Želje za dobro zdravlje i dugovečnost sastavni su deo svih zdravica, napitnica, čestitki. Mitovi, legende i bajke imaju ovu temu kao lajt-motiv: Japanci veruju da ih može podmladiti udaranje čarobnom metlom, u našim pričama neka neobična voćka donosi ozdravljenje i vraća mladost... Ako u zapretanim slojevima bajkovitog kazivanja potražimo zrniće racionalnosti, ono nije daleko: plodovi što ih donosi zemlja i masaža stručkom bilja zaista mogu biti toliko korisni da ih možemo smatrati gotovo čudesnim, utoliko više što se nalaze svuda oko nas. Tajna je samo u njihovom prepoznavanju i korišćenju na pravi način.

Pre nego što vam predložimo nekoliko izvrsnih recepata koje je vekovima sačuvala tradicionalna narodna medicina, predlažemo vam da se upoznate sa nekim od metoda koje su koristili drevni narodi od kojih se može mnogo naučiti, kao i sa savetima psihologa koji se bave izučavanjem fenomena starosti.

Stari Egipćani polagali su mnogo na dobro stanje organizma, svesni da se ulaganje u zdravo telo uvek višestruko isplati. Jedna od njihovih poznatih metoda u bitki za dugovečnost bilo je znojenje, koje su izazivali na različite načine. Pitanje koje su postavljali prilikom susreta glasilo je: " kako se znojite?" i to, zaista, mnogo objašnjava.

Da biste sledili primer mudrih Egipćana, možete da izaberete između brojnih biljaka koje potpomažu izlučivanja štetnih materija iz tela. Mada će o tome biti još reci, podsetimo da su breza, zova i lipa izvrsni pomagači u znojenju.

Kinezi, kako drevni tako i današnji, smatraju koren biljke žen-sen sjajnim stimulatorom za podmlađivanje. Kod nas to mesto zauzima nekoliko biljaka, jedna od njih je, na primer, angelika ili krajovac, a i pčelinji produkt - polen, ima sličnu, regenerativnu, ulogu.

Na bliskom i srednjem istoku disanje se smatralo prvorazrednim preduslovom dobrog i dugog zdravlja. Priznati i cenjeni filozof, pesnik i lekar Ibn Sin, kod nas poznatiji kao Avićena, govorio je, i to vrlo argumentovano, da je pravilna "ventilacija" tela neophodna za njegovo savršeno funkcionisanje. Ovakvo gledište zastupa i savremena medicina, a i lično iskustvo nas uverava da boravak na čistom vazduhu, prepunom kiseonika i negativnih (a za zdravlje vrlo pozitivnih) jona, deluje više nego blagotvorno.

Ono što nas iznenađuje posle čitanja starih medicinskih tekstova je činjenica da mi, koji smo ovladali čudima tehnologije - ne umemo da dišemo!

Naši udasi su nepotpuni, punimo samo neke delove pluća, dišemo kratko i ubrzano, isprekidano i ko zna kako još.

Disanje je tehnika koja se mora naučiti, kaze Avićena, a onda dodaje sledeću misao: " Kada bi ljudi pravilno disali, bolesti bi postale retkost!

Ova tehnika se može savladati u bilo kom životnom dobu, pa i u poznim godinama, ali najbolje je početi sa njom još u ranom detinjstvu.

Prva stvar koju učite je da se uvek diše samo kroz nos. Disanje na usta olakšava prodor klica iz vazduha u pluća, pa su i infekcije
mnogo češće, a prolaskom kroz nozdrve vazduh se filtrira i zagreva.

Proces disanja se sastoji iz četiri faze koje imaju podjednako vreme trajanja. To su udah, zadržavanje vazduha u plućima, izdah i predah do ponovnog udaha.

U početku je lakše pomagati se brojanjem. Ispraznite pluća i počnite da brojite u sebi do 4, lagano, ili brzo do 8. U tom intervalu punite pluća vazduhom, a ramena neka vam budu ispravljena.

Kada ste napunili pluća, zadržite u njima vazduh takođe brojeći do 4. Sledeća faza je lagano ispražnjavanje pluća, a poslednja je da ona ostanu prazna u istom vremenskom intervalu.

Posle toga sledi novi, dubok udah i krug se nastavlja. Prelasci iz jedne faze u drugu moraju biti blagi i ravnomerni, bez napora i naprezanja, inače će vas zamoriti.

Vežbajte šetajući šumom ili parkom, kada i ritam hoda možete uzeti kao meru dužine udaha.

Tehnika je usvojena kad više ne razmišljate o njoj, a disanje vam funkcioniše savršeno.

Kod kavkaskih naroda, čija je dugovečnost već legendarna, nadmorska visina, čist vazduh i pravilna ishrana svakako su značajni faktori koji se ne mogu zanemariti (nažalost, ni kopirati u potpunosti), ali evo još nekoliko dodatnih činilaca koji ih svrstavaju u najdugovečnije narode sveta:
- njihov život je obrazac mirnog, porodičnog, harmoničnog življenja, gde stresu nema mesta i gde se svi problemi i odgovornosti, kao i radosti, dele s drugima;
- oni se bave fizičkim poslovima do duboke starosti, istrajno, marljivo, umereno, što je pravi recept za dobru formu u poodmaklim godinama.
- njihova ishrana ne sadrži svinjsko već jagnjeće i ovčije meso, koje se ne konzumira kao prženo i ne svakodnevno. Jela se spremaju onoga dana kad se i upotrebljavaju, ništa se ne podgreva niti ostavlja za sutra.
- posebno mesto u jelovniku zauzimaju kiselomlečni produkti, o kojima se najpovoljnije izrazila i vrhunska nutricionistika i medicina; dokazano je da svakodnevno korišćenje kefira, jogurta ili kiselog mleka u telu čoveka stimuliše takozvane "ćelije-ubice", odnosno prirodnu odbranu organizma protiv bolesti i slabosti.
- poznato je da ljudi koje greje jutarnje sunce žive duže, a život planinskih ovčara kao da je sazdan po toj meri.
- i, na kraju, jedna mala tajna kavkaskih krepkih stogodišnjaka: proklijalo seme deteline lucerke daje im dodatnu snagu i elan.

I vi možete da sledite njihov primer: natopite malo semena u vodi i pustite da proklija, a onda ga dodajte jednom od dnevnih obroka.

Blistavi primeri dugovečnosti
Optimizam je važan za dobro zdravlje jer u dobrom stanju održava imunološki sistem

Osim fizičkog i intelektualni rad doprinosi svežem duhu i telu i njihovoj dugoj dobroj očuvanosti. Svet literature, muzike i umetnosti pun je blistavih primera dugovečnih genijalnih stvaralaca: poznato je da su Mikelanđelo, Tolstoj, Verdi i mnogi drugi stvarali i u poznim godinama i da su upravo u devetoj deceniji napravili svoja najvažnija dela. Artur Rubinštajn i Vladimir Horovic su prelazili preko klavijature prstima naizgled čvornovatim, a tako gipkim da bi im na tome pozavideo svaki pijanista mlađi od njih kojih osam decenija. Naš poznati slikar Pavle - Paja Jovanović oženio se svojim lepim modelom - Bečlijkom Muni u svojoj šezdesetoj godini, a u srećnom braku poživeo dobre četiri decenije.

Neko je duhovito primetio da su mnogi slobodni umetnici premašili stotu iz prostog razloga što nisu imali šefa, ni utvrđeno radno vreme, ali istinski odgovor leži u tome što su voleli svoj posao, što su ga doživljavali kao radost i potpuno mu se predavali i što su neprestano oštrili duh u procesu stvaralaštva.

Psiholozi tvrde da jedan od preduslova za dug i srećan život leži u zaboravu, naravno, ne u senilnosti već u opraštanju - sebi i drugima.

Onima koji svaki novi dan doživljavaju kao beli, neispisan papir koji obećava pozitivne mogućnosti, sunce će uvek sijati. Optimizam je neophodan za dobro zdravlje, jer u dobrom stanju održava imunološki sistem. Ako ste stalno ogorčeni na sebe, ako se sebi ne dopadate i neprestano se kritikujete ili u mislima vraćate na situacije u kojima ste se pokazali kao gubitnik, vi delujete na svoj organizam u doslovnom smislu destruktivno: razbijate njegovu odbranu i „programirate" ga da se preda bolesti. Slično se dešava kada negativna osećanja prema drugima „čame" u vama: ako su stalno prisutna, ona iscrpljuju rezerve energije i time vas osuđuju na bolest: lekari kažu da je to atak na energetsko jezgro ćelije, a narod je davno skovao izreku da „sirće svoje bure najpre izgrize".

Pozitivne emocije, pak, daju novu energiju. Volite sebe; naravno, ne sebičnom i uskogrudom ljubavlju u kojoj nema mesta za druge, već sebe kao jedinstveno i neponovljivo, visokoorganizovano biće koje je dobilo privilegiju života i koje na tom daru ume da zahvali Tvorcu.

Volite druge. Pružajući im podršku, oslonac i pomoć doprinećete porastu sopstvenog samopoštovanja, osećanja koje je sjajna zaštita od stresa i distresa, opasnih uzročnika slabljenja organizma. Već sam osećaj da ste potrebni drugima doprinosi jačanju vašeg imunološkog sistema i aktivira snage za koje niste ni znali da ih posedujete.Naravno, postoje i drugi stimulansi, koji podstiču prirodne telesne potencijale i dodaju, kako se to kaže, život godinama. Upoznajmo se sa nekima od njih.

ELIKSIRI

Priroda u svojoj riznici ima stvari koje se smatraju prvorazrednim sredstvima za očuvanje „top forme" i u takozvanoj trećoj mladosti: začudiće vas činjenica da oni nisu obavezno ni retki, ni skupi. Nemojte biti razočarani sto su neki od njih sasvim obični, toliko obični kao beli luk ili začinske trave koje imate u vrtu. Radije poslušajte staru mudrost da sve što vam treba nalazite oko sebe, i da je ono što vam je neophodno i najkompatibilnije sa vama uvek u vašoj domaji. Kad god možete, dajte prednost domaćim eliksirima u odnosu na strane. Ako nije drugačije naznačeno, upotrebljavajte ih uvek u prvoj polovini dana, poštujući svoj biološki časovnik.

Predostrožnost je i ovde potrebna. Stimulatori organizma moraju se uzimati u propisanim dozama i uz kontrolu lekara. Kod osoba koje su sklone tumorima ili koje pate od povišenog krvnog pritiska, oni nisu poželjni niti se preporučuju. Vreme za početak uzimanja eliksira nije strogo određeno, ali prema nekim izvorima to treba da bude posle navršene četrdesete godine života. I potpuno zdravi ljudi mogu da povremeno uzmu neki od prirodnih stimulatora ili jednostavno bar pročisti organizam pomažući mu tako da bolje i lakše funkcioniše.Najbolje vreme za otpočinjanje kure sa sredstvima za jačanje i podmlađivanje je proleće, a u ostalom delu godine to su prelazi između godišnjih doba.

Pre svake kure posetite svog lekara i konsultujte se sa njim.

Potrudite se da funkcionisanje svog crevnog trakta dovedete na normalu, pomažući se, ako je potrebno, nekim od prirodnih laksativa, kao što su kamilica, kora krusine, list sene i slično.

Izbegavajte veštačka sredstva koja stvaraju naviku i tanje sluzokožu creva.

U toku kure, a i uopšte, koristite za piće izvorsku ili mineralnu vodu, naravno, isključivo negaziranu. Ako vam je to, iz bilo kojih razloga, nemoguće, popravite kvalitet vodovodske vode na sledeći način: ulijte vodu iz vodovoda u plastičnu bocu, ne puneći je do vrha, a onda je postavite u zamrzivač. Kad se napola smrzne, odlijte nezamrznutu vodu, a led bacite. Tako se voda oslobađa od teških metala. Nezamrzlu vodu ponovo stavite u zamrzivač, dok se ne smrzne do polovine. Sada voda koja se nije smrzla sadrži različite primese i pretvara se u led na nižim temperaturama, nekad na -7 C.

Odlijte je, a od prozračnog, čistog leda pripremite dobru vodu za piće
VERA HORVAT

Dragoceno jabukovo sirće
Kako najbolje upotrebiti eliksir od limuna i belog luka

Ovo je jedan od onih eliksira koje možemo da nazovemo izuzetno pristupačnim, kako u pogledu cene tako i u pogledu jednostavnosti postupka. Rezultati su, međutim, odlični, pa nema razloga da mu ne ukažete poverenje. Jantarna kiselina, kojom je jabukovo sirće bogato, deluje kao sredstvo za podmlađivanje organizma na ćelijskom nivou. Osim toga, napitak od sirćeta razređenog vodom i prirodnog, vrcanog meda, deluje i na snižavanje lako povišenog krvnog pritiska, pa se i stoga preporučuje kao eliksir. Napitak se pravi od jedne kašičice sirćeta i jedne kašičice meda, razmućenih u mlakoj vodi (prvo se stavlja med). Jabukovo sirće se može stavljati i u sve vrste salata, u majonez i slično, ali zbog njegovog blagog ukusa treba ga staviti nešto više nego običnog sirćeta.

Terapija s jabučnim sirćetom traje oko mesec i po do dva meseca, a može se ponoviti po potrebi posle pola godine.

Eliksir od limuna i belog luka

Očistite i dobro usitnite 200 grama najboljeg, potpuno zdravog belog luka i toj smesi dodajte sok od 10-12 limunova. Sve uspite u staklenu teglu sa širim otvorom i povežite gazom. Ostavite da stoji 24 dana, a posle toga možete da počnete s kurom. Uzima se jedanput dnevno, ovog puta pre spavanja, po jedna čajna kašičica u pola čaše vode. Rezultat se primećuje već posle 10-15 dana: čovek se bolje oseća, nije stalno umoran i pospan, postaje čiliji i brži u mislima i na delu. U vreme ove kure prisilite sebe da pijete bar dva litra vode na dan, da biste što pre eliminisali otrove iz tela. Poželjna je i dijeta bez mesa, sa što više povrća i žitarica, odlična hrana u ovo vreme je i pirinač, kuvan kao kaša na vodi.

U slučaju da imate probleme s bubrezima ili želucem, nemojte koristiti ovaj eliksir.

Proklijale žitarice

Izvanredno sredstvo za opšte podmlađivanje organizma, ali i za jačanje slabunjave dece, jesu klice žitarica - pšenice, ovsa, raži i slično. Oprana zrna se namoče u vodi preko noći, razastru po plitkoj posudi s malo vode i za otprilike 24 sata postaju spremna za upotrebu. Mali, beli vršak dužine jedan mm koji je probio zrno znak je da je čudesna hemija u zrnu stvorila super eliksir za vas. Uvek spremajte nove količine za samo jedan dan, a dovoljno je oko 50 grama zrnevlja dnevno.

Ova kura nema kontraindikacija, mogu je upražnjavati svi - od najstarijih do najmlađih. Predupređuje prerano starenje, doprinosi bodrosti i ubrzava zarastanje rana. Proklijalo zrnevlje može se jesti uz obroke, uvek sveže, celo ili usitnjeno u mikseru, za stare i decu.

Dobro je kombinovati ga i s orasima, slatkim sirom, medom i slično, u zavisnosti od ukusa.

Čaj za dugovečnost

Ovaj čaj od lekovitog bilja pomoći će vam da se oslobodite suvišnih kilograma, da izbacite toksine iz organizma, da uravnotežite metabolizam. On doprinosi rastvaranju masnoća, predupređuje razvijanje skleroze, čini krvne sudove elastičnijim i od njega prestaje dosadno zujanje u ušima i vrtoglavica. On, takođe, pomaže regulaciju krvnog pritiska i čuva od infarkta.

Spravlja se na sledeći način: usitnite u mlinu za kafu 100 grama cvetova kamilice, 100 grama trave kantariona, 100 grama cveta smilja, 100 grama brezovih pupoljaka i dobijenu mešavinu čuvajte u tegli od tamnog stakla s dobrim zatvaračem. Prelijte jednu jelovnu kašiku ove biljne mešavine s pola litra kipuće vode. Pustite da odstoji 20 minuta, a zatim procedite. Pije se po jedna čaša toplog čaja izjutra na gladno srce, u podne 20 minuta pre jela i uveče pre spavanja. Posle večernje doze, ne treba više jesti ni piti.

Kura se sprovodi jednom u pet godina.

Eliksir od cvekle, rotkve i Šargarepe

U veću teglu uspite sok od cvekle, sok od šargarepe i sok od crne rotkve (po jednu čašu sirovog soka od svake vrste) i dodajte ovoj mešavini jednu čašu meda i čašu votke. Teglu držite na hladnom i tamnom mestu dve nedelje, a onda počnite da uzimate eliksir.

Doza je po jedna četvrtina čaše tri puta na dan.

Eliksir je moćno sredstvo za obnavljanje krvi, za izbacivanje otrova iz organizma i njegovo jačanje i podmlađivanje.

Med

Jedan od eliksira koji se potpuno oformljen i spreman za upotrebu može naći u prirodi i koji je poznat na čitavoj planeti je med. U drevna vremena iskazivala mu se neobična počast - smatran je hranom mudraca i proroka, služen je u obredima inicijacije zajedno sa skorupom ( pavlakom), i sve to sa dobrim razlogom. NJegova žitkost, njegova boja zlata, slast koja je neuporediva, a pre svega njegova lekovitost i hranljivost načinile su ga neuporedivim i jedinstvenim.

U egipatskim piramidama nađene su posude sa medom, koji je bio namenjen faraonu u njegovom sledećem životu, med je bio Pitagorina omiljena hrana koja mu je pomagala da dolazi do svojih filosofsko-matematičkih otkrića, a čitav bliski i srednji istok vrvi od poezije u kojoj je med uobičajena metafora za sve sladosti ovoga sveta.

U smislu podmlađivanja, med jedva da ima premca među mnogobrojnim eliksirima koje nudi štedra priroda. Redovnom upotrebom meda odlaze se starenje i vraća se elan čiji nedostatak je jedan od prvih znakova starenja ili zagađenosti organizma.

Nebrojena istraživanja i studije koje su sprovedene u svetu dokazale su vrednost meda koju je čovečanstvo instinktivno slutilo na samim svojim počecima.

Zato mu se slobodno prepustite (osim ako postoji alergija na med i druge pčelinje proizvode ili opasnost od dijabetesa, kada morate obavezno konsultovati lekara) i kao eliksiru koga ćete uzimati samostalno i kao dragocenom dodatku svim biljnim čajevima koje treba zasladiti.

Med deluje antiseptično, čisti krv, jača i daje energiju. Uzimajte ga svako jutro pre doručka, rastvorenog u čaši mlake mineralne vode ili ne previše vrelog čaja. Veoma je važno da znate da je samo onaj med koji nije podvrgavan zagrevanju na preko 45 stepeni C, vredan pažnje kao lek. Med koji je topljen na višoj temperaturi smatra se, doduše, visokokaloričnom hranom, ali ne i lekom. Kada se u njemu unište prirodni bioelektricitet, enzimi i vitamini, ne može se više nazvati eliksirom.

Bilo da je korišćen sam, ili u kombinaciji sa drugim visokovrednim prirodnim proizvodima, najbolje je da se uzima u jutarnjim časovima, na pola sata do sat pre prvog obroka.
VERA HORVAT

Med za čišćenje krvi
Uz med, obavezno pijte čajeve od lekovitog bilja, što dodatno jača efekat

Od mnogobrojnih „medenih kura" izdvajamo jednu koja je vrlodelotvorna za čišćenje krvi i jačanje iscrpljenog organizma.

Uz med koji ćete uzimati, obavezno pijte čajeve od lekovitog bilja, što dodatno intenzivira efekat. Proleće je pravo vreme za sprovođenje kure, a njeno trajanje je 10 nedelja.

Čaju od bilja dodajte tri puta na dan sledeće količine meda:
1. nedelja 3 puta dnevno po pola kašičice meda
2. nedelja 3 puta dnevno po 1 kašičica meda
3. nedelja 3 puta dnevno po 1,5 kašičica meda
4-7. nedelja 3 puta dnevno po 2 kašičice meda
8. nedelja 3 puta dnevno po 1,5 kašičica meda
9. nedelja 3 puta dnevno po 1 kašičica meda i
10. nedelja 3 puta dnevno po pola kašičice meda.

Pije se na jedan sat pre doručka, ručka i večere.

Polen

Polen je cvetni prah koji pčele sakupljaju i prerađuju, sabijajući ga u granule, grudvice s opnom koja čuva čestice praha. Ovaj proizvod se još naziva i perga ili pčelinji hleb, što najbolje objašnjava njegovu ulogu u životu pčela.

U životu čoveka ova nesvakidašnja supstanca, prepuna najređih aminokiselina koje su neophodne za funkcionisanje organizma, takođe ima važnu ulogu, toliko važnu da s pravom nosi naziv eliksira. U našim krajevima ona zamenjuje žen-sen, koji kineska tradicionalna medicina smatra neprevaziđenim stimulatorom organizma.

Za stare ljude, kao i one koji ne žele da prevremeno ostare, kura s cvetnim prahom je zlata vredna. Rezultati naučnih istraživanja potvrdili su da je hemijski sastav polena vanredno kompatibilan s telom čoveka i da, osim što zadovoljava njegove potrebe za vitaminima i već pomenutim aminokiselinama, pomaže u lečenju malokrvnosti, varikoznog proširenja vena, bolesti bubrega, kolita, stalnog osećanja premora i nesanice.

Posebnu ulogu polen ima u životu starijih muškaraca, koji često osećaju tegobe u vezi s prostatom. Redovno konzumiranje polena preporučuje se i svim zdravim muškarcima koji su prešli 45. godinu.

Polen se uzima samostalno ili s medom, ali uvek oslobođen opne - dakle ili usitnjen u mašini za mlevenje kafe ili potopljen u neku tečnost - čaj, na primer.

U slučaju alergije na polen (pri pojavi polenske kijavice, konjuktivita ili dermatita) treba odmah obustaviti korišćenje ovog eliksira.

Ženama s pojačanom maljavošću na licu takođe se ne preporučuje korišćenje polena.
Uobičajena doza za jedan dan jeste jedna čajna kašičica, osim u slučajevima oboljenja prostate kad se povećava.

Mleč

Još Aristotela su zanimala pitanja zašto život pčela radilica traje svega trideset pet do četrdeset dana, a život matice i svih šest godina, zašto je matica tako krupna i plodna i odakle joj snaga da dnevno snese i do 2.000 jaja!!! Odgovor je pronađen u mleču, kraljevskom želeu, kako ga zovu na mnogim jezicima, pčelinjem mleku, sivkasto-beloj supstanci s kojom se ne može uporediti nijedna druga materija na svetu.

Mleč je pravi dinamit od eliksira i izuzetno je sredstvo u borbi protiv preranog starenja i oslabljenih životnih funkcija organizma. On se obično upotrebljava s medom, ali najnovija istraživanja ruskih naučnika su pokazala da je vrlo efikasan i kad se koristi samostalno, naravno u izuzetno malim količinama. Primera radi, premazivanje sluzokože ždrela tankim filmom od mlečne emulzije uništava bakterije i viruse koji se u njemu nalaze.

Ipak, u svojstvu eliksira, mleč se još uvek uzima najradije s medom i polenom, uz dodatak propolisa. Količina, koju tradicionalna medicina preporučuje, varira, ali uglavnom je to razmera 1:100, dakle 1 gram mleča na 100 grama meda. Za spravljanje ovog eliksira mle treba da bude svež, a med delimično ušećeren, razume se potpuno prirodan.

(Ovde treba napomenuti da samo pravi med kristališe i da time ništa ne gubi od svojih svojstava. On je i praktičniji za upotrebu, naročito kad se daje deci, a i za spravljanje eliksira. Greška je što se med u kristalu topi da bi se vratio u žitko stanje, jer se time, kao što smo već napomenuli, uništava njegova biološka vrednost).

Propolis

Pčelinja smola, gradivni materijal za njihove kosniće, materija pomoću koje pčele održavaju besprekornu čistoću svojih „laboratorija" - to bi mogao biti opis propolisa. Time se ni izdaleka ne iscrpljuju ni njegova svojstva ni vrednosti: on je poslednji proizvod krilatih mudrica i vrednica koji je stekao renome u svetu prirodne medicine.

Poslednji, ali ne i najmanje važan: zovu ga lekom za 21. vek!

Ono što propolis ima da ponudi današnjem čoveku zvuči gotovo nestvarno: on je antiseptik, bakteriostatik, dezinficijent za rane, izvanredno potpomaže epitelizaciju tkiva, veliki je prijatelj žena u svim periodima života. Osim toga, on jača imunitet i pomaže u regulaciji krvnog pritiska i srčanog ritma. U svetu vlada sve veći interes za propolis i on nalazi sve više mesta ne samo u prorodnom lečenju, već i u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji. Sve češći je dodatak kremama, losionima i pastama za zube, a upotrebljava se i samostalno. Za starije osobe je idealan kao čuvar od infekcija, koje u njihovom dobu nisu uvek bezazlene. Ulazi i u sastav eliksira od meda i mleča.

Kad se koristi u obliku alkoholnog ili uljnog rastvora, uzima se 5-20 kapi tri puta na dan. Može se nakapati na kocku šećera ili dodati čaju od lekovitog bilja. Kontraindikacija za uzimanje ovog prirodnog leka je alergija na propolis.
Vera Horvat

Blagotvorno za celo telo
Što se energičnije budete masirali, to će vaša krv bolje da cirkuliše

U primarne mere koje odlažu starenje i daju nov elan već iznurenom telu spada i masaža. To je drevna tehnika buđenja zaspale energije i stimulacije organizma. Ne treba je se nipošto odreći u borbi protiv preranog starenja, a i kad je starost već tu, samo je treba prilagoditi stanju osobe koja joj se podvrgava.

Ne treba nikada sprovoditi masažu dok traju upalni procesi, kod kožnih oboljenja, proširenih vena i tromboze; u svakom slučaju, konsultujte lekara pre nego što se odlučite za masažu čitavog tela.

Mi ćemo vam predložiti dve izuzetno korisne masaže koje, svaka na svoj način, doprinose poboljšanju opšteg stanja, podmlađivanju i krepljenju organizma, a koje možete da bez teškoća sprovedete i sami.

Masaža desni

Možda niste znali da se po izgledu desni može odrediti u kakvom je stanju organizam neke osobe. S godinama, one postaju sve pljosnatije i bleđe.

Masažom desni podmlađuje se čitav organizam.

Vreme pranja zuba iskoristite i za ovu jednostavnu masažu. Potrebna vam je dobra četkica od prirodne dlake kojom ćete blago masirati predeo oko zuba, ne iritirajući ga. U toku dana jezikom izmasirajte desni 10-15 puta na jednu, i isto toliko puta na drugu stranu.

Masaža stopala

Ova vrsta masaže je posebno efikasna kad se oseća opšta klonulost i stalni zamor koji nije uzrokovan preteranim radom.

Pošto se na tabanima nalazi veliki broj nervnih završetaka, njihovo masiranje dovodi do tonizirajućeg i okrepljujućeg efekta.

Postarajte se da koža na vašim tabanima bude glatka i meka kao na rukama; izaberite samo anatomski najbolju obuću, uvek od prirodne kože. Na tome nemojte štedeti. Nikad ne zaboravljajte koliko važnu ulogu igraju stopala u vašem životu - negujte ih i pazite.

Evo kako ćete pristupiti masaži:
1. Sedite na pod „po turski" i okrenite tabane unutrašnjom stranom nagore. Protrite prste nogu među dlanovima, lako ih povucite i zagrejte stopala.
2. Počnite masažu uz pomoć palaca na rukama. Određene tačke
stimulišite kao da želite da palac „ušrafite" u stopalo. Za to vreme, ono je fiksirano pomoću ostalih prstiju ruke. Tačke koje su bolne još temeljnije obradite. Neka vreme koje posvećujete svakoj tački bude oko 20-30 sekundi.
3. Protrite i pogladite stopalo dlanom.
4. Lupkajte prstima po stopalu.
5. Pritiskajte stopalo rukama s oba kraja, da napravite udubljenje.
Ovo je profilaktička mera protiv ravnih tabana.
6. Jednom rukom čvrsto držite stopalo, a drugom uhvatite nožni palac i pokušajte da ga vrtite čas na jednu, čas na drugu stranu.
7. Stavite nogu na pod i kružnim pokretima masirajte tačke na gornjoj i bočnim stranama stopala (njih od pete prema prstima).
8. Masirajte stopala prstima ruku u pravcu od prstiju ka risu.
9. Izmasirajte tačke na unutrašnjoj i spoljnoj strani peta.

Poželjno je da masažu stopala sprovodite ujutru i uveče, posle tuširanja, kad su stopala zagrejana. Posle masaže potapšite noge odozdo nagore, od prstiju do bokova.

Uveče možete da pripremite kupku za noge, koju ćete dobiti kada u vruću vodu dodate sode bikarbone. Kupka treba da traje oko 15 minuta, a posle možete da obradite pete i, na kraju, da namažete stopala kremom. Tada pristupite masaži.

Što energičnije budete masirali, to će krv bolje da cirkuliše. U pravilnom optoku krvi ispiraju se toksini, a noge oživljavaju.

Doslednom i istrajnom masažom stopala aktiviraćete i organe koji su povezani s tačkama na njima, a poboljšaćete i otpornost prema prehladi i infekcijama.

Vibrogimnastika

Kremu za stopala birajte isto tako pažljivo kao i onu za kožu lica; ružičasta i glatka stopala omogućuju da lakše doprete do svih tačaka na njima, što nije lako ako postoje rožnata zadebljanja.

Poznati ruski akademik, profesor A. Mikulin, izneo je jednu više nego zanimljivu teoriju o takozvanoj vibrogimnastici, koja ćelije oslobađa zagađenja, to jest, kako se on izrazio, slake. Njegova metoda je vrlo jednostavna: treba se podići na prste tako da su pete uzdignute od poda jedan cm, a onda se naglo spustiti na pete, osetivši laki udar, kakav se oseća pri brzom hodu ili trčanju. Posle tridesetak vežbi, koje se izvode po jedna u sekundi, sledi pauza 5-10 sekundi. Vežbe se mogu obavljati bilo gde, u kući ili prilikom šetnje, svejedno. Ne treba podizati pete više od 1 cm, jer bi to, umesto pozitivnog učinka, moglo da povredi venske zaliske.

Izbacivanje toksina kao način podmlađivanja organizma

Prema mišljenju inž. Mikulina, ove vežbe održavaju organizam u dobroj formi, odlažu starenje, izbacuju slaku i dobra su predohrana protiv tromboflebita.

Sudeći po tome da je ovaj naučnik za života ušao u legendu zbog svog čeličnog zdravlja (a o kome je počeo da brine tek kada ga je, posle pedesete na to naterao srčani udar), nije na odmet isprobati neku od njegovih metoda.

Zajednički problem savremene mikro i makroekologije jeste, po svoj prilici, zagađenost. Konzervansi, nitrati, nitriti, hemijski aditivi, pesticidi i druge opasne materije koje unosimo s hranom, talože se u našem telu, s godinama sve više, i ometaju ga da funkcioniše onako kako to od njega očekujemo.

Ima zaista mnogo dobrih i jednostavnih načina da se sav taj otpad izvede iz organizma; čini se da su na tome najozbiljnije radili tibetanski, kineski i ruski iscelitelji, ali i Japanci, koji su se prvi suočili s najopasnijim zagađenjem koje svet poznaje - radioaktivnošću.

Ishrana koja čuva mladost
Eliksiri su sjajna stvar pa se zbog toga koriste nekoliko puta godišnje

Čaj za eliminaciju radioaktivnih materija

Prelijte ključalom vodom tri čajne kašičice crnog indijskog čaja u čajniku od porcelana (nikako metalnom). Prelijte čaj iz čajnika u šolju, iz šolje opet u čajnik, i tako dva puta. Sav čaj treba popiti dok je još vreo. Prvo uzimanje je ujutru na gladan stomak, a drugo između 15 i 18 sati. Posle čaja treba pojesti komadić crnog hleba s malo soli. Pre i posle čaja po dva sata se ne sme jesti ništa slatko.

Osim što iz tela izvodi slobodne radikale, ovaj napitak se pokazao i kao regulator krvnog pritiska, ističu Japanci.

Eliksiri su sjajna stvar, ali oni se, upravo zbog svojih energetskih potencijala, koriste samo izuzetno, nekoliko puta godišnje, a neki čak samo jednom u pet godina.

U međuvremenu, redovna ishrana u manjim obrocima doprineće da se dobro zdravlje održi i da se razmaci između ispoljavanja znakova starosti organizma maksimalno povećaju.

Namirnice koje su već odavno „na glasu" jesu žitarice, pčelinji proizvodi, jogurt i drugi kiselomlečni produkti, grožđe, jabuke, celer, beli i crni luk, kupus, cvekla, koštunjavo voće, zrnevlje...

O žitaricama (pšenici, raži, kukuruzu, ovsu itd.) koje su proklijale već je bilo reči, i nizašta na svetu se ne odrecite kure s njima u trajanju od 15 dana, još ove sezone.

Ne zaboravite ni med, mleč i polen, o kojima ste takođe imali prilike da saznate nešto više kao o eliksirima, uvrstite u svoj meni orahe, lešnike, badem, pistaće, indijski orah, seme suncokreta i seme bundeve, susam, kikiriki...

Neka na vašem stolu svakodnevno budu najraznovrsnije salate, s voćem ili povrćem koje ste vi, maštovito, složili ne po već poznatim i pomalo monotonim receptima, već po svom ukusu i osećaju za boje. (Kao što kod lekovitih trava važi pravilo da se izvrsno dopunjuju one koje rastu jedna kraj druge, tako se i među plodovima prirode najbolje „slažu" oni čije su boje komplementartne i čije kombinacije gode oku.)

Salata od presnog povrća

Da biste se lakše odvažili i uvežbali u pripremanju hrane koja čuva mladost i vraća organizmu gipkost i svežinu, uz pomoć obilja vitamina, enzima i drugih bioloških visokovrednih sastojaka, predlažemo vam nekoliko recepata koje kasnije možete varirati po sopstvenoj želji, ukusu i afinitetima.

Recepti su spoj savremenih naučnih istraživanja i iskonskih, drevnih pravila o zdravoj hrani, a leto i jesen su idealno doba da se oni isprobaju.

Predradnje koje treba obaviti su: temeljno pranje i čišćenje korena, lukovica i lišća, pod snažnim vodenim mlazom i uz pomoć noža i četke. Ne preporučuje se držanje i namakanje povrća u vodi, osim ako nije veštačkih prehranjivano. Ljuštenje se, gde god je to moguće, izbegava, jer su najdragocenije zalihe minerala i vitamina smeštene neposredno ispod pokožice plodova. Rezanje, rendanje i usitnjavanje u mikseru treba da se obavlja neposredno pred pripreme jela, koje se odmah poslužuje. So, ulje i drugi začini, takođe se dodaju pred samo serviranje. Salate ne treba ostavljati „za sutra" jer se u punoj formi ne mogu održati ni u hladnjaku, a još manje na sobnoj temperaturi. Uvek se sprema samo količina koja će se odmah potrošiti. Sem poznatih začina, kao što su sirće, so, ulje, biber, veoma su dobri i zdravi limunov sok, kiselom mleko ili pavlaka, majonez, nastrugana kora limuna ili narandže (naravno samo ukoliko ne priskana hemijskim sredstvima!), zatim seme susama, mleveni ili krupnije usitnjeni orasi, lešnici, seme suncokreta, beli i crni luk, kapri, narendana kisela jabuka i, sveže ili suvo, začinsko bilje po ukusu: origan, vranilovka, majčina dušica, nana, bosiljak, čubar, ruzmarin, estragon, mirođija.

Po ugledu na stare Grke i Rimljane
Svi sokovi od presnog voća i povrća najbolji su kada su na sobnoj temperaturi, a piju se lagano

Salate se mogu jesti kao samostalno jelo, međuobrok, ili kao dodatak glavnom jelu. Ukoliko želite da maksimalno osetite dejstvo svežeg voća i povrća, jedite ih pre glavnog obroka, baš kao što su to činili stari Grci i Rimljani, i kao što to još uvek čine narodi koji imaju poverenja u tradiciju, na primer Francuzi.

Ukoliko želite da vaše salate dobiju još potpuniji ukus i hranljivu vrednost, obogatite ih „dresingom", to jest odgovarajućim prelivima. Dajemo vam recepte poznatih preliva koji nose pomalo egzotične nazive.

Preliv „Hiljadu ostrva"

Najpre se napravi majonez od jednog jajeta i odgovarajuće količine dobrog ulja. Ovoj gustoj smesi dodaje se pet supenih kašika mleka, malo kečapa, dve čajne kašičice „vinčester" sosa, jedna čajna kašičica sasvim sitno iseckanog crnog luka, dve čajne kašičice isto tako sitno iseckanih kiselih krastavaca, deset usitnjenih kapara i, ukoliko to odgovara vašem ukusu, sasvim malo usitnjenog belog luka.

Preliv „Aurora"

Četiri supene kašike gustog majoneza razrediti jednom supenom kašikom pulpe od paradajza (u kasu pretvorenog ploda bez tvrdih delova i pokožice), dodati jednu čajnu kašiku „vorčester" sosa, na vrh noža mlevenog bibera i deset usitnjenih kapara. Od ukusa i afiniteta zavisi da li će 'poslednju reč" u ovom prelivu imati sasvim mala količina mleka (ne kiselog), ili nekoliko kapi konjaka koji mu daje posebnu aromu.

Ljubiteljima jednostavne ishrane preporučujemo dodavanje kiselog mleka ili jogurta u salate. Kisela pavlaka im daje još finiji ukus, ali je treba koristiti s merom, zbog povećanog sadržaja mlečne masti. Ukoliko dodajete pavlaku, samo se po sebi razume da ulje nije potrebno.

Za one čiji organizam teze podnosi neke vrste sirovog povrća i voća, veoma dragoceni biće sokovi koji su od njih načinjeni. Odlični kokteli koji prijaju pre jela, a prava su riznica podmlađujućih supstanci, su sok od paradajza, celera i limuna, začinjen peršunom, zatim sok od paradajza i lista spanaća, sok od šargarepe i limuna, kao i sok od kupusa, šargarepe i divlje potočarke.

Svi sokovi od presnog voća i povrća najbolji su kada su na sobnoj temperaturi, a piju se lagano, u gutljajima. Uvek se spremaju neposredno pre serviranja. Kombinacije su bezbrojne i zavise od vašeg ukusa i sklonosti. Ono sto vam najviše prija najverovatnije ce i najviše koristiti vašem organizmu.

U doba kada sprovodite neku od kura za podmlađivanje - na primer sa medom, polenom i mlečom, prepeličjim jajima ili nekim od egzotičnih eliksira, dobro je da kompletnu ishranu prilagodite tom vanrednom stanju u kome se organizam obnavlja. Rasteretite jetru teških, prženih masnoća, a želudac predugog varenja i oni ce vam na vidljiv način iskazati svoju zahvalnost. Neka, dakle, i vaše glavno jelo bude, bar u toku ovih kura, pomalo nestereotipno, ali zato zdravo i okrepljujuće. Predlažemo vam sledeći osnovni recept koji se može varirati bar na onoliko načina koliko je dana u godini.

Jelo od pšeničnih zrna

Uveče se u vodu potopi saka pšeničnog zrnevlja po osobi. Ujutru se nabubrelo zrnevlje kuva na jačoj vatri u malo vode kraće vreme, a onda se ostavi na toplom mestu da upije svu vodu i popuca. Ovoj osnovi se zatim dodaju presno povrće i začini - na primer, sečen paradajz, strugan celer i šargarepa, kupus i paprika isečeni na rezance, narendana sasvim mlada tikvica, peršun, so, ulje...

Uz malo mašte i iskustva, ista žitna osnova može poslužiti i za spravljanje poslastica; uz dodatak meda, mlevenih oraha, lešnika ili badema, nastruganih jabuka ili prirodnog slaga, izmažete dezert koji i krepi i podmlađuje.

Posebno dragoceni dodatak ovom žitnom musliju, ili bulguru, kako su govorili naši stari, predstavljaju suvo grožđe, suve šljive, suve smokve i sušene kajsije. Oni su ne samo dragocena dopuna ishrane u pogledu minerala, nego i prirodna sredstva za podizanje imuniteta i odbranu organizma od bolesti.

Iako je žito najkompletnija namirnica, dobro je da ga povremeno zamenite i nekim drugim zrnevljem - na primer, čudesno zdravom heljdom i prosom ili ječmenim, ražanim i ovsenim pahuljicama koje se veoma brzo i lako pripremaju. Bilo da su spravljene „na slano" ili „na slatko", one su takođe izvanredna dopuna kuri sa eliksirima i moćno sredstvo borbe za aktivan život i u starosti. Pravilo zdrave ishrane uvek i za sve uzraste glasi: manje, ali češće. Dobro je imati vise od tri obroka na dan, ali se nikada, ni pod kakvim izgovorima, ne treba prejesti. Umerenost je, kao i strpljenje i istrajnost, jedna od tajni duge mladosti, ako ne i tajna uspešnog života uopšte.

Obnavljanje psihičkih snaga
Sveže voće, povrće i crni hleb od punog zrna mogu se jesti bez ograničenja. Najbolje ulje je, svakako, maslinovo ali i suncokretovo, ceđeno na hladno

Činjenica je da je prelazak na ishranu koja sadrži nezasićene masti, više svežih, sirovih plodova i integralne žitarice mnoge osobe nagradila ne samo „topljenjem" ružnih jastučića sala i celulita i povlačenjem izraženih vena na nogama, već i povratkom psihičke stabilnosti koja je sve češća „privilegija" savremenog, urbanog, „civilizovanog" čoveka.

Još je Hipokrat, otac drevne grčke i evropske medicine, s pravom smatrao da je nepravilna ishrana uzrok najpre fizičkih, a potom i nervno-psihičkih smetnji, a da su ove, opet, uzročnici preranog starenja i umanjene radne sposobnosti.

Zato je svaki Hipokratov početak lečenja bio korenit i temeljan: pacijenta je najpre podvrgavao gladovanju, zatim ispiranju želuca i crevnog trakta uz pomoć čajeva od lekovitog bilja, a onda bi usledila ishrana presnim voćem i povrćem; tek kasnije, sa oporavkom, jelovnik bi se obazrivo proširivao probranim produktima životinjskog porekla.

Oni koji žele da svoj jedini i neponovljivi centralni nervni sistem vrate u optimalnu formu i time na suštinski način produži mladost, treba da se, u ime ovog visokog zahteva, odreknu veštačkih stimulansa koji su uvek mač sa dve oštrice, veštačkih, bojenih napitaka, osiromašenog belog hleba, glaziranog pirinča i slatkiša u kojima dominiraju šećer, mast i belo brašno. Životinjske masti i mesne prerađevine takođe se ne preporučuju.

Od slatkiša, poželjni su med i sušeno voće, kao: kajsije, smokve, šljive, grožđe, u kombinaciji sa orasima, lešnicima i bademima.

Sveže voće, povrće i crni hleb od punog zrna (ili kuvana pšenica, o kojoj je već bilo reči) mogu se jesti bez ograničenja. Najbolje ulje je, svakako, maslinovo, ili suncokretovo, ceđeno na hladno.

Za jačanje nerava posebno su korisni ovas (zob), raž, heljda, šargarepa, celer, cvekla, peršun, crna rotkva (bolesnicima od čira na želucu se ne preporučuje), beli i crni luk u umerenim količinama, zatim nezamenljive jabuke, šljive, maline, ribizle i grožđe.

Uobičajeni začini, posebno veštački, nisu poželjni, a umesto njih se preporučuju ćubar, nana, matičnjak i majčina dušica.

Izuzetno povoljno dejstvo na jačanje nervnog sistema ima sledeći, inače vrlo
jednostavan prirodni lek, koji je, za razliku od sintetičkih, potpuno bezopasan.
- 500 grama prethodno dobro opranog ovsa u zrnu preliti jednim litrom hladne vode i kuvati dok nije napola gotovo, a onda procediti. Za jačanje nerava uzima se po 150 - 200 grama odvara, uvek sa dodatkom prirodnog, pravog pčelinjeg meda.

Iscrpljenim nervima izvanredno prijaju čajevi od matičnjaka, nane, kamilice i drugih blagih, smirujućih biljaka, a recept koji donosimo je posebno delotvoran:
- Napraviti čajnu mešavinu od najmanje tri od navedenih biljki: matičnjak (list), kantarion (trava), kičica (trava), glog (cvet, list), neven (cvet), nana (list), valerijana (koren).

Supenu kašiku mešavine tri ili više trava preliti jednom šoljom ključale vode i ostaviti da odstoji. Procediti i piti tri puta na dan po jednu šolju.

Pravilo je da se svi čajevi za nerve piju topli, a ne vreli, jer nervima ne prija ništa što ih iritira, od ljutih začina i vrelih napitaka do stresova pri nagloj izmeni životnih uslova.

Okrepljivanje nerava pospešuju i gorke trave, koje se uzimaju u obliku čajeva ili tinktura, uvek pre obroka.

Čudesnu moć jačanja ima trava iva, za koju narodna mudrost kaže da „od mrtva pravi živa", da regeneriše organizam koji „vene, a ne zna šta mu je". Čaj od ive pije se u kombinaciji sa slezom i nanom jer je izuzetno gorak, ali isto toliko delotvoran.

Plodovi prirode nose energiju koja obnavlja snage tela, a i sam boravak u prirodi deo je procesa jačanja nervnog sistema. Duge šetnje u zdravoj, ekološki čistoj sredini nezamenljive su. Izreka da kretanje može da zameni brojne lekove, ali da nijedan lek ne može da zameni kretanje, potpuno je tačna.

Apatičan, bezvoljan, depresivan i pre vremena oronuo čovek vidno oživljava već samim boravkom u prirodnom ambijentu.

Sinergičke sile zemlje, vode, vazduha, živog sveta, struje njegovim telom, a estetski ugođaji, kao što su zalazak sunca, tamno zelenilo i opojan miris četinara, akvamarinska prozirnost vode, pevanje ptica, kroz čula dopiru do onih duševnih segmenata do kojih ni jedan veštački lek nije u stanju da prodre, bude ih i pokreću.

Da bi se prožimanje prirodne okoline i čoveka odvijalo uz što manje prepreka, za boravak u prirodi treba izabrati laku, komotnu, prijatnu odeću i obuću, od prirodnih materijala i, po mogućstvu, svetlih, pastelnih boja.

Bosonogo hodanje poljem ili obalom ima neverovatno pozitivno delovanje koje ide u dva pravca: s jedne strane, zemlja, trava ili voda „odvode" negativnu energiju i stres nakupljene u telu, a pune ga blagotvornom snagom koja mu je toliko potrebna.

Osobama koje istinski žele da obnove svoje unutrašnje resurse, neizmerno je dragoceno društvo drugih ljudi koji ih vole i razumeju.

Porodica koja se okupi na zajedničkom zadatku zdušnog podržavana svog ne više tako mladog ili samo u životnoj trci posustalog člana, uvek će imati višestruku satisfakciju kada se on, uz njenu pomoć i na njenu radost, vrati u aktivan život.

Opuštanjem do zdravog i mladog duha

Poznato je da su opuštanje i dobro raspoloženje jedan od najefikasnijih načina da se dugo ostane zdrav i duhom mlad. Nespretnost i nesposobnost savremenog čoveka da se prirodno opusti jeste gotovo alarmantna i vrlo očigledna.

Tužne statistike o broju prodatih trankvilizatora, depresora, sedativa, alkohola, cigareta i opojnih droga nedvosmisleno definišu jedan od najvećih problema takozvanog razvijenog sveta: ljudi se osećaju otuđenim i odbačenim, osuđenim i neprilagođenim i - ne umeju da se opuste bez "ulaznica za veštački raj".

Kako se opustiti? Onim srećnicima među nama koji su otkrili tajnu umetnosti življenja, to je nadasve jednostavno - jer oni znaju: kada je čovek pun optimizma, kad gleda vedro u budućnost i nije smeten prošlošću, kad s radošću čini dobro, a ambicija i niske strasti nisu zagospodarile njegovim životom, on je opušten. Biti opušten, znači biti rasterećen bremena napetosti koje koči i parališe i najkreativniji um i duh i koje postaje kao nijedna bolest na svetu.

Vrednosti koje smo izabrali za vodeće, umnogome opredeljuju kvalitet naših života; ako se u dubini sopstvenog bića ne slažemo s onim što pred svetom - i zbog sveta - radimo, neće nam pomoći nikakve kasete i knjige sa savetima za brz uspeh i instant sreću, niti će nas istinski opustiti kueovske "male rečenice" tipa: 'Opušten sam, ništa ne osećam' ili 'Ništa me ne može uznemiriti'.

Umesto ovih autohipnotičkih misli koje mogu naneti ozbiljne štete duševnom zdravlju, opustite se uz pomoć iskrenog smeha do suza, uz pomoć stalno svežeg interesa za otkrivanje sveta i njegovih tajni i lepota, uz pomoć vrhunskih dela umetnosti i - plača! Da, ne stidite se da plačete - kad ste tužni, kad vas neko povredi, kad vi nekog povredite i iskreno vam je žao, kad dajete ili tražite oproštaj...

Pogrešno vaspitanje i shvatanje da muškarci ne smeju da plaču učinilo je mnoge predstavnike 'jačeg pola' frustriranim i napetim. Plač je izvanredno sredstvo za opuštanje; možda niste znali da sa suzama iz organizma bivaju izlučeni mnogi toksini i da je glava posle tog "čišćenja" bistrija i lakša.

"Recept" koji sledi od suštinske je važnosti ne samo za za opuštanje već i za miran i spokojan život. On glasi: budite ono što jeste, ali u svom najboljem, a ne najzapuštenijem izdanju; budite prirodni - to je prva zapovest lepog ponašanja, ali i način da se dugo bude mlad, jer svako "plivanje uz struju" prkoseći prirodnim zakonima, postaruje i ruinira; i, najzad, radujte se životu! Divite se svakom od trenutaka od kojih je sazdan i misteriji života uopšte.

Ako vam se učini da je život najveličanstvenije čudo koje neprestano traje, shvatićete da je starost kazna što sustiže samo one koji u to čudo ne veruju.

Eliksiri i balzami
Znate li šta je balzam iz Rige, ili švedska grančica? Jeste li na sebi isprobali lekovite moći propolisa - pčelinje smole. Znate i da je jantar, ćilibar, koji možda nosite kao nakit, u srednjem veku takođe bio poznat kao eliksir

Pitanje tajne duge mladosti postavlja se odvajkada, ali su rešenja koja se nude na početku HHú veka prilično nisko postavljena: odrođena od prirode, invazivna, ponekad čak i opasna po zdravlje, mnogo više su okrenuta pukoj formi (plastične operacije, ugrađivanje veštačkih materijala i slično) zanemarujući suštinu - mladosti ćelija organa, mentalnu svežinu i zdravlje kao zlatnu podlogu dobrog izgleda.

Nije tako bilo u prošlosti. Junaci mitova, legendi, bajki, uvek tragaju za predmetom ili supstancom u kojoj nije teško otkriti simbol večitog proleća života - za živom vodom, za zlatnom jabukom itd. Antički Grci u verovali da nektar i ambrozija, hrana bogova, daju besmrtnost, ali su poznavali i druga, stvarna sredstva koja običnom čoveku mogu produžiti aktivni životni vek i osloboditi ga nekih tegoba koje starost donosi.

Na njih su ukazivali čuveni lekari starog veka kao što je Hipokrat, ali i drugi, kojima ne znamo imena sa Jave, Sumatre. Bornea iz Indije, severoistočne Afrike, Južne Amerike... Svi oni opisivali su sredstva posebnih moći, nazivajući ih čudesnim darom prirode, a mi ih danas zovemo eliksirima ili balzamima. Neki od njih su široko rasprostranjeni (što ne znači uvek da su i dobro poznati!), o drugim, pak, jedva da je ko i čuo na našim prostorima. Da li ste čuli za peruanski, kopajski, tolutanski ili kanadski balzam?

Znate li šta je balzam iz Rige, ili švedska grančica? Jeste li na sebi isprobali lekovite moći propolisa - pčelinje smole? Zna li neko iz vaše okoline šta je mumjo? I, najzad, znate i da je jantar, ćilibar, koji možda nosite kao nakit, u srednjem veku takođe bio poznat kao eliksir?

Upoznaćemo vas sa nekim od prirodnih sredstava koja su prošla najstrože testove vekova, pa i milenijuma i koja su dobila laskavi naziv "pancea" - lek za sve, zahvaljujući svojim aktivnim biološkim svojstvima. Započinjemo sa medom svima pristupačnim proizvodom pčelinje industrije.

Ova izvanredna supstanca "zlatasti balzam", poznata je čovek od najranijih vremena. Nađena je u piramidama starog Egipta, a sasvim je izvesno da ju je koristio i praistorijski čovek. Slovenska reč medved znači "onaj koji zna gde je med", što potvrđuje da su naši preci obraćali naročitu pažnju na ovo dragoceno žitko zlato. Postoji bezbroj vrsta meda, a najpoznatiji su livadski, cvetni, šumski, a od monoflornih (od pretežno jedne biljke) - lipov, bagremov, kestenov...

Svaka vrsta ima posebna svojstva, a u svetu su poznati malteški (Malta duguje i svoje ime medu - ono potiče od grčke reči melita, medena), zatim grčki, med iz Bretanje itd. Na dvoru Romanovih služio se isključivo med sa Krima, zbog posebne boje, mirisa i ukusa. Inače, svaka vrsta meda ima karakterističan buket mirisa, ukus, boju, gustinu i način kristalisanja i - lekovita svojstva. Lipov med, na primer, podstiče preznojavanje, med od heljde učvršćuje zidove krvnih sudova, a bagremov med, čiji se blag ukus dopada većini ljudi, a posebno deci, ima protivupalno dejstvo.

Med tamnije boje obično je bogatiji mineralnim materijama od svetlijih mada je još uvek za mnoge svetlija boja meda privlačnija. Znameniti lekar istoka, Avicena, tvrdio je, mnogo pre otkrića ugljenih hidrata, vitamina i enzima, da upotreba meda u ishrani produžava čovekov život i čuva njegove sposobnosti za rad i u staračkom dobu.

Njegov stariji kolega, Hipokrat, upućuje lekare da obrate posebnu pažnju na med, kao na tvar od posebnog značaja. On je, svakako, znao da med predstavlja veliku blagodat, i, kako se smatralo, odnosi sve boli. Znao je i za priču da su se Pitagora i Pindar hranili isključivo medom, jedan čitavog života, drugi u detinjstvu. Današnja medicina se slaže sa tvrdnjom da je med više nego poseban, ali samo ako ispunjava dva uslova - da je potpuno prirodan, bez dodataka, i da je ceđen na hladno, odnosno vrcan, a ne topljen, to jest, podvrgavan temperaturi višoj od 60 stepeni Celzijusa (za neke naučnike granica je već na 50 stepeni). Ako je med veštački, ne vredi trošiti reči o njemu čak ni kao o namirnici, a ako je previše zagrevan, dolazi do gubitka fermenta (invertaze, distaze, katalaze, kisele fosfataze i dr.). Kad se to dogodi, med postaje samo kalorična namirnica, ali lek više nije. Treba znati da svaki prirodni med kristališe i da mu to nije mana. Ako se po svaku cenu želi tečan med, onda se mora strogo voditi računa o temperaturi otapanja.

U narodnoj medicini med se preporučuje i zdravim i bolesnim osobama, kao sredstvo za jačanje i sticanje imuniteta. Poseban biostimulans med postaje kad je "udružen" za polenom, propolisom i mlečom. Kure sa ovakvim medom provode se četiri puta godišnje i deluju regenerativno kako na mlade, tako i na starije.

Tradicionalna medicina priznaje med kao sredstvo protiv rana i čireva. Kada se preko rane stavi povez s medom, u njoj se pojačava krvotok i oticanje limfe, odnosno stvaraju se optimalni uslovi za ishranu ćelija. Osim toga, med ima svojstvo da ubija mikrobe, kao što su, na primer, streptokoke i stafilokoke.
Vera Horvat