Nije tu toliko jedan pogresan izbor presudan. Mozes i da napravis poneku gresku ali je pitanje kako ces da postupas posle toga. Mozes da nastavis sa time sto je ocigledno lose (ali je lakse tako nego skupiti hrabrosti za neke radikalnije poteze) ili da probas da se izvuces nekako. Tuzno je sto ona nema roditelje pa ni ne moze da dobije neku pomoc, podrsku, sa te strane.

I dalje ima izbor

Tek kada umres prestanes da imas izbor.

Zivot nije nepredvidiv nego je zajeban.
Sansa da dobijes na lotu i da te udari grom su velike.Ali ja pre mislim da imam vece sanse da me spici grom nego da dobijem sedimcu.

То је можда тако у јефтиним мотивационим лецима 

ma i u zivotu je tako samo se ljudi plase promene....

Ne mora da znaci da se plase... nekima odgovara, drugi prosto ne znaju...

константно психичко малтретирање ... даклем без секунде прекида. Понижавање и третирање као безвредног бића, живот непрекидно испуњен страхом.

јебемлига ... некако имам представу да малтретирана жена и деца не трпе батине од јутра како отворе очи ... мислим није ... два шамара за добро јутро, па шамар кад крене да кува кафу чисто да је скува како треба ... па шутирање пред ручак превентиве ради да исти не загори па тако редом до починка ...

Пре ће бити да и такав однос има своје амплитуде, тј моменте кад је силеџија задовољан собом, миран и не потеже средстава принуде, привидно нормалан живот ... ремећен само страхом кад ће се завршити та нормална фаза ... и периода лечења фрустрација млаћењем ближњих.

Вероватно ретко кад то физичко и психичко малтретирање иду одвојено, обично су руку под руку ... ал хоћу да кажем, није страшан шамар или ударац, ретко која трпи озбиљне батине, фрактуре и преломе ... колико је страшно оно што је непрекидно, што траје, стање свести малтретиране која се на крају мири са судбином и сматра да је на неком нивоу тако нешто и заслужила ...

Психички бол је физички неиздржљив није само фраза  

Ma, u takvim vezama se i radi na tome... da se osoba totalno obezvredi...

život ispunjen strahom od čega? od batina?

sve zavisi od slučaja do slučaja, ali fizičko nasilje nije nešto u čemu žena može da parira. Psihičko je već nešto drugo. U teoriji naravno, u praksi oni obično idu zajedno, jer da je ceni ne bi je ni udario. Druga stvar, muškarac nikada ne može da proceni koliko je dovoljno jako udariti ženu, kao slabije biće. Znači neki bezazleni šamarčić kod nje može izazvati oštećenje sluha npr, jednostano nije isto šibati se sa nekim, tj tuča kao tuča, i tuča u okviru porodice, gde muž bije ženu. ne bije, nego gde mu samo padne napamet da digne ruku na ženu oko tih stvari nema kompromisa, oko toga da se živi u siromaštvu ili nekoj vrsti lošeg braka u smislu verbalnih okršaja, bi već moglo da se odlučuje od slučaja do slučaja

Što se tiče psihičkog, kažem ono ozbiljnije uglavnom ide sa fizičkim maltretiranjem, ono manje ozbiljno je nešto čemu žene, kao, po mom mišljenju, lukavija ili prepredenija bića, mogu da pariraju 

у праву си за ово парирање ... 

један маторац из комшилука је то лепо формулисао ... нико не може човека упропастити као женско, небитно да л' је жена или мајка ... ал што те могу упорпастити ... и онда онако замишљен тужно одмахује главом ...


а не морају бити батине. Замисли да неко кад су околности такве да би свако био опуштен и срећан ... чак и тад буде пун страха, стрепње, тескобе ... не од батина јбму матер ... већ од несигурности.

И да се разумемо не правдам, не умањујем страхоте, не верујем да би ме иједна могла довести у ситуацију да сматрам оправданим тући женско ... само сматрам да постоји нешто грђе 

Уосталом да су батине саме по себи довољно страшне не би се господа по Гвантанаму и другде акцијала са ускраћивањем сна, дављењем, разноликим употребама претњи и осталим прчкањима по психи