Med pobeđuje apetit
Savremena nauka je potvrdila da med snižava povišenu kiselost želudačnog soka i da je stoga blagotvoran kao sredstvo za lečenje gastritisa i čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu

Dokazano je da med pobuđuje apetit, što je od izvanredne važnosti za decu koja su mršava i kod rekonvalescenata. Zahvaljujući velikoj količini šećera i organskim kiselinama, on deluje blago nadražujuće na sluznicu želudačnog trakta i izaziva lak laksativni efekat. Svakodnevna umerena upotreba meda u ishrani reguliše rad creva. Deci koja pate od opstipacije treba davati uveče 30 g meda s 3/4 šolje toplog mleka. Šta znači savršen rad crevnog trakta za zdravlje, ne treba, čini se, posebno naglašavati - svi znaju da su "lenja creva" skladište opasnih otrova!

Savremena nauka je potvrdila da med snižava povišenu kiselost želudačnog soka i da je stoga blagotvoran kao sredstvo za lečenje gastritisa i čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Rezultati istraživanja nekih ruskih naučnika pokazali su da se kod klasičnih metoda lečenja uspeh postiže kod svakog trećeg, a kada se ova terapija dopuni uzimanjem meda, kod svakog drugog obolelog.

Ipak, naučnici još nisu saglasni sa preporučenim dozama. Jedna od varijanti je: 30-60 g meda ujutru, 40-8 g u podne i 30-40 g uveče. Kura traje 15-20 dana. (Postoje i kure sa daleko većom količinom meda, ali s obzirom da u tim slučajevima može doći do mučnine i povraćanja, ne navodimo ih ovde.)

Oboleli koji imaju sniženu kiselost želudačnog soka treba da piju med sa hladnom vodom neposredno pre jela.

Čaša tople vode ili čaja od matičnjaka sa medom, popijena pred spavanje deluje umirujuće i leči nesanicu i neurasteniju. Obolelima od hepatita preporučuje se potpuna zamena rafinisanog šećera medom, jer ga jetra mnogo lakše apsorbuje.

Mnogobrojna istraživanja različitih autora pokazala su da odojčad koja svakodnevno dobijaju med bolje napreduju, brže dobijaju na težini i ređe boluju a posebno su otporna na prehlade. Med se preporučuje i deci koja se veštački hrane, jer predupređuje proces varenja u crevima i pomaže normalizaciji mikroflore. Može se davati i nedonoščadi, kao i novorođenim bebama koje imaju žuticu.

Pošto blagotvorno deluje na nervni sistem, med može pomoći kod noćnog mokrenja dece.

Med kao lek najbolje je uzimati u rastvorenom stanju. Dnevna doza je oko 100 g, raspoređena na tri porcije. Uzima se sat i po do dva pre, odnosno, tri sata posle jela. Kura traje dva meseca. Doza za decu je 30 g dnevno, raspoređena na tri dela.

Svakodnevna doza za stimulaciju rada creva je 30-40 g. Ne treba uvećavati doze na svoju ruku, jer, kao što smo videli, med je, zaista, i lek, a ne samo hrana.

U kozmetici med zauzima izuzetno značajno mesto, jer predstavlja jedno od najstarijih, najproverenijih i potpuno bezopasnih sredstava za ulepšavanje i negu kože. Kao nekad drevna, tako i savremena kozmetologija koristi med kao komponentu za kreme, balzame i maske za negu kože. Možete se prepustiti nekoj od svetski poznatih kuća da o vama brinu, kupujući njihove proizvode, a možete i sami, u domaćim uslovima, napraviti masku od meda. Najjednostavnije je rastvoriti med u čistoj vodi i naneti ga na kožu a ako želite napravite smesu od jednakih delova meda i sirovih žumanaca i sveže pavlake.

Ako mislite da ovo važi samo za lepši pol, varate se, med se preporučuje muškarcima kao losion posle brijanja, jer zaustavlja krv, dezinfikuje i ubrzava regeneraciju traumiranih ćelija. Takođe, glača kožu i čini je elastičnijom.

I, najzad, mada je u praksi preosetljivost na ovaj pčelinji eliksir zaista retka, treba naglasiti da se med ne preporučuje onima koji su alergični na neku njegovu komponentu, kao ni osobama od kojih treba ograničiti unošenje ugljenih hidrata.

Dijabetičari neizostavno treba da konsultuju lekara, bez obzira na stepen oboljenja.

Skleroza

Kao pomoć obolelima od skleroze moždanih sudova preporučuje se smesa od meda i crnog luka (1:1). Treba je uzimati po jednu supenu kašiku, dva puta na dan - ujutru i uveče, tokom dva meseca.

Kod oslabljenog srčanog mišića treba biti posebno uporan u upotrebi meda i rezultati neće izostati: med, naime, nije samo sredstvo za jačanje radne sposobnosti srca, već i hrana za njega. "Dugom, istrajnom upotrebom meda, u količini do 100 g dnevno, rad srca se polako stabilizuje, otoci se povlače, dolazi do normalizacije krvnog pritiska i diureze. Umor i bol u predelu srca se smanjuju, san normalizuje, a raspoloženje postaje bolje. Jednom rečju, med podiže životni tonus", ovako se o medu izrazio nemački stručnjak dr Beobald. Ruski naučnik, dr Kuzmina, predlaže med kao dijetetsko sredstvo kod oslabljenog srčanog mišića. Treba uzimati med kao hranu, s mlekom, nemasnim sirom, voćem itd.

Ipak, treba reći da, zbog brzog dejstva meda, može doći do gotovo euforičnog stanja obolelog, do precenjivanja sopstvenih moći; bez obzira na to, ne sme se naglo menjati režim života, ni dozvoliti prevelika fizička aktivnost. U ovakvim slučajevima neophodna je stalna lekarska kontrola, strpljenje i umerenost u svemu. U međuvremenu, dobro je dopunjavati terapiju još i čajevima od cveta gloga ili ploda šipka (treba da preovlađuje sam plod, a ne semenke).
Vera Horvat

Mudri lek prirode
Nauka je potvrdila da propolis ubija mikroorganizme, viruse, gljivice, smanjujući njihovu životnu sposobnost. On, takođe deluje lokalno kao anestetik, zaustavlja svrab i deluje umirujuće
Piše: Vera Horvat

Med nije jedini proizvod čudesne pčelinje radionice, mada je, svakako, najpoznatiji. On je blag, sladak, mirisan, zlatast, pa nije ni čudo što se smatra za hranu svetitelja i mudraca i što je ušao u poslovice koje izražavaju blagostanje - "med i mleko", na primer.

Ako je med oličenje blagosti, onda je propolis - pčelinja smola, simbol snage i oštrine. On je jedan od onih "mudrih" lekova prirode koji ubija sve što je smetnja zdravom organizmu, a istovremeno čuva i leči zdravo tkivo. Čist propolis sam je po sebi već balzam: to je smola sa različitim etarskim uljima i drugim biološki aktivnim komponentama. Ukus mu je trpak i oštar, peče na jeziku. Miris je karakterističan, varira od vrste do vrste, ali uvek prijatno aromatičan. Iako spada u najstarije lekove na svetu, a koristio se u procesu balsamovanja u drevnom Egiptu, propolis je relativno malo poznat širokoj javnosti. To bi se moglo oceniti kao nedopustivo, jer su njegove moći brojne i mnogi savremeni naučnici ga nazivaju panaceom (lekom za sve) 21. veka.

Njegovo ime nastalo je iz uloge koju ima u pčelinjim društvima - ova smola je gradivni materijal od koga je načinjena "tavanica" košnice. Osim toga, ako u nju uđe nezvan gost - neki krupniji insekt ili, čak, miš, pčele ga ubijaju svojim otrovom, a onda ga oblažu propolisom i tako zaustavljaju proces razlaganja materija koji bi narušio higijenu njihovog "grada", polisa.

Kod nas se propolis može dobiti i kao smola, ali i kao već pripremljen rastvor, najčešće alkoholni, ali ima i uljnih, koji su pre svega namenjeni deci. Postoje, takođe, i propolisne masti za spoljnu upotrebu. U alkoholu se najbolje rastvaraju sve komponente propolisa, a to su etarska ulja, kompleks flavonoida, mikroelementi, vitamini (koji se nalaze u propolisnom polenu)… Od svih pčelinjih eliksira, propolis je najizdržljiviji i najstabilniji.

Biološka svojstva propolisa su toliko raznovrsna, da ih moramo razmotriti ponaosob.

- Nauka je potvrdila da propolis ubija mikroorganizme, viruse, gljivice, smanjujući njihovu životnu sposobnost.

- On zatim deluje lokalno anestetički, zaustavlja svrab i deluje umirujuće; dovoljno je namazati grudi pre spavanja propolisovom alkoholaturom, pa će se umiriti kašalj i obezbediti dubok san.

- Propolis, takođe, ima svojstva da koči nenormalno razmnožavanje ćelija (citostatičko delovanje) i "razlaže" dobroćudne tumore.

- Poznata su regenerativna, epitelizirajuća i dermatoplastička svojstva ovog čudesnog balzama. On brzo obnavlja pozleđena tkiva i ubrzava njihovo rastenje. Njegovo delovanje protiv mikroba, kvarenja, opekotina i protivupalno dejstvo izuzetno je efikasno kod svih vrsta rana, čireva, opekotina, furnukuloza, itd.

- Zapaženo je i delovanje propolisa kao sredstva za pojačavanje znojenja i diurezu.

- Propolis je u nauci priznat kao antioksidans, antivitaminozno i antitoksičko sredstvo.

- U slučaju teških dijareja, gde su mnogi drugi lekovi zakazali, propolis se pojavljuje kao moćno i efikasno sredstvo koje nema propratnih efekta.

- I najzad, propolis je vrhunski aktivan biostimulator. On doprinosi poboljšanju opšteg stanja organizma, povećanju telesne težine, kao normalizaciji metabolizma. Mehanizam ovakvog delovanja pčelinje smole je vrlo složen, a mi ćemo samo pomenuti da sadrži mnoge biološki aktivne tvari i mikroelemente (gvožđe, bakar, cink, selen) i da aktivira fermente u organizmu.

Jasno je da se radi o sredstvu koje treba koristiti i profilaktički i kod pomenutih oboljenja: navešćemo dalje, spisak bolesti i nelagodnosti kod kojih je izraženo lekovito delovanje propolisa, a koji navode ruski naučnici. To su: upale uha, grla, nosa, sluzokože usta, teško zarastajuće rane, bolesti disajnih i organa za varenje, itd. Postoje podaci o uspešnom izlečenju erozije grlića materice upotrebom propolisa. Za predupređivanje i lečenje katara gornjih disajnih puteva, hronične upale pluća i bronhijalne astme kod dece i odraslih, koristi se za inhalaciju petoprocentni rastvor propolisa, sa dodatkom ulja šipka, breskve ili kajsije, u odnosu 1:3, 1:2 i 1:1. Kura lečenja je 5-20 seansi u trajanju od tri do pet minuta.

Kod gore navedenih bolesti alkoholaturu propolisa treba primenjivati spolja. Najefikasniji rastvor je u 70-90 odsto alkohola.

Veličanstveno u malim stvarima
Propolisove masti odlične su za rane koje teško zarastaju, kao i za čitav niz kožnih oboljenja: opadanja kose u vidu pečata (alopecija), upala kože, nastalih spoljnim nadražajem, gljivičnih oboljenja kože i vlasišta, piodermija, ekcema, seboreja, gljivičnih oboljenja kože i noktiju

Unutrašnja upotreba propolisa je takođe čista. U Bugarskoj, gde, kao i u Rusiji, postoji tradicionalno čvrsta veza između oficijelne i narodne medicine, propolisom se uspešno leči kolit u hroničnom obliku, kao i hipertonija. Propolis se daje i obolelima od čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, i to njegov 20-procentni ekstrakt.

Uzima se 15 kapi jednom dnevno u čaši toplog mleka ili vode 1,5-2 sata pre jela, tokom 20 dana. Pauza je 10-12 dana, a onda se kura može ponoviti. Osnovni preduslov je naravno, dijeta, što znači da treba jesti bareno voće i povrće, bez začina, žitarica i --ako prijaju - mlečne proizvode. Pušenje i alkohol su kontraindikativni.

Propolisove masti su odlične za rane koje teško zarastaju, kao i za čitav niz kožnih oboljenja: opadanja kose u vidu pečata (alopecija), upala kože, nastalih spoljnim nadražajem, gljivičnih oboljenja kože i vlasišta, piodermija, ekcema, seboreja, epidermofitije (gljivičnih oboljenja kože i noktiju)…

Obolelim od sinusa ne treba dokazivati koliko neprijatnosti nosi sobom ova bolest. U ruskim bolnicama, posle punktiranja, vrši se ispiranje sinusa fiziološkim rastvorom a potom vodenim ekstraktom propolisa. Takođe, sve češća je primena ovog malog čuda prirode i u stomatologiji, posebno kod paradentoze. U čašu prokuvane vode, koja je ohlađena do sobne temperature, dodaje se 20 kapi 15-20 odsto propolisne alkoholature i dobija se sredstvo za ispiranje. Usta se ispiraju dva puta na dan, a lečenje traje, u zavisnosti od težine slučaja 1-2 meseca.

Sve navedeno govori samo za sebe, svrstavajući propolis među vrhunske eliksire svih vremena. Daleko od toga da smo iscrpli sve njegove funkcije - recimo, on je osvedočeni pomoćnik u ženskim bolestima. Prema tome, u kući treba imati bočicu sa ovom mrkom tečnošću i navići se da je koristimo kad ustreba.

Priču o propolisu završićemo opisujući jedno od njegovih možda najspektakularnijih svojstava: on stimuliše stvaranje virusa neutrališućih antitela i aktivira funkcije mnogih zaštitnih mehanizama u našem telu. Drugim rečima, kada u organizam dospevaju različiti mikroorganizmi i njihovi toksini, propolis aktivno "radi" na tome da stvori odgovarajuća antitela! Reći za propolis da je čudesan, nije nikakvo preterivanje. On je dar prirode, a priroda je, ponovimo još jednom Geteovu misao, najveličanstvenija u najmanjim stvarima.
Vera Horvat

   
      

Alergije

Propolis kao sredstvo za inhalaciju ne sme se upotrebiti kod sklonosti ka spazmima koronarnih sudova, u postinfarktnom periodu, kod krvarenja, izliva krvi u mozak, bubrežne insificijencije. Lečenje propolisom treba prekinuti ako se javi bilo koji oblik alerlgije na njega. Po pravilu, alergija se javlja kod osoba koje su alergične na ujed pčele, ili koje već pate od nekog alergijskog oboljenja, na primer, od astme, ekcema, koprivnjača i slično.
Moguće alergijske reakcije su različite - od anafilaktičkog šoka koji je reakcija celog organizma, nastupa gušenje, alergijske kijavice do konjuktivita.

Napominjemo da su ovakve pojave izuzetno retke, i da je propolis, kao i svi drugi prirodni "proizvodi" kompatibilan s čovekovim organizmom.

Pčelinji balzami
U biljnom svetu polen bi se mogao nazvati ljubavnim porukama cvetova koje raznose pčele - poštari. Polen je, ustvari, muški polni element cveta
Piše: Vera Horvat

Svi naučnici koji su se bavili izučavanjem osobina cvetnog praha, kao i oni što ga upotrebljavaju kao eliksir, slažu se u jednom: nemoguće je previsoko oceniti ovo malo čudo prirode. Svaka njegova čestica, vidljiva samo kroz mikroskop, složeni je koncentrat najdragocenijih tvari za naš organizam, koje imaju i lekovitu i zaštitnu ulogu.

To su peptoni, globulini, aminokiseline, fermenti, minerali, vitamini, hormoni i mnogi drugi sastojci koji nisu još dovoljno proučeni. Evo podataka koji ilustruju značaj polena: kada ga nema u košnici, pčele prestaju da izlučuju vosak, a matica prestaje da nosi jaja. Tajna polena sakrivena je u njegovom jezgru, a to je ujedno i tajna svakolikog života na Zemlji: on sadrži molekule DNK i RNK, dakle ključ razvoja svih živih bića.

U biljnom svetu polen bi se mogao nazvati ljubavnim porukama cvetova koje raznose pčele - poštari. Polen je, ustvari, muški polni element cveta.

Ovaj dar prirode bio je poznat još praistorijskom čoveku, zapisi iz antičkog doba nas obaveštavaju da je već tada korišćen u terapeutske svrhe, a danas se koristi kao sredstvo za jačanje organizma kod zamora, posebno umnog, kod nervnih bolesti i depresije, u periodu rekonvalescencije, postoperativnom periodu i posle dugotrajnog uzimanja antibiotika. Kao lek, cvetni prah se uzima u slučajevima anemije (malokrvnosti), želudačnih tegoba, arterijske hipertenzije (povišenog krvnog pritiska), arteroskleroze i znakova preranog starenja.

Izuzetno dragoceni polen se pokazao u prevenciji i lečenju tegoba sa prostatom. Svakom muškarcu koji je prešao 45 godina preporučuje se svakodnevna upotreba cvetnog praha u ishrani. Petnaest grama polena dnevno značajno smanjuje rizik od prostatita i adenoma prostate.

Deci koja pate od dijareje i kolibaciloze, anemije ili teških i infektivnih oboljenja takođe se može davati cvetni prah. Jedna čajna kašičica polena uz doručak povećava broj crvenih krvnih zrnaca za oko 800.000 u roku od mesec dana.

Ipak, ne treba preterivati sa korišćenjem cvetnog praha. Kao i svaki eliksir, i on se uzima u malim količinama. Žene koje imaju izraženu maljavost treba da izbegavaju uzimanje polena, ili bar njegovih većih količina.

Još probavljiviji oblik u kome se polen može uzimati je perga, ili takozvani pčelinji hleb, za koji one koriste polen kao osnovnu sirovinu, dodajući mu sredstva za fermentaciju koja same luče. Posle fermentisanja, polen postaje još biološki vredniji, obogaćen aminokiselinama, vitaminima, mineralima i drugim tvarima, a istovremeno se i lakše usvaja u organizmu.

Ruski naučnici, koji su se, pored rumunskih i francuskih, najviše bavili istraživanjima pčelinjih produkata, tvrde da je u pergi sadržano gotovo "sve što je čovečijem organizmu uopšte potrebno da bi opstao". Upravo iz tih razloga perga se našla u mnogim dijetama za mršavljenje.

Prisustvo rutena u pergi doprinosi jačanju kapilarnih zidova, pa se ona zato smatra i preventivnim sredstvom protiv izliva krvi u mozak, proširenih kapilara na površini kože i u oku.

Perga obnavlja crevnu floru koja često biva poremećena dugotrajnim uzimanjem antibiotika.

Ovaj pčelinji eliksir takođe se preporučuje svim osobama koje su bile podvrgnute zračenju, posebno radioaktivnim supstancama.

I u slučaju polena važi isto pravilo kao i za ostale pčelinje eliksire: proces njihovog usvajanja u našem telu počinje u ustima. Kao i med, polen se najpre drži u ustima, gde se usitni i oslobodi opne u koju je "upakovan". Ovaj način je bolji od svih drugih, mada je moguće rastvarati ga u čajevima ili drugim tečnostima.

Može se uzimati samostalno, ili u sprezi sa ostalim proizvodima pčela - medom i mlečom, kada svi oni ispoljavaju sinergičko dejstvo. U kozmetičke svrhe polen se može upotrebiti kao sredstvo za regeneraciju zrele kože i kao hranljiva maska. Upotrebljava se u kombinaciji sa medom, žumancem ili pavlakom. Da bi bio pogodan za spravljanje maski, polen treba najpre samleti. Maske na bazi polena ispravljaju bore i osvežavaju boju tena, a skidaju se nekim od blagih biljnih čajeva.
Ako bismo tražili najkoncentrisaniji i najsnažniji bio-stimulans u prirodi, mleč bi svakako bio među prvima. Kakvu tajnu krije ova beličasta, gusta tečnost intenzivnog, žareće-kiselkastog ukusa? Još se Aristotel pitao šta je to što čini da matica dostigne dva puta veću težinu i veličinu od pčela - radilica i zašto njen život traje i do 6 godina, dok ostale pčele žive svega 30-35 dana? Odgovor je - mleč, a sastav ovog "kraljevskog želea", kako ga nazivaju na skoro svim evropskim jezicima je zaista - zadivljujući. U njemu se nalazi 21 aminokiselina, od toga 10 nezamenljivih masti, neukleinske kiseline, mikroelementi, čitava skala vitamina i drugih dragocenih materija od kojih treba pomenuti fermente i acetilholin, medijator nervnog podržaja u centralnom nervnom sistemu.

Pčelinji balzami
U biljnom svetu polen bi se mogao nazvati ljubavnim porukama cvetova koje raznose pčele - poštari. Polen je, ustvari, muški polni element cveta
Piše: Vera Horvat

Svi naučnici koji su se bavili izučavanjem osobina cvetnog praha, kao i oni što ga upotrebljavaju kao eliksir, slažu se u jednom: nemoguće je previsoko oceniti ovo malo čudo prirode. Svaka njegova čestica, vidljiva samo kroz mikroskop, složeni je koncentrat najdragocenijih tvari za naš organizam, koje imaju i lekovitu i zaštitnu ulogu.

To su peptoni, globulini, aminokiseline, fermenti, minerali, vitamini, hormoni i mnogi drugi sastojci koji nisu još dovoljno proučeni. Evo podataka koji ilustruju značaj polena: kada ga nema u košnici, pčele prestaju da izlučuju vosak, a matica prestaje da nosi jaja. Tajna polena sakrivena je u njegovom jezgru, a to je ujedno i tajna svakolikog života na Zemlji: on sadrži molekule DNK i RNK, dakle ključ razvoja svih živih bića.

U biljnom svetu polen bi se mogao nazvati ljubavnim porukama cvetova koje raznose pčele - poštari. Polen je, ustvari, muški polni element cveta.

Ovaj dar prirode bio je poznat još praistorijskom čoveku, zapisi iz antičkog doba nas obaveštavaju da je već tada korišćen u terapeutske svrhe, a danas se koristi kao sredstvo za jačanje organizma kod zamora, posebno umnog, kod nervnih bolesti i depresije, u periodu rekonvalescencije, postoperativnom periodu i posle dugotrajnog uzimanja antibiotika. Kao lek, cvetni prah se uzima u slučajevima anemije (malokrvnosti), želudačnih tegoba, arterijske hipertenzije (povišenog krvnog pritiska), arteroskleroze i znakova preranog starenja.

Izuzetno dragoceni polen se pokazao u prevenciji i lečenju tegoba sa prostatom. Svakom muškarcu koji je prešao 45 godina preporučuje se svakodnevna upotreba cvetnog praha u ishrani. Petnaest grama polena dnevno značajno smanjuje rizik od prostatita i adenoma prostate.

Deci koja pate od dijareje i kolibaciloze, anemije ili teških i infektivnih oboljenja takođe se može davati cvetni prah. Jedna čajna kašičica polena uz doručak povećava broj crvenih krvnih zrnaca za oko 800.000 u roku od mesec dana.

Ipak, ne treba preterivati sa korišćenjem cvetnog praha. Kao i svaki eliksir, i on se uzima u malim količinama. Žene koje imaju izraženu maljavost treba da izbegavaju uzimanje polena, ili bar njegovih većih količina.

Još probavljiviji oblik u kome se polen može uzimati je perga, ili takozvani pčelinji hleb, za koji one koriste polen kao osnovnu sirovinu, dodajući mu sredstva za fermentaciju koja same luče. Posle fermentisanja, polen postaje još biološki vredniji, obogaćen aminokiselinama, vitaminima, mineralima i drugim tvarima, a istovremeno se i lakše usvaja u organizmu.

Ruski naučnici, koji su se, pored rumunskih i francuskih, najviše bavili istraživanjima pčelinjih produkata, tvrde da je u pergi sadržano gotovo "sve što je čovečijem organizmu uopšte potrebno da bi opstao". Upravo iz tih razloga perga se našla u mnogim dijetama za mršavljenje.

Prisustvo rutena u pergi doprinosi jačanju kapilarnih zidova, pa se ona zato smatra i preventivnim sredstvom protiv izliva krvi u mozak, proširenih kapilara na površini kože i u oku.

Perga obnavlja crevnu floru koja često biva poremećena dugotrajnim uzimanjem antibiotika.

Ovaj pčelinji eliksir takođe se preporučuje svim osobama koje su bile podvrgnute zračenju, posebno radioaktivnim supstancama.

I u slučaju polena važi isto pravilo kao i za ostale pčelinje eliksire: proces njihovog usvajanja u našem telu počinje u ustima. Kao i med, polen se najpre drži u ustima, gde se usitni i oslobodi opne u koju je "upakovan". Ovaj način je bolji od svih drugih, mada je moguće rastvarati ga u čajevima ili drugim tečnostima.

Može se uzimati samostalno, ili u sprezi sa ostalim proizvodima pčela - medom i mlečom, kada svi oni ispoljavaju sinergičko dejstvo. U kozmetičke svrhe polen se može upotrebiti kao sredstvo za regeneraciju zrele kože i kao hranljiva maska. Upotrebljava se u kombinaciji sa medom, žumancem ili pavlakom. Da bi bio pogodan za spravljanje maski, polen treba najpre samleti. Maske na bazi polena ispravljaju bore i osvežavaju boju tena, a skidaju se nekim od blagih biljnih čajeva.
Ako bismo tražili najkoncentrisaniji i najsnažniji bio-stimulans u prirodi, mleč bi svakako bio među prvima. Kakvu tajnu krije ova beličasta, gusta tečnost intenzivnog, žareće-kiselkastog ukusa? Još se Aristotel pitao šta je to što čini da matica dostigne dva puta veću težinu i veličinu od pčela - radilica i zašto njen život traje i do 6 godina, dok ostale pčele žive svega 30-35 dana? Odgovor je - mleč, a sastav ovog "kraljevskog želea", kako ga nazivaju na skoro svim evropskim jezicima je zaista - zadivljujući. U njemu se nalazi 21 aminokiselina, od toga 10 nezamenljivih masti, neukleinske kiseline, mikroelementi, čitava skala vitamina i drugih dragocenih materija od kojih treba pomenuti fermente i acetilholin, medijator nervnog podržaja u centralnom nervnom sistemu.

Mleč za nervne bolesti
Matični mleč ima jako antibakterijsko i antivirusno dejstvo, na njega je vrlo osetljiv i virus gripa. Rastvor mleča u alkoholu u vidu emulzije koristi se za premazivanje sluzokože nosa i ždrela u slučaju infekcija

Tajna dugovečnosti i plodnosti matice, koja za jedan jedini dan položi preko 2.000 jaja, je u obnovi organizma, kakvo nije poznato, nigde drugde u životinjskom svetu.

Sasvim logičnim činio se zaključak da slično dejstvo mleč može ispoljiti i na čovekov organizam. Vršeni su eksperimenti sa životinjama koji su potvrdili ulogu mleča kao bio-stimulatora: dokazano je da njegova primena povećava izdržljivost, radnu sposobnost, umne aktivnosti, jača imunobiološku reaktivnost organizma, izaziva osećaj bodrosti, priliva energije, poboljšava apetit. Prisustvo hormona u mleču takođe ima stimulativne efekte. U svetu se uz pomoć mleča leče neke nervne bolesti, kao i avitaminoze, premori, arteroskleroza (u kombinaciji s drugim sredstvima).

Matični mleč ima jako antibakterijsko i antivirusno dejstvo, na njega je vrlo osetljiv i virus gripa. Rastvor mleča u alkoholu u vidu emulzije koristi se za premazivanje sluzokože nosa i ždrela u slučaju infekcija. Ruski naučnici su skloni da daju prednost samostalnom korišćenju mleča, najčešće sublingvalno (ispod jezika), dok ostali stručnjaci ističu prednost sadejstva mleča sa ostalim pčelinjim proizvodima (med, propolis, polen).

U funkciji sredstva za podmlađivanje, svi eksperti su jedinstveni: najbolja je kombinacija svih navedenih proizvoda. Uobičajena kura sastoji se u uzimanju 1-3 čajne kašičice eliksira dnevno, pre jela, a on se spravlja od 1/2 kilograma meda, 130 grama polena i 5 grama matičnog mleča. Najbolje efekte možete očekivati ako kuru sprovodite na prelazu godišnjeg doba, dva do četiri puta godišnje.

Uz odgovarajuću ishranu, a izbegavajući veštačke i štetne stimulatore - kofeini, nikotin i slično, ubrzo ćete osetiti blagodeti pčelinjeg "čarobnog napitka": pritisak će se stabilizovati, disanje će biti olakšano, san i apetit će se poboljšati.

Ako i ne stavite pčelu u porodični grb svakako ćete na nju gledati sa većom simpatijom i razumevanjem. I ne samo na nju, već i na sve oko sebe. I to je ono što eliksir čini tako čudesnim!

Ništa od proizvoda koje je sazdala priroda nije slično mleko. Majčino mleko je u svakom pogledu prevazišlo običnu hranu, a još nije nađena prava zamena za njega.

Mleko zahteva za varenje sasvim nezakonito količine želudačnog soka, a osim toga još i izaziva apetit. U tome je tajna njegove lake probavljivosti. Neke kombinacije tvari - soli kalcijuma i belančevina, soli magnezijuma i kobalta - prisutne su samo u mleku i nigde drugde. Za organizam koji raste belančevine iz mleka su apsolutno nezamenljive i korisnije od onih iz mesa. Svi sisari, od sićušne krtice do morske grdosije - kita, hrane svoju mladunčad mlekom.

U sastav mleka ulazi preko sto materija. Njegove belančevine sadrže životno važne aminokiseline, mlečna mast je najcenjenija od svih masti a ugljeni hidrati - laktozu ili mlečni šećer, organizam gotovo u potpunosti usvaja. Fermenti iz mleka olakšavaju varenje hrane, te se i zbog toga ono smatra dijetetskim proizvodom.

Kao lekovita namirnica, mleko, koje sadrži mnogo kalijuma, a malo natrijuma, dozvoljava da se poveća diureza, ne primer kod otoka. U slučajevima trovanja teškim metalima mleko predstavlja protivotrov; nekada su grafički radnici obavezno dobijali svoju dnevnu dozu mleka, jer su bili u kontaktu sa opasnim olovom.

Sveže mleko ima i baktericidna svojstva i praktično bi se moglo preporučiti svakom bolesniku, osim ako pati od akutnog enterokolitisa ili ima alergiju na mleko i mlečne belančevine.

I starim ljudima i deci preporučuju se i proizvodi od mleka, kao što su pavlaka, sirevi svih vrsta, slatkiši na bazi mleka i tako dalje, ali istinski eliksiri su kiselo mleko, kefir i jogurt. Kinezi smatraju da samo deca treba da piju slatko mleko, a da je za ostale najbolje ukiseljeno. Drevna indijska poslovica kaže: "Pij kiselo mleko pa ćeš dugo živeti". U zemljama dugovečnih ljudi, kiselo mleko ili jogurt, uz beli luk i minimalne količine crnog vina, predstavljaju namirnice koje, kažu naučnici, doprinose toj dugovečnosti na poseban način. Stogodišnji stanovnici Kavkaza i planinskih delova Bugarske najbolji su primer koji potkrepljuje tvrdnju o lekovitosti kiselog mleka i jogurta.

Kiselomlečni proizvodi se preporučuju kod opšte iscrpljenosti, anemije (malokrvnosti), kod bolesti jetre, bubrega, srca, a i kod čira na želucu - kiseljeno. Drevna indijska poslovica kaže: "Pij kiselo mleko pa ćeš dugo živeti". U zemljama dugovečnih ljudi, kiselo mleko ili jogurt, uz beli luk i minimalne količine crnog vina, predstavljaju namirnice koje, kažu naučnici, doprinose toj dugovečnosti na poseban način. Stogodišnji stanovnici Kavkaza i planinskih delova Bugarske najbolji su primer koji potkrepljuje tvrdnju o lekovitosti kiselog mleka i jogurta.

Mleko i mlečni proizvodi
Obezmašćena kisela mleka s dodatkom biljnih ulja blagotvorno deluju na obolelu jetru i žučne puteve, a preporučuju se i kod gojaznosti, arteroskleroze i ishemijske bolesti srca
Piše: Vera Horvat

Kiselomlečni proizvodi preporučuju se kod opšte iscrpljenosti, anemije (malokrvnosti), kod bolesti jetre, bubrega, srca, a i kod čira na želucu i gastritisa. Za ove potonje bolesti važi pravilo - samo ako vam prija, jer postoje i bolesnici koji mleko apsolutno ne podnose. U slučajevima virusnih infekcija kojih je nažalost sve više, jogurt se pokazao kao vrlo koristan lek. Brojne američke studije dokazale su da on stvara nepovoljnu sredinu za razvoj virusa i da jača imunitet organizma.

Acidofilni napici imaju antibiotska svojstva i veoma su korisni kod anacidnih gastrita, dizenterija, furnukuloze itd., a posebno se preporučuju u ishrani tuberkuloznih bolesnika kao dopuna lečenju. Kontraindikovani su, međutim, kod gastrita s povećanom sekrecijom želudačne kiseline.

Obezmašćena kisela mleka s dodatkom biljnih ulja blagotvorno deluju na obolelu jetru i žučne puteve, a preporučuje se i kod gojaznosti, arteroskleroze i ishemijske bolesti srca.

Mleko kao lekoviti napitak bilo je poznato na teritoriji čitavog "starog sveta", u drevnim egipatskim papirusima iz oblasti medicine, starim više hiljada godina, najtoplije se preporučuje mleko magarice kao sredstvo protiv kašlja. Kroz sve vekove ono se činilo i kao lek protiv tuberkuloze. Ne manje zanimljiv je i podatak da je ovo mleko bilo i omiljena kupka legendarnih antičkih lepotica, kakve su bile Kleopatra i Popea, na primer.

U Turkmeniji se kamilje mleko deci daje kao lek, po preporuci lekara. U Kazahstanu je vrlo popularan i isto toliko zdrav "napitak pustinje", kako ga zovu, ili šuhat. Ima ga u selima, ali se sve češće može dobiti i u modernim restoranima, jer brzo utoljuje žeđ, obnavlja snagu i podiže tonus.

Mleko bivolica pominje se u legendama kao hrana junaka, a njegova slava je sasvim opravdana. Slatka pavlaka od njega preporučuje se u lečenju malokrvnosti, a jogurt je provereno sredstvo koje deluje kao protivotrov kod ujeda otrovnih insekata. Inače, bivolje mleko je bogato vitaminima, mikroelementima i belančevinama dva puta više od kravljeg.

Čudesnim isceljujućim svojstvima odlikuje se i mleko antilope, koje ima osobenu aromu badema i pomalo je slatkastog ukusa. Jogurt od antilopinog mleka može da stoji godinu dana na sobnoj temperaturi, a da se ne pokvari. Temeljna medicinska istraživanja pokazala su da se ovim mlekom odlično leče rane koje teško zarastaju, opekotine, dermatiti i gnojni konjuktiviti i njegova baktericidnost je prosto zapanjujuća. Preparati od ovog mleka se, u kombinaciji s drugim lekovima, primenjuju u lečenju čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kod hroničih gastrita i tuberkuloze pluća.

Još jedan napitak je zasluženo ušao u mitologiju Baškira, Tatara, Kazaha i drugih naroda. To je kobilje mleko, tačnije njegov kiselomlečni produkt, kumis. Ovo "bogatirsko piće", "napitak heroja", prilično je žitko, prirodno gazirano i lako se peni. Osim osvežavajućeg ukusa, ono je i snažno antibiotsko sredstvo, koje ubija izazivače dizenterije, trbušnog tifusa i paratifusa i koči razvoj izazivača TBC. I kumis kao i šubat, normalizuje rad želuca, pomaže u lečenju bolesti jetre i žučnih kanala i tankog i debelog creva i predstavlja dijetetski proizvod prvoga reda.

Zbog toga što sadrži alkohol, ovaj napitak se ne preporučuje osobama slabih nerava, obolelima od ciroze jetre i od gastrita s povišenom sekrecijom. Ne koristi se ni kod akutnih faza tuberkuloze pluća i kod nekih oboljenja bubrega.

Kod nas je nepravedno zapostavljeno kozje mleko, koje se odlikuje lakom probavljivošću i izrazitim baktericidnim svojstvima. Razblaženo s prokuvanom vodom, ono je u prošlosti predstavljalo najbolju zamenu za majčino mleko, a preporučivali su ga i za lečenje različitih plućnih bolesti - od kašlja, preko bronhitisa, do tuberkuloze. U našem narodu su sačuvani neki od eliksira u kojima kozje mleko ima važnu ulogu. Navodimo jednu od njih, koja se preporučuje i starijim i mlađim osobama, a naročito deci osetljivih disajnih organa.

Potrebno je: jedna čaša kozjeg mleka, jedna kocka saća s medom, veličine oko 5h5 cm i 3 do 5 svežih prepeličijih jaja. Sve se dobro umuti i pije izjutra, na gladan stomak.

Kura s ovim napitkom izuzetno okrepljuje, jača apetit i otpornost organizma na razne izazivače bolesti, a prednost joj je i to što je pristupačna gotovo svima.

Eliksiri i balzami
Splat - novi eliksir prirode. Za sada se može naći u Japanu, SAD, Rusiji... Možda će, u dogledno vreme, biti pristupačan i našim sugrađanima. Upoznajmo se na vreme sa ovim malim čudom prirode

Kad god čitamo o dalekoj prošlosti naše planete, nije nam lako da u mašti rekonstruišemo ambijent "mlade" Zemlje. Mnogo se toga promenilo, nema više onog po mnogo čemu čudesnog životinjskog i biljnog sveta koji je nekad naseljavao... Pa ipak, ostalo je nekoliko svedoka duboke praistorije. Među njima je i jedna vodena biljka, spirulina, čija se vrsta, prema procenama stručnjaka, održala, evo, već svih 500 miliona godina! Spirulina u sebi sadrži čitav niz veoma značajnih materija - od vitamina, mikroelemenata, visokovrednih belančevina, do nezamenljivih aminokiselina, po kojima je nenadmašna među ostalim biljnim vrstama.

Gde se do sada krila spirulina? Kao i svaka druga plemenita vrsta, zahtevala je samo najbolje uslove za svoj rast i razvitak. Svakako da je u prošlosti bilo mnogo više idealnih mesta za nju, a danas se ova mikroalga povukla u dva jezera - Čad u Africi i Tekskoko u Južnoj Americi. Njena vrednost doživela je svoju gotovo bajkovitu renesansu upravo u naše vreme.

Belgijski botaničar Ž. Leonar boravio je u Africi i u blizini pomenutog Čadskog jezera otkrio pleme izuzetno zdravih, krepkih i vitalnih ljudi. Posmatrajući vitke, stasite devojke i mladiće, kao i starce belih i zdravih zuba koji idu u lov i nikada se ne žale na bolesti srca ili želuca, naučnik se zapitao čime se hrane, dobro znajući da gotovo 85 odsto našeg zdravlja zavisi od ishrane. Umesto odgovora, ljudi sa jezera pokazali su mu na kamenje kraj obale na kome se sušila zelena biljka. Oni su kasnije spirulinu oblikovali u lepinje, koje su nosili sa sobom i kad god je trebalo da prevale veoma velika rastojanja i u svakoj prilici kada bih i čekao izuzetan napor. To je bio njihov lanč-paket, njihov sendvič, koji je, za razliku od naše "brze hrane" ekološki potpuno ispravan, 95 odsto probavljiv, hranljiv, bez toksina, a sa izuzetno visokim energetskim potencijalom. Jednom rečju, to je pravi superproizvod o kojem sanjaju svi oni koji žele da svoje zdravlje unaprede prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije za 21. vek, a ona daje prednost lekovima i biostimulansima prirodnog porekla.

Analize spiruline otkrile su da osim proteina, vitamina grupe B, E, C, A i drugih, zatim fosfora, joda, magnezijuma, nezasićenih masnih kiselina i još nekih retkih, dragocenih tvari, ova skromna alga sadrži i veoma retku, a izuzetno važnu supstancu - fikocijanin, koji ima sposobnost da regeneriše, to jest obnavlja i podmlađuje organizam čoveka.

Ova specifičnost bila je povod da se od spiruline spravljaju specijalni preparati i ona je preko noći postala hit u "visokom društvu". Ostali, "običan" svet za nju do pre par godina nije ni čuo; savremeni "Olimp", takozvani džet-set, želeo je da za sebe sačuva ovu ambroziju. Ona, naravno, ne obezbeđuje besmrtnost, ali zar već i starost bez uobičajenih tegoba i nemoći nije predivan poklon i privilegija?

Danas je spirulina, preskočivši mnoge ograde, ipak postala svetski poznata. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, mikroćelije spiruline mogu da zaštite organizam od oko 70 odsto oboljenja. Posebna pažnja ovoj biljčici poklanja se u Japanu, Americi i Rusiji, gde su vrhunski stručnjaci sa Univerziteta Lomonosov uspeli da od nje proizvedu preparat koji je lako upotrebljiv, a koji, kako tvrde, ima sve osobine sveže spiruline. Preparat se u ovoj zemlji može naći u prodaji u obliku tableta i poznat je pod imenom Splat.

Ovaj dijetetski preparat, kažu stručnjaci, može se koristiti kao dopuna svakodnevnoj ishrani kod osoba svih uzrasta, a do sada nisu primećeni nikakvi negativni efekti, čak ni prilikom dužeg uzimanja.

Na podužoj listi povoljnih dejstava ovog preparata vodeća su ona koja se tiču zaštite organizma od bolesti i čišćenja od nataloženih toksina, što je uslov bez koga nema istinskog obnavljanja i isceljenja. Spirulina iz tela izbacuje nakupljene teške metale, otrove, radionukleide, to jest svu onu "šljaku" koja se u njemu nataloži tokom godina usled nepravilne ishrane i atmosferske zagađenosti. Ova alga na jednostavan način - bez kriza i odricanja - stabilizuje telesnu težinu, a time se popravlja i raspoloženje i forma i otklanjaju mnoge tegobe vezane za ovaj problem - neke vrste hipertenzije, tegobe sa venama zbog prekomerne težine itd.

Antivirusno dejstvo čini je kao stvorenom za predohranu protiv gripa i brojnih drugih virusa. Istovremeno, ona jača imunitet i poboljšava metabolizam. Slikovito rečeno, to znači da spirulina uspešno brani od raznih "spoljnih neprijatelja", ali i dobro "zaključava vrata" iznutra. U tekstovima koji govore o prednostima spiruline, odnosno Splata, posebno se naglašava njena pomoć osobama koje bi želele da što lakše prekinu sa lošim navikama ili bolestima zavisnosti, kao što je pušenje, alkohol ili droga.

Splat, koji je konačno zakoračio u "široke narodne mase" toplo se preporučuje rudarima, metalurzima, rukovaocima opasnim hemijskim materijama, zatim vozačima, dojiljama, sportistima, rekonvalescentima, uostalom, svima onima kojima poslovica "Bolje sprečiti nego lečiti" nešto znači.

Magnetizam čajnog rituala
Englezi se nikada ne odriču svog "fajf o klok tija", ruski samovar koji kipi ušao je i u literaturu, a kod nas se od ponuđenog čaja brani replikom: "Hvala, ali nisam bolestan!"
Piše: Vera Horvat

Dok u žurbi, često s nogu, pijemo mlaku, zaslađenu vodu u kojoj smo prethodno "udavili" jednu filter vrećicu, ne nalazimo ništa posebno u čaju. Nije ni čudo! To nam čaj uzvraća ravnodušnost. Kako smo, uopšte, dozvolili da ga lišimo svega što mu (videćemo - s pravom) pripada: servera, servisa, finog čajnika od porcelana ili gline i, razume se, ceremonije. Japanci imaju svoj čajni ritual "tja-no-ju" koji ih svakodnevno zaustavlja u bezglavoj trci i dopušta da život posmatraju kontemplativno bar za trenutak.

Englezi se nikada ne odriču svog "fajf o klok tija", ma gde bili, magnetizam ruskog samovara koji kipi ušao je i u literaturu, a kod nas se znatan postotak stanovništva od ponuđenog čaja brani replikom: "Hvala, ali nisam bolestan!".

I u ovom, kao i mnogim slučajevima, neljubav je samonepoznavanje. "Neprijatelj je onaj s kojim još nisam ručao" - kažu iskusni ljudi, a mi ćemo, možda, posle kraćeg upoznavanja s čajem, reći: ne volim samo onaj čaj koji još nisam probao.

Šta je čaj? Njegovo pravo ime je (na kineskom, naravno) "tsaj-je", što znači "mladi listić". Taj mladi, zeleni listić raste na žbunu koji može biti sasvim nizak - kao u Japanu - ili čak 3-4 metra visok. Za njega, već hiljadama godina, znaju azijski narodi, a u Kini za lekovitu biljku slovi već oko 5.000 godina.

Legenda o njegovom postanku kaže da je u Kini nekada davno živeo monah po imena Darama. Jednoga dana se zavetovao da će se moliti bez prestanka i netremice, ali san ga je prevario i on je ipak zaspao zaboravljajući na molitvu. Kad se prenuo, Darama se odlučio na čin samokažnjavanja - odsekao je kapke i bacio ih na zemlju. Na mestu gde su pali iznikao je zeleni žbun s listićima koji su podsećali na očne kapke belih trepavica, a koji su imali neobično svojstvo: odgonili su san!

Priča jasno ukazuje na glavnu odliku čaja. On zaista čoveka dugo drži budnim i predstavlja odlično prirodno stimulativno sredstvo. Ako želite da odete u postelju ranije, izaberite neki blagi biljni tej, ali ako želite da dugo u noć budete puni elana, opredelite se za pravi, vrhunski čaj. Vrste koje vam možemo preporučiti su Darđiling, Ganpauder, Orindž peko, Ulang... Evropljani koji sada vode u potrošnji čaja - Englezi, znaju za njega svega tri stotinak godina. Prvo služenje čaja na engleskom dvoru nije prošlo nimalo slavno.

Od zelenih listića je poslužena salata (!), koja je kod gostiju izazvala čuđenje, zatim gorčinu, a onda i nastupe tahikardije u tolikoj meri da su bili pozvani i lekari. Lekcija o pobuđujućoj snazi čaja Englezi su, sticajem okolnosti, vrlo brzo naučili, a danas piju odličan čaj, najčešće sa mlekom. Zahvaljujući ovom običaju oni retko pate od reume, uprkos vlažnoj ostrvskoj klimi. Naime, vrelo mleko izvlači iz čaja korisne fermente i time povećava lekovitost ovog napitka, a poznato je da već i sama vrela voda ima pozitivne efekte u čišćenju organizma od "šljake", to jest od nataloženih otrova.

Spiranje otrova je jedan od najboljih načina za podmlađivanje, pa u svetlosti ovog saznanja treba čitati i poruku iz jednog ženskog časopisa sa početka našeg veka, koja se tiče korišćenja crnog čaja. "Ovaj napitak treba piti svakodnevno, radi mladolikog izgleda lica i tela. Takođe je vrlo dobro kupati se u čaju, jer koži daje izvanrednu gipkost i mekoću, a ako dama pre večernjeg izlaska popije šolju jakog ruskog čaja, biće čila i živahna, a oči će joj tajanstveno svetlucati" - kaže se u magazinu.

Krepki ruski, odnosno indijski čaj odlično je sredstvo protiv lakših nelagodnosti u probavi, a redovno, i razume se, umereno korišćenje čaja čini krvne sudove elastičnijim. Čaj sadrži vitamine P, C i grupe B, nikotinsku i pantotensku kiselinu, zbog čega ima stimulativna svojstva.

Ako vas šoljom ovog mirisnog napitka ponudi Indijac ili Kinez, ne tražite šećer, već ga pijte čistog, pustivši da se listići slegnu na dnu. U srednjoj Aziji zamolite za malo soli za svoj zeleni čaj, a na Tibetu ćete biti vrlo "in" ako svoj vreli čaj obogatite - užeglim buterom!

U Rusiji se uz čaj servira slatko od nekog sitnije voća, koje se sprema isključivo u ove svrhe (time se ovaj napitak dopunjava mineralima i šećerom) a jačinu čaja možete regulisati sami, dodajući provreloj vodi iz samovara onoliko jakog čaja iz čajnika (zavarke) koliko vam odgovara.

Kineski mudrac i medik, su je iz 15. veka pre Hrista, podučavao je svoje sunarodnike kako da vodu za čaj kuvaju na 16 načina! To je za naš način mišljenje gotovo neshvatljivo, ali, ako to i ne prihvatimo, naučimo bar osnovne mere za spravljanje dobrog čaja. U čajnik se stavlja po jedna kašičica suvog čaja za svakog gosta, plus jedna kašičica "za čajnik".

Kad prikupite solidnu zbirku lepo oslikanih metalnih ili kartonskih kutija s čajem, pa i onih "iz prve ruke" od pirinčane slame s čipkom na poklopcu, kad postanete privrženici sopstvenih čajnih rituala, znaćete zašto su ga drevni monasi smatrali svetim, a vidari - lekovitim.

"Čaj jača duh, smekšava srce, otklanja umor, budu misao i ne dozvoljava lenjosti da uzme maha; čini telo lakšim, osvežava ga i jača prijemčivost duha", zapisano je u jednoj mudroj kineskoj knjizi.

Lečenje profesionalnih oboljenja
Balzam Bitnera neutrališe toksične materije, normalizuje sadržaj holesterina iz organizma i stabilizuju organizam kod stresa i nepravilne ishrane

Ovaj balzam ima niz svojih varijanata, pod različitim nazivima u različitim delovima Evrope, ali originalni recept za njegovo spravljanje predviđa 24 lekovite biljke koje se nalivaju četrdesetprocentnim alkoholom. Originalni balzam ima sasvim tamnu, gotovo mrku boju, karakterističan miris i nagorak ukus. Potiče iz Skandinavije, a kasnije se proširio na baltičke zemlje i druge delove Evrope. U Nemačkoj je poznat upravo pod ovim imenom.

U njegov sastav ulaze dragocene gorke tvari, ekstrahovane iz lekovitog bilja, koje blagotvorno deluju na funkciju želuca i mikrofloru crevnog trakta, podstičući usvajanje vitamina, minerala i drugih neophodnih tvari iz hrane.

Poboljšavajući funkciju bubrega i jetre, balzam Bitnera neutrališe toksične materije, normalizuje sadržaj holesterina i potpomaže izvođenje radionukleida iz organizma.

Prirodne tonizirajuće materije iz balzama povoljno deluju na centralni nervni sistem, doprinose normalizaciji imunološkog i endokrinog sistema i, što je posebno značajno u naše vreme, stabilizuju organizam kod stresa i nepravilne ishrane.

U lokalnoj upotrebi balzam je izvanredan za lečenje rana, promrzlina, kožnih infekcija i ujeda insekata. Obloge od balzama Bitnera olakšavaju reumatske bolove, a masaža slepoočnica otklanja umor i glavobolju njime izazvanu.

U slučajevima impotencije ili samo smanjenja potencije, preporučuje se lečenje ovim balzamom u trajanju do 3 meseca. On se odlično pokazao i u profilaksi nekih profesionalnih oboljenja, kao što su ona koja su vezana za hemijsku industriju i rendegensko zračenje.

Balzam je nezamenljiv u postoperativnom periodu, u rekonvalescenciji i rehabilitaciji posle infektivnih oboljenja a savetuje se i kao dopunska terapija u slučajevima poremećenog metabolizma i arteroskleroze, bolesti jetre, bubrega, želuca, pankreasa i crevnog trakta.

Za brzo trežnjenje gotovo da nema efikasnijeg sredstva nego što je balzam Bitnera; on brzo izvodi otrove iz organizma, krepi nerve, smanjuje drhtanje ruku i nogu i obezbeđuje miran san.

Zbog svoje visoke efikasnosti, ovaj balzam je poznat u svetu kao univerzalni lek koji bi trebalo da poseduje svako domaćinstvo. Sličan po dejstvu i recepturi je i Riški balzam i poznati eliksir "Švedska grančica" ili "Švedske trave", čiji se originalni recept sačuvao u jednom severnonemačkom manastiru, a datira iz 1020. godine. Varijacije su uslovljene podnebljem i dostupnošću nekih od sastojaka, ali njihov lekoviti učinak se odnosi uglavnom na bolesti i tegobe koje su navedene.

Upotreba ovog eliksira za lečenje unutrašnjih tegoba je obično 1-2 čajne kašičice na 50 do 100 mililitara vode ili čaja, i to 2 do 3 puta na dan, a u slučaju povišene želudačne kiselosti samo jedanput na dan, uvek posle jela.

Kod zubobolje i grlobolje najbolje je rastvoriti 3 kašičice balzama u malo tople vode i ispirati usnu duplju ili grgljati 3 puta dnevno, svaki put po 3 minuta.

Za ublažavanje reumatskih bolova ovaj rastvor se lako umasira na obolelo mesto. Ujede insekata, herpes na koži ili sluzokoži i slično, najbolje je natopiti balzamom koji ste nakapali na malo vate.

Kura lečenja balzamom Bitnera je do 3 meseca. Mada je on potpuno netoksičan, a nuspojave u njegovoj upotrebi nisu poznate, ipak se, zbog prisustva alkohola u njemu, ne preporučuje bolesnicima od ciroze i epilepsije, trudnicama, dojiljama i deci, osim kad je reč o spoljnoj upotrebi.
Vera Horvat