Poguban uticaj sekti u Srbiji u procesu tranzicije
Sektaši nemaju rogove na glavi
- Broj članova i simpatizera sekti u Srbiji je oko pola miliona, koliko ih je i u Francuskoj, koja ima 60 miliona stanovnika Srbija nema nacionalnu strategiju za borbu protiv ovog zla, a kako za Glas kaže Zoran Luković, kapetan policije MUP-a Srbije "sektaši ne dolaze sa rogovima na glavi"
- Upravo suprotno, njihov nastup je umiven i našminkan, a "naivne" poruke koje emituju kroz razne vrste delovanja usmerene su na najosetljivije grupe ljudi sa komplikovanom životnom problematikom, a neretko i na najmlađi uzrast

Srbija će u toku ove godine dobiti novi zakon o slobodi vere, crkvama i verskim zajednicama. Nacrt zakona je završen, a Ministarstvo vera će ga u januaru dostaviti nadležnim vladinim odborima. Izjava ministra vera Milana Radulovića "da za državu ne postoje sekte, da su za državu svi građani jednaki i da će sve crkve i verske zajednice biti ravnopravne pred zakonom" ponovo je otvorila pitanje pogubnog uticaja i "množenja" sekti u Srbiji, koja je već označena kao veoma pogodno tle zbog procesa tranzicije.

Ovdašnja javnost se osvesti tek kada pripadnici sekti naprave krivična dela, koja su svojevremeno odnosila i ljudske živote kroz samoubistva u obredima žrtvovanja. Nažalost, Srbija nema nacionalnu strategiju za borbu protiv ovog zla, a kako za Glas kaže Zoran Luković, kapetan policije MUP-a Srbije koji se bavi problematikom sekti, "sektaši ne dolaze sa rogovima na glavi". Upravo suprotno, njihov nastup je umiven i našminkan, a "naivne" poruke, koje emituju kroz razne vrste delovanja, usmerene su na najosetljivije grupe ljudi sa komplikovanom životnom problematikom, a neretko i na najmlađi uzrast.

Dok se u zemljama Evropske unije više od dve decenije vodi borba protiv pogubnog delovanja sekti, kod nas se tom problemu ne pridaje gotovo nikakav značaj. Na upozorenja stručnjaka da je naša država najugroženija od svih zemalja u tranziciji, jer je broj članova i simpatizera sekti oko pola miliona, koliko ih je i u Francuskoj koja ima 60 miliona stanovnika, nadležni u Srbiji samo konstatuju da je sve to već poznato i da nema razloga za brigu.

Opasni crtaći

Na pitanje da li crtani filmovi "Pokemoni", "Digimoni" i drugi imaju skrivena značenja koja mogu imati opasne posledice po decu, Luković kaže:
"Nisu bezopasni. U svemu tome postoji jedan drugi problem, a to je odsustvo svakog drugog sadržaja. Deca se vezuju za ono što vide i čuju i to oponašaju. Deca oponašaju i roditelje, ali im je nekad zanimljivije da imitiraju ono što nije svakidašnje. U analizi dece obavljenoj u Japanu rezultati su pokazali da je kod više od 200 mališana za kratko vreme konstatovan epipotencijal. Zajedničko za sve te mališane jeste da su redovno gledali crtani film "Pokemoni". Mislim da je to dovoljno ozbiljan primer iz sveta."
      
Slađan Mijaljević iz Udruženja građana za borbu protiv sekti "Istina", kaže da ministar pokušava da anulira događaje u Srbiji.
- U Srbiji je velik broj žrtava sekti. Krivični zakonik nije regulisao tu problematiku, ministar to isto izbegava u Nacrtu zakona o slobodi vere, crkvama i verskim zajednicama, obično stanovništvo preko privatnih tužbi ne može da traži zaštitu pa se na kraju sve svaljuje na policiju koja nema na osnovu čega da postupa jer nijedan zakon kod nas ne reguliše problem mentalne i verske manipulacije koje dovode do izmenjenih stanja svesti - ogorčen je Mijaljević.

Odgovorni u našoj zemlji kao da ne vide da pod plaštom demokratije i otvorenosti slobode mišljenja dolazimo u mat poziciju iz koje će biti teško spasavati stotine hiljada ljudi dovedenih u stanja teških mentalnih oboljenja. Neznanje nije opravdanje za "uvoz" svakakvog korova sa one strane granice. Naši zakonodavci mogli bi i da se ugledaju kako su se različite evropske zemlje zaštitile od pošasti zvane sekte.

I sam Evropski parlament je doneo Rezoluciju o sektama. U tački 9 tog dokumenta navodi se da određene sekte, čije se organizacione strukture ne ograničavaju na pojedine države i koje deluju na teritoriji čitave Evropske unije stalno narušavaju prava čoveka i čine kriminalne postupke: surovo postupanje sa ljudima, seksualno zlostavljanje, nezakonito lišavanje slobode, trgovina ljudima, podstrekivanje na nasilje, širenje rasističkih pogleda... Prvi put pojavio se termin tzv. "meke medicine", koju sekte primenjuju, a u kojoj se kao jedna od tehnika primenjuje u transcendentalnoj meditaciji (TM), gde se pripadnicima te sekte garantuju život bez stresa, a u suštini se radi o evidentnom nadrilekarstvu.

Koliko je Srbija u tranziciji pogodno tle za "lovce na ljudske duše" govore podaci nedeljnika Vojska da je od 1945. do 1980. godine na tlu SFRJ delovalo šest sekti, a da su u skraćenoj SRJ već 1996. godine registrovane 64 sekte. Analitičari tvrde da u ilegali deluje bar četiri puta više ovakvih organizacija koje su kod nas stigle mahom iz Zapadne Evrope i Amerike. Prema tvrdnjama američkog časopisa Čudotvorne veze, u Srbiji deluje i desetak satanističkih sekti sa sedištima u Vršcu, Subotici, Zrenjaninu, Pančevu, Trsteniku, Šapcu, Nišu, Leskovcu i Beogradu.

Sekte su psihomentalni marketi

Zoran Luković smatra da je stav Ministarstva da "za državu ne postoje sekte" mnogo jaka reč.
- Može da se kaže da su verska prava i slobode dozvoljeni, ali ne i da sekte ne postoje. Mi koji se bavimo sektama nismo ni očekivali diskriminatorno - inkvizicijski zakon, ali mi nemamo ono što ima Zapad, zaštitne mehanizme koji nam dozvoljavaju da dajemo široke verske slobode i ljudska prava. Sekte od svojih ljudi prave dobrovoljne žrtve. U pitanju je zloupotreba prava i slobode, želja i htenja i zato ne možemo reći da u državi nema sekti, to je krupna negacija - napominje Luković.
On objašnjava da sekte nastupaju sa ponudom, a mi nastupamo sa svojim željama, problemima bilo da su to problemi adolescenata, nezaposlenih, penzionera, udovica, svih ljudi sa nekim problemom. Sekte prate problematiku sa kojom se susrećemo ispred vrata psiholoških savetovališta.
- Prate potrebe ljudi, kao market, pijaca, one su psihomentalni marketi. Sekte su danas ušle u granične oblasti duhovnosti, neistražene oblasti mozga, mogućnosti nauke, kloniranje - kaže Luković.

Stručnjaci upozoravaju da ne treba sumnjati u opasnost od raznih satanističkih i kultnih tajnih grupa sa čudnim ritualima i krvnim žrtvama. Vlast na delovanje mnogih sekti gleda blagonaklono, a neke njihove publikacije oslobođene su poreskih dažbina. Da li iko u ovoj zemlji kontroliše ko su autori grafita ispisanih na javnim mestima, koji su već davno ušli i u školske učionice. Deca, često i ne znajući kojim simbolima "kite" školske klupe, zidove i torbe, crtaju obrnute pentagrame i krstove, tri šestice, simbol zveri, natpise "satanina deca", "satanina horda i vojska", zmije isprepletane u obliku krsta, krst sa ljudskim lobanjama na krajevima, što su sve simboli savremenog satanizma.

Oni koji vrbuju novo članstvo služe se najperfidnijim metodama nudeći besplatna putovanja u inostranstvo, učenje stranih jezika, zaposlenje... Sve je to vrlo primamljivo, naročito za mlade koji teško mogu ostati ravnodušni u eri trenutnog siromaštva i otuđenja. Novi članovi sekti se u početku zasipaju "ljubavlju" i mnogima se učini kao da su našli novu porodicu, a po pravilu kada se jednom uđe u takvu organizaciju iz nje se veoma teško izlazi. Psiholozi upozoravaju roditelje da ne misle da se to ne može desiti njihovoj deci, jer sektaši to upravo rade perfidno i naizgled neprimetno.

Naši zakonodavci bi, pre usvajanja budućeg zakona, možda mogli da se upoznaju sa zakonima evropskih zemalja u kojima su jasno izdvojeni i termini "mentalne manipulacije". Francuska rigorozno sankcioniše ovakvu manipulaciju "bilo maloletnika, bilo ličnosti sa posebnom ranjivošću, zbog godina starosti, opšte slabosti, psihičke ili fizičke opterećenosti, kojom se izaziva fizička i psihološka zavisnost, pa i samoubistvo". Francuske kaznene odredbe idu od tri godine zatvora i dva i po miliona franaka na više. Francuska je donela krivični zakon koji je uznemirio Ameriku stavom da su sekte "trojanski konj u Evropi", s obzirom na to da 95 odsto dolazi sa one "strane bare". Francuska je vrlo oštro odbacila prigovor SAD da se donetim zakonom ugrožavaju ljudske slobode i slobode verskih izražavanja i tvrdila suprotno - da se njihovim delovanjem suzbija i ograničava sloboda i pravo, čak i na veru i život.

Za polemiku o novom zakonu, čije usvajanje sledi u toku ove godine, možda bi bilo značajno videti kako su se, kad je reć o sektama, pored Francuske organizovale Austrija, Švajcarska, Belgija i podsetiti da su Nemci zakonom zabranili rad satanista, TM i sajentologa.
   
      

Nacrt zakona

Kako u izjavi za Glas javnosti kaže ministar vera Milan Radulović, "sloboda veroispovesti je zajemčena kako našim Ustavom i zakonima, tako i međunarodnim ugovorima i konvencijama koje prihvataju sve zemlje članice Saveta Evrope". Ministar citira član 1 Nacrta zakona da je sadržaj verske slobode ovako opisan:
"Svakome se jemči pravo na slobodu savesti i veroispovesti, koja obuhvata: slobodu ispovedanja vere u Boga, slobodu da se ima ili nema, zadrži ili promeni veroispovest ili versko uverenje, slobodu da se pojedinačno ili u zajednici sa drugima, javno ili privatno ispoljava verovanje ili versko uverenje učestvovanjem u bogosluženju i obavljanjem verskih obreda, verskom poukom ili nastavom, negovanjem i razvijanjem verske tradicije: slobodu da se razvija i unapređuje verska prosveta i kultura."
Ministar ističe da nijedna kvazireligijska organizacija ne može biti registrovana, niti može legalno delovati, u suprotnom je u nadležnosti policije i sudstva, a po potrebi i centara za zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

Slađan Mijaljević: Ima sektaša i u Vladi Srbije

Slađan Mijaljević iz Udruženja "Istina" za izjavu ministra kaže da "vređa ispodprosečnu inteligenciju" jer "sektne organizacije postoje širom sveta i samo ministar tvrdi da u Srbiji ne postoje". U pismu koje je poslao na adresu Ministarstva vera, Mijaljević povodom ministrove izjave kaže:
"Teško je reći da tradicionalne crkve bilo koga osporavaju. Njima kod novih crkvi mogu da budu sporni učenje i obredi, ali to ipak nije osporavanje, već neprihvatanje tih učenja", pita da li ministar hoće da kaže da prihvatamo organizaciju koja je zvanično registrovana u SAD, a koja sebe naziva "Satanina crkva", čije je učenje došlo u Srbiju preko Mađarske.
- Verska udruženja nisu udruženja pletilja i vezilja, pa da na svojim sastancima razmenjuju mustre i šustikle, već se uče da bi učili i druge, kroz misiju i praksu obrednih radnji. Doduše, neko lomi običan hleb, neko slavi Boga uz muzičke sastave i električne instrumente, a neko kolje životinje - navodi Mijaljević.
Osvrćući se na izjavu ministra koji odgovornost prebacuje na Krivični zakon i medicinske i socijalne službe, podseća da u tom zakonu ne postoji nijedan član koji se bavi preventivom i pomoći žrtvama sekti kao i da ne postoji nijedna medicinska ni socijalna služba koja je specijalizovana za rad sa žrtvama sekti. Zato zakon o crkvama i verskim organizacijama mora delovati apsolutno preventivno, što ministar ne dozvoljava.
- Pogazili ste dve rezolucije Evropskog parlamenta iz 1996. i 2003. godine o sektama, jer niste doneli nijedan novi član u Krivičnom zakonu koji proističe iz tih rezolucija, a koji uređuje polje delovanja sekti - kaže u pismu Mijaljević i pita ministra:
"Znate li ko sedi sa Vama u vladi? Član sekte protiv koje se Evropa već petnaest godina intenzivno bori! Čitate li makar dnevnu štampu? O tome ko je taj čovek, mogli ste se recimo, obavestiti i iz dnevne štampe!"

Gordana N. Tadić - Ana Savić

Izvor: Glas Javnosti

Niko nema prava da objavljuje da mu smeta to sto "Sekte od svojih ljudi prave dobrovoljne žrtve."

Kljucna rec je "dobrovoljne". Ako neko zeli da bude zrtva, nemas prava da ga u tome sprecavas u ime tvoje licne vizure toga kako drustvo treba da izgleda i sta clanovi tog drustva treba da rade.

Dakle, neki ljudi zele da budu zrtve, i donde dokle ih njihove verske vodje ne ubijaju, ne prisiljavaju na prostituciju (i slicne kriminalne radnje) -- sta se nekakvog pandura to tice?

Ne moze drustvo da se oblikuje prema idejama policije o tome sta je dobro.

Poznato je da je izuzev sacice manipulanata u tajnim sluzbama IQ u policiji relativno nizak. Dakle, ne mogu oni da propisuju kako ce se citavo drustvo ponasati, nego samo da slede zakon.

Male protestantske zajednice u Srbiji dobijaju sve vise vernika, a to nisu sekte, deluju javno i ne skrivaju svoju delatnost. Za SPC oni pretstavljaju vecu opasnost od opskurnih sekti, pa je i antipropaganda tako usmerena. Vernik Adventisticke crkve nije sektas.

Sekta svoje aktivnosti krije i po tome se razlikuje od male verske zajednice.