Lek bogatih i siromašnih

Žalfija (Salvia officinalis), kadulja, kaloper

Već naziv ove biljke na latinskom upućuje nas da je smatramo veoma lekovitom - njeno ime, naime, znači spasonosna i lekovita, a jedna stara italijanska pesmica glasi: "Zašto da čovek umre, kad u njegovom vrtu raste žalfija?"

Ali, ona ne raste samo u vrtovima. Najvrednije bilje potiče iz krševitih predela, uglavnom južnih, gde upija u sebe snagu sunca i otpornost koju zatim prenosi na nas.

Žalfija deluje na čišćenje krvi i time oslobađa organizam uzročnika mnogih bolesti. Ima i protivupalno dejstvo, tako da se toplo preporučuje kod svih zapaljenja, od zapaljenja ždrela, preko unutrašnjih organa, do bešike i vaginalnih upala.

Za period puberteta i menopauze ona je upravo biljka izbora, jer je nežan ali efikasan hormonalni regulator.

Osim toga, kadulja je u stanju da reguliše i znojenje, odnosno da ga dovede na pravu meru: kada se znojite od slabosti posle gripa ili zapaljenja pluća kadulja taj problem rešava za par dana. Vrlo je stimulativna i podiže tonus. Leči takođe i obolele od reumatizma i, rečeno modernim rečnikom, antibiotik je širokog spektra.

Zato i ne čudi izjava velikog poznavaoca bilja H. Boka, koji je kadulji dao prednost nad skoro svim ostalim biljem, nazivajući je lekom i bogatih i siromašnih. Inače, u Americi je kadulja uobičajeni začin za meso na žaru; usitnjena u prah, ona se posipa pa svinjskim kotletima koji se tako bolje vare.

Ako uberete sveže listove kadulje i protrljate njima predeo oko zuba, desni, učinićete ih zdravijim i čvršćim. Ne propustite da je dodate u neka jela, na primer pasulj, paprikaše i druga teža jela, naravno, vrlo oprezno, u malim količinama. Ako odmor provodite na morskoj obali, sakupite žalfiju za zimu. Otkrivamo vam malu tajnu: najbolja je ona koja je u kotlini, koja "ne vidi more", a raste na ljutom kršu.

Upotreba žalfije

Čaj spremite od jedne jelovne kašike na šolju vode. Preliti suvo lišće ključalom vodom i pustiti da stoji pola sata. Pije se po jedna kafena šoljica tri puta dnevno. Ako imate neuredan menstrualni ciklus, pijte ovaj čaj u navedenim količinama 21 dan, između menstruacija. Za grgljanje ili vaginalno ispiranje, jedna pregršt ove biljke kuva se u litru vode 10 minuta.

Odlične su i vrlo okrepljujuće žalfijine kupke. Neki smatraju da imaju i afrodizijačko svojstvo, a provereno pomažu kod egzema. Vino od kadulje, koje se dobija kada se prstovet kadulje provri u šolji dobrog crnog vina, jača rekonvalescente. U sezoni gripa, udišite paru nad posudom u kojoj se kuvaju žalfija, majčina dušica, lavanda i ruzmarin, a posle inhalacije iskoristiti tečnost za kupku.

Zečja detelina (Ocalis acetosella)

Raste u zimzelenim šumama, i ponekad listopadnim, i prekriva tle kao tepih. Već sam pogled na taj ćilim razveseljava srce. Prilikom šetnje može se otkinuti poneki list i odmah pojesti. Cvet se bere za jednu mešavinu čaja, ali ne u velikoj količini. Zečja detelina se ne suši, upotrebljava se samo sveža. leči gorušicu i ostale tegobe varenja ili jetre. Kod tih oboljenja dnevno treba piti dve šolje hladnog čaja. Kod žutice, upale bubrega, bubuljica na koži ili isterivanja glista, takođe se piju dve šolje čaja, ali toplog.

Narodna medicina preporučuje da se uzima sveži sok od ove biljke i to protiv početnog raka želuca, ili ostalih vrsta malignih izraslina ili čireva. Sveži sok se dobija pomoću sokovnika. Svakog sata treba uzeti 3-5 kapi od ovog soka rastvorenog u vodi ili lekovitom čaju. Ako su maligni čirevi spolja, treba ih namazati ovom tečnošću.

Parkinsonova bolest, koja se naziva i drhteća paraliza leči se uzimanjem 3-5 kapi svakog sata rastvorenog u čaju od hajdučke trave, a spolja kičmu treba natrljati ovom tečnošću. Način upotrebe i količinu treba vrlo savesno poštovati kod raka na želucu, kod izraslina ili čireva malignog porekla ili Parkinsonove bolesti.

Upotreba čaja: jednu supenu kašiku svežeg lišća preliti s pola litre ključale vode, ostaviti kratko vreme da stoji. Sveži sok: operemo lišće i iscedimo sok u sokovniku - mikseru.
Vera Horvat

Pred zovom kapa dole
Piše: Vera Horvat

Zova (Sambucus nigra l.), bazga, obzova
Možda se sećate divne Andersenove bajke o Bazovoj majčici... Bolesnom detetu se, dok leži u postelji, učinilo da se čajnik otvorio i da je iz njega izašla neka čudesna draga bakica koja mu je pričala najlepše priče, uspavala ga, i ono je sutradan bilo zdravo. Zaista, lepa personifikacija zove i njene blage, a tako efikasne moći da leči i ozdravlja.

Kod nje su korisni i cvet, i kora, i plod, i list, i koren. Ne kaže uzalud jedna nemačka poslovica da bi čovek trebalo da skine šešir kad prolazi pored zovinog drveta, imajući u vidu njegovu vrednost. Neka u vašoj kući uvek bude zove. Čaj od njenih cvetova pomoći će da se preznojite kod bilo koga oblika prehlade ili gripa, što je znatno olakšati bolest. Suština je u tome što se sa znojem izbacuju sve štetne materije koje su bolesti doprinele. Zova spira bolesti i tako što pospešuje mokrenje i olakšava ga.

Čajevi od kore pomažu kod regulacije stolice i olakšavaju mokrenje, ali se mora pomno i pažljivo dozirati, jer preterane količine mogu biti opasne. Upotrebljava se jedna manja, i to ravna (nikako napunjena!) kafena kašičica za jednu šolju. U toku dana sme da se popije samo jedna kafena šoljica - maksimalno dve - i to u većim razmacima, gutljaj po gutljaj.

Zreli plodovi zove su takođe vrlo korisni. Pored mnogih drugih za zdravlje važnih materija, ove bobice, naravno kada su potpuno zrele, imaju više vitamina B nego i jedna poznata namirnica. Pošto se ne jedu sveži, plodovi zove se kuvaju bilo kao kompot, bilo kao džem. Lekovito deluju protiv nesanice.

U našim krajevima je popularan i sirup od zovinog cveta, koji takođe ima lekovita dejstva.

Čaj od cveta: jedna vrhom puna kašičica suvog cveta na šolju vode koja je proključala. Preliva se i stoji 10 minuta.

Čaj od kore: opisan u tekstu.
Džem: kao i od drugog voća.
Sirup od cvetova: isto.
Zob (Avena sativa), ovas

Prednosti ove žitarice, čija je prapostojbina bliski istok, otkrili su tek narodi severa, koji su počeli da je mnogo uzgajaju i koriste. Da biste ocenili njene kvalitete, možda je dovoljno setiti se hrabrih vikinških ratnika: svoju snagu, visinu i lepotu oni su umnogome dugovali ovoj biljci.

Njen sadržaj visokovrednih materija je upravo fantastičan: jod, hlor, fosfor, magnezijum, kalijum, mangan, cink, bakar, niacin, biotin, vitamini... Ovo, u prevodu na jezik svakodnevnog života, znači: zob je dobro koristiti u ishrani jer potpomaže stvaranje krvi, jača zube i kosti, podstiče rad mozga, rast kod dece i jačanje mišićne mase kod odraslih. Zbog lakoće sa kojom se vari, zob se preporučuje obolelima na želucu, a isto tako i osobama sa bronhijalnim smetnjama.

Slaboj deci i iscrpljenim osobama uopšte, zbog se najtoplije preporučuje: treba da je uzimaju svakog dana, u obliku kaše ili drugačije. Odlične su zobene pahuljice, koje se prelivaju vrelim mlekom ili supom, i jedu u kombinaciji sa drugim namirnicama. Preporuka je da se zbog kuva 2-5 minuta, jer se u ovom intervalu ne gubi ništa od njene hranljive vrednosti, a postaje lako probavljiva.

U slučajevima dijabetesa (šećerne bolesti), zbog se pokazala kao veoma uspešna. Redovnim uzimanjem zobi u ishrani, zapravo zobenom kurom koja treba da se sprovodi duže vreme, dolazi do opadanja šećera u krvi. Važna napomena: nikada ne odlivajte vodu u kojoj ste kuvali zob! U njoj se nalaze mnoge za život važne tvari.

Način upotrebe
Kaša: staviti pet kašika zobenih pahuljica u pola litre vrijuće vode. Pustiti da kuva 2-5 minuta, zatim odmaći s vatre i pustiti da stoji dok ne upije svu vodu i nabubri. Posle toga, dodavati po želji različite sastojke - pavlaku, med i slično.

Kaša se može pripremati i sa vrelim mlekom, ili supom, kako je već rečeno.

Sredstvo za jačenja: jedan kg integralne (neoljuštene) zobi dobro se ispere i skuva u tri litra vode. Procediti i piti ovu tečnost, zaslađenu medom.

Kupke: kao obično, za njih se koristi cela zob i zobena slama. Pomažu kod ukočenosti, umora, bolesti bubrega, kao i kod kožnih bolesti.

Jagorčevina protiv nesanice
Piše: Vera Horvat


Imela (Viscum album l), bela imela

Iz starih narodnih naziva može se zaključiti da je ova poluparazitska biljka od davnina smatrana za lekovitu, a nekada su joj pripisivali i čarobne moći. Druidi, keltski sveštenici, poštovali su je kao sveisceljujuću biljku. Oni bi za vreme svečanog rituala sekli imelu zlatnim srpom i kasnije koristili je kao lek protiv različitih bolesti. U starim tekstovima navodi se kao lek protiv epilepsije, a to joj priznaju i kasniji autori. Danas se preporučuje protiv histeričnih napada.

Od početka oktobra do kraja decembra beru se i suše listovi i tanje drške. Sledeći period branja je od marta do aprila. Ovo napominjemo jer u ostalim mesecima biljka nema lekovito svojstvo. Najbolja je imela s topole, ali i s bora ili voćnih stabala. Plod imele je otrovan dok su drška i list lekoviti.
   
      

Način upotrebe

Čaj: jedna kašičica jagorčevine preliva se sa 1/4 l vrele vode i ostavi da odstoji kratko vreme.

Vino i čaj za pročišćavanje krvi: opisani u tekstu.

      
      
      
   

Imela pospešuje rad čitavog limfnog sistema u organizmu te zato pomaže razmenu materija u njemu. Upražnjavanjem kure od imele oboleli od dijabetesa mogu se osloboditi svoje bolesti. Kod poremećaja hormonalnog sistema takođe je vrlo efikasna. Bolesnici s hroničnim poremećajem metabolizma trebalo bi da uzimaju čaj od imele svakodnevno u toku šest meseci.

Deluje preventivno kod skleroze i šloga; ako osoba to nije učinila, pa do udara ipak dođe, treba prvih šest nedelja posle toga piti po tri šolje, sledeće tri nedelje dve, a naredne nedelje po jednu šolju na dan, i to pola šolje pre, a pola šolje posle jela.

Ako hladan čaj ušmrčemo u nos, zaustavlja se krvarenje nosa.
Imela se smatra najboljim sredstvom za srčane tegobe i tegobe u krvotoku.

U ovom pogledu pokazala se izvanredno. Ona sadrži sastojke koji regulišu krvni pritisak; kao i glog, imela sniženi krvni pritisak povišuje, a povišen snižava. Tako se premoreno srce odmara, a prestaju sve nuspojave kod nenormalnog pritiska - valunzi, zujanje u ušima, vrtoglavica, smetnje s vidom...

Dnevno uzimanje tri šolje čaja od imele koju smo potopili u hladnu vodu leči sve bolesti srca, krvotoka i pritiska od kojih toliko pati savremeni čovek.

Za žene je imela takođe višestruku korisna jer regulisan krvotok zaustavljanja i menstrualne tegobe, naročito kod jakog krvarenja, kao i posle porođaja. Tegobe vezane za klimaks, aritmija, lupanje srca, valunzi, strah, gušenje, prolaze od imele.

Sveži sok od imele (od lista i drške, prethodno opranih) pije se protiv steriliteta, i to po 25 kapi pre doručka na gladno srce ili pre spavanja.

Čaj: imela se priprema isključivo hladno. Jednu vrhom punu kašičicu imele na 1/4 l hladne vode potopiti preko cele noći, a pre uzimanja malo podgrejati.

Jagorčevina (Primula officinalis), rani jaglac, jaglika

Među zaštićenim biljkama mnogih razvijenih zemalja jeste i ovaj rani vesnik proleća. Njena medeno žuta boja na planinskim livadama simbolizuje pobedu nad zimom. Nije slučajno baš jaglika bila ta koju je izabrao legendarni Knajp da se s njom fotografiše. On je poznavao njene prednosti i visoko je cenio. Jagorčevina pročišćava krv i iz organizma eliminiše uzročnike reume i kostobolje. Ako neko ima sklonost ka oboljenjima mišića i ligamenata, neka svakodnevno pije čaj od jagorčevine, (jednu do dve šolje), i bolovi će prestati. Jedno od najefikasnijih sredstava protiv nesanice je upravo ova biljka, koja je preporodila mnoge ljude i spasla ih od fizičke i duševne iscrpljenosti.

Čaj koji ćemo ovde preporučiti treba uzeti pre svih sintetičkih sredstava koja obećavaju miran san. Ovaj čaj donosi san lečeći sve uzroke nesanice, čuvajući nerve i zdravlje uopšte. Potrebno je 50 g jagorčevine, 25 g levandinog cveta, 10 g hmelja i 15 g kantariona. Jednu vrhom punu kašiku ove mešavine prelijemo sa 1/4 l vrele vode, pa ostavimo da odstoji tri minuta. Pije se pred spavanje, veoma vrelo, koliko god se može podneti, zaslađeno sa malo meda. Jagorčevina izvanredno povoljno deluje na nerve i srce, jača ih i smiruje glavobolje na nervnoj bazi. Izvrsno deluje i na upalu srčanog mišića, a prevencija je protiv izliva krvi i mozak.

Odličan čaj za isterivanje peska iz bubrega dobićemo ako skuvamo koren jaglike i pomešamo ga sa medom. Pravi prolećni čaj koji čisti krv dobija se od 50 g jaglike, 50 g zovinih izdanaka, 15 g koprivinog lista i 15 g korena maslačka. (Izdankom zove nazivamo tek iznikle pupoljke lišća na granama zovinog drveta).

Protiv srčanih tegoba posebno dragoceno je vino od jaglike. Možemo ga i sami napraviti od cveta jaglike koji naberemo u proleće, napunimo njime - ali prilično rastresito - bocu od 2 litra i nalijemo čistim belim vinom. Bocu držimo na suncu dve nedelje. Uzima se 2-3 gutljaja po potrebi. Teži srčani bolesnici mogu uzimati dnevno po 3 jelovne kašike.

Svemoćna kamilica
Piše: Vera Horvat

Kamilica (Matricaria chamomilla), titrica
Prvi čaj koji smo okusili u životu bio je sigurno od kamilice. Ona je prisutna u svakoj kući, nema čoveka koji ne zna za nju. Spominje se u najstarijim pisanim dokumentima o lekovitom bilju, Egipćani su je smatrali biljkom boga sunca Ra, što je još sačuvano u nekim od njenih naziva - raman, ramenak, ramunika...

Nemačka farmakopeja je promoviše kao biljku koja leči gotovo sve bolesti. Šta, zapravo, ona leči, i šta smiruje svojom plavom, azulin bojom (koja je nevidljiva na prvi pogled, ali je prisutna u biljci)? Kamilica je blagotvorna protiv svih upala, kako kože i sluzokože, tako i oka i uha. U svim ovim slučajevima primenjuju se oblozi i ispiranje njenim čajem.

Čaj uzet iznutra leči prehladu, deluje umirujuće na nervni sistem, pomaže dobrom snu i probavi. Ako se duže vreme uzima čaj od kamilice po tri šolje na dan, leči razdražljivost, ali i bubrege, jetru i šuljeve.

Kod uvećane, otečene jetre, uzima se suva kamilica koja se stavi u prostraniju vrećicu, pa se prelije vrelim voćnim sirćetom, kao oblog. Bolovi i otok nestaju posle nekoliko menjanja, 2-4 puta na sat.

Kod svih želudačnih smetnji čaj od kamilice je dobrodošao, bilo da se radi o kataru, gastritisu, naduvenosti itd. Kod tegoba sa hemoroidima (šuljevima), treba koristiti tople obloge od kamilice. Lekovita kupanja u kamilici su već opštepoznata, i korisna su za decu isto kao i za odrasle. Osim što pomaže zdravlju žene, uređujući njen menstrualni ciklus i oslobađajući je bolova, kamilica, posebno rimska (Anthemis nobilis) posvetljava plavu kosu i čini je još lepšom.

Čaj: 15 g kamilice s prelije šoljom ključale vode i ostavi da stoji 10 minuta.
Iako je kamilica omiljena i dobro poznata, važno je napomenuti da, pri branju, uvek proverite da li je prava (jer ima sličnih, nelekovitih vrsta). Rasecite noktom njenu žutu glavicu i proverite da li je iznutra šuplja. Ako jeste, nastavite sa branjem. Ako nije, znajte da to nije kamilica koja vam je potrebna.

I još nešto: ako duže stoji, čaj od kamilice dobija zelenkastu boju. U tom slučaju ga bacite, jer nije za upotrebu. Spremajte uvek, pogotovu decu, samo najsvežiji čaj od kamilice.

Kantarion (Hypericum perforatum l.), gospina trava, krvavac

Skoro svaka kuća kod nas ima i upotrebljava ulje od kantariona. Ono je često spremano u domaćoj radinosti, a ima ga i u apotekama. Svima je poznato njegovo povoljno delovanje na zarastanje rana i posekotina, kao i na ublažavanje opekotina, onih od sunca i svih ostalih.

Manje je poznato, međutim, da se alkoholatura od ove dragocene biljke koristi kao sredstvo za masažu, naročito kod reumatskih bolova. Istom tečnošću masiraju se, kod starijih ljudi, udovi koji drhte. Ovim smo već zašli u oblast delovanja kantariona koja skoro uopšte nije poznata, a to je njegovo lekovito dejstvo na nerve. Čajem od kantariona nervi ne samo da se smiruju, već i jačaju.

Ali, i to nije sve. Malo je trava koje su u narodu dobile pravo da se nazovu Bogorodičinom, a kantarion je jedna od njih. Dakle, ova vrlo korisna trava leči i bolesti jetre, bubrega (čak i kamena u bubregu), nesanicu, depresivnost. Za žene je blagotvorna u slučaju menstrualnih tegoba i upale i grčeva materice.

Posle svega nabrojanog, očito je da je kantarion jedna od pet trava koje treba imati u svojoj biljnoj mini-apoteci.

Čaj od cvetova: jedna čajna kašičica suvih cvetova prelije se šoljom kipuće vode. Posle 5 minuta se procedi i pije, uvek gutljaj po gutljaj, u razmacima. Najpovoljnije vreme za to je pre doručka i neposredno pre spavanja.

Ulje: listove i cvetove staviti u bocu sa širim otvorom, a preko toga naliti četvorostruku količinu ulja, najbolje maslinovog. Bocu držati na suncu 6 nedelja.

Alkoholatura: staviti sveže listove i cvetove u bocu i doliti četvorostruku količinu jake rakije. Može se upotrebiti kao sredstvo za masažu već posle 20 dana.

Sjajni čaj od šipka
Piše: Vera Horvat

Šipak (Rosa canina l.), divlja ruŽa
U arheološkim nalazištima u mnogim delovima Evrope, u posudama od kamena, nađena je, u tragovima, neka tamna masa, za koju se kasnije ispostavilo da je - pekmez od šipka! Dakle, čovek neolita je instiktivno osećao da u tom grmu leži pravo bogatstvo; danas znamo da je to vitamin C, koji nam je tako potreban. Zimi ga dobijamo iz južnog voća, a zaboravljamo na šipak, koji ga ima u izobilju i to u vrlo stabilnom obliku. Naime, vitamin C je prisutan i u čaju, kao i u pekmezu, i trebalo bi da se češće nađe na našoj trpezi.

Šipak u obliku čaja preporučuje se dojiljama, jer vitamin C prelazi u mleko i bebu čini zdravijom i otpornijom. U periodima gladovanja odličan napitak je upravo čaj od šipka; daje utisak sitosti i snabdeva organizam vitaminima, a istovremeno potpomaže izlučivanje štetnih materija iz organizma.

Knajp savetuje da se čaj od šipka duže upotrebljava kod ljudi sklonih stvaranju peska ili kamena u bubregu.

To je čaj koji možete piti uz doručak, naročito zimi i u proleće. Doprineće vašoj bodrosti i dodaće rumenila bledom tenu.

Čaj od šipka smanjuje verovatnoću da ćete se razboleti od gripa, ali ako do toga ipak dođe, pijte ga svakodnevno. Mnogo će pomoći. Od latica šipka može se pripremati losion za toniziranje kože lica, a ako ih pomešate sa laticama pitome ruže, možete napraviti i slatko od ruža, koje predstavlja pravu poslasticu.

Napomena: kada spremate čaj, gledajte da u njemu preovlađuju suvi plodovi, a ne semenke. Zdravije je. Semenke se preporučuju, umereno, kod peska i kamena u bubregu.

Čaj: za jednu šolju čaja uzeti kašiku suvog šipka i staviti ga u hladnu vodu, koja se zagreva do ključanja. Pustiti da provri, pa onda da stoji pola sata.

Pekmez: Najpre se plodovi šipka skuvaju, pa onda propasiraju kroz fino sito. Dobijena masa se zatim ukuvava sa šećerom.

Sjajni čaj od šipka
Piše: Vera Horvat

Šipak (Rosa canina l.), divlja ruŽa
U arheološkim nalazištima u mnogim delovima Evrope, u posudama od kamena, nađena je, u tragovima, neka tamna masa, za koju se kasnije ispostavilo da je - pekmez od šipka! Dakle, čovek neolita je instiktivno osećao da u tom grmu leži pravo bogatstvo; danas znamo da je to vitamin C, koji nam je tako potreban. Zimi ga dobijamo iz južnog voća, a zaboravljamo na šipak, koji ga ima u izobilju i to u vrlo stabilnom obliku. Naime, vitamin C je prisutan i u čaju, kao i u pekmezu, i trebalo bi da se češće nađe na našoj trpezi.

Šipak u obliku čaja preporučuje se dojiljama, jer vitamin C prelazi u mleko i bebu čini zdravijom i otpornijom. U periodima gladovanja odličan napitak je upravo čaj od šipka; daje utisak sitosti i snabdeva organizam vitaminima, a istovremeno potpomaže izlučivanje štetnih materija iz organizma.

Knajp savetuje da se čaj od šipka duže upotrebljava kod ljudi sklonih stvaranju peska ili kamena u bubregu.

To je čaj koji možete piti uz doručak, naročito zimi i u proleće. Doprineće vašoj bodrosti i dodaće rumenila bledom tenu.

Čaj od šipka smanjuje verovatnoću da ćete se razboleti od gripa, ali ako do toga ipak dođe, pijte ga svakodnevno. Mnogo će pomoći. Od latica šipka može se pripremati losion za toniziranje kože lica, a ako ih pomešate sa laticama pitome ruže, možete napraviti i slatko od ruža, koje predstavlja pravu poslasticu.

Napomena: kada spremate čaj, gledajte da u njemu preovlađuju suvi plodovi, a ne semenke. Zdravije je. Semenke se preporučuju, umereno, kod peska i kamena u bubregu.

Čaj: za jednu šolju čaja uzeti kašiku suvog šipka i staviti ga u hladnu vodu, koja se zagreva do ključanja. Pustiti da provri, pa onda da stoji pola sata.

Pekmez: Najpre se plodovi šipka skuvaju, pa onda propasiraju kroz fino sito. Dobijena masa se zatim ukuvava sa šećerom.

Ruzmarin leči kraljice

Ruzmarin (Rosmarinus officinalis l.)

Ova biljka, čija grančica ima čast da okiti svatove, izašla je iz anonimnosti u 14. veku, i to kada je podmladila mađarsku kraljicu Eržebet. Sva zgurena od reume, kraljica je počela da se leči ruzmarinom i toliko se ispravila i prolepšala, kaže priča, da ju je, u njenoj 72. godini, zaprosio kralj Poljske. U želji da oda priznanje ovoj lekovitoj biljci, kraljica je naredila da sve zvanice na venčanju budu okićene njenim grančicama, a posle toga, Evropom je kružio recept za upotrebu ruzmarinovih cvetova pod nazivom „Vodica mađarske kraljice".

Ipak, mora se priznati da je ruzmarin bio poznat i u antici, i da se vezivao za mnoge običajne rituale starog veka; kasnije je nepravedno pao u zaborav, a iz njega ga je izvukla pomenuta kraljica.

Njegove vrednosti jesu velike, on blagotvorno deluje na bolesti disajnih organa, poboljšava rad jetre i žuči, jača želudac, a o reumatizmu da već i ne govorimo.

On bi se mogao nazvati „travom za razbuđivanje", kao što bi kamilica i lipa bila sredstva za simirivanje. Pripisuju mu se i moći za pojačavanje potencije, a oprobano je sredstvo kod lečenja oduzetosti, obamrlosti mišića i opšte slabosti i iznurenosti, uključujući i psihičku.

U 17. veku pojavila se knjiga sa par stotina recepata za upotrebu lista i cveta ovog mirišljavog mediteranskog grma, a mi donosimo najosnovnije.

Čaj od lista: 1 čajna kašičica listova na 1 šolju kipuće vode. Dnevna doza je 2 šolje.

Čaj od cveta: 1 čajna kašičica na šolju kipuće vode; dobra je kombinacija lista i cveta.

Vino: 70 g suvog lista stavlja se u 1 litar domaćeg, prirodnog vina. Posle 5 dana se procedi i pije u malim dozama (rakijska čašica) uz oborke, a još bolje pre njih. Krepi i jača. Sredstvo za masažu kod reume: 100 g ulja od ruzmarina pomeša se sa pola litra jake rakije ili 70 odsto alkohola. Masiranje ovom tečnošću pomaže i kod umora i glavobolje.

Kupke: jak uvarak od listova i cvetova sipajte u kadu za kupanje i dopunite vodom. Sačuvajte oceđene listove - možete ih, još dok su vrući, staviti na obolele zglobove.

Kao začin: koristite ruzmarinove listiće u kuhinji - uz ribu, ovčije i svinjsko meso, u nekim jelima.

Jedite i med od ruzmarina, odličan je za starije.
Vera Horvat

Idealna pšenica
Piše: Vera Horvat

Pšenica (Triticum aestivum), žito
Ima li biljke koja je važnija i poznatija na svetu? I poetska i strateška i bukvalno svakodnevna i višestruko simbolična, pšenica je svima poznata. Pominje se u Starom i Novom zavetu, pominje se u svim zdravicama i napitnicama, za nju je vezano bezbroj običaja i priča. I, zaista, ona bi se mogla nazvati idealnom, kompletnom hranom, jer je neobično bogata. Sadrži neophodne vitamine, minerale, hormone, lipoide, da i ne govorimo o skrobu i šećeru. Njena najveća vrednost je kada je uzimamo u obliku klica, koje moraju da budu apsolutno sveže, a koje možemo i sami da pripremimo.

Dobro je jesti crni, integralni hleb, koji se pravi od celog zrna pšenice, a može se sprovesti i takozvana pšenična kura, koja uspeva da odagna otrove iz organizma, a time i mnogobrojne bolesti koje su upravo posledica gomilanja tih otrova.

Evo spiska bolesti koje se mogu lečiti upotrebom ovog blagoslovenog zrna spremljenog u obliku klica: smetnje u radu srca, problemi sa želucem, slabost nervnog sistema, pojave znakova starenja, hronični umor i iscrpljenost, bez posebno vidljivih razloga, cirkulacione smetnje, kožne bolesti...

Zvuči neverovatno, ali potpuno tačno, jer, to smo već zaključili saznajući neke nove stvari o lekovitom bilju, sve genijalne stvari su jednostavne.

Kod kupovine klica, koje se mogu naći kao stabilizovane i nestabilizovane, odnosno pečene i presne, važno je da budu veoma sveže, jer vrlo brzo postaju užegle. Ukoliko želite da imate svoju mini - liniju proizvodnje klica, za to vam neće biti potrebno ni mnogo novca, ni mnogo prostora. Biće dovoljan jedan plastični, plitki tanjir ili poslužavnik, na kome ćete odgajati klice, odnosno pšenicu koja klija. Dovoljno je da oprana zrna, prethodno, naravno, dobro oprana, namočite preko noći u čistoj, najbolje izvorskoj vodi, a da ih sutradan ocedite, još jednom operete i prostrete po poslužavniku. Proces izbijanja klica zavisiće od temperature (razume se da je potrebno da budu na svetlosti), ali u principu, dovoljan je jedan dan da svako zrno probiju mali beli vrščići, koji u sebi kriju čudesnu hemiju i koje možete da koristite za jelo. Varijante su bezbrojne: možete ih, u mikseru, pretvoriti u kašu, možete ih posuti po jelu koje ste pripremili, da biste ga obogatili, možete im dodati sastojke koje ih čine prijatnijim za vaš ukus. Ne treba ih kuvati niti na bilo koji drugi način termički obrađivati.

Svakodnevnu ishranu, naročito u zimskim mesecima, obogatite žitom i šlagom, medom i slično. Da biste skuvali žito, nije neophodno da ga satima držite na vatri. Evo jednog ekonomičkog načina da ga spremite. Količinu koju ste odredili za jedno kuvanje najpre operite u nekoliko voda, a zatim sipajte u posudu sa dosta vode, i pustite da proključa 15 minuta. Zatim ga poklopite, sklonite sa vatre i odmah umotajte u perje ili vuneni prekrivač (kao što se to radi sa kuvanim paradajzom i sl.) i pustite ga da stoji nekoliko sati, ili preko noći. Zrna će se raspući i upiće svu vodu, i biće spremna da ih dalje pripremate, na način koji ste odabrali. Uz malo mašte, to mogu biti razna jela, kojima ćete, malo po malo, dodavati povrće, sok od paradajza, sveže seckan luk, začine... Bilo da ostanete na klasičnom žitu sa šlagom ili orasima, ili da eksperimentišete sa slanim varijantama, znajte da ste u jelovnik uneli pravu riznicu zdravlja, koja bolesne oporavlja, a zdravima čuva ono što je najdragocenije.

Lekovita prečica
Piše: Vera Horvat

Prečica (Lycopodium clavatum l.), crvotočica
Mahovina slična, zimzelena prečica živi na kiselom tlu iznad 600 m. Leti donosi grozdove na sporama, koje narod zove mekinje ili veštičje brašno. Dovoljno je da se samo dodirne cvet i već je izleteo oblak cvetnog praha, koji je homeopatsko sredstvo za izranjavljenu kožu.

Inače, ova trava sadrži radijum, a u mnogim zemljama spada u strogo zaštićene biljke, te se sme nabavljati isključivo u apotekama. Pomaže obolelima od reume, od kostobolje, čak i kada se već pokažu promene na zglobovima.

Preporučuje se kod hemoroida (šuljeva) i hroničnih proliva. Ipak, mora se vrlo obazrivo dozirati, jer može da izazove grčeve. Nezamenljiva je kod svih oboljenja prostate, protiv peska u bubregu i bolova u njima. Zapaženo je njeno dejstvo kod upale jetre, pa čak i kod malignih promena na ovom organu. Vrlo brzo vraća snagu bolesniku.

Leči i bešiku, naročito kada je mokrenje jako otežano. Kesicu trave treba položiti na mesto gde je grč, na bubrege ili oko bešike, i grč nestaje. Rane od ležanja (dekubitis) treba posuti prahom, i one vrlo brzo nestaju, čak i kod najtežih bolesnika. U nekim apotekama se može naći pod nazivom likopodiumspora.

Način primene:
Čaj: ravnu kašičicu trave preliti s 1/4 l vrele vode (ne kuvati) i ostaviti da kratko odstoji. Dnevno je dovoljna jedna šolja, i to ujutru na tašte a pije se gutljaj po gutljaj. Najbolje vreme je pola sata pre doručka. Kod ciroze jetre i malignih bolesti ovog organa treba uzeti dve šolje čaja na dan.

Jastučić od prečice: 100, 200 ili 300 gr sušene trave staviti u vrećicu i položiti na mesto grčeva. Dejstvo ovog jastučića je godinu dana. Sedeća kupka: uobičajeno.

Dosadna glavobolja
Kako da sebi pomognemo koristeći lekove iz prirode

Sada, kad smo spoznali kakvu moć ima bilje, možemo da mu poklonimo puno poverenje u lečenju najčešćih oboljenja i tegoba. Počnimo od najtipičnijih, kao što je glavobolja.

"Boli me glava" - to je izraz koji je toliko odomaćen i uobičajen u komunikaciji, da ga mnogi ne uzimaju za ozbiljno. Nekad je to samo način za izvinjenje ili otkazivanje obaveza, a nekad stvarno muka koja se ne može podneti.

Uzročnici glavobolje su različiti. Najčešće, ona je posledica zagađenosti organizma, nagomilanih otrova koji ometaju fizičke funkcije. Ovo takođe važi i kada je reč o glavobolji izazvanoj psihičkom napetošću, što je u naše vreme gotovo masovno slučaj. Zbog neprilagođenosti uslovima koje sredina nameće, čovek je stalno napet, što izaziva povećano lučenje adrenalina, a ovo, opet, glavobolju. Psihički mir, stabilnost, odvajanje bitnog od nebitnog u životu, rešiće vam mnoge probleme, a ne samo glavobolju. Pa ipak, pokušajmo da izlečimo glavobolju i pre nego što postignemo pročišćenje tela i duha, jer je, nema sumnje, taj proces složen i dugotrajan. Dakle, ako smo sigurni da nas glava ne boli zbog lošeg vida (a u to se ubedimo prilikom posete očnom lekaru), obratimo se biljkama koje zaista pomažu.

Prvi recept sadrži izvesnu dozu poetičnosti, jer od trava koje se navode nećete kuvati čaj, već ih samo položiti na čelo i teme. Ovenčajte sebe mirisnim cvetovima i - lezite, što takođe nije bez značaja u lečenju glavobolje. Zapamtite, od ovih biljaka se ne sme kuvati čaj!

Uzmite šaku latica crvenih ruža, ljubičica, karanfila i belog maka i po prstovet (onoliko koliko stane u tri prsta) listića maslačka i velebilja. Napravite od toga oblog za glavu, povežite ga maramom od prirodnog materijala svetle boje i odmarajte se oko četvrt sata. Ovaj oblog ima i relaksirajuću funkciju, pa ga možete koristiti i kada ste umorni ili napeti.

- Ako su vaše glavobolje posledica uznemirenosti, napravite čaj od sledećih biljaka:
matičnjak (list) 25 g
hmelj (šišarke) 25 g
odoljen 10 g
majčina dušica 10 g
kamilica (cvet) 10 g
neven (cvet) 10 g
ruža (cvet) 10 g

Četiri supene kašike ove mešavine prelijte s jednim l proključale vode i pustite da stoji sat-dva. Zatim procedite i pijte u gutljajima tokom čitavog dana. Možete šolju ovog čaja poneti i na posao, u manjoj termos-boci; pijte ga u razmacima, umesto kafe.

- Ukoliko još niste oformili svoju malu biljnu apoteku, ili nemate sve ove navedene trave, skuvajte sebi čaj od majorana. Možda ga poznajete, i imate u kući, kao začin. Da, to je ona tamnozelenkasta trava što upotpunjuje gastronomski doživljaj jela od krompira, ali to je i provereno umirujuće sredstvo. Recept je jednostavan:

S 200 g vode koja ključa, prelijte jednu čajnu kašičicu majorana. To će smanjiti napetost, a time i glavobolju.

- Na isti način možete spremiti i čaj od bosiljka ili ruzmarina, majčine dušice ili matičnjaka. Sve su to biljke koje vam pomažu da ublažite bol u glavi.

- Ako se glavobolja javi kod dece, utoplite im noge, pustite ih da legnu i privijte im na čelo obloge od narendisanog, sirovog krompira.

- Dobro je da u kući imate tinkturu ruzmarina, koju možete kupiti ili napraviti od pet g suvog ruzmarinovog lista potopljenog u 100 g 70-procentnog alkohola. Ovim se masiraju slepoočnice u vreme glavobolje, pomaže i podstiče cirkulaciju.

Izvrsna je i tinktura od gloga (dobija se kad se osam g osušenog glogovog cveta drži u 100 g 70-procentnog alkohola oko 6 nedelja). Leči glavobolju tako što se vata ili gaza natope tinkturom i stave kao oblog na čelo.

- I najzad, evo jednog recepta koji deluje - od glave do pete! Naime, sledećim čajem možete oblagati čelo, ali i obaviti kupku nogu. Potrebno je: jedan prstovet kamilice i po pregršt matičnjaka i lavande. Ovo prelijte s dva litra ključale vode. Delotvorno je kod jakih migrena. Dužim upražnjavanjem kupki one se leče.

Neuralgične bolove leči sledeći čaj:
Uzeti po 20 g cvetova lipe, arnike (brđanke) i zove i po 20 g listova miloduha i ruzmarina. Sve dobro izmešati i dve supene kašike ove mešavine prokuvati - kratko - uz tri dl vode. Pustiti da se ohladi. Pije se tri puta na dan s medom.
Vera Horvat