PONEŠTO ZA PREVARANTE, OPATICE, PILJARE I TEBE


Mi imamo sve i mi nemamo ništa

A neki ljudi to rade u crkvi

A neki ljudi to rade kidajući leptire na pola

A neki ljudi to rade u Palm Springsu

Uvaljujući ga nespretnim plavušama sa “kadilak"-dušama

"Kadilaci" i leptiri

ništa i sve

to lice koje se rastapa do poslednjeg daha u podrumu u

Korpus Kristiju

Ima tu ponešto za prevarante, opatice, piljare, i tebe…



Nešto u 8 izjutra

Nešto u biblioteci

Nešto u reci

Sve i ništaa

U klanici to dolazi klizeći duž tavanice na kuki

I ti ga njišeš

Jedan

Dva

Tri

I onda ga imaš

Mrtvo meso u vrednosti od 200$

Njegove kosti uz tvoje kosti

Nešto i ništa

Uvek je isuviše rano da se umre i uvek je isuviše kasno

Brazda krvi u bazenskom belilu, to baš nista ne govori

A grobari igraju poker nad kafom u 5 izjutra

Čekajući na gras da bi se spasli od mraza…

Oni ti ništa ne govore

Mi imamo sve i nemamo ništa

Dani sa staklenim ivicama i nepodnošljivim smradom

Rečne mahovine

Gorim od onog od govana

Dani poput šahovske table sačinjeni od pokreta i

Protiv pokreta

Nabubana interesovanja u porazu kao i pobedi

Dani spori poput mazge koja vuče teret na leđima

Ljutita, mrzovoljna i zaslepljena suncem

Putem na kome neki ludak sedi čekajući

Među plavim sojkama i carićima upetljanim u mreže

I nagutanim ljuskavog sivila

Dani vina i vikanja

Tuča po sokacima

Debelih nogu žena koje se takmiče oko tvojih creva

Pokopanih u jaucima

Znakova u arenama za borbu s bikovima poput dijamanata

Koji urlaju od bola

Majko Kapri!

Ljubičica koja izlazi iz zemlje govoreći ti da zaboraviš

Mrtve armije i svoje ljubavi koje su te opljačkale

Dani kada deca govore smešne i genijalne stvari

Poput divljaka koji pokušavaju da ti prenesu poruku kroz

Svoja tela

Dok su im tela još dovoljno živa da prenose i

Osećaju, i trče gore-dole

Bez katanca, i plata, i ideala, i imovine, i

Bubama-nalik-uverenja

Dani kada možeš po ceo dan da plačeš u nekoj zelenoj sobi

Sa zaključanim vratima

Kada možeš da se smeješ svom pekaru jer su mu noge

Isuviše duge

Dani posmatranja žive ograde…

I ništa, i nista

Dani šefova, žutih ljudi sa zadahom iz usta i velikim

Stopalima

Ljudi koji liče na žabe, hijene

Ljudi koji hodaju kao da meldija nije nikada izmišljena

Ljudi koji smatraju da je mudro unajmljivati i otpuštati i

Profitirati

Ljudi sa skupim ženama koje poseduju po 60 jutara zemlje

Koju treba izbušiti ili se njome razmetati

Ili koju zidom treba odvojiti od nekompetentnih

Ljudi koji bi te ubili zbog toga što su ludi

I onda to opravdali jer je takav zakon

Ljudi koji stoje ispod prozora od 12 metara i ništa ne

Vide

Ljudi sa luksuznim jahtama koje plove oko sveta

A ipak ne izlaze iz džepova na svojoj odeći

Ljudi nalik puževima, ljudi nalik jeguljama, ljudi nalik

Puževima balavcima

I još gori

I ništa

Dobijanje poslednje plate u luci, u bolnici, u fabrici

Aviona,

U zabavnom salonu, u berbernici, na poslu koji ionako nisi

Želeo

Porez na prihod, bolest, servilnost, slomljene ruke,

Slomljene glave

Sav nadev ispada napolje poput perja iz starog jastuka

Mi imamo sve i nemamo ništa

Neki to rade dobro jedno vreme a onda popuštaju

Slava ih dokrajčuje ili gađenja ili starost ili nedostatak

Odgovarajuće ishrane

Ili crnilo preko očiju ili deca u koledžu ili novi

Automobili ili kičma slomljena na skijanju u

Švajcarskoj

Ili nova politika ili nove žene ili same prirodne

Promene i raspadanje

Čovek koga si do juše poznavao

S kojim si zajedno rasturio 10. turu

Ili pio 3 dana I 3 noći u podnožju planina Sotut

Koji je sada samo nešto pod carsavom ili krstom ili kamenom

Kako samo odlaze

Kako samo odlaze oni za koje si mislio da nikad neće doći

Dani kao ovaj

Kao tvoj tadašnji dan

Možda kiša pada po prozoru, pokušava da se probije

Do tebe?

Šta vidis danas?

Šta je to?

Gde se nalaziš?

Najbolji dani su ponekad oni prvi, ponekad oni srednji,

A nekad čak i oni poslednji

Prazni komadi zemlje nisu loši

Crkve u Evropi na razglednicama nisu loše

Ljudi u muzejima voštanih figura zamrznuti u svojoj

Najboljoj sterilnosti nisu loši

Užasni su ali nisu loši

Karambol u bilijaru, razmisli o karambolu u bilijaru

I tostu za doručkom, i kafi koja je dovoljno vrela da znaš

Da ti je jezik još uvek tu

Tri germanijuma ispred prozora pokušavaju da budu crveni

I pokušavaju da budu ružičasti

I pokušavaju da budu germanijumi

Nije čudo da žene ponekad plaču

Nije čudo da mazge ne žele da idu uzbrdo

Da li si sada u hotelskoj sobi u Detroitu tragaš za

Cigaretom?

Još jedan dobar dan

Jedan njegov mali deo

I dok bolničarke izlaze sa različitim imenima i različitim

Mestima na koja idu – prelaze preko travnjaka

Neke od njih žele kakao i novine

Neke od njih žele topao tuš

Neke od njih žele muškarca

Neke od njih jedva da uopšte i razmišljaju

Dovoljno i nedovoljno

Svodovi i hodočasnici, pomorandže, slivnici, paprat

Anti-tela, kutije s maramicama…



U najčednijem negdašnjem suncu postoji osećaj nežnog

Dima iz urni

I konzervisanog zvuka starih ratnih aviona

I ako uđeš unutra i pređeš prstom preko nadboja prozora

Pronaći ćeš prljavštinu

Možda čak i zemlju

A ako pogledaš koz prozor

Biće opet neki dan

I kako stariš i dalje ćeš gledati

I gledati

Usisavajući pomalo svoj jezik

Aaa-aaa

Nee-nee

Možda

Neki to rade prirodno

Neki opcesno

SVUDA.