Pobuna osuđenika u zatvorima širom Srbije, u Mitrovici nakritičnije
Lome, prete i traže amnestiju

Protesti u zatvorima u Srbiji, koji su počeli prekjuče u KPZ u Nišu, iz faze pasivnog bojkota prerasli su juče u KPZ u Sremskoj Mitrovici u lomljavu inventara i pretnje, saznaje nezvanično „Blic“ od izvora bliskog zatvorskoj upravi.

Osuđenici u Mitrovici su juče, nezvanično saznaje „Blic“, u Prvom paviljonu lomili inventar i pravili nered. Oni se nalaze zablokirani u pet spavaona i stražari ne mogu da im priđu. Prema procenama u protestu učestvuje oko 400 zatvorenika. I oni, kao i zatvorenici u Nišu i Zabeli, traže bržu amnestiju.

- Deru se i psuju, prete ostalim zatvorenicima koji se nalaze u zatvorskom krugu. Svi stražari su takođe u krugu i ne mogu da im priđu. Protest je krenuo u četvrtak u večernjim satima iz Prvog paviljona. Uprava zatvora je uspela da ih izoluje i spreči omasovljenje protesta - kaže izvor „Blica“.

Međutim, uprava zatvora negira da se događa bilo šta neuobičajeno, a ispred zatvora ništa ne odaje utisak da se unutar zidina vodi rat nerava između osuđenika i stražara. „Blic“ je pokušao da sazna da li i kakvu ulogu u ovom protestu imaju najpoznatiji osuđenici smešteni u ovom zatvoru, kao što su Nenad Opačić, voda veterničkog klana, i njegovi članovi, kao i nekoliko pripadnika Jotkine grupe osuđenih za iznudu i rasturanje droge. Međutim, niko od naših sagovornika nije znao da li oni na bilo koji način učestvuju u pobuni. Kako saznajemo, zatvorenici se žale na sporost u proceduri usvajanja zakona o amnestiji, ali odmah su i zahtevali da za ovaj najnoviji protest ne snose posledice.

Ministarstvo pravde Srbije potvrdilo je juče da u zatvorima u Nišu, Sremskoj Mitrovici i Požarevcu traje „mirni protest“. Protest grupe osuđenika KPZ u Nišu počeo je pretprošle noći oko 20 časova zbog zahteva da se usvoji opšta amnestija. Prema nezvaničnim informacijama koje pristižu iz niške kaznione, osuđenici su se krevetima i kasetama zabarikadirali u svojim sobama, ne dozvoljavaju stražarima da uđu i odbijaju hranu.

Prema rečima jednog zatvorenika, u protestu učestvuje svih 1.000 osuđenika smeštenih u tri paviljona. Za ovu informaciju juče nismo mogli da dobijemo zvaničnu potvrdu uprave.

- Imamo nameru da istrajemo u zahtevima. Protesti će ostati mirni do kraja kako ničim ne bismo isprvocirali intervenciju Žandarmerije - rekao je on.

I zaista, prva noć protesta u Nišu prošla je mirno. Situaciju za sada kontrolišu zatvorski stražari, te nije bilo potrebe za intervencijom pripadnika Žandarmerije, koji su, prema nekim informacijama, juče preventivno bili prisutni u zatvorskom krugu. Upravnik zatvora u Nišu Ljubomir Nešić negirao je da u tom zatvoru ima „bilo kakve pobune“ zatvorenika.

Ispred zatvora u Zabeli je mirno, sudeći po dvorišnom delu koji je ipak odvojen od zatvorenog zatvorskog kruga. Osuđenici u tom zatvoru su se pridružili zatvorenicima u Nišu i Sremskoj Mitrovici i odbijaju da uzmu hranu. Policijska vozila i nekoliko marica juče je ušlo u Zabelu.

Izvor „Blica“ kaže je da je uzrok pobune pritisak na Skupštinu Srbije da što pre usvoji predlog zakona o amnestiji, ali i da se u njega unese izmena kojim bi bili obuhvaćeni svi zatvorenici.

- Zatvorenici koji nisu obuhvaćeni amnestijom shvatili su da im je sada poslednji trenutak da pokušaju da ostavre svoje želje. Oni koji su osuđeni za najteža dela su uglavnom i ljudi koji vode glavnu reč u zatvorima. Oni sada vrše pritisak i na ostale zatvorenike da protestuju - kaže izvor „Blica“.

Direktor Instituta za kriminološka istraživanja Dobrivoje Radovanović izjavio je da zahtev zatvorenika da se odmah usvoji zakon o amnestiji predstavlja vrstu pritiska na vlast, uobičajnu za period značajnih društvenih dešavanja.

- Zatvori nisu izolovana ostrva u odnosu na društvo i kad se nešto dešava u državi, to se nužno reflektuje i unutar zatvora jer u njima, kod nas kao i u svetu, postoji zatvorenički društveni sistem koji reaguje na promene - rekao je Radovanović i dodao da se amnestija nikad ne daje svim zatvorenicima.

Predlog zakona o amnestiji trenutno je u skupštinskoj proceduri i biće usvojen nakon proglašenja ustava, tako da se na primenu tog zakona neće čekati nekoliko meseci. Ukoliko se usvoji predlog zakon o amnestiji, više od 6.000 osuđenika u Srbiji može da računa na smanjenje kazni za četvrtinu. Predlogom zakona obuhvaćene su ne samo osobe koje već izdržavaju kaznu, nego i oni koji posle pravosnažnih presuda čekaju na odlazak u zatvor. Ova povlastica će zaobići mali broj osuđenika i računa se da je takvih od pet do deset odsto od ukupnog broja onih koji su iza rešetaka. Za četvrtinu kazne neće biti oslobođeni oni koji su osuđeni na kaznu zatvora od 40 godina ili za krivična dela protiv čovečnosti, obljube nad nemoćnim licem ili detetom, nasilja u porodici i organizovanog kriminala. Predviđeno je i da osobe starije od 70 godina budu amnestirane za četvrtinu kazne, bez obzira na to za koja krivična dela su osuđene.

N. Jaćimović i Ekipa „Blica“

    Ministar Stojković
    Oprostićemo i trećinu kazne

    Posle zahteva koji stužu iz srpskih zatvora, usledila je neobično brza reakcija Ministarstva pravde i izjava ministra pravde Zorana Stojkovića da će predložiti da abolicija bude ne za jednu četvrtinu kazne, kako je predviđena zakonom, nego za jednu trećinu kazne.

    - Time se oprost značajno povećava - rekao je ministar Stojković.

    Povodom mirnih protesta u kazneno-popravnim zavodima u Nišu, Zabeli i Sremskoj Mitrovici, u kojima su osudenici zahtevali da se zakon o amnestiji odmah primeni, ministar pravde Zoran Stojković u izjavi kaže da ce se amnestija primeniti nakon proglašenja ustava.

    On kaže da je informacija, zbog koje je verovatno i došlo zbog protesta, da će se na amnestiju čekati pet do šest meseci - netačna.

    U Beogradu i Novom Sadu mirno

    U novosadskom Okružnom zatvoru, kako tvrde u službi obezbeđenja, za sada je potpuno mirno, niti ima razloga za zabrinutost. Međutim, prema nezvaničnim i nepotvrđenim informacijama „Blica“, situacija je daleko od blistave od kada je pre nekoliko dana u ovaj zatvoren prebačen deo osoblja, ali i zatvorenika iz Sremske Mitrovice. Većih problema i nemira za sada nije bilo. U Okružnom zatvoru u Beogradu juče nije bilo protesta. U ovoj ustanovi boravi 80 osuđenika koji će, po usvajanju zakona o amnestiji, biti pušteni kući.

    Višak 2.000 zatvorenika

    Prema našim saznanjima, jedan od glavnih razloga zbog kojih se donosi amnestija je činjenica da su zatvori prepuni i da će se na taj način mnoge ustanove rasteretiti. Pored toga, kaže izvor „Blica“, zatvorenici koji dobiju smanjenje kazne i ostanu u zatvoru, trudiće se da ne prave probleme dok odbrojavaju poslednje zatvorske dane. Prema normativima, u zatvorima ima prostora za smeštaj 5.800 osoba. Međutim, u njima se trenutno nalazi 8.500 ljudi, od kojih je 1.700 pritvorenika i 6.800 pravosnažno osuđenih. Novi zakon o amnestiji trebalo bi da reši problem viška 2.000 ljudi.


Izvor: Blic

Protest osuđenika u srpskim zatvorima proširio se i na KPZ u Valjevu
U zatvorima stanje kritično

BEOGRAD - Posle protesta u zatvorima u Nišu, Sremskoj Mitrovici i Požarevcu, juče je i 220 štićenika Kaznenopopravnog zavoda za maloletnike u Valjevu stupilo u štrajk, saznaje „Blic“.

Osuđenici odbijaju sve radne obaveze, ali je, kako nam je rečeno, situacija u zatvoru mirna. Štrajk glađu nije započet.

Kako kaže izvor „Blica“, oni su odlučili da se solidarišu sa osuđenicima širom Srbije. Najavljeno je da će njihov protest trajati koliko i u ostalim zatvorima.

- Ukoliko bude tenzije u drugim zatvorima, biće ih i ovde. Ipak, nikome ne ide u prilog da se prave incidenti. Naši zahtevi su identični i tražimo da se amnestija odmah usvoji u Skupštini - kaže za „Blic“ jedan od zatvorenika iz KPZ Valjevo.

U valjevskom KPZ, jedinstvenoj ustanovi te vrste u Srbiji, kaznu zatvora do deset godina trenutno izdržava oko 220 mladića koji bi prema predlogu zakona o amnestiji, uz retke izuzetke, takođe stekli pravo da im se kazna smanji za četvrtinu.

Protesti su nastavljeni u zatvorima u Sremskoj Mitrovicim, Nišu i Požarevcu. Osuđenici KPZ u Sremskoj Mitrovici u petak su u Prvom paviljonu lomili inventar i pravili nered.

- Situacija je kritična. Samo se bojim, svakog dana nervoza je sve veća, da ne dođe do nekih incidenata. Mi ne želimo da se ovo izjalovi. Odlučili smo da se solidarišemo s ljudima u Nišu jer imamo zajednički cilj, a to je amnestija koja nam je obećana - kaže jedan od zatvorenika koji se redakciji javio iz zatvora mobilnim telefonom.

Prema nekim izvorima, Direktor uprave za izvršenje zavodskih sankcija Dragoljub Lončarević boravio je u petak u niškoj kaznionici, što su osuđenici pozdravili pravljenjem buke koja nije dugo trajala. Zatvorenici u svim srpskim zatvorima ističu da neće odustati od protesta dok se ne ispune svi njihovi zahtevi.

N. Jaćimović

KPZ u S. Mitrovici: zatvorenici zaključani

Kako saznajemo, situacija u zatvoru u Sremskoj Mitrovici je neizvesna, a štrajk glađu je nastavljen i juče. U četvrtak uveče, kada je započeo protest u KPZ u Nišu, zatvorska uprava je zaključala osuđenike u sobe kako bi predupredila da se nešto slično dogodi i u ovoj ustanovi.

- Međutim, time su samo isprovocirali ljude i stvorena je tenzija. Nije se dogodilo ništa drastično. Ljudi odbijaju hranu i ne odlaze kod lekara. U ovom delu zatvora postoji osam soba sa po 80 ljudi i od četvrtka smo zaključani u njima - kaže jedan od zatvorenika tog KPZ.

KPZ u NIŠu: zatvorenici četvrti dan odbijaju hranu

Tihi bunt osuđenici KPZ u Nišu nastavili su i juče, četvrti dan zaredom, odbijanjem hrane i lekova, saznaje „Blic“. Osuđenici su uputili proglas putem SMS-a kojim traže da se na vanrednoj sednici hitno usvoji zakon o amnestiji i pismene garancije da vođe protesta neće biti kažnjene i pretučene. Oni su situaciju u zatvoru nazvali dramatičnom, ali da u zatvoru vlada red i mir. Osuđenici koji su u štrajku sami organizuju čišćenje. Ispred niškog zatvora i juče nisu bile primećene neke neuobičajene mere obezbeđenja.

B. J.
KPZ zabela: prestala da radi kuhinja i pekara

Od subote u KPZ Zabela kod Požarevca ne rade kuhinja i pekara, u kojima rade osuđena lica, te oko 1.400 ljudi štrajkuju glađu. U Bloku B Prvog paviljona nekoliko desetina zatvorenika se zabarikadiralo i stražari ne mogu da im priđu. Jedan broj zatvorenika još od petka odbija da uzima hranu i lekove. Oni su zahtevali da im se ministar pravde Zoran Stojković obrati preko TV-a.

V. J.

    Bez protestnog okupljanja rodbine

    Do protestnog okupljanja rodbine ispred kapije niške kaznionice, koje su osuđenici za podne najavili novinarima putem SMS-a, nije došlo. Na parkingu se našlo samo desetak članova rodbine osuđenika koji su na dan posete došli da svojima donesu pakete, ali su ih stražari vratili.

    - Ne znamo šta se dešava unutra, pa smo došli da se informišemo. Zabrinuti smo da miran protest ne preraste u nasilan - kazao je otac jednog od osuđenika iz Sokobanje. Rođak drugog osuđenika iz Niša kazao je novinarima da mu nije dozvoljeno da preda paket, već da su mu stražari rekli da može da ga pošalje poštom.

    - Mislio sam da sinu donesem malo hrane, ali su nas vratili. Zabrinuti smo za njegovo zdravlje - kazao je otac jednog zatvorenika iz Prokuplja.

    B. Janačković


Izvor: Blic

Nastavljen protest u zatvorima

BEOGRAD - Protesti u srpskim zatvorima traju već peti dan. Osuđenici su zabarikadirani u svojim sobama, odbijaju hranu i traže usvajanje zakona o amnestiji. Osuđenici u niškom zatvoru tvrde da u protestu učestvuje više od 1.000 zatvorenika. Prema nezvaničnim informacijama, uprava zatvora sumnja da su se osuđenici snabdeli namirnicama pre početka protesta. U KPZ u Sremskoj Mitrovici zatvorenici su juče pregovarali s upravom zatvora. Posle ovih razgovora zatvorenici su uklonili barikade, odnosno kasete i krevete kojima su blokirali vrata.

- Pustili smo neke da idu na ručak. Bolesni sada mogu da uzimaju lekove - kažu u ovom zatvoru. Oko 400 osuđenika u KPZ Zabela i dalje štrajkuje glađu.

Svih 200 štićenika KPZ za maloletnike u Valjevu od nedelje štrajkuje.

- Od danas ne poštujemo nikakvu reč službenika u zatvoru. Jutros niko nije ustao u pola sedam. Svi smo u dvorištu u zatvorskom krugu - rekao je jedan od zatvorenika i dodao da još nisu započeli štrajk glađu.

Izvor: Blic

 Žandarmi ušli u KPZ Sremska Mitrovica
Pobuna čuvara zatvora

BEOGRAD - Nakon što je juče ujutru okončan protest zatvorenika u srpskim zatvorima, sa buntom su započeli stražari u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, jer smatraju da im je ugrožena bezbednost, saznaje „Blic“.

U zatvoru je ostao minimalan broj čuvara, dok su se ostali okupili ispred upravne zgrade. U zatvorskom krugu se od četvrtka nalazi jedna ekipa interventne brigade, a juče u toku dana iz Novog Sada poslato je nekoliko vozila Žandarmerije. Kako nezvanično saznajemo, pripadnici Žandarmerije preuzeli su kontrolu nad trećim blokom u kome se nalaze zatvorenici osuđeni na najteže kazne. Razlog za ovaj bunt je to što čuvari reda smatraju da im je ugrožena bezbednost. Prilikom prošlog protesta, koji se u ovoj kaznenoj ustanovi dogodio 11. septembra, komandir straže i nekolicina čuvara držani su kao taoci dva sata od strane pobunjenih osuđenika.

- Protiv stražara su upotrebljena hemijska sredstva. O tome svi ćute, ćuti i upravnik, i govori da je po sredi bio miran protest zatvorenika. Mi smo imali agresivan protest, imali smo situaciju da su osuđenici preuzeli kontrolu nad KP domom - rekao je jedan od čuvara Nebojša Mitrović.

Prema nepotvrđenim informacijama, stražari su ostavili otključane spavaone. Kako kaže jedan od zatvorenika, stražari su čak ponudili i ključeve zatvorenicima. I pored brojnih pokušaja, juče nije bilo moguće da ove tvrdnje proverimo u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija. Ipak, stražari tvrde da ne postoji mogućnost da neko od osuđenika iskoristi novonastalu situaciju i pobegne iz zatvora. Posebno je pojačana straža na zidovima i kulama u zatvoru. Stražari odbijaju da razgovaraju sa upravom zatvora i pomoćnikom ministra Dragoljubom Lončarevićem, i sada i oni, posle identičnih zahteva zatvorenika, traže da im se obrati ministar pravde Zoran Stojković.

- Mi smo pošteni ljudi i živimo od ovog posla. Sa kriminalcima nećemo da pregovaramo, ako je njihova politika da pregovaraju sa njima, naša nije - kažu stražari.

I sami zatvorenici su, kako su nam juče rekli, zbunjeni jučerašnjim razvojem situacije.

- Imamo naše teorije. Lončarević i direktor zatvora su nam obećali da neće biti nikakve osvete od strane policije i da neće biti hapšenja. Stražari su zbog toga revoltirani i tvrde da su im životi ugroženi - kažu zatvorenici s kojima smo juče kontaktirali.

Nakon protesta u zatvorski blok se vratilo desetak nadzornika i pet komandira, a zatvorenici su zaključani u sobama. Dragoljub Lončarević, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija pri Ministarstvu pravde, juče ujutru je razgovarao sa zatvorenicima u KPZ-u, posle čega je protest prekinut. On je osuđenicima obećao da će zakon o amnestiji biti donet do 15. novembra, dok su oni Ministarstvu uputili predlog da amnestija bude primenjena i na one koji izdržavaju kaznu zbog izvršenja dela iz oblasti organizovanog kriminala i dela ubistva, uz maksimalnu izrečenu kaznu od 40 godina.

Ministarstvo pravde juče je saopštilo da je protest zatvorenika u niškom zatvoru završen, a da se situacija u požarevačkom i sremskomitrovačkom zatvoru stabilizuje. Osuđenici u Nišu su juče deblokirali vrata od soba i počeli ponovo da uzimaju hranu i lekove. Oni kažu da su ministru pravde Zoranu Stojkoviću ukazali poverenje i da su za sada okončali protest.

N. Jaćimović

Izvor: Blic

 Posle protesta radnika obezbeđenja zatvora u Sremskoj Mitrovici
Stražare čekaju kazne

BEOGRAD - Stražari zatvora u Sremskoj Mitrovici prekinuli su protest i vratili se na svoja radna mesta, ali su istakli da ostaju pri svojim zahtevima, saznaje „Blic“.

Stražar, koji je želeo da ostane anoniman, juče je rekao za „Blic“ da oni ne žele da pregovaraju s upravom zatvora.

- Zbog naše višednevne ugroženosti, zahtevamo smenu Dragoljuba Lončarevića, direktora Uprave za izvršenje zavodskih sankcija. Protest osuđenika je bio sve samo ne miran. Osim što su uništavali inventar, demolirali su i zidove. Pobuna je krenula iz prvog paviljona u kojem su smeštena lica sa maksimalnom kaznom. Među njima su i pripadnici novosadske organizovane kriminalne grupe „Firma“. Jedan od njih je navodni portparol osuđenika, koji je za vreme protesta kontaktirao s medijima. Sve su to lica osuđena za teška krivična dela, droga, razbojništva i krađe. Sa njima se pregovara i njihovi zahtevi se ispunjavaju, a o našoj bezbednosti niko ne vodi računa - kaže ovaj stražar za „Blic“.

Stražari KPZ-a kažu da su dobili uveravanja da je o svemu obavešteno Ministarstvo pravde i premijer Vojislav Koštunica.

Protest osuđenika je okončan prekjuče, a uprava zatvora juče je dozvolila posete, a ponovo je počela i podela paketa. Međutim, sa buntom su odmah započeli stražari, jer smatraju da im je ugrožena bezbednost. Kako saznaje „Blic“ od izvora bliskom Ministarstvu pravde, stražari su napustili zatvor i ostavili otključane spavaone.

- Osuđenicima su nudili ključeve i neke spavaone ostavili otkuljčane. Zamislite šta bi se dogodilo da je nekoliko stotina zatvorenika izašlo napolje, jer se oko zatvora nalaze stambeni objekti? - pita se naš izvor.

Zatvor su spolja obezbeđivali pripadnici Žandarmerije, kao i stražari poslati iz druge zatvorske ustanove.

Dr Borislav Marić, načelnik Odeljenja za nadzor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija pri Ministarstvu pravde, kaže za „Blic“ da je juče zbog postupka stražara bila ugrožena bezbednost zatvora.

- Prostorije su bile neobezbeđene, ali su osuđenici ostali tamo gde je trebalo da budu, nezavisno od toga da li su vrata bila otključana ili ne. Nisu želeli da učestvuju u tome - kaže Marić.

Stražari tvrde da je bezbednosna situacija toliko loša da su prilikom prošlog protesta 11. septembra osuđenici dva sata držali komandira straže i nekolicinu čuvara kao taoce. Marić kaže da ne razume zbog čega su stražari revoltirani kada nije bilo otmica i upotreba hemijskih sredstva od strane osuđenika.

- Izjave stražara nisu tačne, ali se otvara pitanje motiva zbog kojih se daju takve izjave. Oni su prekršili zakon, a šta će se dalje dešavati znaćemo kada ispitamo slučaj. Njima je posao da održavaju bezbednost i oni tu ulogu juče nisu ispunili. Grupa radnika napustila je svoja radna mesta. Oni su zahtevali povećanu bezbednost i navodno tvrdili da nadležni nisu osuđenicima dobro objasnili Zakon o amnestiji. Osuđenici su jako dobro upoznati sa zakonom. Imamo inicijativu grupe osuđenika, koji su osuđeni na kaznu od 40 godina, da i oni budu amenstirani - kaže Marić.

Izvor „Blica“ kaže da u srpskim zatvorima sada sledi primirje dok zatvorenici ne vide šta će se dogoditi s amnestijom. Inače, protesti osuđenika juče su završeni u svim srpskim zatvorima.

Međutim, ministar pravde Zoran Stojković izjavio je juče da su protest zatvorskih stražara instruirale neke stranke, ali ne želi da kaže koje.

- Takve stvari moraju da se jave sa intervencijom spolja i pojavilo se dvadesetak ljudi koji su izašli ispred zatvora. Prema nekoliko stražara biće preduzete valjane mere. Oni su instruirani s polja izneli neistine, a bogami i sinhronizovano prenete preko određenih medija - rekao je Stojković.

Ministar je rekao da su priče o nekim hemijskim sredstvima koja im se ubacuju i slične stvari o zarobljenim ljudima netačne.

Jedan stražar, prenosi TV B92, rekao je da to nije istina.

- Neka dođe ministar da kaže ljudima u oči - vi niste bili oteti. Nego šta smo bili nego oteti! Mi ne sarađujemo ni sa jednom političkom strankom - rekao je on.

Nenad Jaćimović - Narcisa Božić

    Neprijatan događaj za državu

    Profesor Dobrivoje Radovanović ocenio je za „Blic“ povodom dešavanja u zatvorima da država ima običaj da prikriva nepovoljne događaje i da se nada da će problem biti prevaziđen, ali da će to biti urađeno daleko do očiju javnosti.

    - Vrlo je verovatno da ovi protesti nisu bili mirni, da su izazvani obećanjima o amnestiji, a zatim povlačenjem i uslovljavanjem tih obećanja sa ustavom. Naravno da se to od strane osuđenika tumači kao ucena ili kao obmanjivanje. Tu nesigurnu atmosferu podgrejava i obećanje: „Budite strpljivi, sačekajte referendum, dobićete 33 odsto umanjenje kazne, a ne 20 odsto.“ Posledice svega toga mogu da budu jako teške ako dođe do masovnog nasilja - kaže Radovanović.

    On napominje da je, kada se prikriva kidnapovanje zatvorskih stražara i kada se prave ustupci osuđenicima, onda očekivana kontrareakcija stražara.

    - Sve to liči na nepostojanje sistema. Pobuna stražara se relativno lako sanira, ili pretnjom otpuštanjem ili velikim povećanjem plata. Sve to do prve sledeće prilike - kaže Radovanović.

    V. Z. C.
    Zakon o amnestiji posle referenduma

    Dragoljub Lončarević, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, u utorak ujutru je razgovarao sa zatvorenicima u KPZ-u, posle čega je protest prekinut. On je osuđenicima obećao da će zakon o amnestiji biti donet posle referenduma, najkasnije do 15. novembra. Ministar pravde Zoran Stojković ranije je izjavio da će se zalagati da zakonom umesto za jednu četvrtinu, kazne budu smanjene za trećinu. Na pitanje da li su ova obećanja olako data i kakve posledice mogu da prouzrokuju, Borislav Marić kaže za „Blic“ da je ministar pozvao osuđenike na mir i uzdržanost.

    - Obećao je da će odmah posle proglašenja referenduma uslediti zakon o amnestiji. Mi se nadamo da će to biti do tada, jer je to naša procena. Ministar je rekao da će predložiti smanjenje kazne za trećinu, i to ne mogu da komentarišem. Predlog zakona je otišao kao takav, a da li će ministar uložiti amandman, ne znam - kaže Marić.


Izvor: Blic

ŽIVOT NA ROBIJI!
Stražari u zatvoru u Sremskoj Mitrovici prekinuli protest, za katastrofalne uslove rada i lažna obećanja optužuju upravu


Radimo u nemogućim uslovima, kao da smo mi robijaši!

SREMSKA MITROVICA - Stražari zatvora u Sremskoj Mitrovici prekinuli su juče protest, a za katastrofalne uslove u kojima rade i davanje lažnih obećanja koji se doveli do štrajka zatvorenika optužili su direktora Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Dragoljuba Lončarevića i upravnika zatvora Dušan Makivića! U saopštenju koje su poslali našoj redakciji čuvari tvrde da se nalaze u teškoj situaciji i da se njihov život ne razlikuje mnogo od života robijaša u ovom zatvoru!
- Kada su zatvorenici shvatili da su prevareni i izmanipulisani, pokušali su da stupe u kontakt i razgovaraju sa Lončarevićem i Makivićem. Pošto se oni nisu pojavili, osuđenici su 11. septembra oteli stražu i medicinsko osoblje kako bi izvršili pritisak. Tek posle tog incidenta oni su se pojavili, ali od tada se ništa nije promenilo. Lončarević i Makivić su sve vreme ćutali o tom događaju, zbog čega ćemo podneti krivičnu prijavu za prikrivanje otmice. Zato smo poslali saopštenje medijima da se zna kakva je situacija u zatvoru - kaže jedan od stražara iz Mitrovice, čije je ime poznato redakciji. On kaže da je protest stražara okončan i da je sada na potezu Vlada Srbije.
- Više nismo mogli da trpimo nepravdu i torturu uprave i zato smo se odlučili da na nekoliko sati napustimo radna mesta kako bismo skrenuli pažnju Ministarstvu pravde i premijeru Koštunici. Kada smo to uradili, vratili smo se redovnim obavezama. Nije tačno da je u tom periodu Žandarmerija ulazila u zatvor. Bezbednost u zatvoru nije bila ugrožena - kaže ovaj stražar, i dodaje:
- Dragoljub Lončarević je predsednik fudbalskog kluba Radnički iz Sremske Mitrovice i igrače koje dovodi u klub on zapošljava kod nas! Ceo fudbalski klub radi u zatvoru! A naš upravnik Makivić neće ni da razgovara sa nama. Kada mu se za nešto žalimo, on nam odgovara sa: "Tužite me", i okrene nam leđa - kaže naš sagovornik, i dodaje da je jedan od zahteva i da se preispita ko je sve i kako poslednjih godina zapošljavan u njihovom zatvoru.
Jedan od ciljeva protesta koji su u utorak izveli stražari bio je i da se ukaže na njihovu tešku materijalnu situaciju i loše uslove u kojima rade. Naš sagovornik kaže da je plata stražara od 25.000 dinara malo za svakodnevni stres koji oni doživljavaju na poslu.
- Nije ni čudo što je životni vek zatvorskih stražara kratak. Šta da vam kažem za uslove rada. Prostorije, higijena u njima, oprema koju imamo - sve je na najnižem nivou. Većina stražara uniforme koje ima zadužila je još kada je počela da radi! One su iskrzane, pohabane, ne liče ni na šta. Nemamo dovoljno ni opasača, lisica, palica. Primorani smo da sami kupujemo po buvljacima delove uniforme da bismo kako-tako ličili na nešto. Mnogi su otišli na bolovanje jer im se ne radi u ovakvim uslovima. Osuđenici znaju za našu situaciju i zato sa njima nemamo problema. Upućeni smo jedni na druge. Tako ispada kao da smo i mi na robiji umesto na svom poslu - kaže stražar iz Sremske Mitrovice.
(A. Đ.)

Završen štrajk i u Zabeli

Protest osuđenika i štrajk glađu juče ujutru okončan je i u Kazneno-popravnom zavodu Zabela kod Požarevca. Osuđenici su odblokirali krilo Prvog paviljona, koje je prethodnih pet dana bilo zabarikadirano ormarima i kasetama, posle čega su osuđenici iz svih paviljona otišli na doručak. Zatvorenici iz Zabele rešili su, kao i osuđenici iz Niša i Mitrovice dan ranije, da ispoštuju rok u kome je obećano donošenje zakona o amnestiji, što bi trebalo da se dogodi najkasnije do 15. novembra.

Bez komentara

Uprava za izvršenje zavodskih sankcija juče se nije oglasila povodom optužbi stražara iz sremskomitrovačkog zatvora. Pomoćnik direktora Boro Marić izjavio je juče za Press da Uprava za izvršenje zavodskih sankcija i njen direktor Dragoljub Lončarević ne mogu da komentarišu nešto što nisu dobili.
- Mi to saopštenje koje pominjete nismo dobili i zato nemamo komentar. Kada budemo znali od koga je i šta tu piše, onda ćemo moći da pričamo - rekao je Marić.

Izvor: Press

 Dr Zlatko Nikolić, viši naučni saradnik, o stanju u zatvorima
Vlast je morala da uguši pobunu

BEOGRAD - Ukoliko se zakon o amnestiji ne usvoji onako kako je dogovoreno s osuđenicima, zatvorenici mogu da se ponovo pobune i naprave nerede, kao što i prete - kaže za „Blic“ dr Zlatko Nikolić, viši naučni saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.

Nikolić smatra da stanje u zatvorima nije dobro i da na to ukazuju pobune u poslednjih nekoliko meseci.

Posle obećanja Dragoljuba Lončarevića, direktora Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, da će zakon o amnestiji biti usvojen do 15. novembra i izjave ministra pravde Zorana Stojkovića da će se založiti da se amnestijom kazne umanje za trećinu, a ne četvrtinu, otvara se pitanje da li će te želje biti ispunjene.

- To mi liči na defanzivu i verovatno su obećanja data pod pritiskom događanja. Skupština ne mora da usvoji zakon i teško je predvideti kada će to biti učinjeno - kaže Nikolić.

Posle pobune u Okružnom zatvoru u Beogradu, kada je 65 pritvorenika zašilo sebi usta, već se moglo nagovestiti da se nešto sprema. Vlast je to htela da predupredi i u javnost je izašla s informacijom da se priprema predlog zakona o amnestiji. Od tog trenutka zatvorenici po srpskim zatvorima počeli su protestima da vrše pritisak na vlast. Posle najskorijih izjava koje stižu iz Ministarstva, stiče se utisak da se zatvorenicima čini ustupak.

- Utisak je da ima defanzive i povlađivanja osuđenicima. Da li ministar zaista izlazi u susret osuđenicima, ne znam. Možda je zatečen, a možda je pogrešno savetovan. Greška je napravljena posle pobune 2001. kada su osuđenici abolirani. Tadašnji koministri su silne paljevine nazvali protestom, a ne pobunom, da bi izbegli da krivično gone kolovođe pobune. Sada zatvorenici traže da ih unapred aboliraju. Mi ne znamo šta su oni radili iza tih barikada u svojim sobama. I ova vlast ne koristi reč pobuna - kaže Nikolić.

Kulminacija neizvesnog stanja je bunt stražara u KPZ-u u Sremskoj Mitrovici kada su stražari napustili zatvor. Ministar je najavio da će vođe biti kažnjene.

- Stražari se osećaju poniženim. Ako je zatvorenicima obećano da neće biti kažnjeni zbog događanja u zatvoru, onda ti stražari koji su bili lišeni slobode s pravom reaguju. Istina, stražari su napravili gaf koji ne bi trebalo da prođe nekažnjeno, ali isto tako moraju da budu kažnjeni i osuđenici - kaže Nikolić.

On takođe smatra da su zatvorske vlasti morale da intervenišu i uklone barikade koje su zatvorenici postavili na ulazima u sobe.

- Barikade znače dve paralelne vlasti u zatvoru. Oni ne smeju pod barikadama da drže grupu osuđenika. Vlasti su morale trećeg dana, kada pregovori nisu davali rezultate, da reaguju na način na koji je to predviđeno. Zatvorenici se takođe boje pobune, jer ne znaju kako će se završiti. Setite se koliko je zatvorenika prošle godine bilo zlostavljano pod osuđeničkom vlašću iza barikada. Ne bi me čudilo da je i sada bilo toga. To ne bi smelo da se oprašta - ističe Nikolić.

„Protesti“ se već nekoliko meseci ponavljaju u zatvorima širom Srbije. Međutim, zatvorske uprave sve to negiraju i govore da se unutar zidina ne događa ništa uznemiravajuće. Sada je „protestom“ stražara prekinut taj zid ćutnje.

- Stražari sada demantuju izjave pojedinih načelnika iz Ministarstva. Zašto oni to nazivaju mirnim protestom kada su postavljene barikade, ne znam - kaže Nikolić.

Nenad Jaćimović

    Zatvorenika više nego ikada

    Zakon o amnestiji, ukoliko bude usvojen, obuhvatiće oko 6.000 zatvorenika u Srbiji, od kojih će 2.000 ubrzo izaći na slobodu. Dr Zlatko Nikolić kaže da njihov izlazak iz zatvora neće povećati nesigurnost na ulicama.

    - Moguće je da će biti pojedinačnih slučajeva. Jedan od motiva zakona je da se rastereti prenaseljenost zatvora, jer nikada nije bilo više osuđenika i pritvorenika nego sada - kaže Nikolić.

    Protesti u zatvorima u Srbiji, koji su počeli 5. oktobra u KPZ u Nišu, velikom brzinom su se proširili na Sremsku Mitrovicu, Požarevac i Valjevo. Osuđenici su pet dana štrajkovali glađu zabarikadirani u sobama. Njihov osnovni zahtev je bio da se zakon o amnestiji usvoji pre referenduma. Vlasti su protest okarakterisale kao miran, ali stražari, koji su se pobunili u KPZ u Sremskoj Mitrovici, tvrde da je bilo suprotno. Posle pregovora sa zatvorenicima protest je prekinut u utorak ujutru.


Izvor: Press

Reporteri „Blica“ prvi ušli u KPZ Zabela posle protesta osuđenika
Zatvorenike primirila obećana amnestija

POŽAREVAC - U Kazneno-popravnom zavodu Zabela kod Požarevca poslednje dve nedelje vlada mir nakon što su sredinom oktobra okončani višednevni protesti. Zatvorenici najvećeg zatvora na Balkanu u tišini iščekuju zakon o amnestiji.

Prema informacijama koje su tokom protesta procurile u javnost, veliki broj zatvorenika odbijao je da uzme hranu i lekove. U bloku B prvog paviljona, nekoliko desetina zatvorenika se zabarikadiralo i stražari nisu mogli da im priđu. Protest je završen 10. oktobra ujutru, posle pet dana. Kao i u ostalim zatvorima, prihvaćena su obećanja koja su stigla iz Ministarstva pravde i Uprave za izvršenje zavodskih sankcija da će zakon biti usvojen do 15. novembra - posle referenduma. Ta obećanja se i dalje pominju unutar zidina.

Predviđeno skraćenje kazne omogućiće da izađe oko stotinu zatvorenih. Sada na priču o pobuni odmahuju glavom. Skoro svi zatvoreni u Zabeli su povratnici, što znači da su već jednom bili na izdržavanju kazne u ovoj ili nekoj sličnoj ustanovi. Među njima je i Zoran Petrović Kanarinac (48), osuđen na četiri i po godine zbog falsifikovanja isprava. Donošenje zakona o amnestiji za njega znači istovremeno oslobađanje jer je izdržao tri četvrtine dosuđene kazne.

-Uz amnestiju izlazim. Osuđivan sam za krivično delo falsifikata i prevare desetak puta, a počeo sam pre više od dvadeset godina. Potpisi mi idu od ruke. Video sam da imam talenta za to. Posle amnestije, prvo ću da odem nekoliko dana na Zlatibor da se malo odmorim od zatvora - priča i zadovoljno se osmehuje Petrović.

Radojica Šutović, načelnik službe za prevaspitanje, kaže da osuđenici koji su dugo ovde često po isteku kazne nemaju gde da odu. Dešava se da već u prva dva dana počine novo krivično delo.

- Mali je broj onih koji se ne vrate. Izađu i najviše za godinu dana, eto ih opet. Nekima je to život. Napolju nemaju nikog. Imali smo i slučaj kada je sin jednog osuđenika tražio da mu zadržimo oca malo duže jer „nema gde da ga smesti i ne zna šta će s njim“. Jednog smo predložili za prekid kazne jer je već u poodmaklim godinama, a i invalid je. Došao je da nas moli da ga ostavim ovde jer napolju nema ko da brine o njemu - priča Šutović.

Mnogi u ovom zatvoru neće ranije udahnuti vazduh slobode jer ovaj akt neće doneti pomilovanje za osuđene zbog najtežih krivičnih dela - ubistva, organizovanog kriminala, ratnih zločina, nasilja u porodici, silovanja i protivprirodnog bluda. Kako se pričalo, u protestu su učestvovali i oni, vođeni logikom da pritiskom „izboksuju“ i nešto za sebe. Tako su stizali zahtevi da se amnestijom obuhvate i osuđeni za najteža krivična dela. Većina izdržava kazne zbog krivičnih dela krađe i razbojništva, a skoro 300 je u zatvoru zbog ubistva.

Pošiljke najtraženije robe, mobilnih telefona i droge, stižu uglavnom u paketima koje šalju porodica i rođaci.

- To je večita borba sakrivanja i otkrivanja. Droga se krije i u flašama i konzervama... Pri otkrivanju ovakvih isporuka mnogo nam pomažu doušnici. Ranije, kada su bili dozvoljeni paketi sa domaćom hranom, bilo je svačega u tortama, kolačima - objašnjava Šutović.

Nevena Erac

    Ima i mobilnih telefona

    Dragoljub Brajović, upravnik KPZ Zabela, kaže kaže da je upornošću uprave prekinut protest.

    - Život se ovde odvija po ustaljenim pravilima i nema razloga da bilo šta krijemo. Ima mobilnih telefona. Pokušavali smo da obezbedimo blokatore ometače, ali su nam za to potrebna sredstva od milion i po evra. Pretprošle godine izbacili smo s posla službenika koji je namerno ili slučajno, svejedno, dozvolio da mu na ulazu promaknu telefon i droga. Drogu pokušavaju da unesu i devojke osuđenika, ali i roditelji - kaže Brajović.

    Šutović: Nikada više narkomana

    Najveći zatvor na Balkanu ograđen je zidovima visine pet metara na kojima je još metar i dvadeset centimetara žice, sa kamerama, posebnim obezbeđenjem i naoružanim stražarima na karaulama.

    - Nikada do sada nismo imali tako veliki broj narkomana. Registrovanih je oko 30 odsto, a u suštini ih je dvaput više. U porastu je i broj osuđenih zbog krivičnih dela silovanja. Ranije nismo imali osuđenike koji izdržavaju kazne zbog nasilja u porodici ili rodoskrnavljenja, a sada ima i toga - kaže Radojica Šutović

Izvor: Blic

 Zbog neispunjenih obećanja da će biti donet Zakon o amnestiji
U zatvorima ponovo počela pobuna

BEOGRAD - Oko 2.000 osuđenika u zatvorima u Sremskoj Mitrovici i Zabeli kod Požarevca juče je odbilo da uzme hranu zbog neispunjenih obećanja da će zakon o amnestiji biti usvojen do 15. novembra, nezvanično saznaje „Blic“.

Zatvorenici iz KPZ Zabela koji su se juče javili našoj redakciji potvrdili su da su započeli štrajk glađu. Jedan od njih je rekao da je situacija u Zabeli napeta. Prema njegovim rečima, ovaj protest je bio unapred zakazan u slučaju da zakon juče nije usvojen.

- Nama je obećano da će zakon biti usvojen do 15. novembra. Sada vidimo da smo obmanuti. Zbog toga ćemo početi sa štrajkom - rekao je osuđenik.

Višednevna pobuna u zatvorima u Srbiji tokom prve dve nedelje oktobra smirila se tek kada je zatvorenicima tadašnji načelnik Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Dragoljub Lončarević obećao da će zakon o amnestiji biti usvojen odmah po donošenju novog Ustava. Lončarević je u razgovoru sa zatvorenicima u KPZ-u u Sremskoj Mitrovici, Nišu i Požarevcu dao obećanje da će zakon biti usvojen najkasnije do 15. novembra, posle čega su protesti prekinuti. Pošto je taj rok istekao, zatvorenici kažu da će istrajati u svojim namerama.

Priprema pobune

Sagovornik „Blica“ iz Ministarstva pravde, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da su pre nekoliko dana imali informacije iz zatvora u Nišu da se priprema pobuna.

- Osuđenici već odbijaju da rade. Nije bilo nikakvih incidenata. Oni vrše pritisak na Upravu da se zakon usvoji. Za njih je juče bio dan D, zadnji dan za donošenje zakona, kako je njima obećano. Verovatno će protest da se radikalizuje, sinhronizovano i dogovoreno u više zatvora - kaže naš sagovornik.

On još kaže da u Skupštini neće biti zasedanja jer nisu zainteresovani da sada rade na tome.

- U Ministarstvu pravde su se dogovorili da preko Vlade Srbije organizuju konsultacije sa predsednicima poslaničkih klubova. Međutim, to je mnogo složeno da se organizuje, jer su pojedine stranke potpuno nezainteresovane. Same uprave nemaju mogućnost da nešto promene - kaže on.

Osuđenik iz Zabele kaže da ih više ne zanimaju šta priča ministar pravde.

- Hoćemo da znamo kada će Skupština da zaseda i kada će zakon biti usvojen. Oni su nas iskoristili i želimo samo to što su nam obećali - kaže on.
Upozorenje

Drugi zatvorenik rekao je da njih ne zanima politika i da neće pregovarati ni sa kim do donošenja zakona o amnestiji.

- Miran protest može da eskalira u nešto veće. Ljudi će početi da gube strpljenje jer su više puta obmanuti - kaže on.

Međutim, ministar pravde Zoran Stojković juče je rekao da je situacija u zatvorima mirna i očekuje da će bez obzira na raspisane izbore sadašnji saziv Skupštine uskoro usvojiti zakon o amnestiji. Stojković je rekao da ništa ne zna o ranije datim obećanjima.

Međutim, odmah posle okončanja protesta iz Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, koja je u nadležnosti Ministarstva pravde, „Blicu“ je potvrđeno da je takvo obećanje dato, ali i da je ministar o tome informisan. „Blic“ je odmah ukazao da ovakva obećanja mogu imati velike posledice, jer su iz zatvora odmah stigle najave da će „preduzeti mere“ ukoliko obećanje ne bude ispunjeno.

Dr Zlatko Nikolić, viši naučni saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, kaže za „Blic“ da osuđenici na neki način imaju pravo jer su im nadležni organi to obećali.

- Takvi kadrovi i takvo vođenje posla dovelo je do ove situacije. Osuđenici su obmanuti. S druge strane, i oni su znali da ih lažu. U ovakvoj političkoj situaciji teško je očekivati da će taj zakon biti usvojen. Oni koji će najviše da plate su straža i zatvorenici. Lončarević takvo obećanje nije smeo da izrekne. Ono je potpuno neprihvatljivo za nekog ko profesionalno radi svoj posao. Zatvorenici najviše mrze dve stvari - da ih potkradaju i da ih lažu. Ministar sada opet negira da se bilo šta događa i nije mi jasno zbog čega. Usvajanje zakona ne zavisi ni od ministra i verujem da sednica neće ni biti. Skupština ne može da pristane na ucene zatvorenika - kaže Nikolić.

Četvrta pobuna

On smatra da u slučaju da pregovori ne daju rezultate, vlasti posle tri dana moraju da primene silu.

- Ne sme se dozvoliti da se prave bilo kakve barikade ili bilo kakva paralelna vlast u zatvorima. Svaki protest počinje štrajkom i nije potrebno mnogo varnica da se ova situacija pretvori u nešto gore - kaže Nikolić.

Predlog zakona o amnestiji nalazi se u skupštinskoj proceduri već dva meseca. Ovo je četvrti put da zatvorenici u Srbiji iskazuju nezadovoljstvo u poslednja četiri meseca. U poslednjoj pobuni početkom oktobra u Sremskoj Mitrovici, osim zatvorenika, protestovali su i stražari.

Izvor: Blic

 U srpskim zatvorima nekoliko hiljada osuđenika i juče nastavilo štrajk
Predizborna kampanja ispred rešetaka

BEOGRAD - Vladajuća koalicija će, po svemu sudeći, morati da izmeni Predlog zakona o amnestiji zatvorenika kako bi ovaj zakonski projekat, uz pomoć radikala i socijalista, bio izglasan u Skupštini. Jer pobuna u srpskim zatvorima, koja je ponovo počela prekjuče zbog neispunjenog obećanja da će do 15. novembra biti donet pomenuti zakon, nastavljena je i juče. Osuđenici traže hitnu sednicu Skupštine i poručuju da neće prekinuti protest dok se zakon ne usvoji.

Tako je priča oko usvajanja zakona o amnestiji počela da poprima političke dimenzije. Stranački kolega ministra pravde Zorana Stojkovića i šef poslaničke grupe DSS u Skupštini Srbije Miloš Aligrudić kaže za „Blic“ da su u toku konsultacije da se taj zakon što pre usvoji. Međutim, u G17 ističu da ne može sednica Skupštine da se zakazuje na predlog Ministarstva pravde.

- G17 plus je već doneo odluku da će prisustvovati samo sednicama od nacionalnog značaja. Ovde je reč samo o kampanji Ministarstva pravde i neiskrenoj želji da se zakon donese. Prvo moramo da vidimo koliko je dobro to zakonsko rešenje - kaže Snežana Stojanović-Plavšić, zamenica šefa poslaničke grupe G17 plus.

Ni Demokratska stranka ne želi da izađe u susret osuđenicima, jer smatraju da je predlog zakona loš.

- Ako je neko dao obećanje osuđenicima, žao mi je zbog toga. Podršku će morati da traže u okviru vladajuće koalicije - kaže za „Blic“ Dragan Šutanovac, potpredsednik DS.

DSS-u sada ostaje samo da se okrene poslanicima radikala i socijalista. Ali tu ih čeka skoro nepremostiv zahtev generalnog sekretara SRS Aleksandra Vučića. On je objasnio da će njihovih 80 poslanika glasati za ovaj zakon samo ako njime budu obuhvaćena i lica kojima se trenutno sudi za skrivanje Ratka Mladića. Sa tim se slaže i šef poslaničke grupe SPS Ivica Dačić.

A da se u Ministarstvu pravde poslednjih dana odvija prava drama, potvrdio je i izvor „Blica“ iz ovog resora.

- Sada se vrši pritisak na predsednika Skupštine i šefove poslaničkih klubova. U Ministarstvu zahtevaju da se informacije ne šalju u javnost. Situacija u zatvorima je rovita i procena je da će se pogoršavati ukoliko zatvorenici ubrzo ne dobiju garancije da će sednica biti zakazana. Ministarstvo nije spremno na radikalne mere i nije sposobno da uguši pobunu silom - kaže naš izvor koji je želeo da ostane anoniman.

Dr Borislav Marić, vršilac dužnosti direktora Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, juče je bio nedostupan za komentar. Kako saznaje „Blic“, pregovori između ljudi iz ministarstva i zatvorenika su počeli juče, ali bez rezultata.

- Ovoga puta idemo do kraja i nećemo dozvoliti da nas lažu. Tražimo amnestiju hitno jer su nas dva puta obmanuli. Ko nama može da garantuje da ćemo dobiti amnestiju kada se promeni Vlada. Teško je držati masu pod kontrolom. Ne želimo da dođe do međusobnih konflikata ili obračuna sa obezbeđenjem i da dođemo u situaciju da Žandarmerija upadne u zatvor - kaže za „Blic“ zatvorenik sremskomitrovačkog zatvora.

Ministar pravde Zoran Stojković kaže da je situacija u zatvorima mirna i očekuje da će, bez obzira na raspisane izbore, sadašnji saziv Skupštine uskoro usvojiti zakon.

Nevena Erac - Nikola M. Jovanović

    Barikade u prokupačom zatvoru

    U KPZ Zabela u Požarevcu, po rečima jednog od osuđenika, skoro svih 1.300 zatvorenika protestuje, odbija hranu i radne obaveze. Upravnik Dragoljub Brajović nije mogao da kaže kakva je situacija u ovom zatvoru, već nas je uputio na Upravu za izvršenje zatvorskih sankcija.

    U KPZ u Sremskoj Mitrovici, prema informacijama jednog od zaposlenih, od oko 1.200 osuđenika protestuje oko 900. Oni odbijaju hranu i radne obaveze, ali nije bilo lomljenja inventara ni demoliranja soba.

    Zatvorenici KPZ u Prokuplju zabirikadirali su se i odbijaju hranu. Oni su vrata zatvorili kasetama, a od 33 osuđenika, samo troje su bolesni i ne protestuju.

    Zatvorenici KP Zavoda u Nišu priključili su se mirnom protestu, ali se još uvek ne zna koliko njih u tome učestvuje. Iako, prema nekim izvorima, hranu odbijaju svi zatvorenici, od prekjuče po podne, prema rečima izvora bliskom upravi kaznione, juče je samo „jedan broj osuđenika odbio da ode na ručak“ dok su ostali ručali i redovno obavljali obaveze čišćenja i druge poverene zadatke. Stražari se nalaze na svojim mestima u zatvorskom krugu. U niškom zatvoru kaznu izdržava oko 1.200 osuđenika.


Izvor: Blic