Pobunjenik i mali covek
(posveceno W. Reichu)

Pobunjenici ne predstavljaju nikoga. Samo sebe same. Samo svoje zivote, samo svoja gola tela. Pretenzija da budu vise vodi ih u hipokriziju, jer covek i nema nista osim svog tela i svog zivota.

Kada su bili deca, mnogi pobunjenici su slusali svoje roditelje kako se zale na sefove, posao i dnevnu rutinu zivota posvecenih Masini. Kada su odrasli, isti pobunjenici su nastavili da mastaju o tome da će svet koji su oni licno zamislili biti “oavedniji i bolji”, da je dovoljno da se nasa pokornost Masini, nase dnevne obaveze prema njoj drugacije raspodele. Koga predstavljaju pobunjenici? Kome treba prica po kojoj ce sve biti dobro ako neko drugi bude čistio kanalizaciju. Dok postoji kanalizacija, bice i čistaca kanalizacije. Dok postoji masovna proizvodnja postojace i robovi na pokretnim trakama.

Mali covek, u cIje ime pobunjenici govore ne voli pobunjenika. Mali covek Latinske Amerike voli “slobodne ekonomske zone”, mesta uz ganicu izmedju SAD i Meksika u kojima “ekonomija cveta” a pojmovi kao što su “godisnji odmor”, “bolovanje” ili “zdravstveno osiguranje” ostaju trajno nepoznati. Ko je doveo malog coveka u slamove velikih gradova? Niko, Dosao je sam. Mali covek je mogao biti nezavisan i odvojen od blagodeti civilizacije, ali nije zeleo. I on je gledao TV, i on zna da oni koji “uspeju” voze skupa kola i imaju bazene. šta reci o malom coveku Kine koji zivi u kapitalizmu pod upravom komunisticke partije, o stotinama miliona koji mastaju o Sreci posedovanja stvari. Zar da im zamerimo? Gladan ne veruje sitom, i obrnuto.

Pobunjenici mastaju o svesti i oslobodjenju. Mali covek, radnik sofisticiranih fabrika masta o penziji, o mogucnosti da kupi prikolicu ili karavan kojim ce kada ostari da bezbrizno putuje. Celavi, istetovirani, izbuseni, kriminalcima slicni radnici jedne svetski poznate fabrike kamiona kojima je kosa otpala zbog rada sa agresivnim lakovima i bojama su na svoje stanje sasvim ponosni. “Mi smo klub zilavih”, kaže jedan od njih. Omiljena filozofska tema radnickih kantina (koje vecina nasih poubenjika zapravo i ne poznaje već su o tome samo citali u teoriji) jeste: šta bi radio(la) kada bi dobio(la) pedeset hiljada eura. Odgovori su mastoviti i neoriginalni.

Mali covek zaista uziva u svom polozaju. Svejedno da li se drustveno ekonomski sistem u kome zivi naziva socijalizam, kapitalizam, feudalizam ili robovlasnicki sistem, mali covek uziva i zadovoljan je. Da nije zadovoljan, pobunjenici ne bi bili u manjini, nesto bi se promenilo. Mali covek radi na pokretnim trakama, dopusta da mu tejloristicka ekonomija unisti telo, dopusta da mu ekonomski zakoni uniste porodicu, prijateljstva ili seksualni zivot. Mali covek vredno radi na poljima robovlasnika, mali covek cereci i na tocku muci druge male ljude koji su se pobunili. Mladi covek cuti dok mu u ranu zoru Staljinovi policajci odvode susede. Mali covek upravlja gasnim komorama. Mali covek projektuje gasne komore, a kada se vrati s aposla njegova supruga je presrecna, jer zaboga, on je postao Glavni inzenjer (za projektovanje gasnih komora). Mali covek srecno otima stanove, zemlju zivot pripadnicima druge nacije sa kojima su do skora ziveli zajedno.

Mali covek je srecan. Malom coveku pobuna nije potrebna. Mali covek hoće da prezivi. U nekim juznoamerickim plemenima status muskarca odgovarao je broju jaguarovih zuba na ogrlici. Postojali su i odredjeni tabui, i ako bi ga neko video da pomaze sbojoj zeni u pripremi rucka, nas mali covek plemena gubio bi status Velikog lovca. Danas ne treba loviti jaguara. Moguece je posedovati automobile marke “Jaguar”. Zelja malog coveka za statusom je demokratizovana. Medjutim u doba naseg lovca, civek je mogao da ode negde drugo, da negde u sumi nadje kutak za sebe i svoje istomisljenike. MOGAO JE DA SE POBUNI. Sada sume vise nema, sva sredstva za proizvodnju su u rukama svetske Masine.

Zato Pobunjenik koji se bori “u ime malog coveka” nema nikakvih izgleda. Mali covek je prozreo takve poubenjika. Mali covek mrzi mastare koji bi da mu oduzmu sigurnost i miran zivot do penzije. Zna mali covek o cemu se zapravo radi:
Lenjin je preuzeo masinu od Cara. U Barseloni 1936. su se anarhisticke fabrike takmicile u proizvodnji nastavivsi da konkurisu jedne drugima. Anarhisticki kapital/ drzavni kapital / privatni kapital. Svejedno je,enko uvek čisti govna. Vesanje, streljanje, elektricna stolica. Izaberite sami.

I tako dolazimo do teskog pitanja: šta je to autenticna pobuna? Moj skromni odgovor jeste: Autenticna pobuna je ona pobuna koja dolazi izbutra, iz tela. To je slepa pobuna tela, pobuna vezanog konja, pobuna zivotinje u nama, pobuna neplemenitog divljaka, nemoralna pobuna, pobunja sluzi i izlucevina, Pobuna kojoj nista nije sveto, pobuna koja i ne zna da je pobuna. Pobuna koja je nezna iponuna koja je divlja. Pobuna je i majka koja mazi svoju bebu, otac koji je srecan samo zato sto mu je sin napravio prvi korak. Prihvatanje postojanja bez drustvene ambicije sklole, usavrsavanja i ostalih agentura Masine. Obicnopostojanje po sebi je dovljno retko da je postalo pobuna.

Do sada se ni jedna pobunjenicka ideologija nije osvrtala na ovako opisan oblik pobune. Na ono što se stvarno buni u nama. Jer, malom coveku koji se plasi, koji umire besan i bolestan od rutine, koji bunca u krevetu od frustracije, koji muci i biva mucen od strane drugih malih ljudi treba objašnjenje za njegovo stanje. Americke domacice na prozaku, frustrirane devojcice na dijetama, mucenici plasticnih operacija u ime Estetike. Oni cekaju odgovor u Masini koju sami grade. Izlazna strategija jednostvno ne postoji. Ljubavi nema, ako hocete samo uzmete i otmete. Resenja nema u logici trzista, u jeziku kojim se obracamo i koji je u nama porodila kartezijanska nauka i dve hikljade godina ovakve civilizacije.

Pa mi smo slepi robovi ukinutih svakodnevnica.

MC

/pisao bez ambicija jedan mali covek koji nije spavao citave noci nakon frustracija i ponizenja koje su mu naneli drugi mali ljudi u jednom od kaznionica Porgresa u kojima su mucenici i mucitelji zajedno zarobljeni logikom nerazumevanja/