Почела хапшења националиста у Србији

Хроника најављене смрти
Штампај | Пошаљи на е-пошту

И ево почиње хроника манипулације и лицемерја у вези са једном људском трагедијом: добро позиционирани у свим структурама наше државе, они који овом народу и његовој држави не мисле ништа добро, већ су спремили сценарио злоупотребе смрти Бриса Татона, и то док је младић још био у животу.

Taton

Трагична смрт француског држављанина Бриса Татона јесте тренутак када све политичке поделе треба да утихну и када сви треба да тихо и достојанствено покажу неслагање са безумним насиљем које му је одузело живот. Саопштење Двери српских поводом тог догађаја умногоме се поклопило са оним што су том приликом захтевале све остале организације, политичке странке, државни званичници и грађани без обзира ког су политичког и другог опредељења. Нисмо имали прилике да погледамо туђе ставове и саопштења, али смо на крају издали саопштење врло сличне садржине. То говори о томе да су по овом питању сви у Србији јединствени: нема никаквог оправдања за насиље и насилници морају да буду кажњени како сви ми једног дана не би постали њихове жртве!!!

Али, али, али…!!! Није прошло много а већ почиње политичка злоупотреба ове трагедије. Брзина с којом су ову смрт злоупотребили сви они који су показали склоност ка институционализованом насиљу користећи државу и стране менторе као своје заштитнике у кршењу људских права политичких противника, била је запањујућа.

И ево почиње хроника манипулације и лицемерја у вези са једном људском трагедијом: добро позиционирани у свим структурама наше државе, они који овом народу и његовој држави не мисле ништа добро, већ су спремили сценарио злоупотребе смрти Бриса Татона, и то док је младић још био у животу.

Повратак поражених

Марко Караџић, човек који наводно представља државног службеника а уствари је портпарол ЛГБТ идеолога, и његов Министар за употребу мањинских права против слобода и права грађана Србије, већ су окупили „ожалошћену породицу“.

Све добро познате проНАТО невладине организације и парламентарне странке антиуставног опредељења, ЛГБТ идеолошке формације и омладина режимских странака, страшно злоупотребљавајући смрт младог човека, ругају се у лице српској јавности и цинично организују страначку и режимску параду на истом месту где је свим другим грађанима Србије билокакво окупљање строго забрањено, и, наравно, на месту на коме није одржана Поворка промоције идеологије хомосексуализма у Србији. Не само да је забрањено тамо се окупљати него су београдски затвори пуни младих људи антирежимског опредељења који су због наводног покушаја окупљања на том месту ухапшени и прекршајно осуђени.

Од оваквог лицемерја и цинизма гора је само злоупотреба смрти Бриса Татона која се управо дешава.

Када су исти ови промотери диктатуре у Србији покушали да оклопљени промарширају Београдом пре само неколико дана и да тоталитарној ЛГБТ идеологији на жртвеник принесу престоницу Србије, цео систем им се заљуљао. Опасно су угрозили свој рејтинг, цео народ се против њих окренуо, показали су системску слабост и непромишљеност а затим и отворено репресивну нервозу кад су накнадно глумећи строгоћу хапсили људе без разлога и озбиљног правног основа. Трагедију и злочин који је сада учињен над Татоном режим покушава да злоупотреби како би повратио поверење народа и како би своје најомраженије представнике опрао у очима грађана Србије, приказујући их као наводне борце против насиља и дискриминације. Проблем је што су баш те „моралне громаде и борци за људска права“ они који стварају системску дискриминацију међу нашим грађанима.

Двоструки стандарди на врхунцу:
случајеви Рада Љубичића, Мише Вацића и Младена Обрадовића

А да не испадне како измишљамо, навешћемо читаву листу примера очигледне дискриминације грађана Србије по политичкој, верској, националној, полној и другим основама коју врши режим најбоље оличен у Чиплићу, Караџићу, ЛГБТ идеолозима и њиховим страначким формацијама.

Дакле, на режимском скупу (који своју праву сврху крије иза наводне комеморације поводом смрти Бриса Татона) говориће и госпођа која је организовала изложбу скарадности против СПЦ. Нисмо за забрану билокакве изложбе али би волели да подсетимо београдску полицију која је ту изложбу заштитила да је главни актер свих скарадних фотографија господин Тривунац, човек који је окривљен за терористички акт против грчке државе и то бацањем молотовљевог коктела у сред Београда… Не сматрамо анархистичког вођу и његову групацију за озбиљну претњу безбедности Србије, али ипак би волели да ствари обрнемо и запитамо се како би режим реаговао да је којим случајем неко из Двери организовао изложбу на којој би главни актер био неко ко је окривљен да је бацио бомбу на рецимо амбасаду Француске: да ли би и нас штитили у име уметничких слобода или би нас ефикасно похапсили на опште одушевљење режимских медија? Дакле, омогућавање оваквих изложби и промоција оваквих говорника је чиста дискриминација према православним Србима и њиховим организацијама.

Ranko Panic

Даље, овај скуп, као и слични који ће се дешавати наредних дана, одржаће се на простору који је строго забрањен за билокаква јавна окупљања. Да подсетимо организаторе сутрашњег и наредних скупова, да се у овом тренутку у затвору налази између осталих и Младен Обрадовић (Образ) само зато што је са групом својих пријатеља затечен на простору на коме ће Караџић и „ожалошћена породица“ сутра слободно одржати своју манифестацију. Ако их полиција не ухапси онда ће очигледно бити да су Караџић и „ожалошћена породица“ привилеговани и да су сви млади људи који су антирежимски расположени дискриминисани по основу своје политичке припадности.

Даље, када се сутра и наредних дана неко од гласноговорника „ожалошћене породице“ буде залагао за ненасиље и људска права, да ли ће се то односити и на Мишу Вацића („1389“) кога је полиција ухапсила на улазу у Светосавски храм под изговором како се тамо „окупљао како би одржао скуп на простору на коме је то забрањено“ а на коме ће сутра и наредних дана „ожалошћено“ да се шепуре Чиплићи, Караџићи и други ЛГБТ идеолози режима. Да ли то значи да Миша Вацић нема људска права и грађанске слободе? Или су му она суспендована док је ова власт на власти? А ако се позову на чињеницу како му је при претресу стана нађен пиштољ без дозволе, треба их подсетити да се Миша Вацић у затвору не налази због тога, него због онога што ће они сутра да раде као и наредних дана, а да неће због тога бити у затвору. Очигледна дискриминација по основу политичке припадности.

И најзад, док сутра на Тргу Републике режимски омладинци и њихови ЛГБТ ментори, буду ронили крокодилске и неискрене сузе треба их подсетити да у затвору труне Радојко Љубичић („1389“) који је ухапшен само зато што је на том месту покушао да одржи свој протест (по 400 и неки пут јер толико дана и траје) против хапшења др Радована Караџића. Раде Љубичић никакве везе није имао са геј-парадом нити је најављивао њено спречавање нити се њоме икако бавио, већ је само желео да по ко зна који пут одржи свој легитиман и ненасилан протест против режима. И ухапшен је као и када је Београд био забрањени град због доласка Бајдена, као и када је пре тога био ухапшен због лепљења антирежимских плаката. Све сами терористички акти и чинови насиља. Он је у затвору, а режимски омладинци ће сутра бити на слободи док чине исту ствар због које је Љубичић ухапшен.

И, најстрашнији доказ перфидне дискриминације коју тоталитарни делови режима спроводе и над смртима људи је следећи:
Раде Љубичић већ годину и више дана протествује и због бруталног убиства Ранка Панића, човека кога су полицијским цокулама претукли на смрт на улицама Београда, онда када је полиција интервенисала по налогу режимлија које данас театрално роне сузе због погибије Бриса Татона. Раде Љубичић је ухапшен зато што је протествовао против бруталног премлаћивања и убиства Ранка Панића. А сутра ће Марко Караџић и његова идеолошка деца да протествују што је брутално премлаћен и убијен Брис Татон и у исто време ће у затвору држати Рада Љубичића што је протествовао због истоветног насиља над Ранком Панићем.

Постоји ли мање важна жртва насиља?

Ако ико на власти у овој земљи после овога има мало образа морао би да одговор на неколико простих питања:

- Зашто је смрт Бриса Татона толико страшнија од смрти Ранка Панића?

- Зашто је режимски убица мање ружан од уличног убице?

- Зашто је режимски убица на слободи а улични у затвору?

- Зашто је ваше насиље некажњено?

Да ли би Ранко Панић имао достојанственији испраћај са овог света да је којим случајем био француски држављанин?

Нисмо наивни, и не очекујемо од људи моралног формата једног Марка Караџића, Светозара Чиплића и њихових шефова и ментора да нам икада одговоре на ова питања. Али осећамо моралну обавезу и пред Богом и пред људима да ова питања поставимо и нећемо одустати од инсистирања да добијемо одговор од надлежних државних органа.

Нећемо овим поводом да подсећамо ни на све оне облике медијске, политичке и друге дискриминације која је примењивана на Дверима. Додајемо једино питање може ли било ко са националним ставом у Србији помислити да неће бити следећи када од сутра почну Београдом да марширају идеолози ЛГБТ и ЛДП фаланги?

Али, пошто се овде ради о најдрастичнијим облицима дискриминације према православним Србима и њиховим организацијама и пошто то добија димензије које превазилазе политички анимозитет те улазе у домен расизма, нећемо чекати да закуцају и на наша врата. Двери ће подржати све иницијативе и петиције за ослобођење Младена Обрадовића, Мише Вацића, Рада Љубичића и осталих похапшених само зато што су хтели да протествују на начин и на месту где ће то сутра режимлије радити. И то из истих разлога из којих се сутра то ради: против насиља над недужним човеком који је од тог насиља преминуо. _Двери_ нису и никада неће бити дискриминатори и ми смо једнако против насиља над Ранком Панићем као и против насиља над Брисом Татоном.

Пошто је режим чији ће представници сутра „ожалошћени“ парадирати системски увео дискриминацију у нашу јавност и политички живот, сматрамо да он нема никаква права да тражи забрану „Образа“ и „1389“. Овај све више недемократски и расистички антисрпски режим нема морално право никог да забрањује.