Tuzno ali istinito brate moj 

Muahahaa...

---

Pozitivan stav o Staljinu jača u Rusiji

Beta    | 02. 03. 2013. - 00:38h | Foto: AP    | Komentara: 8
Pozitivno mišljenje o sovjetskom lideru Josifu Visarionoviču Staljinu i dalje je rasprostranjeno u Rusiji i nekoliko bivših sovjetskih republika, pokazala je juče objavljena anketa koju je sprovela Karnegijeva zadužbina.

U izveštaju te zadužbine na osnovu komparativnog istraživanja javnog mnjenja u Rusiji, Jermeniji, Azerbejdžanu i Gruziji, navodi se da je pozitivna ocena Staljina u Rusiji porasla od raspada Sovetskog Saveza 1991. godine.

Pozitivan stav prema bivšem diktatoru jača tokom 13-godišnje vladavine ruskog predsednika Vladimira Putina.


U Rusiji dobro mišljenje o Staljinu ima 42 odsto anketiranih, a u njegovoj rodnoj Gruziji je 45 odsto ispitanih izrazilo pozitivan stav o tom sovjetskom lideru koji je preminuo 1953. godine.

Iako veliki broj Rusa ima pozitivno mišljenje o Staljinu, doba njegove vladavine se i dalje negativno ocenjuje.

U Jermeniji je 38 odsto ispitanih reklo da će njihovoj zemlji uvek biti potreban vođa poput Staljina. U Azerbejdžanu, gde je od ispitanih zemalja zabeležen najmanji postotak pozitivnih mišljenja o Staljinu, 22 odsto ispitanih je reklo da ne zna ko je on bio.

Staljin je bio na čelu Sovjetskog Saveza od 1924. do 1953. Komunisti i oni koja ga smatraju pozitivnom ličnošću ističu da je SSSR vodio do pobede u Drugom svetskom ratu i izgradio nuklearnu silu, dok njegovi kritičari ukazuju da su za vreme Staljina u čistkama ubijeni milioni ljudi.

Sociolog Lev Gudkov koji je vodio istraživanje, rekao je da je 1989, na vrhuncu napora poslednjeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova da liberalizuje zemlju i obelodani zločine Staljinovog režima, 12 odsto Rusa smatralo Staljina jednom od najvažnijih ličnosti istorije.

"Rusiji Vladimira Putina iz 2012. potrebni su simboli autoriteta i nacionalne snage, bez obzira koliko bili kontroverzni, kako bi se opravdao novi autoritarni politički poredak", napisao je Gudkov u izveštaju.

On je dodao da se Staljin, iako odgovoran za masovna krvoprolića, poistovećuje s pobedom u ratu i nacionalnim jedinstvom, i time odgovora simbolu koji pojačava akutuelnu političku ideologiju.

Izvor: Blic

Pa i realno je da oni znaju bolje od Americke propagande.

Smej se svom neznanju... 

ПУТИН: Борци Шесте чете су показали свету да је Русију немогуће победити
14:35 02.03.2013.
3 коментара
Штампај
ПРЕДСЕДНИК РФ ОДАО ПОЧАСТ ПСКОВСКИМ ПАДОБРАНЦИМА


Падобранци 6. чете 76-те дивизије Ваздушно десантних снага 1. марта 2000. године су под командом потпуковника Марка Јевтјухина oнемогућили продор 2.5оо припадника бандитске формације под командом зликовца арапског порекла Хатаба, убивши том приликом њих 700. Од укупно 90 бораца чете - погинула су 84-ца

        „БОРЦИ Шесте чете показали су свету да је Русију немогуће победити и да ће се у критичним тренуцима њени одважни синови борити на смрт за своју Отаџбину“ - рекао је председник РФ Владимир Путин, полажући цвеће на споменик борцима  6. чете 104. падобранско-десантног пука 76. дивизије који су пре 13 година положили животе код чеченског насеља Улус Керта, борећи се против неупоредиво бројније интернационалне терористичке формације под командом познатог зликовца арапског порекла Хатаба.

       Путин је посетио 76. дивизију Ваздушно десантних снага. Заједно са председником Русије церемонији полагања цвећа и одавања поште херојима присуствовао је и министар одбране РФ Сергеј Шојгу и командант Ваздушно десантне снага генерал Владимир Шаманов.

       У основи споменика налази се Георгијевски крст на којем су исписана имена погинулих. Над спомеником се налази велика бела купола која имитира падобран чији се конопци ослањају на основу монумента. У центру се уздижу 84 металне свеће - које симболизују број погинулих падобранаца. У сваку свећу су уграђене светиљке које се пале ноћу.

       Говорећи пред припадницима 76. дивизије, Путин је подсетио да су борци Шесте чете у неравноправној борби показали да је Русију немогуће победити.

       „Они су направили прави подвиг. Борили су се са непријатељем исто онако одважно као што су то чинили њихови дедови у борби са нацизмом и по цену сопственог живота показали свету  традицију генерација - и нека неко после тога каже да наша омладина није патриотска. Борци Шесте чете су показали читавом свету да је Русију немогуће победити и да ће се у критичним тренуцима њени одважни синови борити до смрти за своју Отаџбину“ - рекао је Путин.

       Руски председник  је рекао да су падобранци почели битку онога дана кад се „много тога решавало у судбини Русије и њеног народа“.

       „Међународни тероризам је тих година против нас водио жесток злочиначки рат“ - рекао је Путин и додао да је циљ тог рата било комадање Русије.

       „Хероји 6. чете нису одступили ни корак назад и тиме су доказали верност датој заклетви и борбеном братству“ - рекао је председник Русије.

       Путин је поновио да Ваздушно десантне снаге остају основна руска сила за брзе интервенције, нагласивши:

       „Падобранци су увек тамо где је најтеже. Тако је одувек било и тако ће бити. ВДВ је основа руских снага за брзе интервенције, а то захтева од војника и официра високи професионализам, борбену обученост и сталну готовост“.

       Руски председник се у наставку обратио војницима 76. дивизије: „Наши другови су ушли у смртоносну битку онако као то чине прави падобранци: достојно, гледајући смрт право у очи. Дороги моји! Наш народ, наши људи вас воле, поносе се вама и полажу наде у вас. Хвала вам за служење Отаџбини“.

       Падобранци 6. чете 1. марта 2000. године под командом потпуковника Марка Јевтјухина ступили у неравноправну борбу са бојовницима Хатаба код Улус Керта. Онемогућили су продор 2.5оо припадника бандитске формације, убивши том приликом њих 700. Од укупно 90 бораца чете погинула су 84.

       За показану храброст 22 војника су одликована Орденом хероја Русије, 69 војника и официра је награђено Орденом за храброст, а њих 63 - посмртно.

       Након обраћања припадницима дивизије председник се састао са командом јединице.

       „Одлучио сам да поразговарамо о проблемима армије генерално и посебно о Ваздушно десантним снагама“ - рекао је Путин.

       Па наставио: „Нисам случајно рекао на полигону да наши људи воле падобранце. То је заиста истина. Будите стално у форми у најширем смислу те речи. Треба бити спреман за многа искушења и ефикасан у условима савремене оружане борбе“.

И западни и руски либерали очајни зато што све иде на руку Русији
16:43 04.03.2013.
1 коментар
Штампај
РИСИ: ПОГЛЕД ИЗ МОСКВЕ НА ПОСЛЕДЊИ ДАВОС И НАМЕРУ ЗАПАДА ДА ПРЕКО НАТО КОНТРОЛИШЕ ЦЕО СВЕТ И ЊЕГОВЕ РЕСУРСЕ




Михаил ШИРЈАЈЕВ: Господа либерали, који су разорили нашу државу `90-тих година и који са ужасом гледају на садашње јачање своје земље, увек изнова покушавају да нас убеде да смо слаби, ништавни и бесперспективни
Сергеј ЈЕРМАКОВ: Поставивши себи задатак да контролишу ваздушни, поморски и комуникациони простор у читавом свету – наши западни партнери, по свему судећи, још увек живе у уверењу да су ово 90-те године и да су у Кремљу на власти либерали-бескичмењаци који заступају њихове интересе. Међутим, то није тако
Леонид РЕШЕТЊИКОВ: На Западу су већ схватили да више није сигурно да ли су ишта постигли и да ли су уопште победили. Јер, Русија jе опет постала самостални, самодовољни спољнополитички и међународним фактор! Држава чији ставови и интереси се морају респектовати, са којом се мора разговарати

         РУСКИ Институт за стратешка истраживања, чији је оснивач председник РФ, осврнуо се на документ Међународног експертског савета „Сценарији за Русију“ и на расправу која је поводом њега вођена на последњем Међународном економском форуму у Давосу.

         РИСИ је то учинио у форми краћег филма ДЕКАДА :Десет дана у свету - Русија у борби.

         Читајте и(по)гледајте:

 

         Михаил Николајевич ШИРЈАЈЕВ, научни сарадник РИСИ: Запад чини све да Русији наметне своју представу о Русији. То је један од метода борбе Запада против Русије.  Западни политичари и њихове присталице Русију, да их условно назовемо либералима, стално говоре о вечитој заосталости наше земље, о нашем тобожњем дивљаштву и необразовности. Господа либерали, који су разорили нашу државу `90-тих година и који са ужасом гледају на садашње јачање своје земље, увек изнова покушавају да нас убеде да смо слаби, ништавни и бесперспективни.



         Они се као ватре боје да ће руски народ и сви грађани Русије постати свесни своје снаге и свог детерминирајућег утицаја на стање ствари у свету. Прозападне снаге у нашој земљи, које се ослањају на западни естаблишмент, из све снаге се труде да наш народ себе доживљава сиромашним и беспомоћним.

         Зато су представници такозване светске и руске елите, окупљени на форуму у Давосу одржаном почетком 2013. године, цртали само негативне сценарије економског развоја Русије.   

         „Основно „јело“ на пленарном заседању Светског економског форума (СЕФ), на којем се разговарало о „Развоју Русије и њеној улози у светској привреди“, био је извештај „Сценарији за Русију“ који је припремио Међународни експертски савет СЕФ. Овога пута су свету саопштили да се Русији и овако и онако лоше пише. Ако падну цене енергената – да ћемо лоше проћи из разлога које не треба објашњавати, а уколико не падну – да ћемо такође лоше проћи, али у том случају на начин који до сада нисмо искусили“.

         Недељник „Експерт“, број 4, 2013. г.

 

         Леонид Петрович РЕШЕТЊИКОВ, директор РИСИ: Оно што се догађа у Давосу умногме је, не баш у свему, али у много чему ПР и пропагандистичка акција. То је акција срачуната на утицање и наметање ради које се окупљају представници елита разних земаља. Ту се често одаберу једна или две, чак и три земље на које се врши притисак, морални, чак и политички притисак. Зато не чуди што су у Давосу – у прогнозама развоја Русије – преовладале негативне оцене. Чак се слободно може рећи: не само преовладавале, ваћ биле искључиво негативне.

         Суочен са појачаним темпом раста земаља БРИКС и сопственом економском слабошћу, западни естаблишмент покушава да реши проблеме војним средствима. 



         „Североатлантски савез треба да се реформише тако да  оствари апсолутну доминацију у свим сферама и стекне контролу над свим животно важним ресурсима и комуникацијама у свету. Шта више, НАТО треба да постане универзални инструмент планетарног војног и политичког мешања и да буде у стању да врши циљани притисак на међународну безбедност“.

         Недељник „Национална одбрана“, број 12

 

         Сергеј Михајлович ЈЕРМАКОВ, виши научни сарадник РИСИ: Стратешка команда НАТО је у априлу 2011. године – под руководством генерала Стивена Брилеја - усвојила је документ у којем се говори о „гарантованом доступу светским ресурсима“. Односно о „Issue causes of global commons“, како то гласи на енглеском језику. Шта је суштина овог документа?

         НАТО је себи поставио задатак да на сваки начин обезбеди глобалну доступност планетарним ресурсима. Ово се односи, пре свега, на четири важне сфере савременог света: на слободни међународни ваздушни простор, отворено море, космос и на потпуно нову сферу која постаје све значајнија – сајбер простор. Управо ради „гарантованог доступа“ овим просторима, НАТО као своју нову функцију и дефинише њихову одбрану од трећих земаља и недржавних играча који би могли засметати чланицама Алијансе да слободно продиру у те сфере и да имају доступ ресурсима у тим просторима. 

         Поставивши себи овакве задатке – циљ контролисања ваздушног, поморског и комуникационог простора у читавом свету – наши западни партнери, по свему судећи, још увек живе у уверењу да су ово 90-те године и да су у Кремљу на власти либерали-бескичмењаци који заступају њихове интересе. Међутим, то није тако.



         Леонид Петрович РЕШЕТЊИКОВ, директор РИСИ: Сад су одједном схватили да више није сигурно да ли су ишта постигли и да ли су уопште победили. Јер, Русија jе опет постала самостални, самодовољни спољнополитички и међународним фактор! Држава чији ставови и интереси се морају респектовати, са којом се мора разговарати.

         Упркос свему, наставља се линија из 90-тих. Труде се да Русију не примећују, у сваком случају у штампи и неким извештајима, какав је био, на пример, извештај ЦИА, тачније – њене организације-ћерке под насловом „Развој света до 2030. године“.

         У том извештају је Русији намењена нека трећеразредна улога. Не зато што они тако мисле, већ зато што тако треба писати и сугерисати Русима, свима који живе у Русији, да смо слаби, несрећни и неспособни за било шта и да нам је време да сви преселимо на гробље.

         Они у том свом извештају о стварној Русији практично и не говоре. Међутим, наш Институт се бави реланом спољном политиком и ми видимо да се без Русије ништа не решава. У случају са Либијом, Русија је направила уступак и зато су тамо нешто могли да ураде. Друга је ствар како су то извели. Растругнули су либијског лидера, служили се убиствима и бомбардовањима – да би нешто успели да ураде. А поводом Сирије, Русија не чини уступке и ништа не могу да ураде. Бојовници које плаћају, већ две године убијају и пуцају, а ништа не могу да ураде.

         Без Русије се ништа не решава! Стога ми, грађани и јавност Русије, треба да престанемо да цмиздримо. Треба једноставно престати цмиздрити. Нисмо толико слабији од Совјетског Савеза или Руске Империје да бисмо оволико цмиздрили.

         Руска Ратна морнарица управо је доказала – први пут за последњих двадесет година – да је сама глобална сила, а да је Русија – суперсила.



         „После изласка ракетног разарача „Москва“ из Севастопоља и његовог проласка кроз Босфор и Дарданеле, из једне од земаља Латинске Америке Сједињеним Државама је дипломатским каналима стигла информација да је на тај ракетни разарач, пре него што је испловио, било укрцано неколико противбродских ракета са специјалном бојевом компонентом. У исто време, почетком децембра, у Медитеран је упловио група бродова Ратне морнарице САД на челу са нуклеарним носачем авиона CVN-69 „Двајт Ајзенхауер“. Тако је у источном Медитерну била формана групација Ратне морнарице САД која је у свом саставу имала 17 ратних бродова. Међутим, брод предводник (руске) Црноморске флоте, упорно се држао близу те америчке формације. На самој граници домета радара.

         Американци су схватили: да је „Москва“ дошла по њихову душу и да неће отићи! Истовремено је њихова обавештајна служба саопштила да је једна од вишенаменских нуклеарних подморница (руске) Северне ратне флоте изашла на полигон за борбену припрему, али да се није вратила у предвиђеном времену и да је контакт са њом изгубљен.

         Уз ово је ишла претпоставка: се да се та нуклеарна подморница упутила у Медитеран. Не желећи више да изазивају судбину, бродови Ратне морнарице САД напустили су зону борбеног патролирања и кренули ка излазу из Медитерана. Тако је источни Медитеран, воде испред обала Сирије, прешао под контролу руске Ратне морнарице.

         Кад је постало јасно да су ратни бродови „вероватних пријатеља“ напустили Медитеран, „Москва“ и „Сметљиви“ су 24. децембра 2012. почели да прате (руске) велике десантне бродове. Прво Црноморске, а потом приспеле велике десантне бродове Балтичке ратне морнарице који су започели превоз „комерцијалних терета“ из Новоросијска у луке Сирије. Ради тога је шест великих десантних бродова, који су се смењивали пловећи девет пута у паровима, од новембра 2012. године 20 пута прошли кроз црноморске мореузе. Успешно извршивши задатак, „Москва“ и „Сметљиви“ су се вратили у Севастопољ“.

         Информација сајта  „Урађено код нас, имамо чиме да се поносимо“  http://sdelanounas.ru/blogs/28659/



         Михаил Николајевич ШИРЈАЈЕВ, научни сарадник РИСИ: Наши геополитички партнери су у кризи и немају могућности да утичу на Русију методима силе. Зато су принуђени да нас атакују својим другим омиљеним средством – плашењем.

         Осамдесетих година прошлог века администрација Роналда Регана застрашила је Горбачовљеву владу бајкама о СОИ -  Стратегијској одбрамбеној иницијативи или такозваном Рату звезда. Запад је опет из нафталина извукао старо страшило противракетне одбране. Осим тога, елита западног света, смисливши нову бајку о гасу из шкриљаца, плаши нас падом цене природног гаса. Међутим, гас никако да појефти, а разлог је једноставан: само су САД у стању да производе тај фамозни гаса из шкриљаца, а и оне – само из политичких разлога. Ниједна европска земља се никада неће одлучити за такво безумље.   

         „Да би се произвели гас или нафта из шкриљаца, као прво, потребан је велики број бушотина. Када се то ради у урбаним зонама – то је увек непријатно: много је прљавштине, а треба из употребе искључити скупу обрадиву земљу. Затим у те бушотине треба упумпати огромне количине воде. Негде се та вода може наћи, али је у пренасељеној и урбанизаваној Западној Европи вода и без тога дефицитарна. У ту воду се морају додати разне хемикалије. А још та загађена вода може избити на површину. Ето, то подразумева такав сплет околности. Читао сам да су у Пољској забранили добијање гаса из шкриљаца, јер су схватили да на тај начин неће решити своје проблеме. Зато сам уверен, кад нам говоре да ће Европа природни гас из Западног Сибира, који је јединствен, заменити гасом из шкриљаца, да су све то бајке усмерене на обарање цене нашег гаса на европском тржишту“.

 

         Академик Руске академије наука Алексеј КОНТОРОВИЧ, научни руководилац Института нафтногасне геологије и геофизике „А.А. Трофимук“ РАН



         Међутим, сасвим је очигледно да су престали да дају резултате кораци наших партнера усмерени против Русије. Пропала је Балотна револуција, цене гаса и нафте не падају, све упућује на закључак да власт Русије има намеру да води суверену економску и финансијску политику. Започето је и напредује корацима од седам миља опремање армије савременим наоружањем.

 

         Михаил Николајевич ШИРЈАЈЕВ, научни сарадник РИСИ: Ових дана сам гледао на једној од наших централних  телевизија наступ једне, да тако кажем, либералне даме. Она је била очајна што што све на руку Русији. Дакако, по њеним речима – у корист Кремља. А ствари заиста тако и стоје. 

         Ако САД нападну Иран - поскупеће нафта и гас. Ако не нападну - Русија ће сарађивати са Техераном под чији ће утицај потпасти Ирак. А то значи да ће нафта и у том тешко појефтинити.

         Почну ли Европејци да на својим пољима да сеју уљану репицу да би могли да производе биогориво – односно, да би реализовали манијакалну жељу да буду независни од Русије -  одмах ће почети да поскупљује храна јер ће узгој репице смањити сетвене површине за људску исхрану.

         Чим су Пољаци покушали да производе гас из шкриљаца, одмах су се суочили са дефицитом питке воде коју би морали да купују у Русији.

         Што се више Американци и Европејци буду ракетним ударима мешали у послове исламских земаља, те земље ће се све више тежити Русији.

         А што је најнеобичније: ми не предузимамо ништа против Запада и не кујемо никакве зле планове.

         Све се некако догађа само од себе. Зашто је то тако?

         Зато што Бог није у сили, већ у правди – како је рекао Свети и Благоверни кнез Александар Невски.

         Обрада: www.fakti.org

Sećanje na Staljina: Od “tiranina” do “oca nacije”
B. VLAHOVIĆ | 05. mart 2013. 14:47 > 20:08
U Rusiji mnogi mediji obeležili 60 godina od smrti Josifa Staljina. Gruzin čiji lik i delo i dalje dele Ruse


Postovaoci dela Josifa Staljina


I POSLE šest decenija od smrti Josifa Staljina na postsovjetskom prostranstvu je značajan broj onih koji smatraju da je on učinio mnogo više dobroga nego zla svom narodu i otadžbini. Najnovije sociološko istraživanje koje je napravljeno povodom 60 godišnjice Staljinove smrti pokazalo je da svaki treći građanin Rusije ima pozitivan stav prema “ocu naroda”. Mnogi za period njegove vladavine vezuju brzi naučni i ekonomski rast SSSR. Istovremeno, mnogo je i onih koji odlično znaju da je on bio tiranin koji je nemilosrdno hapsio svoje protivnike i konkurente a zemlja je živela u patološkom strahu.


Uprkos brojnim knjigama o stradanjima za vreme Staljina i prikazivanju filmova na vodećim TV kanalima, brkati Gruzin se i danas mnogima sviđa. Nije malo onih koji smatraju da se samo čvrstom rukom zemlja može izboriti protiv korupcije i svih drugih lopovluka i kriminala. Prema Staljinu se pozitivno odnosi 36 odsto građana Rusije. Dakle, nije više reč samo o starijim generacijama.

Ironično, ali za tako veliki broj poklonika Staljina nisu zaslužni današnji komunisti, a ni oni koji su živeli u Staljinovo vreme jer oni danas imaju bar 90 godina, a najveći deo nije među živima. Politikolozi objašnjavaju da je “ljubav prema Staljinu” rezultat svih slobosti savremenog ruskog društva, velike korupcije i lopovluka, raslojavanja koje je sve prisutnije.


KOMUNISTI I PUTIN
KOMUNISTI Rusije su se obratili predsedniku Putinu da se povodom 60 godišnjice Staljina izradi orden. Iako zvaničnog odgovora još nema svi znaju da Putin neće prihvatiti predlog da se uvede novi orden koji bi se zvao po čoveku koji je držao desetine miliona ljudi po zatvorima i gulazima.

Puno je onih koji veruju da tako nešto ne bi bilo moguće da je Staljinova čvrsta ruka tu. Sadašnje rusko rukovodstvo smatra da su se vremena promenila i da se okrutnim Staljinovim metodama ne mogu rešavati problemi u društvu koje niko ne skriva.

Među tih 36 odsto Staljinovih poklonika, 27 odsto ga ceni, tri odsto mu se dive a šest odsto imaju simpatije prema generalisimusu. Na drugoj strani, 25 odsto građana oseća prema Staljinu odvratnost. Interesantno je da čak 30 odsto građana Rusije Staljin ne zanima i oni nemaju nikakav odnos prema njegovoj vladavini.

Brojke govore još nešto, da 45 odsto ispitanika misli da je Staljin podjednako napravio i dobre i loše stvari. Negativan stav o njegovoj ulozi u istoriji ima 24 odsto a pozitivan 23 odsto Rusa danas.

Razlike u odnosu na Staljina bile su u utorak vidljive i na naslovnim stranama novina. “Moskovske novosti” su na naslovnici objavile tekst “Staljine, zbogom” sa slikom na kojoj je njegovo lice ispisano dečjim grafitima. Komunistička “Sovjetskaja Rasija” na naslovnoj strani je objavila tekst o Staljinu naslovljen: “Njegovo vreme tek dolazi”.

Izvor: Novosti

Ali druze Vladimire Vladimirovicu, hrabri pskovski padobranci nisu pokazali to sto tvrdite, ne zato sto nisu borili kao lavovi protiv hordi hijena, vec zato sto tokom cele svoje mucne borbe nisu dobili nikakvu pomoc.

To je bila 2000-ta  a ne 2013-ta....

Štaviše,Putin tad čak nije ni bio na vlasti...

Al,nema veze,poenta je u iseravanju.