Šteta je što sve veći broj ljudi danas veruje da se mali i veliki uspesi u životu mogu postići jedino zahvaljujući dobrim vezama i novcu. Obrazovanje, inteligencija i iskustvo kotiraju se relativno nisko (mada se ne zanemaruju u potpunosti), a na toj ne baš atraktivnoj listi na najnižem mestu, reklo bi se, svoje mesto nalazi i entuzijazam. Da li bi redosled trebalo da bude obrnut? I da li nam je ostvarenje materijalne dobiti jedini podvig kojim možemo da se hvalimo na kraju dana? Zar nije svaka sitnica koju smo uspeli da ostvarimo sopstvenim trudom sama po sebi neka vrsta podviga, čak i ako ne uvećava stanje na našem bankovnom računu?

Bez obzira na to da li se nalazimo u kolotečini ili na nekoj vrsti značajne prekretnice, i bez odugovlačenja prilikom donošenja odluka, moguće je da se osetimo kao heroj baš zbog toga što smo učinili neko dobro delo za sebe ili za druge. Zato što smo posvetili više pažnje roditeljima koji se stalno žale da nas ne viđaju dovoljno, zato što smo se setili prijatelja koje smo pozvali u šetnju, čime je razbijena rutina komunikacije preko telefona, računara ili SMS poruka, zato što smo na neki romantičan način ulepšali dan voljenoj osobi. Heroji dana mogu da postanu svi oni koji uspeju da otkriju neki svoj potencijal, za koji čak možda i nisu bili svesni da ga poseduju u tolikoj meri, niti su bili spremni da ga plasiraju u datom trenutku. A uspeli su i ostvarili svoj mali dnevni podvig.

Heroji dana nemaju polne odrednice. To su oni pored kojih se osećamo sigurnim i voljenim, a nisu oni koji ostavljaju ljude ravnodušnim. Heroji svakodnevice su ti koji su spremni da ne budu deo opšte, danas toliko prisutne, euforije, koji su sposobni da budu staloženi onda kada je to najpotrebnije i koji uspevaju da ne misle sebično samo na svoje lične potrebe.

Izvor: Krstarica