Istina. Taj "samar" papa i njegovi puleni pokazuju da i dan danas nisu zaboravili.

Koji su ti izvori za to, tj. da je to bilo ponudjeno Milosevicu? Pogotovu mi ovaj deo za luku Ploce(ako si na nju mislio) nije jasan, obzirom da se ta luka nalazi malo iznad Neuma, tj. preko puta Peljesca, sto je poprilicno daleko od srpskih teritorija...
Po onome sto ja znam, i sto sam procitao, i Tudjman je mislio da se Srbima iz RS treba dati izlaz na more, a nasi su valjda trazili da on bude od Popovica do Molunata(znaci na Konavalama), a posle su i Hrvati razmatrali da on bude ispod Molunata do prevlake...

Sto se tice tog Z4 plana, on je valjda podrazumevao da Srbi u Hrvatskoj, odnosno Srpska Krajina, dobiju nesto tipa RS, samo blaze valjda jos, tipa kao autonomna pokrajna...

Ono sto ja mislim, jeste da to sto si ti napisao u tom okviru nije nudjeno uopste, da ta teritorija bude u okviru drzave Jugoslavije.


Sto se tice te trgovine izlazom na more za RS, imas ovde nesto sto bi trebao biti transkript, kako su hrvati razgovarali o tome...
http://feral.audiolinux.com/tpl/weekly1/article.tpl?IdLanguage=7&NrIssue=929&NrSection=1&NrArticle=4345

Inace za ovo da su nasi hteli izlaz za RS od Popovica do Molunata ima vise izvora, jedan je onaj Vucurevic...


Sto se tice KiM i tih siptara iz Albanije, ne znam sta da ti kazem, iskreno tesko da od toga ima nesto, mada treba gledati na sve moguce nacine zastiti srpske interese... Ono tesko da ce ih proterati u Albaniju, ali se Srbima njihova imovina mora vratiti!

Idemo redom:
Milosevicu jeste nudjen izlaz na more Srbiji - 25-30 km obel i luka.Razmisljalo se o Plocama ili zaledju Konavlja -oko Cavtata-ali je tu prepreka bio aerodrom Dubrovacki.
Nijednog trenutka nije bilo pomena o teritoriji bivse SFRJ jer nije doolazilo  u obzir ugrozavanje samostalnosti Slovenije, Makedonije.
Najveci problem u celoj ponudi je kako resiti sa sto manje zrtava podela teritorija i imovine izmedju Srbije i Hrvatske pa i po cenu gasenja muslimanskog entiteta u BIH u ovim okvirima.
Problem oko imovine na KIM je najgori moguc po Srbiju.
Srpska pravoslavna crkva ima , po katastarskim popisima, najvise imovine  koja joj je oduzeta-nekih 45 % teritorije je po katastru vlasnistvo SPC koje joj je KPJ oduzela a koje ce joj se morati vratiti novim Zakonom o restituciji.
Drugi VELIKI problem je da su ljudi sa KIM za veliki lovu nprodavali imanja pa i grobove predaka ( Siptari su placali do 70.000 maraka grob).
Ti isti su dolazili u unustrasnjost  pokupovali kuce, imanja, placali da se zaposlenja-podmicivanjem, (Sa manjim i casnim izuzetcima) a  pri tome su se prijavljivali kao izbeglice i primali pomoc.
Setite se i pokusaja SPS-a i Slobodana Milosevica koji su krajem 90-tih gradili stanove o KIM i davali ih izbeglim Srbima na koriscenje a da oni ostanu  tamo da rade i dali im posao. Nakon samo 1-2 godine  sve se prodalo Siptarima i ponovo su izbeglice na ledjima , vec osiromasenog naroda Srbije .
Tu je problem -prodaja imovine Srba Siptarima koju ne mozemo povratiti jer su prodavci dobili pare i KRAJ oko toga.

Америка окреће леђа Тачију, Србија и Албанија деле Косово


ПРИ­ШТИ­НА – При­вре­ме­ни ко­сов­ски пре­ми­јер Ха­шим Та­чи, из да­на у дан гу­би по­др­шку гра­ђа­на Ко­со­ва. Ње­го­ва по­пу­лар­ност опа­да и код бив­ших са­бо­ра­ца, при­пад­ни­ка та­ко­зва­не Осло­бо­ди­лач­ке вој­ске Ко­со­ва, ко­ји Та­чи­ју не мо­гу да опро­сте „пре­да­ју Ха­шком три­бу­на­лу“ та­ко­ђе јед­ног од бив­ших ко­ман­да­на­та ОВК Ра­му­ша Ха­ра­ди­на­ја. Пре­ма твр­ђе­њу Аљ­би­на Кур­ти­ја, во­ђе по­кре­та „Са­мо­о­пре­де­ље­ње“, Та­чи је сла­њем Ха­ра­ди­на­ја у ха­шки при­твор по­ку­шао да са по­ли­тич­ке сце­не укло­ни нај­ве­ћег по­ли­тич­ког ри­ва­ла.

Пре­да­јом Ха­ра­ди­на­ја Ха­гу, Та­чи је отво­рио вра­та пр­о­па­сти, ка­жу по­зна­ва­о­ци при­ли­ка на КиМ. Они твр­де да је од­лу­ка о пре­да­ју Ха­ра­ди­на­ја Ха­гу усле­ди­ла по­сле кон­сул­та­ци­ја са аме­рич­ким зва­нич­ни­ци­ма у При­шти­ни.
– По­стиг­нут је до­го­вор да Ха­ра­ди­нај оде у Хаг, али да Та­чи за­др­жи бли­ску са­рад­њу са Али­јан­сом за бу­дућ­ност Ко­со­ва. Уме­сто са­рад­ње, Та­чи је на­ста­вио са пр­о­го­ном при­пад­ни­ка Ха­ра­ди­на­је­ве пар­ти­је, што је, по оце­ни аме­рич­ких при­ја­те­ља, по­че­ло да ства­ра не­по­ве­ре­ње у Та­чи­ја и ње­го­во искре­но при­ја­тељ­ство са Ва­шинг­то­ном – ка­же наш из­вор, на­во­де­ћи да САД по­ла­ко при­пре­ма­ју те­рен за до­ла­зак на власт Уки Ру­го­ви, си­ну бив­шег пред­сед­ни­ка Ибра­хи­ма Ру­го­ве.
Мла­ди Ру­го­ва је упра­во по на­го­во­ру аме­рич­ких ди­пло­ма­та при­сту­пио Али­јан­си за бу­дућ­ност Ко­со­ва, што је би­ла ди­рект­на по­сле­ди­ца „из­и­гра­ног Та­чи­је­вог по­ве­ре­ња“, твр­де на­ши из­во­ри. По њи­хо­вим ин­фор­ма­ци­ја­ма, аме­рич­ка ди­пло­ма­ти­ја на­сто­ји да се „по­ла­ко, али си­гур­но уда­љи од Та­чи­ја због ње­го­ве кри­ми­нал­не пр­о­шло­сти и уме­ша­но­сти у зло­чи­не по­чи­ње­не на Ко­со­ву“.
Уз све уче­ста­ли­је пр­о­зив­ке Та­чи­ја, ко­је сти­жу од ви­со­ких свет­ских зва­нич­ни­ка, оби­чан свет, у чи­је име го­во­ре Кур­ти и но­во ли­це на по­ли­тич­кој сце­ни Ко­со­ва, Иљир Де­да, Та­чи­ја оп­ту­жу­је да све­сно гу­ра у пр­о­паст све сво­је бив­ше са­бор­це, пре­но­се­ћи на њих од­го­вор­ност за кри­ми­нал и ко­руп­ци­ју, чи­ју це­ну пла­ћа све­ко­ли­ко ко­сов­ско дру­штво.
– Та­чи је на­те­рао бив­шег ми­ни­стра за те­ле­ко­му­ни­ка­ци­је Фат­ми­ра Ли­ма­ја, та­ко­ђе бив­шег ха­шког при­тво­ре­ни­ка, да пре­у­зме од­го­вор­ност за ко­руп­ци­ју и кри­ми­нал, иако је пре­ми­јер Та­чи пр­ви ме­ђу они­ма ко­ји се на­ла­зе на спи­ску кри­ми­на­ла­ца и ко­руп­ци­о­на­ша – го­во­ри и сва­ко­днев­но по­на­вља Кур­ти, док Илир Де­да сма­тра да Та­чи­је­во пре­ба­ци­ва­ње од­го­вор­но­сти на ми­ни­стре не зна­чи ни­шта дру­го не­го од­ла­га­ње соп­стве­не од­го­вор­но­сти.
– Та­чи мо­ра да оде с вла­сти. Он је угро­зио бу­дућ­ност Ко­со­ва и њен европ­ски пут – твр­ди Де­да, по­зи­ва­ју­ћи ме­ђу­на­род­не при­ја­те­ље да схва­те да Ко­со­во са Та­чи­јем не мо­же у Европ­ску уни­ју.
Уље на ва­тру до­ли­ла је из­ја­ва од пре два да­на аме­рич­ког ам­ба­са­до­ра Кри­сто­фе­ра Де­ла, да САД раз­ма­тра­ју мо­гућ­ност га­ше­ња вој­не ба­зе „Бонд­стил“ код Уро­шев­ца, чи­ме је по­сред­но на­ја­вље­но по­вла­че­ње Аме­ри­ка­на­ца с Ко­со­ва и пр­о­пу­шта­ње „ко­сов­ског слу­ча­ја“ зе­мља­ма Европ­ске уни­је, у ко­ји­ма, из­у­зев у Ује­ди­ње­ном Кра­љев­ству, ка­ко ка­же са­го­вор­ник Ш. А, Та­чи не­ма при­ја­те­ља.
– Ако Сје­ди­ње­не Др­жа­ве ус­кра­те по­др­шку Та­чи­ју, што је са­свим из­ве­сно, Ко­со­ву пре­ти рас­пад и по­де­ла – сма­тра Ан­ђе­ли­на Мо­ри­на из Ко­сов­ске ини­ци­ја­ти­ве, на­во­де­ћи да је је­ди­но из­ве­сно ре­ше­ње бу­дућ­но­сти Ко­со­ва по­де­ла на срп­ске и ал­бан­ске сре­ди­не, и њи­хо­во при­па­ја­ње Ср­би­ји, од­но­сно су­сед­ној Ал­ба­ни­ји.

Све реалности Тадићеве политике
Тагови: ЕУ, Политика, Борис Тадић, Србија, Косово, Ставови, Данас на Балкану, Европа, Коментари
Бранко Жујовић
   
30.03.2011, 15:47
Фото: РИА Новости


На панел-дискусији у Бриселу, председник Борис Тадић изјавио је да на Косову треба почети од реалности која постоји на терену. Сећајући се његове изјаве са отварања Олимпијских игара у Пекингу, упитао сам се од које Тадићеве реалности ја треба да почнем овај текст

 Уколико вам време дозволи, провозајте се Шумадијом. У скоро сваком већем селу, пронаћи ћете „Арнаутски крај“. Наравно, етноисторијског присуства Албанаца у Шумадији скоро да нема. Све „арнаутске крајеве“ тих села чине потомци избеглица с Косова и Метохије и Рашко-полимске области, које су вековима у таласима бежале из „Арнаутлука“ – терора албанских паравојски и одметника у поменутим, данас расрбљеним и десловенизованим крајевима северно од Дрима.

Легализација реалности, која се у Србији у последње време пушта као медијско-политички пробни балон, била би тако пуко озакоњење вишевековног процеса етничког насиља чије се финале збило у погрому 2004. године. То не би био само коначни удар на модерну српску државу и њена историјска и цивилизацијска исходишта, него и поништавање тековина борбе за ослобођење и поништавање тековина самог Другог светског рата.

 

Ето као Свето тројство у Пекингу

 Медији у Србији протекле недеље известили су да је Србија, заједно са осталим државама западног Балкана, добила „снажну подршку Европске Уније (ЕУ) за процес европских интеграција на тродневном Бриселском форуму. Према овим извештајима, председник Србије Борис Тадић „добио је од својих европских партнера уверавања да Србија, ако буде устрајала у реформама, до краја године може да добије статус кандидата за члана ЕУ и почне преговоре за чланство“.

Шта год устрајање у постојећим „реформама“ и приступ ЕУ значили у контексту расула националне економије и државне територије, овај форум ипак ће остати упамћен по изјави српског председника да, када је реч о Косову, ипак треба почети од реалности на терену.

Ова изјава је још једна знатна промена курса српске политике. У Београду више не инсистирају, чак ни формално, на стандардима и повратку прогнаних у своје куће пре решавања статуса. Сада се чак и међу српским политичким вођама говори искључиво о фактицитету, без обзира на његове изворе у насиљу.

Распон између гесла „почети од реалности на терену“ и, рецимо, црногорског признања албанске државе на Косову и Метохији образложеног истом том реалношћу, знатно је мањи него између поменуте изјаве председника Тадића и оне коју је дао, рецимо, у Пекингу августа 2008. године.

Сетимо се сцене у којој Тадић са министром спољних послова Вуком Јеремићем раздрагано маше српским репрезентативцима, док их у олимпијском дефилеу предводи Јасна Шекарић, светска шампионка у стрељаштву. Том приликом, Борис Тадић је за државну телевизију Србије дословно изјавио:

 „Председник САД био је изненађен начином на који ми поздрављамо нашу репрезентацију. Седео сам два реда иза њега и наглашено сам с три прста поздрављао нашу репрезентацију и хтео сам то баш да урадим пред светским државницима, а и због тога што наши људи знају шта то значи, јер је то део нашег идентитета. Он (амерички председник, прим аут.) је био изненађен и питао је шта значе три прста? Ја му кажем: како не знаш? То је свето тројство. Њему је то било занимљиво, да усвоји сада један део нашег идентитета. Ја му кажем: ми се за то боримо, то је наша идеја. И био је то један занимљив дијалог. Увек је у таквим околностима добро отпочети дијалог. Признали сте Косово, због чега сте то урадили? Прекршили сте међународно право... Онда он (амерички председник) мени одговори да је то, ето као за њих реалност политике. Али, свако брине о својим интересима. Боримо се за своје интересе. Прилика је и оваква једна манифетсација, да покажемо наше позиције, да покажемо шта је наш став и да они покажу свој став, па да се надмећемо на неки начин и да покушамо да пронађемо заједнички језик“.

Нека ми Света Тројица опросте, али између лаконске реченице: „На Косову треба почети од реалности“ и жаргонске „Онда он мени одговори да је то, ето као за њих реалност политике“, налази се суштинско закривљење политичке позиције од целих 180 степени.

 

Трактат о достигнућима

 Анализирајући Тадићеве новобриселске изјаве, неодољиво се намеће утисак о нагомилавању политичког смећа које се, у недостатку оригиналних реформских идеја о уређењу државе, гура под европски тепих Балкана.

Тадић је на панел-дискусији у Бриселу рекао да заједничка визија региона, огледана у европској будућности, нема алтернативу. Никада нисам разумео позицију државника без алтернативе. Али, ако је то сасвим тачно и ако је позиција српске политике одређена тек координатом једног јединог жутог пентаграмчића на застави ЕУ, који притом у српском случају посебно инсистира на антиекономији бесконачног задуживања, цепању државе и хипокризији приступа НАТО пакту, питам се чему онда толико прохујалих изјава о Косову и Метохији и арчења драгоценог националног времена на наводну одбрану суверенитета?

Европска замка Србије садржи се у релацији: Србија жели цела у ЕУ, али ЕУ ту целу Србију на својој застави види разложену на најмање две звездице. Већина грађана из првог случаја, зато, никако не може да се пројектује и користи као аргумент за други, реалан европски сценарио намењен Србији.

Председник Тадић из Брисела је поручио и да је помирење у региону кључна ставка у политици Србије, а сарадњу са суседима оценио је као врло добру. Да бисте проверили ову политичку истину, потребно је да у Томиславграду или Сплиту у кафани гласно кажете да је командант Југословенске војске у Отаџбини, генерал Драгољуб Дража Михаиловић, носилац француског Ратног крста из 1943. године и да му је постхумно додељена америчка Легија заслуга. Или можда једноставно треба да кажете да су Срби 1995. године протерани из Хрватске, па да се одмах уверите у квалитативне домете реалне Тадићеве политике помирења са суседима. То хипотетичко помирење такође почива на једном специфичном уважавању реалности на терену проистекле прво из насиља, па легализоване. Политика помирења данас може да се измери и несношљивим децибелима фанатичне популарности пронацистичког хрватског певача Марка Перковића Томпсона.

Говорећи Европљанима о унутрашњим приликама у Србији, Тадић је у Бриселу изјавио и да је Србија, политички гледано, стабилно друштво. Србија је, до душе, друштво које нема контролу над већим делом своје јужне покрајине, претворене у базу за трговину људским органима и наркотицима. Србија је друштво које у општинама на рубу своје окупиране покрајине мора да држи професионалне војне јединице и гради војне базе.

Србија је и друштво које се сусреће са претњама муслиманских екстремиста у Рашко-полимској области и увек стрепи од нових извештаја у европским институцијама у вези своје северне покрајине. Србија је и друштво са најгорим економским резултатима у Европи, али то у европском дискурсу ваљда нису значајни показатељи дестабилизације.

На крају, Тадић је поручио да у будућности радије не би правио нову коалицију са неистомишљеницима, али и да је Томислав Николић напуштајући Шешељеву странку показао да код грађана Србије заиста постоји консензус у вези с европским интеграцијама и да је тај консензус једно од највећих српских достигнућа у последњих неколико година.

Србија је, а председник то никада јавно не би саопштио, данас по својој структури више савез политичких странака, него институционално укорењена држава.

Када помислим на ту чињеницу, неизоставно се сетим изјаве председника Тадића од 28. октобра 2008. године, да он никада не би поновио оцену сопственог шефа дипломатије да је црногорско признање албанске независности на Косову и Метохији нож у леђа Србији. „У сваком случају, то није акт велике љубави и пријатељства према Србији“, изјавио је тада председник Тадић.

Августа 2008. године гледао сам на телевизији отварање Олимпијских игара. Помислио сам како је мало вероватно да ћу икада уживо видети стадион „Птичје гнездо“ и Олимпијско село. Исте године у децембру, стицајем околности, стајао сам на сред стадиона у Пекингу и мислио како се чуда ипак дешавају. Чак и она политичка, за која смо колико до данас мислили да се никако не могу догодити...

Ima i drzava Srbija dosta imovine na KiM, bio je juce i tekst na sajtu b92 o tome... Tu postoje ogromna rudna bogatstva, ljudi i nisu svesni kolika...
Sto se tice ovih ljudi koji su prodali svoju imovinu dole, to je meni u redu... Ali je problem sto postoji mnogo veliki broj ljudi kojima su siptari zaposeli imanja, kuce, stanove, a da pritom niti su ih otkupili niti ista slicno... E na tome se mora raditi...

Sto se tice Hrvatske i te luke Ploce, ja stvarno ne znam sta da ti kazem, te podatke koje si izneo, ja do sada nisam sretao... Luka Ploce po onome sto ja znam, se pominje tek u skorije vreme, da Hrvati hoce da je daju Bosancima na koriscenje ili sta ti ja znam, a da oni izgrade most koji ce povezivati Peljesac i hrvatsku, i tako izbegnu taj teritorijalni prekid koji imaju kod Neuma...
I opet mi je to skroz nelogicno, jer su i oni imali ambicije da osvoje deo bosne, a povezivanje Srba sa tom lukom bi im prekinulo drzavu na pola... Jedino ako mislis da su hteli da daju Srbima tu luku, kao ostrvo neko u sred njihove teritorije...
I za Cavtat isto bas nisam siguran, jer bi im Srbi bili previse blizu Dubrovnika...

Ono sto sam ti ja rekao gore, je nesto najpouzdanije sto se moze naci(znaci Popovici - Molunat ili Molunat - Prevlaka), ne znam sta ti je izvor za te informacije koje si izneo, ali nisam uspeo naci nista sto bi ih opovrglo ili potvrdilo...