Popis stanovništva počinje danas u Crnoj Gori, Hrvatskoj i na Kosovu, dok je u Srbiji i Makedoniji odložen za jesen.



Popis stanovništva, stanova i porodičnih domaćinstava na Kosovu organizuje statistički zavod Kosova, uz međunarodni monitoring.

Pripreme za popis počele su 2005. godine i stalno ih je nadgledala Međunarodna posmatračka operacija i međunarodne organizacije.

Povodom strahovanja zbog pitanja o nacionalnoj pripadnosti i veroispovesti, iz međunarodnih organizacija koje će pratiti i nadgledati izbore, procenjeno je da su pitanja usklađena s međunarodnim standardima, jer su ispitanici slobodni da iskažu svoju nacionalnu pripadnost i veroispovest, ali nisu obavezni.

Popis stanovništva na severu Kosova nadgledaće Kancelarija UN za projektne službe (UNOPS).

Poslednji kompletan popis stanovništva na Kosovu obavljen je 1981. godine. Pokušaj da se obavi 1991. kosovski Albanci su bojkotovali.

Vlada Srbije je pozvala kosovske Srbe da ne učestvuju u popisu.

Popis stanovništva, kuća i stanova u Crnoj Gori trajaće do 15. aprila, a nadgledaće ga poseban Odbor za monitoring u kojem će biti i predstavnik Evropske komisije Pjer Mirel.

Vlast i predstavnici Evropske unije (EU) u Crnoj Gori smatraju da su obezbeđeni svi uslovi da popis bude statističko, a ne političko pitanje.

Na terenu i u medijima, međutim, već sedmicama traje žestoka kampanja kojom se građanima sugeriše kako da se nacionalno odrede.

Državna televizija naglašeno forsira sadržaje koji ukazuju na crnogorski identitet pravoslavaca u Crnoj Gori, dok kulturne institucije Srba organizuju besplatne koncerte, književne večeri i pozorišne predstave na kojima su glavne zvezde poznate ličnosti iz Srbije.

Građani, prema važećoj popisnoj metodologiji, nisu obavezni da se izjasne po pitanju nacionalne i verske pripadnosti.

Na poslednjem popisu stanovništva 2003. godine, 43 odsto građana Crne Gore izjasnilo se da su Crnogorci, a 32 odsto da su Srbi.

Popis u Hrvatskoj trajaće do 28. aprila, a preliminarni rezultati biće objavljeni 30. juna.

Građani će odgovarati na 45 pitanja među kojima će za razliku od poslednjeg popisa 2001, biti i informatička pismenost i pripadnost bračnim, vanbračnim ili istopolnim zajednicama. Kao i na ranijim popisima, među pitanjima će biti ona o nacionalnosti, veroispovesti, obrazovanju i prihodima.

Popisivanje će sprovoditi 15.000 popisivača i 2.000 kontrolora koji su prošli obuku i položili test. Popisom će biti obuhvaćeni hrvatski državljani, strani državljani i osobe bez državljanstva koje imaju prebivalište u Hrvatskoj, bez obzira da li se u vreme popisa nalaze u Hrvatskoj.

Popis, međutim, neće obuhvatiti one koji imaju prebivalište u Hrvatskoj, ali su odsutni duže od godinu dana, kao ni diplomatsko osoblje, predstavnike međunarodnih organizacija i članove njihovih porodica.

Prema rezultatima popisa iz 2001, Hrvatska je imala 4.437.460 stanovnika, od toga 2.135.900 muškaraca i 2.301.560 žena.

Hrvata je, prema tom popisu, bilo oko 89,6 odsto, a Srba, kao najbrojnije nacionalne manjine, 4,5 odsto ili nešto više od 200.000.

Broj Srba smanjen je u odnosu na popis iz 1991. kada ih je bilo oko 12 odsto. Ostale nacionalne manjine, prema poslednjem popisu, čine manje od 0,5 odsto ukupnog broja stanovnika.

Popis u Srbiji trebalo je da bude u aprilu, ali je odložen za jesen zato što u državnom budžetu za ovu godinu nije obezbeđeno dovoljno noca.

U Makedoniji je popis takođe odložen za jesen, dok u BiH za sada neće biti popisa jer nije usvojen odgovarajući zakon na nivou države. U RS je donet zakon, ali se vlasti još ne izjašnjavaju da li će i kada biti popisa u tom entitetu. U slučaju i da bude sproveden, on neće biti validan za međunarodnu zajednicu.

Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je sve građane zemalja regiona u kojima se održava popis stanovništva da se u skladu sa savremenim evropskim standardima i vrednostima slobodno izjasne o svojoj nacionalnoj, jezičkoj i verskoj pripadnosti.

(Beta)