Њега би прво претукли комунисти, пошто већина њих је одбацила интернационализам, тако да се држе само својим руских интереса, час у добрим делом и верници, а онда би га претукли овакви наци попови, тако да прави руски неонацисти не би ни стигли на ред.
Инцио ти баш живиш у свету СССРа и сањаш о тој окупираној Русији.

Da totalno...kao i 95% gradjana rusije...

Чепурин: Бог није у снази, него у истини




Амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин изразио је задовољство због данашње одлуке Генералне конференције Унеска да одбије предлог о чланству Косова у тој организацији, наводећи да је одушевљен послом који је обавила Србија да би спречила неправду.

„Одушевљен сам тим послом који су обавили Србија, српско руководство и сваки Србин, да би се спречила неправда. Потврђују се речи светог Александра Невског да Бог није у снази, него у истини“, рекао је Чепурин Танјугу.

Руски амбасадор је нагласио да су Срби још једном показали да имају храбро срце, пуно стрпљења и снажан дух и изразио наду да ће резултат гласања у Паризу дати позитивну динамику обнављању суверенитета и територијалног интегритета Србије.

На Генералној конференцији Унеска 92 државе-чланице гласале су за пријем Косова, 50 је било против, а 29 уздржано, док је за одлуку о пријему била потребна двотрећинска већина гласова.


Izvor Vostok

В Санкт-Петербурге пройдут Дни памяти Сербского Патриарха Павла




С 13 по 16 ноября по благословению Митрополита Санкт-Петербургского и Ладожского Варсонофия при поддержке Большого Гостиного Двора Духовно-просветительский центр Серафима Вырицкого проводит торжественные мероприятия, посвящённые Дню памяти Сербского Патриарха Павла (Стойчевич) (11.09.1914 - 15.11.2009).
Программа мероприятий Дней памяти Патриарха Павла:

13 ноября  Торжественное открытие выставки  фотографий, посвященной жизни Сербского Патриарха Павла. Выставка пройдет в театрально-выставочном комплексе ГостинкаART до 16 ноября.  (Невский пр. д. 35, 2 этаж Садовая линия.  Часы работы с 12:00 - 20:00). 
15 ноября  День памяти Сербского патриарха Павла:
 10:00  Божественная литургия и Панихида в домовом храме прп. Серафима Вырицкого при Большом Гостином Дворе, которую возглавит представитель Сербской патриархии в Москве владыка Антоний.
13:00 - 14:30  Концертная программа в театрально-выcтавочном комплексе ГостинкаART :
             - презентация книги «Посох Патриарха Павла» Драгана Лакичевича

-  концертная программа с участием творческих коллективов

- фильм-презентация о Патриархе Павле

Целью этого культурно-просветительского проекта является создание новой православной традиции в отношениях России и Сербии. Это будет способствовать укреплению культурных и духовных отношений между братскими народами, что очень актуально в сегодняшней сложившейся ситуации в мире. Кроме того, это поможет сохранению нашего православного мира, укрепит духовные и культурные связи и создаст положительный социальный эффект в культурной столице России - Санкт-Петербурге.

           Надеемся, что данное мероприятие не останется без Вашего внимания!

Духовно-просветительский центр прп. Серафима Вырицкого – некоммерческое партнёрство, которое было создано с целью возрождения культуры предпринимательства на основе идеалов русского купечества. Основными направлениями деятельности центра являются проведение благотворительных концертов, круглых столов, конференций, тематических встреч.


Izvor TASS

Путин позвао Николића у Русију





Председник Руске Федерације Владимир Путин упутио је председнику Републике Србије Томиславу Николићу поздраве и позив да ускоро посети Русију, саопштио је амбасадор Русије Александар Чепурин током састанка са председником Србије.

Томислав Николић је на састанку захвалио амбасадору Чепурину на томе што је Русија приликом гласања на Генералној конференцији Унеска о чланству такозване Републике Косово у тој организацији, још једном показала да је искрени пријатељ и савезник Србије.

Николић је посебно истакао да је добро што није дошло до апсурда и преседана да такозвано Косово, које није међународно призната држава, постане чланица ове организације, јер би то унело нове поделе и отворило врата потпуној политизацији Унеска.

Детаљи посете Николића Русији биће утврђени почетком децембра, када у Београду буде боравио шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

Председник Републике и амбасадор Руске Федерације договорили су и детаље посете госпође Љубове Николајевне Глобове, директорке Росотрудничества и координаторке Русије у пројекту осликавања Храма Светог Саве у Београду.

Izvor Vostok

Константин Малофејев: Мени је битна судбина Грка, Бугара и Срба




02. мај 2015. Петар Власов, Газета.ру


Милијардеру и филантропу Константину Малофејеву се приписује учешће у сједињењу Крима са Русијом и пружање подршке Донбасу. Он је за портал Газета.ру дао интервју у коме прича о томе у ком правцу, по његовом мишљењу, Русија треба да се развија. „Руска реч“ преноси овај интервју у ексклузивном преводу на српски језик.
Facebook3781 Twitter LinkedIn Pinterest 
Print page
ПОВЕЗАНИ МАТЕРИЈАЛИ

Да ли ће Донбас завршити као Српска Крајина?
Отворени разговор са високим официром Оружаних снага Украјине
Сребреница: Зашто је Русија уложила вето?
КЉУЧНЕ РЕЧИ
ИНТЕРВЈУ
Фотографија: FotoImedia
Фотографија: FotoImedia
Константин Малофејев инсистира да разговор почнемо речима „Христос васкрсе!“ Затим нам нуди да пробамо специјалитете који се у Русији традиционално спремају за Васкрс. И док се ми гостимо, он нам показује на свом таблету фотографије са званичног отварања студија „Царград ТВ“. То је нови телевизијски канал у чије оснивање је Малофејев уложио прилично велику суму новца. Поред тога је, каже, купио и један популарни грчки канал. Он посебно истиче културолошку димензију тих пројеката. Испред себе је поставио велики циљ: да промовише традиционалне вредности у Русији и Европи, и да продубљује савез Москве са традиционално православним земљама – Грчком, Бугарском и Србијом. Нерадо коментарише гласине о томе да је он у неком смислу посредник у односима између конзервативних европских елита, и све то третира као „политичку митологију“. Чињеница је, међутим, да су Европска унија и САД међу првима уврстиле Малофејева у списак руских бизнисмена према којима су уведене санкције, а револуционарне власти Украјине су чак подигле и оптужницу против њега.

Добротвор у ширем смислу

Газета.ру: Константине Валерјевичу, у протеклој години сте доспели међу људе које медији највише помињу. Додуше, о Вама се пише углавном у некаквом конспиролошком смислу. Ви сте, наводно, и Крим сјединили са Русијом, и санкције је Запад увео против Вас... Све то помало личи на некакву савремену верзију грофа од Монте Криста. Притом, Ви нисте ни политичар ни олигарх.

К.M.: Слава Богу што је тако!

Како то да сте постали популарни?

К.M.: Људи немају више о чему да пишу.

Не бих баш рекао. Значи, ипак постоји нешто што се не уклапа у уобичајене оквире... Ко је, дакле, Константин Малофејев?

К.M.: Ја сам добротвор, у ширем смислу речи.

Шта то значи?

К.M.: Бавим се добротворном делатношћу. У једном тренутку сам схватио да ће лобирање добрих закона који мењају моралну климу у друштву имати далеко већи ефекат ако се исти тај напор уложи рецимо да би се посетило стотину домова за незбринуту децу.

Може ли се онда рећи да нису у праву људи који кажу да треба променити свет око себе, и онда ће се све изменити набоље?

К.M.: Они су потпуно у праву, уколико је то једино што они могу. Али ако говоримо о утицајним људима, онда није довољно само издвојити само новчану помоћ од милион долара. Ниво контаката таквих људи омогућава да се свет мења далеко брже уколико они улажу своје време и своју душу, а не само новац.


Руски фонд доноси благодатни огањ у Београд
Доношење благодатног огња специјалним летом из Јерусалима у Београд организује московски Фонд светог Василија Великог.
Како функционише ваш добротворни фонд светог Василија Великог?

К.M.: Ми стварамо читаву мрежу како формалних тако и неформалних контаката. Ја сам на пример члан Патријаршијске комисије за питања породице. Ми учествујемо у радним групама Комитета Државне думе за питања породице. То је лобирање закона о заштити морала и о заштити деце од штетних информација. Што се тиче наше међународне делатности, ту смо ми увек у контакту са ресорним министарствима и Комитетом Државне думе за међународна питања, као и са нашим званичним дипломатама. Ако шаљемо хуманитарну помоћ, на пример у Украјину, онда сарађујемо са Министарством за ванредне ситуације. Најважније је наше непосредно присуство у земљама где радимо заједно са својим истомишљеницима. За то су потребни људи који се тиме баве, јер таквих земаља је приличан број.

За кога се у владајућим круговима може рећи да су ваши истомишљеници? Да ли је то Владимир Јакуњин?

К.M.: Наравно. Његов фонд Андреја Првозваног има програм подршке материнства који је сличан нашем. У оквиру те делатности смо ми, на пример, у септембру прошле године заједно одржали Светски конгрес породица у Кремљу. А ове године на Васкрс смо први пут у историји организовали достављање Благодатног огња из Јерусалима у Србију.

Ко Вам још помаже?

К.M.: Фонд има свој надзорни одбор, у коме су, рецимо, филмски редитељ Никита Михалков, помоћник председника Игор Шчогољев и архимандрит Тихон.

Познато је да сте се састајали са Путином. Јесте ли са њим разговарали о раду свог фонда?

К.M.: Владимир Владимирович има сувише много других важних послова да бисмо разговарали о раду Фонда светог Василија Великог.

Путин се састао и са Вашим пословним партнером, француским бизнисменом Филипом де Вилијеом, са којим Ви планирате да градите историјски парк на Криму. Како сте успели да организујете тај сусрет?

К.M.: Владимир Владимирович је хтео да се састане са Филипом де Вилијеом, а Филип де Вилије је имао жељу да се састане са Владимиром Владимировичем.

Како је Путин сазнао за Ваш пројекат?

К.M.: Де Вилије је у Француској створио највећи историјски парк на свету. Пројекат на Криму је такође веома велики. Поред кримског парка Филип де Вилије и ја планирамо да реализујемо сличан пројекат у подмосковском Пушчину. Мој француски партнер много воли Русију и усред „рата санкција“ одлучио је да инвестира у нашу земљу. Вероватно је то заинтересовало председника.

„Засада нема ко да постави питање монархије“

Какав је циљ промена за које се Ви залажете?

К.M.: Циљ је да свет буде утемељен на традиционалним вредностима. Ми данас, нажалост, живимо у другом свету, у револуционарном и антитрадиционалном свету. Под традицијом ја подразумевам оно што нам даје хришћански поглед на свет. Ми треба најпре духовно, а затим и на културном и социјалном нивоу да се ослободимо материјалистичких, вештачких учења 20. века, у које ја убрајам марксизам, фашизам и либерализам.

Шта мислите, колико процената руског становништва ће подржати такав заокрет?

К.M.: У Русији је то 85%. То су они који гласају за Путина и они који се у социјалним анкетама изјашњавају као православни. Те две групе се не подударају у потпуности, али то није ни битно. У сваком случају се ради о апсолутној већини.

Постоји схватање да такво расположење подржава „тамни“, пасивни део становништва, док су креативни људи концентрисани у супротном табору, где се сматра да је напредак везан за стално удаљавање од традиције...

К.M.: Значи, Ви сада разговарате са човеком који је изразити представник те тамне и затуцане масе.

Ако неко од тих људи са којима се упознајем касније доспе у владу, то је обична коинциденција.
А шта онда можете рећи о руским либералима?

К.M.: То је својеврсна цивилизацијска подела. Или сте за Русију са њеним сопственим путем и сопственом мисијом у овом свету или сматрате да је Русија део глобалног западног света, нека тамо њена провинција, филијала или колонија. Једном сам био у авиону заједно са утицајним функционером, путовали смо на Петербуршки економски форум. Он је идеолог западњаштва у Русији. Дошло је до сучељавања ставова и ја сам му рекао: добро, јасно је ко смо „ми“. „Ми“ смо чувари поретка, империјалисти, черносотенци, „мрачњаци“. Шта хоћемо – и то је све јасно. А у шта ви верујете? Каква по вама треба да буде Русија?“ Он ми је одговорио да Русија треба да „тежи да заузме достојно место у процесу светске глобализације“. Одмах сам му поставио потпитање: „Које место? Прво?“ А он каже: „Не, прво је већ заузето. Достојно место. И не треба се држати архаичног појма суверенитета“. То је довољно, није морао више ништа да каже. Ето, између нашег и њиховог размишљања је читав бездан. Појаве као што су суверенитет и самобитна Русија за њих су архаичне и мртве, а за нас је то светиња.

Због чега сте уверени да ће Русија кренути „традиционалним“ путем?

К.M.: Путинова одлука о сједињењу Крима са Русијом нема цену. Пре тога смо само губили, само смо се повлачили. Наравно, када је дошао Путин то повлачење је заустављено, али је будућност ипак била неизвесна. Одлука везана за Крим, по мом мишљењу, сведочи о томе да је изабрано опредељење за сопствене интересе. То је постало очигледно и нашим иностраним партнерима и отуд толико оштар став Сједињених Држава. Назовимо ствари својим именом и рецимо да је Америка хегемон данашњег света ево већ четврт века. Упутити њој изазов – а руководство Русије се управо на то одлучило – веома је важан корак за руски народ. Читава наша историја показује да ми можемо ефикасно да се развијамо само у стању подвига.

Не бих да Вас растужим, али ако сада изађемо у строги центар Москве и питамо пролазнике, мислим да ће већина изабрати управо опуштени „европски“ начин живота, а не стање непрекидног подвига...

К.M.: Зависи како се постави питање. Ако, на пример, питамо: „Сматрате ли Ви да Русија у одређеним условима може вратити Крим?“ – добићемо 89% одговора: „нема тих услова“.

Познато је да Ви подржавате васпостављање монархије у Русији. Да ли је то уопште могуће?

За 20 година у земљи је изграђено или обновљено 25 хиљада храмова и 800 манастира.
К.M.: У Русији је све могуће. Данас у цркве недељом долази 5% становништва. Када буде 30%, а још боље 50%, тада ће се питање монархије само по себи појавити. Данас једноставно нема ко да постави то питање, али тренд се развија управо у том правцу. За 20 година у земљи је изграђено или обновљено 25 хиљада храмова и 800 манастира. Нигде у свету и никада у историји се ништа слично није догодило. Према новијим социјалним анкетама, 29% испитаника не искључује могућност да се у Русији васпостави монархија, а почетком 90-их та бројка је била двапут мања.

Централно место у вашем социјалном програму је породица са много деце. Како се у Русији може знатно повећати наталитет?

К.M.: Наш фонд има програм који се зове „Област добра“. За учешће у том програму пријавило се 70 региона. То је конкурс за социјалне пројекте посвећене подршци породица са много деце. Тако ми покушавамо да праксу која се најбоље показала пренесемо из једног региона у други, тј. да пренесемо „ноу-хау“. Рекао бих да је у том смислу најдаље отишла Белгородска област. Код њих је, на пример, већ десет година забрањена градња стамбених зграда са много станова. Тамо се граде само приватне куће. Тамошњи губернатор Савченко каже да се „у кавезу чак ни животиње не размножавају“. Ако живите у стану, како се уопште може говорити о много деце? Савченко за некакву симболичну суму дели грађевинско земљиште, али на тим плацевима се у року од три године мора изградити приватна кућа.

Постоји мишљење да у породици са много деце жена не може да се афирмише. То је одређени начин живота који многи неће прихватити.

К.M.: Спроведите анкету и питајте има ли много срећних жена са успешном каријером. Када је Господ давао заповест Адаму и Еви, Он је рекао Адаму да једе хлеб свој у зноју лица свога, а жени је рекао да ће у мукама рађати своју децу. Свака жена се спасава кроз материнство. Много тога ће јој бити опроштено због тога што је родила много деце. Деца су њене пропуснице у Царство Небеско. Феминисткиње кажу да се оне боре за права жена, али рушећи институцију брака оне у ствари мењају живот жена у правцу угађања мушкој похоти. У традиционалном друштву приступ женском телу је омогућен само кроз брак. Феминизам, међутим, проповеда „слободне односе“. То значи да мушкарац уместо да се ожени има и ван брака велике могућности, а несрећна жена, која и у тој ситуацији тежи да се уда, не може рећи: кад се ожениш, онда ћеш све добити. Због тога је и висок проценат развода. Када не би било односа ван брака, ретко ко би се разводио.


Васкрс у Србији: НАТО поклања бомбе, а Русија Благодатни огањ
На иницијативу руског Фонда Светог Василија Великог, Центра националне славе и Фонда Андреја Првозваног, на Васкрс је први пут у историји достављен Благодатни огањ из Јерусалима у Београд.
Који социјални модел је по Вама оптималан? Ви, на пример, говорите да је у Русији друштво морално здраво у поређењу са Западом. Али може ли бити морално оно друштво у коме су социјалне разлике толико велике?

К.M.: Да, код нас је у тој сфери стање заиста катастрофално. Веома важан аспект добротворне делатности којом треба да се бави сваки богат човек је да на овај или онај начин враћа друштву новац који је зарадио.

У којој мери добротворна делатност може да компензује недостатке социјалног уређења?

К.M.: Може у потпуности. Узмите двојицу подједнако талентованих људи, од којих је један предузимач а други писац. То су два различита талента. Предузимач зарађује хиљаду пута више јер се он само тиме бави, он само прави новац. Другим речима, новац није универзални еквивалент. То је посебна жила. Треба отићи у „рудник“ где се новац прави. Не може свако бити предузимач, потребне су одређене црте карактера. Предузимач, међутим, не треба да заборавља да му Бог није дао новац како би он могао њиме да облепи зидове у свом тоалету или да их гурне на рачун у банци. Он их је добио да би их дао другоме. На пример, ономе писцу.

„Нема сумње да је капитализам изопаченост “

Да ли добротворна делатност представља сметњу у бављењу бизнисом?

К.M.: Кад човек почне да троши 50% радног времена на разне добротворне активности, онда се поставља питање: „Да ли сам ја бизнисмен или филантроп?“ У једном моменту сам схватио да постајем штетан за сопствени бизнис, јер његова социјална димензија почиње да доминира над комерцијалном. Зато сам одлучио да мојим активама треба да се баве професионални менаџери, а ја сам се посветио неколицини пројеката, који се само условно могу третирати као комерцијални.

Какав је Ваш став према гледишту по коме је капитализам извор управо оних проблема у друштву против којих се Ви борите?

К.M.: Капитализам као власт капитала, као непрекидна трка за новцем – свакако је изопаченост са хришћанског гледишта. Али ја бих одвојио стварну економију од финансијске. Свет финансијских деривата и других хартија од вредности десет пута је већи од света стварне економије. Људи који на томе зарађују огроман новац и пумпају тржиште некретнина на Лазурној обали и у Лондону, само су паразити на телу нормалне економије. И ја сам био такав, тј. бавио сам се финансијама на тај начин. Зато добро знам о чему се ту ради. То је празнина, продаја ваздуха.

И шта да се ради са тим?

К.M.: То једноставно треба укинути. То нема никакву сврху.

Како то мислите?

К.M.: Арапи некако опстају без каматних стопа. Сав тај паразитизам почиње од камата у банкама. Хришћанима је било забрањено да дају новац под интерес. Чим је то укинуто у 16-17. веку (да ли под утицајем јудаизма, по Зомбартовом мишљењу, да ли протестантизма, по Веберу), одмах је почела офанзива капитализма. Данас, без претеривања, светом управљају банке. Банкарски систем је инструмент за управљање светом. Он продире у све сфере нашег живота. Банке све контролишу и зарађују на ваздуху, на процентима. Знате зашто је црква забранила камате? Зато што је то грех богохулства. Шта продаје човек који данас даје новац под интерес? Продаје време. А време припада Богу.

Да ли се треба одрећи кредита?

К.M.: Треба се одрећи камата. Банке не треба да зарађују на каматама. Арапске и иранске банке раде без камата, као банке које финансирају пројекте. Оне учествују у ризицима. Ако пројекат успе, онда и оне остваре профит.

А шта је са „физичким“ лицима?

К.M.: Ако је физичко лице корисно за друштво и ако је створило, на пример, породицу са много деце, онда оно треба од државе да добије потпуно бесплатну хипотеку. Са гледишта државе далеко је важније да жена роди четворо деце, него да ради и отплаћује кредит.

А зар Ви и даље не зарађујете на изопаченом капитализму?

К.M.: Ја из принципа не улажем средства у кредитне инструменте на које иде камата. Улажем само у акције. То је учешће у власништву.

„Русија је узданица за две милијарде хришћана“

Ви поклањате много пажње успостављању контаката са конзервативним елитама других земаља. У којој мери је данас на Западу однос према Русији хомоген?

К.M.: Најпре да кажем оно што добро знам, тј. да објасним како је уређен савремени свет. Погледајте данашњу Украјину, а затим пројектујте то на цео свет и видећете да је то једно исто. То су олигархијске породице и олигархијски кланови. Они доносе све кључне одлуке. То није теорија завере, то је живот.

Ротшилди, Рокфелери...

К.M.: Да. И не само они. Назовимо их владарима света. То је глобална елита. Светска финансијска олигархија. То нису тамо некакви злочинци из сапунских опера, нити су то људи који покушавају да на све могуће начине напуне своје џепове. То су људи који сматрају да су одговорни за управљање светом и да све треба да организују максимално рационално и ефикасно. Додуше, рационално и ефикасно са њиховог гледишта. Као неко ко је радио у финансијском систему, сведочим вам да се одлуке доносе на истим местима, а владе западних демократија их само процесуирају.

Ове године на Васкрс смо први пут у историји организовали достављање Благодатног огња из Јерусалима у Србију.
Можете ли навести пример стратешке одлуке која је затим реализована?

К.M.: То је, на пример, парадигма везана за ограничење рађања. Године 1972. амерички научник Медоуз је поднео Римском клубу реферат чија се суштина своди на следеће: ако се становништво планете буде размножавало досадашњим темпом, то ће изазвати дефицит природних ресурса. Тако се дошло до схватања да је неопходно спречити масовну појаву породица са много деце, бар на Западу. Почело је подривање хришћанског морала, јер хришћанство не дозвољава абортусе и ванбрачне интимне односе, и не одобрава истополне везе. Појавило се ново схватање да је стварање породице нешто што треба да се догоди људима када напуне 30-40 година. То јест, када жена има далеко мање шансе да роди дете, поготово неколико деце.

Ви ваљда схватате да се управо све то назива „теорија завере“. Колико су такве одлуке заиста остварљиве на светском нивоу?

К.M.: Погледајте само све оне материјале који су доступни јавности, све оно што су седамдесетих говорили Билдербершка група, Трилатерална комисија или Римски клуб. А затим упоредите са свим оним што се осамдесетих већ усвајало у виду одлука појединих влада и Уједињених Нација. То је пример одлуке олигархијских кланова која је у великој мери глобална, а утицала је на становништво целе планете.

У којој мери су те олигархијске групе јединствене у ставу према Русији?

К.M.: Узмимо, на пример, САД. Тамо сада преовлађују неоконзервативци. То је доминантни интелектуални покрет унутар америчке политичке елите. Међутим, у Америци постоје и друге групе. На пример, постоји прави хришћански конзервативни лоби. Они желе да се врате у доба старе, добре Америке педесетих. Они памте Америку у којој је постојао морал, Америку без експеримената са планирањем породице. Ти људи схватају да антируска пропаганда потиче из истог извора као и пропаганда против традиционалних вредности у Америци. Ми развијамо односе са њима на основу покрета за породицу. У Европи је такође све већи раскол између национално оријентисаних група и „глобалиста“. Чланице Европске уније све више губе суверенитет у корист неких наднационалних органа и то код једног дела националних елита изазива све већу одбојност. Њима не одговара што се одлуке везане за Чешку и Шпанију доносе изван тих земаља и не у њихову корист, и што се не зна ко их доноси. Они који су мислили да ће „постати као Немачка“ видели су да нису постали као Немачка, и сада немају ни лире, ни драхме, ни пезете, а незапосленост је достигла 30%, емиграција је у порасту, уништавају се традиционалне вредности, породица, црква... Управо због тога ми видимо да су све популарније оне политичке снаге које данас, напротив, желе да изађу из Европске уније. То нису само десничарске партије него и левица, као у Грчкој. То је ипак социјални протест са националним предзнаком. На пример, „Сириза“ је дошла на власт уз антиевропске и антинемачке пароле.

„Русија је једина узданица за две милијарде хришћана“
Кажу да сте управо Ви допринели доласку проруских снага на власт у Грчкој...

К.M.: Моји контакти са европским политичарима имају искључиво социјални и верски карактер. Узмимо као пример Грчку. Све везе у Грчкој су потекле од мојих поклоничких путовања на Свету Гору. Ако неко од тих људи са којима се упознајем касније доспе у владу, то је обична коинциденција. Грци су наша православна браћа, њихова судбина је мени лично битна исто као и судбина Бугара или Срба.

А да ли они нешто очекују од Русије?

К.M.: Да. Сви са којима контактирамо очекују од нас да постанемо држава која ће отворено бранити хришћанске вредности у свету. То је зато што данас не постоји сила која би то преузела на себе. У данашње време само Ватикан реагује на прогоне хришћана, али његов стварни утицај је данас мали... Ми смо једина велика сила чији председник се не стиди да говори о својим православним, хришћанским убеђењима. Русија је у том смислу једина узданица за две милијарде хришћана у свету.



Izvor Gazeta.ru

Русија: Циљ Инцка је да се оптужи Република Српска




Заменик сталног представника Русије при УН Владимир Сафронков изјавио је да високи представник међународне заједнице задужен за државну заједницу Републике Српске и Федерације БиХ Валентин Инцко кочи напредак Босне и Херцеговине, као и да је потребнo укинути ту функцију јер она нема алтернативу.

„Рад високог представника кочи даљи напредак БиХ, имајући у виду да тренутна ситуација у земљи не представља никакву претњу по међународну безбедност. Према БиХ треба се односити са поштовањем, а не кроз сталну присмотру“, рекао је руски дипломата.

Према његовим речима, народи самостално излазе на крај са свим сложеним питањима посебно када се нико у те проблеме не меша. „Сва питања треба да решавају грађани БиХ кроз дијалог и на основу сагласности све три стране – Бошњака, Срба и Хрвата“, рекао је Сафронков.

Сафронков је критиковао високог представника и због тога што је план спровођења референдума у Републици Српској Инцко назвао кршењем Дејстонског споразума. „Стиче се утисак да је циљ говора Инцкоа у Савету безбедности УН био управо да се оптужи руководство Републике Српске за кршење Дејстонског споразума, кочење социјалних реформи и борбу за независност од БиХ“, рекао је он.

При томе, Инцко ни у једном моменту није споменуо планове других страна о унитаризацији БиХ као и о сталној популаризацији идеје о формирању трећег ентитета, оценио је дипломата.

Високи представник међународне заједнице за БиХ Валентин Инцко говорио је у Савету безбедности УН поводом 20. годишњице Дејтонског мировног споразума.


Izvor Vostok