/\/\/\/\/ pocni od kraja pocni od pocetka/\/\/\/\/\/\/\ :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Sasaborg....

Ne znam da li znas, upravo pisem jedan roman o putu kroz vreme ,civilizacije, religije i znanje.Evo jedan odlomak moje filozofije o smislu zivota i razmisljanju.

" Polako se smrkavalo I postajalo je sve hladnije.Odlucio sam da prenocim ispod jednog drveta.Zapalio sam vatru a oko sebe sam nasekao dovoljno pruca I drvceca koje bi me zastitilo od drugih bica.Lezao sam pored vatre I odlucio da konacno pronadjem odgovor o smislu postojanja.
Cudno je kako mi ljudi moramo u svemu da nadjemo smisao.Pa hajde da vidim sta onda znaci rec smisao.Smisao, osmisliti nesto.Misliti.Kada ja nesto osmislim ja moju misao mogu da pretvorim u stvarnost.Bas kao sto sam osmislio ovu malu “tvrdjavu od zbunja I drveca koje me cuva od drugih bica.Pa da li to znaci da sam ja sam produkt necije zamisli.Da li sam ja osmisljen.Da li sam ja neciji eksperiment.Da li je mene neko osmislio.Ili sam puka slucajnost.Ako kazemo da me je “neko” ili nesto osmislio znaci da taj “neko” ili nesto ima moc da razmislja ima svest.Da li to znaci da postoji neko bice,stvorenje ili nesto sto ja ne poznajem ,ne znam da li ono postoji, ali ono me je stvorilo.
Bolje pitanje je zasto je to uradilo.Znao sam da ako zelim da odgovorim na to pitanje moram da primenim nacin razmisljanja koji sam tada zvao “meditacija”.Zapravo kada tako razmisljam , obljasnjavam mom telu da imam jako vazan zadatak posto moje telo ne zeli da me pusti za moje dobro da izadjem iz njega.Da bi izasao na neko vreme iz njega moram da ga ubedjujem I prevarim da sam I dalje u njemu jednim delom a drugim delom u beskrajnom carstvu znanja.
Polako ja prelazim u oblik u kome zelim da se nalazim a ovog puta sam zeleo da budem u telu koje me je osmislilo, da bi razumeo zasto je to uradilo.Sam sam ,oko mene je mrak ,ne plasim se,trazim odgovor pocinjem da cujem razne glasove ,ne plasim ih se, znam da su prijateljski osecam pozitivnu energiju.Pocinjem da komuniciram sa njima ,znam da smo svi isti svi smo jedno I svako je nesto.Oni me razumeju, oni sve znaju.Osecam jako uzubdjenje.Sve znam ali ne znam kako.Kao da vec znaju absolutno sve o meni.Srecan sam sto nisam sam,pozdravljam ih I osecam veliko postovanje ali I srecu koja se tesko moze opisati.Razgovaramo mislima.
Postvljam im pitanje ali ne znam kako da ih oslovim ne znam kako da ih nazovem.Znam da oni sve znaju.Pitam ih ,”Sta….kako ….ovaj….ne znam…”Oni se smeju I kao da cekaju da se saberem.Odjenom ,shvatam da sam ja vec to nesto sto me je osmislilo ,pocinjem da se smejem I shvatam poentu.Pa dobro ja sam stvaralac ,imam svo vreme univerzuma, imam sav prostor celog universuma ali sta sada.I dalje sam isti.Sta ja sada treba da radim?.Imam svu moc da sve unistim ili ……..ili ili….da!Imam moc I da stvorim.Mogu da sedim I ne radim nista.Ne,ne ,ne to ne zelim, koliko bih to bilo dosadno,osecam jaku teskobu, uzas, samo pomisao da sedim I ne radim nista celu vecnost je uzasavajuca moram da stvaram.Moram da sirim beskrajni krug znanja za one koji ce tek doci ovde gde sam sada moram da idem dalje,ujedno shvatam smisao kretanja ici napred ,rusiti granice ,koracati ,kretati se.Shvatam koliko je tesko biti prvi medju prvima I krciti put ali sam zeleo da dodjem dovde sada moram ici napred to je moj osnovni I ljudski cilj.
Kako, kada se vratim u moje telo ljudima ispricam za ovo ,kako da im obljasnim lepotu ovog sveta ove dimenzije kako sve ovo staviti u jednu rec.Posto sam svemocan kako da stvorim nesto u cemu necu biti pristrasan, to onda nece biti to sto zelim.Moram da stvorim nesto sto ce biti ne zavisno od mene.Znam, stvoricu jedan novi svet I dati mu absolutnu slobodu.Nazvacu ga zemlja.I posmatracu kako ce se stvari odvijati.To ce biti moj eksperiment.Posadicu seme zivota na I cekacu da nikne.Posto sam shvatio smisao postojanja , sada imam vremena da se pozabavim sa malo laksim zadatkom to jeste kako da ljudima obljasnim da postoji ovo mesto u kome se sada nalazim.Kako se zove ovo velicanstveno mesto.Nema ime.Ko sam ja u njemu?.Nemam ime ,oblik,vreme nemam nista a opet sve znam I sve osecam.Sta je ovo.Nema ime.Kako onda ljudima da obljasnim da dodju ovde.
Moram smisliti a opet ako im kazem nece moci da stignu ovde samo ako mi veruju ,do ovog mesta se stize razmisljanjem.Postajem umoran ,polako se vracam u moje telo ,postajem svestan svog tela.Posle mog putovanja sam zaspao.Ujutru me je probudio izlazak sunca I zvuk drugih bica od kojih su vec bili budni.Odjenom prisecam se mog putavanja kroz misli I u meni se radja nova emocija novo osecanje ne znam kako da mu dam ime dacu mu ime Vera.Morao sam da verujem u nesto.Morao sam da verujem sinocnom putovanju.
Opasno je verovati drugome u to sam se uverio ali da li je opasno verovati samom sebi ?Kako onda da drugome kazem za ono sto mislim da je istina kada ni sam nisam siguran.Poceo sam da se osmehujem shvatajuci u kakvu sam zamku upao.Morao sam da se izborim sa tim problemom.Znam da u sve treba sumljati.Samo tako se dostize najveca mudrost.
Tada sam shvatio da ne mogu, ne zelim I nemam prava da drugome govorim sta je istina kada ni sam nisam siguran u to ,to je ono sto je Vrac radio.Ja ne zelim da budem kao on.Ali mogu je traziti.Moram da pocnem od necega.Opet sam se nasmesio I shvatio da treba da pocnem od pocetka.Ali sta je pocetak?Stavicu svoju veru na probu, ako je ono sto sam sinoc doziveo istina a ne samo produkt moje maste odnosno ono sto bi ja voleo da je istina onda hajde da vidim kako sam dosao do toga.Sve je pocelo tako sto sam poceo da razmisljam.Razmisljanje je nadovezivanje cinjenica ,delova istine,odnosno logika.Opet sam se nasmesio.Kako da znam da je ovo sto sada izgovaram istina.Znam, mislim dakle postojim.Pocecu od toga.To ce biti pocetak svega.
Moram da imam nesto u sta mogu da bude absolutano siguran jer ako u sve sumljam pa I u svaki pocetak ,nemam odakle da pocnem.Mislim dakle postojim.Ili bolje postojim dakle I mislim.Kako da znam da uopste postojim.Pocecu o toga, ako negde uz put naidjem na prepreku znaci da sam krenuo sa losom predpostavkom.Ono sto me je plasilo tada jeste da mozda pravi pocetak ne postoji kao ni kraj bas kao I u matematici.Opet se smejem.Jer uvek mogu da posumljam u svoju verziju istine.Ali dobro hajde da vidim sta ce se desavati dalje.Ako postojim I ako mislim.Hajde onda da vidim sta je razmisljanje.Razmisljanje je zakon u kome izgleda postoji samo jedan pravi put koji negde vodi.:)Nadam se da sam na pravom putu.Jos uvek necu da verujem da je pravi.Zrno sumlje ce mi ostati kao vodilja kako ne bih skrenuo sa njega tako da I ne primetim.
Znaci razmisljanje je putovanje u jednom pravcu.To je dobro.Svidja mi se sto dok koracam tim putam uvek nalecem na moje drugo ja ,moju sumlju I strah.Tako je moram ici srednjim putem.Zvacu ga zlatna sredina zvacu ga mudrost.Sa leve strane ce biti strah i sumlja, a sa desne ljubav I vera.Ja cu ici po sredini.Necu biti uplasen tu je ljubav da me cuva ,necu olako verovati tu je sumlja da me cuva.Poceo sam da se smejem na glas od srece sto sam napravio svoj pocetak tako mocan I snazan da nista ne moze vise da me zaustavi.Taman kada sam poceo da skoro skacem od srece moj prijatelj sumlja me je smirio I spustio na zemlju.Konacno imam sam svoj pocetak.

Poceo sam da shvatam da sada imam cetri prijatelja. Strah, sumlju, ljubav I veru.Odjenom zatekao sam sebe kako crtam krug u pesku pored vatre ,paznu mi su mi je odvratio cudan prizor.Na moj crtez u pesku zakoracio je neki covek ,pogledao me je.Zanesem u svoje misli samo sam vikuno ne dirajte moje krugove.!Pogledao sam gore I video neobican prizor.Obuzet mislima nisam ni primetio da su mi prisla dva coveka I koja su izgledla cudno.
Nikada pre nisam video da ljudi nose takve predmete na sebi.Imali zu nekakve metalne oklope na telima a na glavama su imali metalne slemove.U rukama su drzali maceve.Ustao sam I taman kada sam razmiljao na kom jeziku da im se obratim da li na jeziku koju sam naucio u mom plemenu gde sam rodjen ili jeziku koji sam naucio dok sam bio u Gradu ,uhvatili su me pod ruke I ubacili na neka cudnu napravu koju su vukli konji.Ne znam koliko dugo smo putovali.Ali polako sam iz kucice u kojoj sam bio poceo da cujem veliku galamu I dreku ljudi.Stali smo ,odjenom je neko otvorio drvena vrata od kucice u kojoj su me drzali.Jaka sunceva svetlost me je u prvi mah zaslepela.
Dok su mi se oci privikavale na sunce ispred mene je bio neverovatan prizor.Gomila ljudi koja je prolazila pored mene svi su galamili ,negde zureci ,neki su pricali ,stajali ,jahaci na konjima su prolazili pored mene bili su obuceni kao I ljudi koji su mi vezali ruke I koji su me doveli ovde.Ceo taj grad je vrveo od zivota.Pogled su mi privukle neverovatno velike tvorevine od kamena.Dva coveka koja su me dovela su me silom vukla u jednu kucu od kamena.Ispred mene je bio red ljudi koji ceka da dodje ispred jednog coveka koji sedi za stolom I ucrtava neke znake.Prijatelj strah je poceo polako da se budi.Poceo je da mi postavlja vise pitanja nego sto sam bio u stanju da mu odgovorim.Shvatio sam da moram da ostanem pribran da idem po sredini.Pitanje koje je najvise interesovalo mog prijatelja strah je bilo strasno samo po sebi.Da li ovi ljudi koji ti ogranicavaju slobodu zele da ti oduzmu telo.Ono sto je moglo samo da ublazi strah je znanje da ako su to hteli mogli su to da urade kada su me sreli pored vatre.Strah se delimicno povukao ali znao sam da postoje jos bezbroj pitanja na koje ne mogu da odgovorim.Ali ovaj put ,ovaj specijalni put su mi u pomoc priskocili jos dva prijatelja koja su odrzavala balans da me ne strah ne prozme to su bili Vera I Nada.Morao sam da verujem I da se nadam da se sve biti u redu I da se ce ovo sto pre zavrsiti."

Znaci, po meni se do smisla zivota ne dolazi tek tako Smiley

.Za pocetak moras da razmisljas ,duboko, siroko i mnogo.Mi ljudi smo poslednja rec prirode i evolucije.Sada, kada to znamo, sta je sa nasom svescu da li i ona napredjuje razvija se i evoluira? Ja bih rekao "da".Vanzemaljci mozda postoje a mozda ne, ali sigurno znam da postoji jedan sloj ljudi ovde na zemlji koji "znaju" ,komuniciraju preko simbola i na nacin koji drugima nije razumljiv-razumeju se ,znaju tajnu i cuvaju je.

Per aspera ad astra ! Smiley