"NEUSKLAĐENI" Ovo istraživanje je dokaz da se Srbija i dalje SAPLIĆE O RUSIJU
Lana Gedošević 08.04.2019. 08:12 > 08:12


Dok joj je sa jedne strane strateško opredeljenje ulazak u Evropsku uniju Srbija, bar kada je reč o delima, to baš ne pokazuje izričito. Poslednji takav primer je njena usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, u čemu je među zemljama regiona na samom začelju.

To pokazuje poslednje istraživanje ISAC fonda, prema kome je procenat usklađenosti 52 odsto. To isto pokazuju i izveštaji iz EU, koji svako malo napomenu da bi zvanični Beograd to trebalo da počne da čini, odnosno da intenzivira usklađivanje.

Ilustracije radi, tokom cele prošle godine, EU je objavila ukupno 54 spoljnopolitičke deklaracije sa kojima je od trećih, partnerskih država traženo usaglašavanje. Srbija je to učinila u 28 slučajeva. Ako se obrati pažnja na one koje pak nije podržala, stiče se utisak da tim nečinjenjem zapravo samo produbljuje odnos sa Moskvom, a da je pozadina svega podrška oko Kosova.

- Najviše onih sa kojima se nismo uskladili odnosi se na Ukrajinu, Gruziju, Kinu, a sve one su na neki način u vezi sa Rusijom. To i nije nikakva tajna, jer je pre izvesnog vremena i srpski šef diplomatije sam rekao da se nećemo usaglašavati sa dekleracijaama koje imaju veze sa Rusijom, a suština je pitanje Kosova - kaže za “Blic” Igor Novaković iz ISAC fonda, koji je istakao da se poslednjih godina Srbija nije usaglasila ni sa jednom evropskom dekleracijom koja se odnosi na Rusiju, ni direktno ni implicitno.

Kako objašnjava, prošle godine se “nismo usaglasili ni sa onim rezolucijama koje naizgled nemaju veze sa Kinom i Rusijom, a zapravo imaju indirektno”. Pozadina priče je podrška Srbiji kada je reč o Kosovu, iako se zvanični Beograd prihvatanjem sadržaja Poglavlja 35, obavezao na normalizaciju odnosa sa Kosovom.

Rusija, Kosovo, Savet bezbednosti...

Zbog Kosova, odnosno Rusije, Srbija nije potpisala deklaracije o restriktivnim merama prema mnogim državama, poput Konga, Ukrajine, Venecuele, Sirije (uključujući i deklaraciju o masakru u istočnoj Guti iz februara 2018. godine), Zimbabvea, Irana, Burme, Gruzije...

- Srbija dosledno nastavlja praksu neusaglašavanja kada su u pitanju deklaracije koje su u direktnoj ili indirektnoj vezi sa Rusijom, a kojih je tokom 2018. godine bilo ukupno 16. Dva glavna spoljnopolitička cilja Srbije: evropske integracije i očuvanje Kosova u sklopu svoje teritorije su u priličnom neskladu, pošto je Srbiji potrebna podrška Rusije, stalne članice Saveta bezbednosti u UN za ostvarivanje drugog - navodi se u analizi ISAC fonda.

Preko Sirije, ponovo do Rusije

Ta podrška Rusiji vidi se i na primeru Sirije. Srbija se jeste usaglasila sa dve dekleracije oko produženja restriktivnih mera protiv ove zemlje, a koje nisu bile u vezi sa Rusijom.


- Međutim, sa još tri o Siriji se nismo usaglasili, od kojih se jenda tiče napada na Istočnu Gutu. Iako se Rusija u ovoj deklaraciji ne spominje eksplicitno, u medijima koji izveštavaju sa sirijskog ratišta eksplicitno se pominjala ruska podrška sirijskim snagama. Druge dve odnose se na upotrebu hemijskog oružja od strane sirijskih snaga, i u njima se pozivaju države koje imaju uticaj na Siriju, uključujući Rusiju i Iran, da izvrše pritisak kako bi Sirija ispunjavala svoje obaveze kao članica Konvencije o hemijskim oružjima. Ni sa jednom od ove tri se nismo usaglasili - priča Novaković.

I na primeru Mjanmara se moglo videti koliko Srbija “drži stranu” Rusiji, ali i Kini, kada se nije usaglasila sa dokumentom koji se odnosi na proširenje restriktivnih mera, uključujući i restrikciju izvoza oružja i zabranu vojne saradnje, a u vezi sa situacijom u državi Rahkin, odnosno nasiljem nad pripadnicima muslimanske manjine Rohindža. ISAC fond navodi da je razlog verovatno taj što su i Rusija i Kina, ali i druge države, pružile tamošnjem režimu.

"Mali Rusi"

Kada je reč o Ukrajini, čak sedam dekleracija EU se odnosilo na produžavanje već postojećih restriktivnih mera protiv entiteta i pojedinaca iz Rusije i Ukrajine. Po jedna se odnosi na nalaze Zajedničkog istražnog tima oko obaranja malezijskog aviona MH17, zatim na godišnjicu aneksije Krima u kojoj se osuđuju potezi Rusije, uključujući militarizaciju ovog poluostrva. Takođe, poseban akcenat se stavlja na kršenje ljudskih prava Krimskih Tatara, na održavanje izbora u Donbasu koje je u suprotnosti sa sporazumima iz Minska, kao i na incident u Azovskom moru u novembru prošle godine u kom je Rusija zaplenila nekoliko ukrajinskih brodova. Ni sa jednom od ovih dekleracija, Srbija se nije usaglasila.

- Ovo nije dobro za nas jer su neke zemlje počele da nas percipiraju kao “male Ruse”, što naravno nije tačno - priča Novaković, koji ovakvo ponašanje Srbije objašnjava podrškom Rusije i Kine kada je reč o Kosovu.

Kako kaže, kada neka zemlja uđe u EU, može da negoduje, poput Grčke kada je reč o Kini. Neke države, kaže, “zaista imaju razlog da budu zabrinute”.

- Naš problem je u tome što se očito nismo dogovorili šta su nam prioriteti, kuda i kako želimo da idemo. Ovakvim ponašanjem rušimo sami sebi kredibilitet. Pitam se kako ćemo se postaviti kada uđemo u EU recimo prema Kini, zbog kineskih investicija u Srbiji. To su stvari koje bi sada trebalo da se rešavaju - navodi on.

Ima i razumevanja

Objašnjava i da u nekom slučajevima, čini se, postoji razumevanje. Kako primer navodi Belorusiju, tačnije to što je Srbija podržala određene sankcije za ovu zemlju, bez obzira na to što od nje nabavlja MIG-ove.

ISAC fond navodi i da se Srbija se nije usaglasila sa jednom deklaracijom vezanom za Iran koja se odnosi na produženja restriktivnih mera. Isto je postupila i u slučaju Zimbabvea, kao i u slučaju Burundija.

- Može se pretpostaviti da je razlog za ovakve poteze podrška Irana, Zimbabvea i Burundija spoljnopolitičkom stavu Srbije oko Kosova - navodi se u analizi.

Srbija se isto ponela i u slučaju dekleracija o DR Kongo, i to najverovatnije što je ova država dve godine ranije glasala protiv prijema Kosova u UNESCO. Slično je i sa onima koje se odnose na Venecuelu, koja takođe podržava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, odnosno nije priznala nezavisnost Kosova.

Ovakvo ponašanje ne promiče EU koja svako malo, uključujući i izveštaje o napretku Srbije, napomene baš usaglašavanje spoljne i bezbnednosne politike, ali i “drugovanje” sa Rusijom. Novaković objašnjava da se ovo ne potencira previše, bar za sada, ali da se vrlo uredno notira.

- Međutim, to što nismo dobili izveštaj o skriningu za poglavlje 31 koje se odnosi na spoljnu politiku je jasan znak šta EU misli o tim stvarima. Mi nismo u stanju da vodimo velike igre, i sasvim je u redu da održavamo dobre odnose i sa Kinom i sa Rusijom, ali ono što treba da znamo jeste da se spoljnopolitički, ekonomski, bezbednosni i svi drugi odnosi dešavaju pre svega u našem susedstvu - ističe on.

Istraživanje je pokazalo da u odnosu na Albaniju, Crnu Goru, Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu, Srbija ima dramatično manji stepen usklađivanja sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU.

(Lana Gedošević)

Izvor: Blic

Ukratko, lazemo eu a oni se prave da ne znaju.

Srbi se nikad nisu opredelili za EU.
EU se namece Srbiji.

Dakle nista mi ne lazemo, nego necemo u EU.
Ne postoji dovoljan broj ljudi u Srbiji koji zeli u EU.
Sa druge strane EU ne moze da se pomiri sa tim.

Nase vlade vec evo par decenija govore da hice u EU. A odakle si ti gospodine?

Pa to je bas diskutabilno..
Sve stranke koje su dobijale izbore nisu nedvosmislneo trazile da mi idemo EU.
Bilo je idemo u EU uz dva uslova:

1. Bez priznanja Kosova, ako je Kosovo uslov mi ne idemo u EU.
2. Idemo u EU uz uslov da imamo dobre odnse sa Rusijom

Nikad nije odrzan referndum. Pa sve i da nasa Vlada hoce..to bi moralo da prodje referenudum.

E onda je EU promenila plocu i pocela..pa kao mi ne moramo da priznamo nego da napravimo pravno obavezujuci sporazum sa Pristinom.
I kao eto mi kao ne moramo da uvodimo sankcije Rusiji ako necemo.


Uglavnom, Srbi EU zele jedno.

RASPAD

Naravno da se nista ne radi bezyslovno.

Ali i uz i bez naglasavanja uslova sve stranke koje su na vlasti od 2000te tvrde da su za EU. Samo sto neke lazu.

Referendum je nebitan jer jos nije odrzan. A nece ga bi biti skoro jer ne ispunjavamo zahteve EU pa proces pridruzivanja ne napreduje

Ja ne znam sto imas potrebu da zauzimas stranu ako govorimo uopsteno.

EU je politicko pitanje. Dal ce neke stranke da lazu da su za EU ili ne je irelevantno jer sam ti lepo reko da politika da se Srbija udje u EU nema podrsku
Prosto ne postoji dovolja ljudska vecina u Srbiji da se udje u EU

Ja sam na tvoju izjavu da nase vlade hoce u EU lepo objasnio da to nije bezuslovno i da nijedna stranka na izborima nikad nije pobedila da samo sa politikom idemo EU.
Sve pobede na izborima su bile da mi u EU ne idemo po svaku cenu.

Elem nije mi ni jasno cemu referendum kad Srbija ispuni uslov da udje u EU  Sta to znaci koji kurac 

Ako su irelevatni stavovi stranaka za kohe glasamo onda....

Ma nista

 



"У циљу оперативног реаговања, на могуће штетне ситуације, снаге и средства Црноморске флоте проводе низ мера за праћење акција бродова НАТО-а. У одређеним подручјима Црног мора, на дужност су ступили извиђачки бродови, поморска ударна група, обалски ракетни системи "Бастион" и "Бал", као и авиони поморске авијације"

eto i to se desi...

a bilo je nemoguce...

do pre neki mesec...da ne kazem dan...