Upravo tako. Bas zato sto smo mi ljudi, toliko falicna bica, na poboljsanju nasag najveceg kvaliteta bi trebalo da se radi, razmisljanja

Naravno da to nikada nece biti savrseno, ali je sigurno da moze mnogo, mnogo bolje... 

To uopste nije tesko ...smao je pitanje da li se hoce...

Inverzna zabluda

Inverzna zabluda je logička greška koja nastaje kada se izvede zaključak da je inverzija osnovne postavke obavezno tačna.

Generalni oblik ove greške je:

Premisa 1: Ako P, onda Q.
Premisa 2: Nije P.
Zaključak: Dakle, nije Q.

Argument u ovakvom obliku je pogrešan, zato što zaključak može biti neistinit čak i ako su obe premise istinite. U prvoj premisi nigde nije naznačeno da je P ujedno i jedini neophodan uslov za Q. Drugi faktori mogu dovesti do Q (čak i kada je P neistinito).

Drugim rečima, ako P obavezno implicira Q, kao što prva premisa kaže, onda jedino što možemo da zaključimo je da ne-Q implicira ne-P. (ne-P i ne-Q označavaju suprotne izjave od P i Q)

Ovo se zove logički kontrapozitiv:
potvrdivanje-suprotnosti

Ali nikako ne možemo da zaključimo i da ne-P obavezno implicira ne-Q.

Primeri:

Premisa 1: Ako je Rene Dekart razmišljao, onda je Rene Dekart postojao.
Premisa 2: Jednom se dogodilo da Rene Dekart nije razmišljao.
Zaključak: Dakle, Rene Dekart tada nije postojao.

Nerazmišljanje Dekarta nigde nije postavljeno kao uslov za njegovo nepostojanje. Drugim rečima, veza između razmišljanja i postojanja ide samo u jednom pravcu. Razmišljanje znači postojanje ali nerazmišljanje ne znači nepostojanje.

Sa druge strane, možemo sa sigurnošću da zaključimo da ako Rene Dekart ne postoji (ne-Q) onda je sigurno tačno da Rene Dekart ne razmišlja (ne-P). Ovo je kontrapozitiv prve premise i mora biti istinit ako je prva premisa istinita.

Premisa 1: Ako je Elizabeta II američka državljanka, onda je Elizabeta II ljudsko biće.
Premisa 2: Elizabeta II nije američka državljanka.
Zaključak: Dakle, Elizabeta II nije ljudsko biće.

Ovaj argument je više nego očigledno pogrešan. Ali je ipak odličan primer logičke greške inverzna zabluda.

Argumenti u ovom obliku ipak mogu izgledati površno uverljivo i zato je neophodno da ovu grešku dobro poznajemo.

 

"Kako zivis?"
-"U skladu sa kritickim razmisljanjem."


Primer 1:
"Sta slazes na policu?"
-"Knjigu Ricarda Dokinsa. Dokazao sam da visina i konstitucija mog tela nisu u suprotnosti sa mojom zeljom da slozim knjige na policu. S tim u vezi, zakljucujem da su ispunjeni svi uslovi da se proces slaganja knjiga sprovede u delo. Kriticki sam razmislio i naucnom metodom dokazao da je to moguce." (Odavde se jasno vidi da jedna negacija ne vuce za sobom i drugu negaciju, vec naprotiv, implicira i daje podsticaj kritici i kritickom razmisljanju.)

Primer 2:
"Gospodine, da li ste vi poluidiot?" (Postavljac pitanja se obraca "ateisti Srbije", uhvativsi ga da cita "Inverzna zabluda").
-"Nisam kompetentan da odgovorim na to pitanje, trenutno, jer nisam kriticki promislio. Svakako, kada to uradim, obavesticu vas. U odnosu na naucnu metodu i potrebne dokaze, bicete blagovremeno obavesteni."

Primer 3:
"Kako razmisljate?"
-"Iskljucivo kriticki! Tako smo uceni, a trazimo i dokaze. Apstrakcija je negativna pojava. "Gde dokazi ne leze, tragovi smrde necovjestvom"....kako onomad rece poznati albanski pesnik." (Ponovo se vidi jasna implikacija negacije u afirmaciju. Zbrajanjem faktora se vidi se da se misao pretvara u uniformno delovanje, robotizacija svesti i zarobljavanje misli u kalup. Kada razgovarate sa prijateljima, babom, strinom, roditeljima, kucnim ljubimcem, morate imati na umu izmedju ostalog "Inverzna zabluda" i vi, ali i oni, samo tako bicete u mogucnosti da citavoj stvari date "kriticki ton").

Confirmation bias

Confirmation bias, also called myside bias, is the tendency to search for, interpret, or recall information in a way that confirms one's beliefs or hypotheses. It is a type of cognitive bias and a systematic error of inductive reasoning. People display this bias when they gather or remember information selectively, or when they interpret it in a biased way. The effect is stronger for emotionally charged issues and for deeply entrenched beliefs. People also tend to interpret ambiguous evidence as supporting their existing position. Biased search, interpretation and memory have been invoked to explain attitude polarization (when a disagreement becomes more extreme even though the different parties are exposed to the same evidence), belief perseverance (when beliefs persist after the evidence for them is shown to be false), the irrational primacy effect (a greater reliance on information encountered early in a series) and illusory correlation (when people falsely perceive an association between two events or situations).

Razmisljanje je jedno, a delovanje drugo! 

Upravo...

A delovanje bez razmisljanja nesto sasvim trece 

E to trece ima dve vrste: 1: totalni idiotizam;  2: vrhunska vestina