i svaka cast na konstantnim svezim vestima... 
dovoljno je jaka da izdrzi sukob sa Amerikom.medjutim,posto ce ovi uvuci i svoje kucke i robove u rat a bice i dosta balvana i pacijenata koji ce hteti da se bore za neke ideje i lece komplekse,Rusija treba da odrzava konstantnu vojnu saradnju i spremnost sa Indijom,Kinom i mozda ostalim saveznicima...
takodje,vrlo su mi smesne i jadne ocene i izjave novinara,zapadnjackih komentatora i anliticara i slicnih dielja koji ne znaju snajper od automatske puske da razlikuju,a misle da su svu pamet sveta popili,kako Rusija i dalje nije superesila,ali regionalna jeste... 
ili je jos jedan deo propagande,ili su zaista toliko zadrti i glupi,pa reaguju samo na demonstraciju i kada licno osete pravo znacenje tog pojma...
a da ne pricam tek o svesnom,namernom i podmuklom uporedjivanju i nnjih i nekih ovde Kosova sa situacijom na Kavkazu...

Kakva impresivna logika. Rusija je uradila sa Abhazijom i južnom Osetijom isto ono što Zapad čini sa Kosovom ali bez obzira na to ti preporučuješ da se držimo Moskve.

Ko šiša što oni podržavaju separatizam u svom komšiluku, bitno je da se maše ruskom zastavicom i da se sluša radio Moskva.

Tako je!!!
Jedini narod koji nas istinski voli kao bracu i koji je uvek uz nas,a ovi smradovi iz eu,sad i ostala govna nek sklone sape sa Srbije ,prvo pomazu nasim neprijateljima u ratu,pa nas bombarduju i na kraju otmu Kosmet..I na kraju ima onih kojima su dobri..
Strasno!!!
Slava Rusiji!!!!!!!

Korak do priznanja
Branko VLAHOVIĆ, 25.08.2008 19:15:46    

RUSIJA je u ponedeljak počela proceduru priznavanja nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije. Prvo je gornji dom ruskog parlamenta, odnosno Savet federacije jednoglasno podržao priznavanje te dve republike koje su dosada formalno pripadale Gruziji. Zatim je i ruska Duma, donji dom parlamenta, doneo odluku o priznanju Južne Osetije i Abhazije. Sada je ostao još jedan korak, da predsednik Dmitrij Medvedev prihvati te odluke, čime bi Rusija bila prva zemlja koja priznaje dve novonastale države na Kavkazu.
- Agresija Gruzije na Južnu Osetiju i hiljade poginulih mirnih stanovnika Južne Osetije definitivno je lišilo gruzinsko rukovodstvo prava da od njihove avanturističke politike zavisi sudbina naroda Južne Osetije i Abhazije - kaže se u tekstu obrazloženja odluke Saveta federacije Rusije.
Tu odluku predsednik Saveta federacije Sergej Mironov ocenio je kao istorijsku. On je agresiju gruzinske armije nazvao genocidnim zverstvima.
U ruskoj Dumi su predložili da se uz priznanje Južne Osetije i Abhazije što pre počnu pregovori sa rukovodstvima dve
novonastale države kako bi se stvorila pravna osnova za sve aspekte saradnje uključujući i zaštitu bezbednosti. Sednicama Saveta federacije i Dume u ponedeljak su prisustvovali i predsednici Južne Osetije i Abhazije Eduard Kojkojti i Sergej Bagapš:
- Imamo više prava da dobijemo nezavisnost nego Kosovo. Kad kažem "mi", mislim na Južnu Osetiju i Abhaziju - rekao je Eduard Kokojti i dodao da nikada više neće biti u istoj državi sa Gruzijom.
Razlog zbog čega Abhazi i Osetini smatraju da imaju više prava od Kosova na nezavisnost lako je objasniti. Oni su imali samostalne države, a zatim ih je Staljin silom pripojio Gruziji u vreme kad su se u SSSR administrativne države smatrale nevažnim.

SAKAŠVILI O "PREKRAJANJU"
PARIZ - Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili rekao je da bi priznanje gruzijskih republika Abhazije i Južne Osetije od strane Rusije bio "pokušaj da se silom promene granice Evrope", što bi dovelo do "katastrofalnih rezultata". To će imati katastrofalne posledice, uključujući i za Rusiju", rekao je predsednik Gruzije, koji smatra da njegova zemlja ima "više nego ikad" šanse da uđe u NATO. Poziv ruskog parlamenta Kremlju da prizna gruzijske separatističke oblasti Abhaziju i Južnu Osetiju predstavlja nastavak ruske "agresije" na Gruziju, saopštilo je gruzijsko Ministarstvo spoljnih poslova.

RAKETE NATO U CRNOM MORU
NA brodovima NATO koji su ušli u Crno more je više od sto raketa. Reč je o raketama "tomahavk" i "harpun" koje se koriste za borbu sa brodovima - izjavio je u ponedeljak predstavnik ruske vojne obaveštajne službe. Trenutno se u Crnom moru nalazi poljska fregata "General Pulaski", američki razarač "Makfol", nemačka fregata "Ljubek", španska fregata "Admiral Huan de Borbon" i američki brod Obalske straže "Dalas". Samo na američkom razaraču "Makfol" je 50 raketa.
- NATO je više zainteresovan za saradnju sa Rusijom nego obrnuto. Mi smo spremni da prihvatimo bilo koje rešenje uključujući i potpuni raskid odnosa sa NATO - rekao je Medvedev.

Izvor: Novosti

Nato je malo dete za Rusiju to i oni znaju.
Jadni kukavac Sakashvili najebace ali stvarno.

Oba doma ruskog Parlamenta za nezavisnost Osetije i Abhazije
Autor: Beta - Tanjug | Foto:Reuters | 25.08.2008. - 11:20  19:53

Oba doma ruskog Parlamenta, Savet Federacije (Gornji dom) i Ruska Duma (Donji dom) danas su zatražili od predsednika Dmitrija Medvedeva da prizna nezavisnost gruzijskih separatističkih oblasti Južne Osetije i Abhazije.



Za ovaj predlog glasalo je svih 130 članova Gornjeg doma Parlamenta, na vanrednom zasedanju koje je prenosila ruska televizija.
"Rusija je 15 godina poštovala teritorijalni integritet Gruzije. Sada, nakon agresije Gruzije protiv Južne Osetije, odnosi više nikada neće biti isti", poručio je predsednik Saveta Federacije Sergej Mironov, koji je ofanzivu gruzijskih snaga u separatističkoj gruzijoj oblasti nazvao "genocidom".
U tekstu rezolucije koji je usvojio Savet Federacije se predlaže, "uzimajući u obzir brojne apele Južne Osetije i Abhazije da prizna njihovu nezavisnost... da se prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije".

Medvedev: Rusija spremna i na prekid saradnje sa NATO-om
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev pozvao je danas zemlje NATO-a da ne dopuste dalje pogoršanje odnosa sa Rusijom, ističući da je Rusija spremna na bilo koju odluku, sve do prekida saradnje.
"Rusiji nisu potrebne iluzije u odnosima sa Alijansom", rekao je Medvedev u Sočiju, u razgovoru sa stalnim predstavnikom Rusije pri NATO-u Dmitrijem Rogozinom, koji je prošle nedelje pozvan na konsultacije.
"Za našu saradnju, pre svega, zainteresovana je Alijansa, a ne Rusija, a ako oni tu saradnju u suštini ruše, za nas se ništa strašno neće dogoditi", rekao je Medvedev, preneo je Itar-Tas.
S druge strane, zvaničnici NATO tvrde da će odnosi sa Rusijom zavisiti od toga da li Moskva poštuje mirovni plan za Gruziju.
"Naši odnosi biće ocenjivani na osnovu toga da li Moskva poštuje mirovni plan", izjavila je portparolka NATO Karmen Romero i dodala da će NATO nastaviti da redovno procenjuje status tih odnosa.


Ruska Duma (donji dom parlamenta) je takođe pozvala Medvedeva da prizna otcepljene gruzijske autonomije Južnu Osetiju i Abhaziju kao samostalne, suverene i nezavisne države. Obraćanje ruskom predsedniku u kojem se ukazuje na neophodnost priznanja Južne Osetije i Abhazije usvojeno je jednoglasno sa 447 glasova deputata na vanrednoj sednici u Moskvi.
Vojna operacija Gruzije prema Južnoj Osetiji predstavlja "varvarsku agresiju", a od sada se "pitanje mogućnosti obnavljanja teritorijalne celovitosti Gruzije političkim putem lišio bilo kakve perspektive", ističu ruski deputati.
"Tu novu realnost pre ili kasnije treba da prizna celokupna međunarodna zajednica", istakli su poslanici donjeg doma ruskog parlamenta, ocenjujući da će priznanje stvoriti osnov za osiguranje garancija bezbednosti i zaštite naroda Južne Osetije i Abhazije od spoljnih pretnji i za jačanje međunarodnog mira i regionalne stabilnosti.

Priznanje Južne Osetije i Abhazije "najkasnije sutra"
Rusija bi "najkasnije sutra" mogla da prizna otcepljene gruzijske autonomije Južnu Osetiju i Abhaziju, procenio je zamenik predsednika spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Leonid Slucki, dodajući da je za to potreban još predsednički ukaz.
"Mi ne treba da ostajemo po strani i dozvoljavamo SAD i NATO-u da diktiraju svetu dovstruke standarde i nameću svoje tzv. demokratske ideale, podstičući, u suštini, agresiju i fašizam režima predsednika Gruzije", rekao je Slucki.
On ne smatra da bi takva odluka mogla da dovede do međunarodne izolacije Rusije, kao i da ona ne bi bila usamljena u svetu.
"Mislim da bi se Rusiji mogla priključiti Kuba, Venecuela i neke zemlje Saveta Evrope", rekao je Slucki radiju Eho Moskve.


Deputati ruske Dume pozvali su i parlamente u svetu da podrže priznanje nezavisnosti nepriznatih republika, koje su formalno u sastavu Gruzije. U obraćanju parlamentima država članica UN i međunarodnim parlamentarnim organizacijama u vezi sa oružanim napadom Gruzije na Južnu Osetiju, ukazuje se da sadašnja eskalacija konflikta nije rezultat raskolničkih napora "nekih mitskih separatista, kako povremeno gruzijske vlasti pokušavaju da predstave legitimna rukovodstva Abhazije i Južne Osetije".
"To je tragični rezultat viševekovnog suprotstavljanja naroda koji žive u regionu i koji nisu mogli da prevaziđu ni prethodni ni aktuelni rukovodioci Gruzije", navedeno je u obraćanju.

Ruski predsednik nije u obavezi da prihvati predlog Parlamenta u vezi sa separatsitičkim gruzijskim oblastima. Do sada ni jedna zemlja nije priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.
Prošlog četvrtka su u ove dve gruzijske oblasti održani veliki narodni skupovi na kojima je Rusija pozvana da prizna njihovu nezavisnost.

"Gruzija planira napad na Abhaziju"
Zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Rusije Anatolij Nogovicin izjavio je danas da Rusija poseduje obaveštajne podatke da se Gruzija priprema da napadne Abhaziju i preuzme kontrolu nad Suhumijem, glavnim gradom te otcepljene oblasti. "Informacije su ozbiljne. Ako mnogi mediji i dalje posmatraju Rusiju kao agresora u slučaju Južne Osetije, plan za zauzimanje Suhumija je tako jasan, da ćemo moći da dokažemo da je Gruzija agresor i u drugom slučaju", rekao je Nogovicin, koji je delovanje ruskih mirovnjaka u Potiju okarakterisao kao potpuno legalno.
"Upozoravamo da nećemo dozvoliti nekažnjeno izviđanje iz vazduha u zoni odgovornosti naših mirovnjaka. Zadržavamo pravo da adekvatno reagujemo na to", rekao je Nogovicin i dodao da gomilanje mornaričkih snaga NATO-a u Crnom moru doprinosi povećanju tenzija u regionu.
Prema njegovim rečima, u Crnom moru u ovom trenutku nalaze se brodovi devet zemalja članica NATO-a - dva američka, po jedan iz Španije, Nemačke i Poljske i četiri turska broda.

---

Ruski parlament za otcepljenje gruzijskih teritorija
Južna Osetija i Abhazija na putu potpune nezavisnosti
Autor: T. Trikić | Foto:AFP | 26.08.2008. - 07:58



Oba doma ruskog parlamenta juče su jednoglasno dala podršku nezavisnosti Abzahije i Južne Osetije, dvema otcepljenim teritorijama Gruzije, a molba da se to pitanje razmotri biće prosleđena Dmitriju Medvedevu, predsedniku Rusije, od kojeg zavisi konačna odluka. „Rusija je prinuđena da da legitimitet svojim odnosima sa tim republikama“, objašnjava za „Blic“ Mihail Margelov, šef spoljnopolitičkog odbora Saveta Federacije, Gornjeg doma parlamenta i ističe da se federalna skupština samo založila da se prizna ono što faktički odavno postoji.

„Sakašvili je svojim ratnim zločinima u Južnoj Osetiji oživeo u potpunosti kosovski presedan“, tvrdi Margelov i ukazuje da, posle „nametanja mira“, Moskva svoje odnose sa tim enklavama mora da stavi u okvire međunarodne prakse, uključujući i vojne sporazume. Oni će, napominje, biti potrebni jer bi se aktuelno rukovodstvo Gruzije moglo odlučiti na novi oružani upad, te će „bez vojne pomoći Rusije, postojanje abhaskog i južnoosetinskog naroda doći u pitanje“.
Ako Kremlj podrži odluku parlamenta, odstupiće od dosadašnjeg zalaganja za poštovanje međunarodnog prava i pokazati da ni Rusiji nije strana politika dvostrukih standarda zbog koje je toliko kritikovala zapadne zemlje kada su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, komentariše za naš list Konstantin Nikiforov, direktor Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauka, koji veruje da je odluka parlamentaraca namenjena, pre svega, domaćoj javnosti.
„Ako bude mudrosti, Kremlj neće žuriti da prizna nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, jer bi to bio još jedan udarac međunarodnom pravu, koje se menja zavisno od političke konjukture“, smatra Nikiforov.
Aleksej Ostrovski, šef odbora Dume za odnose sa sunarodnicima van Rusije, koji je učestvovao u sastavljanju jučerašnje rezolucije, ističe za „Blic“ da ne vidi nelogičnost između podrške nezavisnosti gruzijskim autonomijama, s jedne strane, i teritorijalnom integritetu Srbije u slučaju Kosova, s druge.
„Sam Sakašvili je svojim ponašanjem jednom za svagda uništio teritorijalni integritet sopstvene države. Do vojne akcije Gruzije postojala je šansa da se, kao i za Kosovo, rešenje nađe pregovorima. Duma je još 21. marta upozoravala da će bilo kakav oružani napad tu šansu uništiti i da će Rusija morati da zaštiti svoje državljane na tim teritorijama“, naveo je Ostrovski i dodao da parlamentarci očekuju da će predsednik Rusije veoma brzo staviti svoj potpis na priznanje.
Pozdravljajući odluku ruskog parlamenta, Sergej Bagapš, predsednik Abhazije, rekao je da će priznanje nezavisnosti doprineti stabilnosti u regionu, dok je Eduard Kokojti, predsednik Južne Osetije, obećao da ta teritorija neće forsirati događaje i da će sačekati zvanično priznanje.
U vladinim krugovima u Moskvi svesni su da je, sa stanovišta međunarodnog prava, nezavisnost Abhazije i Južne Osetije teško opravdati i zato nameravaju da grade argumentaciju na tezi da je napadom na Chinvali, glavni grad Južne Osetije, gruzijska strana izvršila pokušaj genocida, budući da međunarodno pravo predviđa mogućnost odvajanja dela teritorije ako je država vršila zločin protiv naroda koji na njoj živi.
Abhaziji i Južnoj Osetiji Gruzija je posle raspada SSSR 1991. ukinula status autonomnih pokrajina, koji su do tad imale, zbog čega su izbili sukobi, a zatim i rat 1992, koji se završio 1994. potpisivanjem sporazuma o obustavi vatre, uz posredovanje Rusije i raspoređivanjem mirovnih snaga na liniji razdvajanja. Ove enklave su od tada de fakto nezavisne, a preko 90 odsto njihovih građana ima ruske pasoše...

Medvedev za prekid odnosa s NATO
Rusija je spremna da potpuno prekine saradnju sa NATO, upozorio je Dmitrij Medvedev, predsednik Rusije na sastanku sa Dmitrijem Rogozinom, stalnim predstavnikom Moskve pri NATO, koji je nedavno povučen iz Brisela radi konsultacija. On je istakao da bi takva odluka bila teška, ali su veze Moskve sa NATO pogoršane zbog nedavnog sukoba Rusije sa Gruzijom oko Južne Osetije. Rusiji ne treba „iluzija partnerstva“, poručio je Medvedev.

Gruzijska vojska na granici
U Južnoj Osetiji tvrde da je gruzijska vojska sa oklopnim transporterima i dalje u oblastima uz granicu sa ovom teritorijom. Na opasnost od gruzijskih diverzija upozorio je i Anatolij Nogovicin, zamenik načelnika generalštaba ruske vojske. U gruzijsku luku Batumi uplovio je američki ratni brod „Mekfol“ sa humanitarnom pomoći. Brod, koji je opremljen krstarećim raketama „tomahavk“, izašao je da dočeka David Kezerašvili, ministar odbrane Gruzije. Jekaterina Tkešelašvili, šef diplomatije ove zemlje, istovremeno je najavila da će u Tbilisiju 16. septembra biti održano vanredno zasedanje NATO.

Izvor: Blic

Данило, осим што, историјски и међународно-правно не може да се повуче паралела између Јужне Осетије, Абхазије и Косова (ближа би била паралела са републиком Српском, те је треба и искористити), подсећам да је Косово јединствен случај, те да међународни примери не могу да се користе као преседан за Косово, нити обрнуто. Дакле, Русија, ослободивши Јужну Осетију, и даље може да се противи независности Косова.

Не Данило, ти си импресиван својим упорним лицемерјем...
Да Русија није заштитила цивиле који су подло нападнути у сред ноћи, у сред заштићене зоне, артиљеријом и ракетним системима, претпостављам да би их поштовао?! Јел да?!
И вероватно би овако жустро наставио да се "бориш" за интегритет Србије и КиМ у саставу ње...

Смешан си 


Панини, џаба пишеш... Никада нећеш поданике натерати на објективност и реализам... Они познају само једну реалност... Реалност њихових владара...

Да баба има оно што смо обојица поменули била би деда
Е како Србија нема ни то, ни све ово што си набројао у кондиционалу, и у суштини си у праву, перспективе нам нису сјајне. Србија нема чак ни политичку нацију, него се делимо око свега, осим националних спортиста. У таквој ситуацији може се једино навијати за једну или другу глобалну страну, а ја сам своју одабрао.
А то што помињеш Карлобаг, могу и ја помињати оне са друге стране... Није ли неко рекао да ће Србија 2007. бити чланица ЕУ?! Да и не помињем извесног хипер-реформатора који се бавио свиме, од неуспешног довођења Стонса, до приватизације Ветеринарског завода.


Москва не тражи сарадњу са Еулексом и не условљава тиме. Москва не прича како није умесно тражити мишљење од међународног суда (што је иначе најблажа могућа мера, а ипак смета нашем "пријатељу" Кушнеру).
И већ сам рекао - није праведно да само Америка гази и гузи. Није праведно да амерички сателити не плаћају своје грешке. То је негација правде. Хаос је праведнији од тога.



хе-хе-хе
општенародно весеље

 

Медведев: Русија спремна да прекине сарадњу са НАТО
Путин одлучио да ретроактивно поништи све уступке које је Москва годинама чинила како би Русија ушла у Светску трговинску организацију


Специјално за „Политику”
Москва, 25. августа – Русија је спремна на потпуни раскид сарадње са НАТО-ом, рекао је данас председник Медведев у разговору са Дмитријем Рогозином, представником Русије у алијанси.

Након што је недавно замрзла своје учешће у раду Савета Русија–НАТО, РФ је данас повећала улог у партију која се игра на међународној сцени.

„Ако они буду хтели потпуни раскид односа, за Русију се ништа страшно неће десити”, рекао је Медведев додавши да је „Русија доста дуго и доследно тежила развоју односа са алијансом... Али, ми смо хтели да развијамо праве партнерске односе, а не да живимо у илузијама, када око нас постављају базе, увлаче све више држава у НАТО, а нама понављају: ’Не брините’. Нама такве илузије нису потребне.”

Руски председник који је у последње време својом одлучношћу и реториком која се нимало не разликује од Путинове изненадио оне који су веровали да ће се с њим лакше договарати, истакао је да је „за сарадњу, пре свега, заинтересована алијанса, а не Русија”.

И премијер Путин је данас послао своју поруку свету – донео је одлуку да се анулирају сви досадашњи уступци који су годинама чињени како би Русија ушла у Светску трговинску организацију.

„Предлажемо да се наставе преговори у оквиру радне групе о приступању Русије Светској трговинској организацији, али треба информисати партнере да ћемо изаћи из неких договора који данас противурече интересима Руске Федерације”.

Државна дума и Савет федерације Русије обратили су се данас председнику Медведеву са захтевом да призна Јужну Осетију и Абхазију. Иако то није прво обраћање председнику са сличним захтевом, оно је досад најодлучније. Када је то последњи пут урађено формулација је била да председник треба „да размисли о оправданости признавања”, док се данас јасно каже да „треба да призна”. Није неважно да су на обе седнице присуствовали сви депутати и да су одлуке биле једногласне. Мада одлука парламента има само саветодавни карактер по руском Уставу, треба имати у виду да је руски председник још 14. августа рекао Багапшу и Кокојтију, председницима непризнатих република, да ће Русија подржати сваку одлуку Јужне Осетије и Абхазије и да ће бити гарант те одлуке у свету. Зато се може сматрати да је процес признавања непризнатих република почео.

Засад нема званичних изјава да ће било ко у свету следити пример Русије, али је врло вероватно да Руска Федерација ипак неће остати усамљена. Исто као што су се одређене државе односиле према независности Косова полазећи од својих интереса – па чак ни Грузија није признала нову државу, тако ће се и сада наћи они који имају разлога да поздраве евентуалну одлуку Кремља. Ту су у првом реду оне земље које су већ подржале Русију након догађаја у Јужној Осетији као што су Куба, Венецуела, Сирија, део Заједнице Независних Држава...

Ипак, много ће гласнији бити они други који су се надали да ће се најновија Сакашвилијева авантура завршити слабљењем утицаја Русије на Кавказу и веровали да ће, независно од реакције Русије, Грузија бити победник. У Москви се верује да је логика била следећа – ако успе блицкриг, Грузија ће потчинити непокорне и без икаквих територијалних проблема стати у ред за пријем у НАТО. Ако се деси супротно, односно оно што се заправо десило, ако потисне грузијску војску, Русија ће бити фактички увучена у рат и као таква изгубити право да остане на тој територији као миротворац. На њено место ће доћи међународне снаге, чија ће улога бити да пацификују „побуњенике”.

На тај други сценарио су срачунати и поступци Сакашвилија након петодневног рата – иступање из ЗНД аутоматски значи да се одлуке Заједнице која је заправо својевремено дала мандат мировним снагама, више не односе на Грузију. Томе треба додати и категорично противљење Грузије да Русија остане на њеној територији, као и све чешће захтеве међународне заједнице да се у решавање проблема укључи и ОЕБС. Одатле до захтева да руски миротворци напусте Грузију није далеко. Управо је тај сценарио убрзао руску одлуку да крене у признавање непризнатих република. Кад се има у виду да је Русија много пута до сада изјављивала да ширење НАТО-а према њеним границама сматра опасним по своју безбедност, није тешко закључити да Москва не жели да њена војска напусти то подручје. Једини начин да остане на том простору је да је неко званично позове, а то може да уради само самостална држава...

Око 80 одсто руског јавно мнења, према најновијим испитивањима, сматра да Јужна Осетија не треба да остане у Грузији, док само четири одсто сматра да треба, уколико јој се да широка аутономија. Оних 80 одсто је подељено у мишљену на пола-пола – једни сматрају да Јужна Осетија треба да остане независна држава, а други да је треба примити у састав Русије.

Уколико Медведев одлучи да призна републике које Грузија де факто никад није контролисала, па и ако Русију подржи одређени број других држава, то неће значити да те државе постају међународни субјекат. Оне ће, ипак, од тога имати велике користи, пре свега у области безбедности, али и економије. Русији је свесна да ће јој то донети погоршање имиџа на међународној сцени, али је јасно послала поруку да је на то спремна.

Односи са Европском унијом ће можда стагнирати – предвиђени преговори о новом Споразуму о партнерству и сарадњи могу бити одложени, а Москва ионако сматра да је Европа економски гигант који нема одговарајућу политичку снагу.

Може се десити и да идеја руског председника Медведева о изради новог споразума о европској безбедности буде заустављена пре него што је и разматрана, али Русија је и до сада стварну сарадњу имала само са Немачком, Француском и Италијом. И ту се, колико се сад види, ништа неће променити.

За Москву је постало белодано да је после рата у Јужној Осетији почела нова ера у међународним односима: мораће да се граде нови односи и нова правила понашања. А на каквим ће се темељима они градити зависи од многих фактора. Један од битних је и чињеница да у Америци траје предизборна кампања, што даје шансу да се после избора ситуација још једном размотри и све почне из почетка.

Љубинка Милинчић

-----------------------------------------------------------

Слуцки: Данас признање Осетије и Абхазије

Москва - Русија би „најкасније данас" могла да призна отцепљене грузијске аутономије Јужну Осетију и Абхазију, проценио је заменик председника спољнополитичког одбора руске Думе Леонид Слуцки, додајући да је за то потребан још само председнички указ.„Ми не треба да остајемо по страни и дозвољавамо САД и НАТО-у да диктирају свету двоструке стандарде и намећу своје тзв. демократске идеале, подстичући, у суштини, агресију и фашизам режима председника Грузије", рекао је Слуцки Итар-Тасу.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Лавров: Русија нема намеру да обнавља границе СССР-а

Москва - Учешће Русије у борбама у Јужној Осетији нема везе са идеологијом, није усмерено на смену режима у Грузији и на обнављање граница бившег СССР-а, изјавио је јуче министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров америчком недељнику „Њузвик".

Лавров је оценио да је тумачење акција Русије у Јужној Осетији кроз призму „хладног рата" или совјетског упада у Чехословачку 1968. године „историјска глупост", пренео је Итар-Тас.

Према његовим речима, тако се игнорише новија историја региона, огромни кораци које је Русија начинила после распада Совјетског Савеза и „главна чињеница" да је Грузија, под окриљем ноћи, 8. августа извела војни напад у којем је погинуло на стотине мировњака и цивила и изазвана хуманитарна катастрофа.

Циљ руског ангажовања је „обнављање крхког мира", рекао је Лавров.

Шеф руске дипломатије је рекао да назив грузијске операције „Чист терен" отворено „мирише на геноцид". „Када су грузијски мировњаци отворили ватру по својим руским колегама, ми нисмо имали избора и били смо принуђени да одговоримо", рекао је Лавров, додајући да грузијски председник Михаил Сакашвили због злочина треба да одговара.

Танјуг

------------------------------------------------------------------------------------------

Меркелова очекује да Медведев неће потписати резолуцију

Стокхолм – Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је јуче да очекује да руски председник Дмитриј Медведев неће потписати резолуцију руског парламента о признавању две отцепљене грузијске аутономије.

„Очекујем да руски председник неће потписати резолуцију”, рекла је Меркелова на конференцији за новинаре током посете Шведској.Танјуг

----------------------------------------------------------------------------------------------

Позив САД Русији да поштује територијални интегритет Грузије

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 25. августа – „Русија треба да поштује територијални интегритет и суверенитет Грузије”, поновила је званична Америка (која те принципе претходно није уважила у војним и политичким интервенцијама на Балкану и у Ираку). Најновију изјаву дао је данас портпарол Стејт департмента Роберт Вуд, у реаговању на предлог московског парламента да председник Дмитриј Медведев призна независност Јужне Осетије и Абхазије.

О статусу та два региона Грузије не може да одлучи ниједна друга земља, а то је и ствар међународне заједнице и механизма Уједињених нација, надовезао се Тони Фрато, портпарол Беле куће, из које су, без сагласности органа светске организације, покренуте војне операције против бивше СРЈ (1999) и Ирака (2003), као и акције за признавање једностраног проглашења независности Косова.

Истовремено је овде објављено да амерички потпредседник Ричард Чејни почетком следећег месеца путује у Грузију и Украјину која се из Вашингтона види као могућна следећа тачка сучељавања с Русијом. Садашње заоштравање између Вашингтона и Москве, око простора бившег СССР-а и постављања америчког ракетног штита у средњој Европи, поприма обрисе некадашњег хладног рата, оцењују посматрачи.

М. П.

[објављено: 26/08/2008]

Izvor: Politika