Resila bi ga trajno! 

Настављенe борбе у Јужној Осетији
Грузијски председник прогласио ратно стање, док су у сукобима оборена два руска авиона а укупан број мртвих се процењује на више од две хиљаде

Москва, 9. августа – Грузија је данас прогласила ратно стање, док је црни биланс у сукобима у Јужној Осетији достигао бројку од око 2.000 погинулих, уз око 30.000 избеглица. У данашњим борбама грузијске снаге су обориле два руска ратна авиона изнад Јужне Осетије, при чему се грузијска војска у потпуности повукла из главног града Јужне Осетије Цхинвалија, јавиле су руске агенције.

„Руска војска је почела да спроводи операцију присиљавања на мир”, рекао је јутрос руски председник Дмитриј Медведев и прецизирао да је задатак армије да ослободи сву зону одговорности миротворачких снага.

Нешто после 13 часова грузијска армија је потпуно истиснута из главног града Јужне Осетије, који је у таквом стању да војни извештачи јављају да практично више и не постоји. Грузија примењује тактику „спаљене земље”, из система „град” излећу пројектили који пале све пред собом.

Поред 58. армије, која је јуче после подне ушла у Цхинвали, данас су у Јужну Осетију упућени делови 76. ваздушнодесантне дивизије из Пскова, као и специјалне јединице из подмосковског пука. Војници су наставили да „чисте територију”, али не од грузијских војника већ од бројних „локатора” којима су „засејани” град и околна села.

Око три сата пуцњава са грузијске стране је обновљена, воде се жестоке борбе, на Цхинвали се пуца из хаубица, артиљерије, тенкова, снајпера...

У Јужној Осетији се целе ноћи пуцало и основни удар био је усмерен на зону одговорности руских миротвораца, изјавио је Анатолиј Ноговицин, заменик начелника генералштаба Оружаних снага Русије. Погинуло је 15, а рањено 150 војника, док је Ноговицин потврдио и да су уништена два руска авиона Су-25 и Ту-22. Генералштаб је демантовао информацију грузијске стране да су Руси бомбардовали грузијска насељена места.

„Ми не ратујемо са мирним градовима, ми само обављамо миротворачку функцију”, истакао је Ноговицин.

Према првим подацима, у ратној зони погинуло је више од 2.000 цивила, а око 30.000 избеглица (готово половина становништва Јужне Осетије) већ се налази у Русији. За све њих обезбеђује се смештај и помоћ у Северној Осетији и другим регионима Јужног федералног округа Русије, а министар за ванредне ситуације Сергеј Шојгу, хитно је отпутовао да организује помоћ. Вицепремијер руске владе Сергеј Собјанин назвао је ситуацију у Јужној Осетији хуманитарном катастрофом, јертамо нема ни воде, ни струје, ни телефонских веза, а мобилни телефони престају да раде јер немају где да се напуне.

Грузијски председник Сакашвили и даље преко телевизије води мировну кампању – данас је предложио хитан прекид војних дејстава уцхинвалском региону и демилитаризацију краја, али предлог није упутио другој страни. Напротив, грузијска војска је започела нови напад на Цхинвали.

Током ноћи је одржано још једно заседање Савета безбедности Уједињених нација, овог пута на иницијативу Грузије. Резултат је исти као на претходном – није донета никаква резолуција.

Стални представник Русије при УН Виталиј Чуркин рекао је на том састанку да је присуство Русије на територији Грузије потпуно легално и да обавља мировну мисију у складу с међународним споразумима.
„Наш главни задатак је очување мира. Русија је у историји била гарант безбедности кавкаских народа и то ће бити и убудуће”, рекао је Чуркин.

Кондолиза Рајс затражила је да Русија повуче своју војску из Грузије.

„Позивамо Русију да прекине ударе авионима и ракетама по Грузији, да поштује територијални интегритет Грузије и повуче своју војску са грузијске територије”, била је изричита Рајсова.

Реаговао је и председнички кандидат Џон Мекејн, који сматра да треба сазвати Савет НАТО да би се донела одлука о томе како помоћи Грузији.

Упркос томе, Јап де Хоп Схефер је рекао да НАТО нема мандат да се„директно укључи” у догађаје на Кавказу.

Михаил Сакашвили прогласио је ратно стање у земљи уз образложење да се „Грузија налази у условима руске агресије”.

Руски председник Медведев разговарао је унеколико наврата са Ангелом Меркел којој је објаснио да се Русија налази у Јужној Осетији у мировној мисији, у складу са важећим међународним споразумима, док је Грузија извршила агресију против руских миротвораца и цивилног становништва Јужне Осетије. Једино решење, по Медведеву, јесте повлачење грузијске војске на раније позиције и да обе стране потпишу споразум о ненападању. Исто је поновио и америчком председнику Бушу.

Ангела Меркел је изразила дубоку забринутост због догађања и наду да ће се што пре прекинути рат и започети преговори.

Иако су односи између непризнате републике Јужне Осетије и Грузије већ дуго доста заоштрени, ситуација се погоршала откад је Грузија одлучила да уђе у НАТО. Како ће се даље развијати ситуација, тешко је предвидети, али је готово сигурно да Русија неће допустити да Грузија „у НАТО поведе” ни Јужну Осетију ни Абхазију.

Љубинка Милинчић

------------------------------------------------

И Абхазија ратује са Грузијом

Абхазија је започела истискивање грузијске војске из Кодорског кланца, изјавио је данас председник Абхазије Сергеј Багапш. „Операција потискивања грузијских снага почела је, ми користимо све врсте наоружања – од авијације до артиљерије”, саопштио је министар одбране Мераб Кишмарија.

У мају 2006. Грузија је увела своју војску у кланац нарушивши тиме Московски споразум о прекиду рата и раздвајању страна потписан 2004. године. После тога Абхазија је престала да учествује у преговарачком процесу за регулисање грузијско-абхаског конфликта. Влада Абхазије донела је одлуку и да пошаље хиљаду добровољаца да помогну Јужној Осетији.

-----------------------------------------------------

Преговори, после повлачења Грузије

Преговори са Грузијом могући су само после повлачења грузијске војске на границе раздвајања снага предвиђене споразумом из 1992. године, изјавио је данас заменик министра иностраних послова Русије Григориј Карасин. „Ако Грузија повуче своју војску на линију границе која је била договорена у Дагомису 1992. године, на међународно признату границу, тек тада ће, по мом мишљењу, моћи да се разговара о томе шта ће бити даље”.Карасин је додао да ће и тада разговори бити тешки јер је „оно што је урадила грузијска влада било заиста одвратно”.


Izvor: Politika

Усијање залеђеног рата
Због кризе у кавкаском региону, шеф немачке дипломатије Штајнмајер прекинуо одмор

Са ескалацијом ратних сукоба у Јужној Осетији, очигледно расте нервоза у западноевропским престоницама. Немачки шеф дипломатије Франк Валтер Штајнмајер је још у петак прекинуо годишњи одмор који је проводио у Алпима и вратио се у Берлин.

Агенције су јавиле да је Штајнмајер грозничаво телефонирао на све стране, при чему је неколико пута разговарао са грузијскимпредседником Михаилом Сакашвилијем и руским министром спољних послова Сергејем Лавровом.

Судећи по првим коментарима и анализама, Немци показују наглашену забринутост због драматизације и усијавања залеђеног рата на Кавказу. У неким од реаговања провејава индиректно помисао да је ратни пожар, с обзиром на време у којем је „запаљен”, можда активиран„даљинским управљачем” и намером да се једним поготком остваре два циља: да се „истестира” Москва (и нови руски председник Дмитриј Медведев) и очекивано, заиста фасцинантно, отварање Олимпијских игара баци у засенак. Ударне вести о рату у Јужној Осетији потиснуле су у медијима заиста у други план велики спортски догађај планетарних размера.

Немачки експерт за кризни кавкаски регион из берлинског „труста мозгова”, Фондације за науку и политику, др Уве Халбах подсећа да област захваћена опасним ратним пожаром међународноправно припада Грузији, али упозорава да то овој земљи не даје за право да проблем решава војним путем и улази у „самоубилачку ратну авантуру”, која би могла да запали читав регион и отвори нове фронтове у Абхазији и Нагорно Карабаху.

У неким анализама су у први план избиле стрепње које су исказиване и раније а које се везују за запаљиву реторику и готово хировитост грузијског председника Сакашвилија и његову „способност” да понекад увећа проблем пре него што посегне за његовим решењем. У томе је, поред обзира према „руској осетљивости”, био и један од разлога што је Берлин на последњем самиту НАТО-а у Букурешту био против (брзоплетог) пријема Грузије у западни војни савез, упркос изричитој жељи и притиску Вашингтона.

Председник Грузије и сада очигледно игра изричито на „америчку карту”. После очекиваног и жестоког руског одговора на упад грузијских трупа у Јужну Осетију Сакашвили тражи директну помоћ и интервенцију Вашингтона, иако су из Пентагона саопштавали да такав захтев у званичној форми још није стигао. Тврдећи да је његова земља изложена „агресији”, Сакашвили упозорава да се више „не ради (само) о Грузији, у питању су Сједињене Државе (!) и њихове вредности (!): нападнута је једна слободна земља...”

Коментатори и аналитичари се, иначе, слажу у једном: у позадини сукоба на Кавказу нису само супротстављени стратешки политички интереси Москве и Вашингтона, него, и пре свега, крајње прагматични. Бије се очигледно битка за превласт у региону кроз који пролазе „осетљиви” путеви гаса и нафте и који је ионако набијен „политичким експлозивом” и неугашеним кризним жариштима.

Иако се, барем јавно, избегава довођење избијања сукоба и проблема са Јужном Осетијом у непосредну и последичну везу с признавањем једнострано проглашене независности Косова, огласили су се и они немачки експерти који упозоравају да су западни државници и владе суочени са међународноправно крајње неугодном ситуацијом због примене двоструких стандарда: да се сепаратистима у Јужној Осетији изричито и енергично оспорава право које је признато (оскољеним) албанским сепаратистима у јужној српској покрајини.

Izvor: Politika

Као што су Сједињене Државе поштовале суверенитет Србије

Што се тиче евентуанле помоћи НАТо, још прекјуче сам јасно чуо на ВВС да "неће Скендинавци да гину због Грузије". Према томе, од тога нема ништа, као ни од скорог приступања Грузије.

Подсетимо се:

Постојало је аланско племе Сербои, за Сармате неки тврде да су Словени.
Јасно се види да Осетија није била део Грузије, већ Русије. Како северна, тако и јужна.
Јужна Осетија је имала аутономију коју је диктатор Гамсахурдија покушао да укине. Либерална је догма да се "једном стечена права не могу укидати". Према томе "господо Американци" (уочити наводнике) ако плачете над Тибетом који је некад имао аутономију, мислите и на Алане. Ако сте бомбардовали Србију због укидања аутономије Косова и Метохије, и Русија има право да бомбардује Грузију.

UN bez odluke, Rusija ostaje u Južnoj Osetiji

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ponovo nije uspeo da donese odluku o oružanom sukobu u Južnoj Osetiji, izjavio je predsedavajući Saveta, belgijski ambasador u UN Jan Grauls.

On je sinoć, posle zatvorenog sastanka, na kome je pomoćnik generalnog sekretara UN obavestio Savet bezbednosti UN o situaciji u Gruziji, gde od 7. avgusta traju borbe gruzijskih trupa sa snagama otcepljene Južne Osetije i Rusije, rekao da je brza promena stanja na terenu čini teškim usaglašavanje zajedničkog stava.
Prema njegovim rečima, nekoliko članica Saveta bezbednosti založilo se za prekid vatre, dok su druge izrazile zabrinutost zbog borbi i posledica vojnih dejstava po civilno stanovništvo, prenosi DPA.

Ruski ambasador Vitalij Čurkin je posle sastanka izjavio da Moskva ima političke i humanitarne razloge za svoje prisustvo u Južnoj Osetiji.
On je novinarima rekao da je, od kako su u četvrtak počele borbe, ubijeno oko 2.000 civila u Južnoj Osetiji, a oko 30.000 ljudi je izbeglo u Rusiju.
"Rusija se neće povući. Da bismo se povukli, moramo biti sigurni da tamo neće biti genocida. To su krupne stvari", rekao je Čurkin.
On je odbacio pozive na prekid vatre, rekavši da to nije ispravno rešenje dok se još vode borbe. Čurkin je, umesto toga, pozvao Gruziju da povuče svoje trupe iz Južne Osetije, čiji je glavni grad, kako je dodao, uništen vatrom gruzijskih raketa.
"Gruzija se mora povući sa teritorije Južne Osetije koju je zauzela u vojnoj agresiji i prihvatiti sporazum o odricanju od sile, što smo ih proteklih godina pozivali da učine", rekao je ruski ambasador u UN.
Čurkin je, takođe, optužio Savet bezbednosti UN da kasni za događajima u Gruziji i dodao da neki njegovi članovi, koje nije imenovao, nastoje da odlože sastavljanje zvaničnog saopštenja u vezi sa borbama.

Izvor: Blic

Грузија повукла војнике из Јужне Осетије


ЕРГНЕТИ, 10. АВГУСТА (СРНА-Ројтерс) - Грузија је повукла војнике из Јужне Осетије, након сукоба са руским снагама око контроле над регионом, саопштило је грузијско Министарство унутрашњих послова.

Повлачење је услиједило након три дана сукоба и покушаја Грузије да поврати контролу на Јужном Осетијом што је навело Русију да распореди војнике у региону и изведе више напада из ваздуха.

Грузијски војни конвој са војницима и тешком артиљеријом виђен је како напушта Јужну Осетију.

"Војници су потпуно повучени", рекао је портпарол Министарства унутрашњих послова Шота Утиашвили Ројтерсу.

Он је додао да су руски борбени авиони рано јутрос гађали војни аеродром, 12 километара од Тбилисија и фабрику гдје се производе авиони Сухои-25. У овим нападима нема повријеђених, али су се детонације чуле у Тбилисију.

Утиашвили је рекао да је Русија послала додатних 10 000 војника у ту земљу.

"Руско појачање укључује 6 000 војника који су Јужну Осетију ушли ноћас и 4 000 који су бродом пристали у луку Очамчире на западу земље у Абхазији", рекао је Утиашвили.

Москва је игнорисала јучерашњу понуду Грузије за прекид ватре тражећи потпуно повлачење грузијских војника из области.

Грузијски предсједник Михаил Сакашвили посјетио је рано јутрос село Ергнети на граници са Јужном Осетијом.

Руски званичници рекли су да је у овим сукобима погинуло 2 00 људи, док је Грузија саопштила да је погинуло 300, већином цивила.

Руски премијер Владимир Путин рекао је јуче да је више од 30 000 избјеглица из Јужне Осетије прешло границу у року од 36 сати. Москва је саопштила да је изгубила два авиона, као и да је погинуло 13 војника, а 70 је рањено.
izvor:
http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=56871

Sazvan sastanak ministara EU, Kušner sutra putuje u Gruziju

Francuska, predsedavajući EU, najavila je danas da će početkom ideće sedmice biti održan sastanak ministara inostranih poslova Evropske unije posvećen sukobu u Južnoj Osetiji, kao i da će sutra šef fancuske diplomatije Bernar Kušner otputovati u region da bi predložio plan za izlazak iz krize

Kušner će otputovati sa finskim minstrom inostranih posova Aleksandrom Stubom (Stubb), predsedavajućim OEBS-a, saopštilo je danas predsedništvo EU.

Pariz takođe nije isključio mogućnost da sazove kasnije vanredni sastanak Evropskog saveta i pozvao je Rusiju da prihvati ponudu Gruzije za prekid vatre u Južnoj Osetiji.

Plan koga predlaže Francuska poziva na "ponovno uspostavljanje situacije koja je ranije vladala u regiji, uključujući povlačenje ruskih i gruzijskih snaga na svoje prethodne pozicije," saopsteno je iz kabineta francuskog predsednika.

Plan sadrži tri ključna elementa: momentalni prekid nasilja, puno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Gruzije i povratak na prethodnu situaciju na terenu, javile su agencije.

izvor:
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=43920&sectionId=40

Ko se maca laca, od maca ce i umrijeti...

Нема Гамбина у последње време... Да није отишао као добровољац у Осетију?! 

Gde smo ono stali?
Sve je relativno
Voja Žanetić

 Danas bi mogao biti veliki dan za sve poštovaoce državnog suvereniteta širom zemaljske kugle, dan u kome bi se u gotovo svim većim svetskim gradovima razvijenih demokratskih zemalja mogli održavati mitinzi podrške gruzijskoj državi i njenom predsedniku Mihailu Sakašviliju.
Centralni miting podrške u Vašingtonu, a pod međunarodno prihvaćenim sloganom "Osetija je Gruzija", mesto je na kome će, tokom brojnih govora vatrenih pristalica suvereniteta Gruzije, možda biti upućen poziv međunarodnoj zajednici, a posebno ruskim zvaničnicima, da se samo poštovanjem međunarodnog prava može očuvati stabilan poredak i mir u svetu. Američki predsednik Džordž Buš će poseban akcenat u svom govoru staviti na osudu ruske podrške lažnoj državi Južnoj Osetiji, dok će državni sekretar Kondoliza Rajs ukazati na rusko kršenje svih relevantnih rezolucija Ujedinjenih nacija, a koje je nastalo kada su dosadašnje mirovne trupe zamenjene nelegitimnim i nelegalnim jedinicama ruske armije.

NEKADAŠNJI zamenik državnog sekretara SAD za spoljne poslove i specijalni izaslanik za Balkan Ričard Holbruk će, u svom obraćanju demonstrantima na ovom mitingu, posebno osuditi separatističke pobunjenike iz Južne Osetije i tražiti da se njihove vođe, zbog etničkog čišćenja i zločina nad ne-osetijskim stanovništvom, predaju u ruke međunarodnoj pravdi. Miting u Vašingtonu, na kome će govoriti još i Vesli Klark, Vilijam Voker i Medlin Olbrajt, završiće se incidentom u kome će grupa razbesnelih navijača Vašington Vizardsa zapaliti rusku ambasadu. U akciji američke policije protiv huligana biće povređena i novinarka Kristijana Amanpur, kao i američki predsednički kandidat Barak Obama, koga će policija tući pendrekom po leđima dok bude smirivao navijače Vizardsa. Snimak će se moći videti na JuTjubu.
Miting podrške gruzijskoj državi, narodu i predsedniku Sakašviliju biće održan i u Briselu. Glavni govornik na ovom skupu, Havijer Solana, visoki predstavnik Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, pojaviće se sa bedžom na kome je nacrtana meta, a u znak solidarnosti sa gruzijskim narodom koji je, kako će istaći u Solaninom govoru, "izložen divljačkim i od UN neautorizovanim vazdušnim napadima ruskih oružanih snaga".

HAVIJER Solana će apelovati na ruske vlasti da prekinu sa ovim nelegalnim bombardovanjem jedne suverene države, sa nepotrebnim i necivilizovanim uništavanjem mostova, bolnica, fabrika i televizijskih tornjeva. Na kraju svog govora na briselskom mitingu "Osetija je srce Gruzije" Havijer Solana će pozvati prisutne demonstranteda minutom ćutanja odaju poštu civilnim žrtvama ruskog bombardovanja Gruzije, te da time izraze zgražavanje nad izjavama ruskih zvaničnika - koji ubijene nedužne ljude cinično nazivaju "kolateralnom štetom". U nastavku mitinga prisutnima će se obratiti i finski diplomata Marti Ahtisari, sa osudom ruskog plana za Južnu Osetiju, kao i komesar za proširenje EU Oli Ren, koji će posebno osuditi ruske vlastodršce i njihove tajne službe zbog finansiranja i podržavanja gruzijskih opozicionih partija, a zarad smene predsednika Sakašvilija. Ren će posebno ukazati na bahato rusko mešanje u unutrašnju politiku Gruzije, ispoljeno pretećim porukama Moskve da će prekinuti procese približavanja, kao i eventualnu ekonomsku pomoć Tbilisiju, a ukoliko predsednik Sakašvili i dalje bude na vlasti.
Pred demonstrantima na briselskom mitingu govoriće i slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel, koji će oštro osuditi svaku nameru Južne Osetije da proglasi nezavisnost. Rupel će upozoriti i sve one zemlje, koje imaju nameru da priznaju nezavisnost te nepostojeće države, da time krše međunarodno pravni poredak i da će na taj čin mnoge zemlje EU, predvođene Slovenijom, odgovoriti povlačenjem svojih ambasadora.
Miting, na kome će govoriti i Bernar Kušner, Toni Bler i Gerhard Šreder, završiće se incidentom u kome će navijači briselskog Anderlehta kamenovati prostorije nekih evropskih pro-ruskih partija, a i takođe zapaliti rusku ambasadu, dodatno iznervirani vešću da centralnom mitingu EU nije prisustvovao predsednik Rumunije, koji je otišao u posetu Srbiji.

RUSKI predsednik Dmitrij Medvedev i premijer Vladimir Putin osudiće paljenje diplomatskih predstavništava u Vašingtonu i Briselu i pozvati zapadne političare na realističan pristup u rešavanju osetijske krize. U zvaničnom saopštenju ruske vlade ponovo će biti upozorene sve one zemlje koje osuđuju intervenciju ruskih snaga da time, zapravo, samo podržavaju golu vlast kavkaskog kasapina, nacionaliste Sakašvilija, koji je nastavkom svoje pogubne politike stvaranja Velike Gruzije izazvao destabilizaciju celog kavkaskog regiona, stradanje osetijskog naroda i humanitarnu katastrofu nesagledivih razmera.
Većina zemalja članica Ujedinjenih nacija reagovaće danas na uznemirujuće vesti sa južnog Kavkaza, osudom ili podrškom, a u odnosu na to u kakvim su relacijama sa Rusijom ili Gruzijom. Reakcija na ovaj sukob, još neko vreme, neće biti iz Beograda i Prištine, dok se ne usaglasi zajedničko saopštenje.


(Vašington, Brisel, Moskva...
od našeg dopisnika
Alberta Ajnštajna)

Izvor: Novosti