нашу почетну позицију у овом. Ако неко није задовољан том позицијом, најбоље му је да прихвати одговорност за прошла дела макар их се ни не сећао. Зашто? Не знам, али даје добре резултате, бар у мом случају. А ако је неко задовољан својом почетном позицијом, онда нема за шта да се каје.

Него, има једна прича Старца Клеопе "Како ђаво обмањује човека" која ме је одушевила кад сам је прочитао, а има везе са покајањем. У прилогу је комплетан текст, а ово је део:

..........................................................................................................................
Јер Свето Писмо каже човеку да има Бога, да има ђавола, да има анђела, има пакла, има раја, има вечне муке, има вечне славе, има казне за грех, има на небу награде за добро дело. Свето Писмо је пуно таквих учења, и који га читају не верују теби. Чак и више од тога. Бог, када је саздао човека, ставио му је у душу и у тело осећање Бога. Ма колико био когод паганин, осећа да постоји невидљива сила у његовој души, а то је савест. Савест га гризе када чини зло и радује када чини добро. И глас савести не може бити одраз материје, нешто материјално, јер је невидљиве природе. Савест је глас Бога у човеку, и чим је згрешио, гризе га: "Зашто си тако учинио?" Може нико да га не кори. Може да га не види нико када чини грех. Кад год згреши, тај закон, који је Бог усадио Адаму прво, назван и законом природе или савести, одмах га гризе. Понекад га гризе тако јако, ако је грех велик, да га доводи близу очаја. Испуњава се онда реч која каже у псалмима: Карањима због безакоња покарао си човека, и истањио си као паучину душу његову (Пс 38, 14-15). То јест истањи се нада као паучина и, од многе гриже савести, скоро да изгуби наду.

Ако се савест упрља са много грехова, понекада тако јако гризе човека, да му та грижа савести постаје мука над мукама. Због савести не може ни да једе добро, не може више ни да спава, ни мира више нема, ни молити се не може. Савест гризе, гризе као црв у дрвету. "Зашто се учинио и зашто се разгневио Бога таквим гресима?"

Дакле, узалуд му ти казујеш да нема Бога, јер му савест казује, и - после савести - казује му и Свето Писмо. Ти велиш да учиш човека да нема Бога, да нема ђавола, да нема анђела, да нама пакла, на нема раја, али му савест казује да има, и Свето Писмо је пуно сведочења по којима се доказује да постоји Бог, да има анђела, има вечне муке, има вечне славе.

...

Ја толико кажем човеку: "Море човече, има Бога, има ђавола, има анђела, има вечне муке за грех и вечне славе за добро дело, али имаш још времена! Зар си глуп? Баш од данас да започињеш добро дело?"

Ако је дете, кажем му: "Море дете, ти од сада имаш да живиш! Долази младост, треба да се ожениш, треба да се проводиш на свету! Немој да изгубиш младост тако узалудно, јер живот треба проживети!"

А ако је младић, кажем му: "Након што се будеш оженио и засновао домаћинство, после тога ћеш отпочети добро дело. Сада једи, пиј, проводи се, чини сва зла, та млад си. Опростиће ти Бог, јер он познаје човекову немоћ. Покајање остави за сутра, остави за прексутра, остави за догодине, за касније".

Учим човека да одлаже покајање од данас за сутра, од сутра за прексутра! "Какву милостињу хоћеш сада да чиниш? Не жури! Покајаћеш се пред смрт! Сада хоћеш да постиш, да истрошиш здравље тела? Нека у старости, јер пост је за старе! Хоћеш да се молиш? Да изгубиш толико сати молећи се Богу? Па сада имаш посла. Ето, имаш да гајиш децу, имаш да стичеш кућу и мираз ћеркама, имаш да жениш и удајеш. Имаш толико!"

И забуним га са животним бригама и стално му казујем: "Остави за други пут". Када дође анђео и каже му: "Море човече, дај подушје за мртве!", ја му кажем: "Зар си глуп? Сада имаш да одеваш децу, имаш да правиш свадбу, имаш да чиниш то и то!" Анђео долази и каже му: "Море човече, хајде отпочни постити постове, током године, средом и петком!" Ја му кажем: "Немој постити, јер ћеш изгубити здравље! Ти треба да радиш, да скупиш имања, имаш да гајиш децу!"

Или долази анђео и каже му: "Море човече, исповедај се и остави грех, остави разврат, остави пијанство, остави дуван, остави псовке!". "Ех, зар још од сада? Касније, пред смрт, исповедићу се свештенику, раздрешиће ме и готово. Па књига каже да те затекне добра кончина, а дотле се можеш проводити овако!"

С тим ме сви слушају - каже ђаво - и стално одлажу добро дело од данас до сутра.

Свето Писмо каже друкчије. Дух Свети буди људе, говорећи: Данас, ако глас Његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша (Јев 3, 7-8). И као што сам казао, глас Божији у човеку је савест, која га гризе због греха и каже му: "Човече, напусти грех! Остави се крађе, остави се блудничења, остави се псовања, остави се пијанства, остави се пушења, остави се злих ствари, зависти, злобе, свађе". Бог му заповеда данас, а ми му кажемо: "Не данас, него сутра, прексутра, у старости!"

И казујемо му овако: "Дај мени данашњи дан и ти узми сутрашњи!" И тако је - вели - грех у човеку, као кад би узео велик ексер и брадвом почео да га укиваш у суво храстово дрво. Ако га удариш чекићем једанпут, двапут, трипут, лако можеш извадити ексер. Ако га укујеш до половине, теже је, а ако га сасвим укујеш, треба да расцепиш дрво!

Такав је и грех! Укива се у природу навиком. И ако човек не остави данас грех, када је свеж, што више стари, тим га се теже може одвићи.

Јеси ли видео у бакру зелену рђу? Да си бакар чистио свакодневно, сјајио би као сунце! Али ако је остављен годинама, ухватио је зелену рђу, не можеш га више ничим на свету опрати, само ако га истопиш. Таква је душа када остари у греху. Ако није данас оставила грех, нека не мисли да ће га сутра или прексутра оставити лакше. Јер по мери протицања времена, грех стари, укива се у природу, и уобичајавање постаје друга природа; навика постаје друга природа, и човек чини грех хтео-не хтео, и с великом се муком човек ослобађа греха, након што је овај остарео у њему!

...

Тада је сатана рекао: - Браво! Најбољи савет - да учиш човека да одлаже покајање од данас до сутра: "Баш данас хоћеш да се исповедиш? Баш данас хоћеш да се причестиш? Баш данас хоћеш да твориш милостињу? Зар не видиш да немаш времена? Остави за сутра!"

Vaše je da prihvatite ili ne,Tvorac vam je dao potpunu slobodu.
Niste svesni mnogih stvari,pa....
Teško je nešto promeniti ako vam je nametano od malena,ako ste okruženi raznoraznim ritualima,ali morate da pobedite sebe.
Ovo što pričaju "sveti" oci???koliko je tačno?
Koliko su oni uspeli da se uzdignu?
Govorim vam istinu,istinu koju je spoznao čovek,koji je jedini bio među idejama.
I Isus je prao noge svojim Apostolima...podignite malo svoju svest,onda ćete me čuti i videti...i sve će vam biti jasno!

Hvala za univerzalnu pokajničku molitvu. Ko ju je osmislio?

Онај који је и написао - ЈА.

"slobodna volja" je subjektivno verovanje, greh je definicija onog sto je covek uradio sto je u suprotnosti sa onim sto je receno da se ne radi, bez obzira sta covek o tome misli. Bog je odredio da su svi gresni bez obzira sta rade
i kazu sem onih koji kazu i rade ono sto nije gresno, i takvi nece umreti.
Koliko znaci coveku da veruje u "slobodnu volju" ako ce da umre ?
Posto verovanja onih koji su umrli nemaju nikakav znacaj, bas kao ni znanja.
Ne postoji covek koji je nekoga spasao umiranja, bez obzira da li se neko kaje zbog necega ili ne.
Nikakvo pokajanje nikome nije pomoglo.
Za ucinjeno dobro delo ne postoji odgovornost, a ogromna je razlika izmedju nedela/greha po ljudskom zakonu i po Bozijem zakonu.
Jedina slicnost je da za oba nedela "pokajanje" nema nikakav efekat na izvresenje kazne.

Значи, у недостатку доказа да покајање никоме није помогло, закључак је - вреди покајати се!?

To jeste zakljucak ali potpuno nelogican.
Rekao sam da "nikakvo pokajanje nikome nije pomoglo" sto znaci da ne postoje dokazi da je pokajanje nekome pomoglo.
Ti imas tako snazno neshvatanje da za nepostojanje ne postoje dokazi da je to neshvatljivo.

Ljudi imaju svest vrednosti pokusaja necega sto je nekome pomoglo, ako pokajanje nikome nije pomoglo, u cemu je vrednost pokusaja ?