SLIKA 1: INSTALIRANJE najnovijih grafičkih upravljačkih programa može povećati brzinu i otkloniti probleme.
 
 
SLIKA 2: PREBACITE LCD u podrazumevanu rezoluciju pomoću stavki u dijalogu Display Properties.
 
 
SLIKA 3: AKTIVIRAJTE FONTOVE ClearType u Windowsu XP da biste poboljšali prikaz teksta.
 
 
SLIKA 4: PROVERITE KOJA je verzija DirectX-a instalirana, pomoću alatke Direct X Diagnostic Tool.
 
RAZMISLITE O SLEDEĆEM: Ispred monitora provedete skoro isto vremena koliko i u spavanju. Zar to nije razlog da učinite sve što je u vašoj moći da gledanje u ekran bude prijatno koliko god može biti? Ako ste nedavno prešli na LCD monitor, trebalo bi da znate da se on ne podešava isto kao CRT modeli. Premda se naredni saveti odnose prvenstveno na LCD ekrane, mnoga podešavanja i postupci mogu se primeniti i na CRT monitorima. (Više detalja o podešavanju CRT monitora potražite na adresi find.pcworld.com/51538, u mom članku iz juna 2003.)

NABAVITE NAJNOVIJE UPRAVLJAČKE PROGRAME

BEZ OBZIRA na tip monitora, kvalitet prikazane slike presudno zavisi od grafičke kartice i skupa čipova. Zato prvo proverite da li imate najnovije upravljačke programe za grafički adapter, jer je to jedan od najlakših i najefikasnijih načina za optimizovanje grafike i izbegavanje hardverskih sukoba. U Windowsu XP, desnim tasterom pritisnite My Computer, odaberite Properties, pritisnite Hardware•Device Manager i potom dva puta pritisnite stavku za svoj adapter u odeljku ’Display Adapters’, a onda na kartici Driver odaberite Update Driver (SLIKA 1). Nemojte smetnuti s uma da ažuriranje upravljačkih programa često podrazumeva ponovno pokretanje računara da bi izmene bile primenjene.

Uputstva za ažuriranje upravljačkih programa u starijim verzijama Windowsa potražite na adresi find.pcworld.com/51540, u odeljku „Update Your Drivers“, u članku Linkolna Spektora iz marta 2005.

Izbegavajte probne verzije upravljačkih programa koje ćete možda naći na Web lokacijama proizvođača kartice – to su, po pravilu, nedovršeni programi i mogu da prouzrokuju problematičan rad računara.

Grafičku karticu ili skup čipova podešavate u Windowsovom dijalogu Display Properties: desnim tasterom pritisnite radnu površinu i odaberite Properties da biste prikazali taj dijalog. Parametri se razlikuju od sistema do sistema i određuje ih instalirani upravljački program, ali svi grafički adapteri imaju nekoliko bitnih podešavanja.

Rezolucija ekrana: Na CRT monitorima, rezolucija ekrana – broj tačaka ili piksela koji se prostiru horizontalno i vertikalno duž ekrana – podložna je promeni: možete je povećati ili smanjiti u predviđenim granicama, a da to ne utiče na kvalitet slike. To, međutim, ne važi i za LCD ekrane, pošto oni imaju fiksan broj piksela koji definišu podrazumevanu (ili prirodnu) rezoluciju ekrana. Najbolju sliku preko celog ekrana videćete isključivo u toj rezoluciji.

Većina 15-inčnih LCD monitora ima standardnu rezoluciju od 1024 x 768 piksela, dok je za 17- i 19-inčne modele to najčešće 1280 x 1024. Sve vrednosti niže od tih rezolucija dovešće do smanjivanja slike na primerenu veličinu da bi se očuvao njen kvalitet, ili pak do interpolacije, pri čemu se zadržava slika preko celog ekrana, ali se manjak piksela nadoknađuje prilagođavanjem, a to često za rezultat ima lošiji kvalitet. Izuzetak ipak postoji: kada je niža rezolucija polovina standardne, na primer 800 x 600 piksela za podrazumevanu rezoluciju 1600 x 1200, i u tom slučaju slika se ne smanjuje niti se interpolira.

Premda neki LCD ekrani imaju algoritme koji dobro umekšavaju sliku prikazanu u neprirodnoj rezoluciji, monitor bi uvek trebalo podesiti tako da radi na standardnoj rezoluciji. Da biste to učinili, otvorite karticu Settings u dijalogu Display Properties i pomerite klizač pored stavke ’Screen resolution’ (SLIKA 2). Pod pretpostavkom da je Windows ispravno prepoznao vaš monitor, prirodna rezolucija biće najveća dostupna rezolucija.

Kvalitet boja: Što je više boja prikazano na ekranu, to je slika realističnija. Savremeni računari su dovoljno snažni da podrže najbolji prikaz, po pravilu označen kao 32-bitni. Ukoliko primetite da su grafičke performanse veoma spore (naročito ako računar koristi sistemsku memoriju i za grafiku i za standardne zadatke, što je slučaj s mnogim jeftinim konfiguracijama), smanjite broj boja da biste dobili na brzini.

Frekvencija osvežavanja: Neugodno treperenje ekrana na mnogim CRT monitorima posledica je niske frekvencije osvežavanja. (Slike se na CRT ekranu neprestano iscrtavaju, odnosno „osvežavaju“, pomoću elektronskog snopa koji se kreće duž ekrana.) Praksa je pokazala da se CRT monitor mora osvežavati barem 72 puta u sekundi, tj. na 72 Hz, da bi se izbegao zamor očiju. Eksperimentišite dok ne pronađete podešavanje koje najviše prija vašim očima; to ne mora obavezno biti i najviša frekvencija koju monitor podržava.

Na LCD monitorima nema treperenja slike, zato što se na njima ne osvežava ceo ekran, već samo izmenjeni pikseli. Frekvencija osvežavanja od 40 do 60 Hz trebalo bi da bude dovoljna za LCD, osim ako proizvođač ne navede drugačije. Međutim, nekim korisnicima LCD ekrana, naročito igračima, može zasmetati vreme odziva, što je vreme potrebno jednom pikselu da se promeni iz crnog u belo i potom ponovo u crno. Stariji LCD ekrani imaju vremena odziva sporija od 20 milisekundi, a to dovodi do pojave "duhova" na slikama što se brzo izmenjuju. Današnji monitori su navodno brži, ali pre nego što kupite LCD za igranje, pročitajte članak „LCD specifikacije: ne tako brzo“, na adresi find.pcworld.com/51542.

PRILAGOĐAVANJE SLIKE

NEMOJTE SE plašiti da eksperimentišete s kontrolama monitora, bilo da je reč o LCD ili CRT modelu. Najbolja su ona podešavanja koja vama odgovaraju, a ne ona što ih proizvođač (ili bilo ko drugi) preporučuje. Parametrima slike se, po pravilu, pristupa preko tastera i dugmića ispod ekrana.

LCD monitor se uglavnom lakše podešava nego CRT model: retko kada treba da podešavate položaj slike na ekranu da biste je razvukli od ivice do ivice, a to je za CRT modele gotovo pravilo. Pored toga, mnogi LCD monitori imaju jedan taster ili komandu za automatsko prilagođavanje i pozicioniranje slike na ekranu. Naposletku, na LCD monitorima i ne treba mnogo podešavati boje i kontrast kada se koriste u podrazumevanoj rezoluciji.

Da bismo vam olakšali ovaj posao, opisaćemo parametre slike svojstvene većini LCD monitora i objasniti kako da ih prilagodite. Naravno, njihovi nazivi se mogu i razlikovati, u zavisnosti od proizvođača i modela.

Osvetljaj i kontrast (brightness i cntrast): Osvetljaj određuje intenzitet pozadinskog svetla na ekranu. LCD je po pravilu znatno svetliji od CRT ekrana pa povećavanje osvetljaja nije neophodno, čak ni poželjno. Ovaj parametar doterajte pomoću grafikona s nijansama sive, poput onog u besplatnom programu DisplayMate (find.pcworld.com/51554), tako što ćete broj vidljivih nijansi postaviti na maksimum. LCD ekrani često gube detalje na tamnijem delu skale.

Temperatura boja (color tone ili color temperature): Različiti svetlosni izvori emituju donekle različite nijanse „bele“ boje, od hladne plavičastobele do tople žutozelene. Većina monitora nudi barem tri tona (ili temperature) prilagođena različitim uslovima osvetljenja. Te vrednosti mogu biti označene kao Mode 1, Mode 2 i Mode 3, ili pak High, Medium i Low. U upotrebi su i naučne oznake za temperaturu boje i one se izražavaju u Kelvinovim stepenima (K), a u standardne vrednosti spadaju plavkastih 9300 K, više neutralnih 6500 K i crvenkastih 5000 K. Mnogi monitori omogućavaju da ručno podesite balans crvene, plave i zelene u okviru belog svetla. Podešavajte te vrednosti dok ne utvrdite koja vam temperatura boja odgovara.

Informacije: Ova stavka postoji samo na nekim LCD monitorima i ona saopštava tekuću rezoluciju, ukupan broj sati rada ekrana i aktivnosti pozadinskog osvetljenja, a te podatke je korisno znati ako kupujete polovni LCD.

Horizontalno i vertikalno pozicioniranje: Ovi parametri služe za ručno centriranje slike na ekranu, ali većina LCD monitora ima taster za automatsko podešavanje ili pak neki drugi automatizovani sistem za tu namenu, što bi trebalo da otkloni potrebu za korišćenjem ručnih kontrola.

Takt piksela i faze (pixel clock i phase clock): Za ova dva svojstva koristi se mnoštvo naziva (uključujući „coarse“ / „fine tune“), ali su po pravilu smeštena među kontrole slike. Ako morate da koristite analogni VGA priključak koji vam pravi probleme, bolje je da ove opcije ručno podešavate, umesto da se oslonite na automatsku konverziju da biste uklonili takozvane plivajuće piksele.

Evo i nekoliko dodatnih saveta. Tehnologija ClearType za umekšavanje fontova u Windowsu XP doprineće da tekst bude oštriji na LCD ekranu. Otvorite karticu Appearance u dijalogu Display Properties, odaberite Effects, potvrdite opciju Use the following method to smooth screen fonts i izaberite ClearType iz padajućeg menija (SLIKA 3). Ako želite dodatne kontrole, isprobajte Microsoftov CelarType Tuner PowerToy (find.pcworld.com/52002).

DirectX je Windowsova tehnologija koja unapređuje grafiku i zvuk. Pomoću alatke DirectX Diagnostics proverite da li imate najnoviju verziju (aktuelna je 9.0c). Pritisnite Start•Run, upišite dxdiag, pritisnite Enter i na kartici System potražite broj verzije (SLIKA 4). Najnoviju verziju ove Microsoftove tehnologije možete preuzeti s lokacije find.pcworld.com/51546.

Ako je to izvodljivo, upotrebite DVI priključak za povezivanje LCD monitora na računar. Takva digitalna veza pružiće bolju sliku nego analogna VGA veza. Ukoliko LCD podržava DVI, ali grafička kartica ima samo VGA priključke, najpametnije je da karticu zamenite – modeli s podrškom za DVI koštaju manje od 50 USD u mrežnim prodavnicama. Ako su slike previše tamne čak i kada je osvetljaj postavljen na najveću vrednost, eksperimentišite s podešavanjem game (gamma) u dijalogu Display Properties. (Pogledajte karticu ATI ili nVidia u odeljku Display Properties•Settings•Advanced.)


OTKLANJANJE PROBLEMA


Prva pomoć za LCD

LCD MONITORI se lakše održavaju nego CRT modeli, ali i oni katkad otkažu poslušnost. Evo pregleda nekih problema u vezi sa LCD ekranima i saveta kako da ih otklonite.

Prazan ekran: Ako je uključen indikator Power On ali na ekranu nema slike, proverite vezu između monitora i računara da biste utvrdili da li uređaj prima video signal. Ako je kabl dobro pričvršćen na oba kraja, priključite neki drugi monitor na računar da biste se uverili da su i kabl i grafička kartica ispravni. Ukoliko na drugom monitoru ima slike, otkazalo je pozadinsko osvetljenje LCD monitora (to je najčešći kvar). Pozadinsko osvetljenje mogu vam zameniti u lokalnom servisu za računare, a ako ste dovoljno stručni to možete uraditi i sami, premda pronalaženje odgovarajuće zamene i montiranje mogu biti prilično teški. Pre nego što se odlučite na taj korak, pregledajte cenovnike i proverite da li bi nabavka novog ekrana možda bila isplatljivija.

Trajno loši pikseli: Većina proizvođača LCD ekrana smatra da je pojava izvesnog broja loših piksela sasvim normalna i zato kupcima prilikom reklamacije kao kvar priznaju tri do deset mrtvih piksela. Proverite da li na LCD monitoru ima mrtvih piksela čim ga prvi put povežete. Ako vam se ne dopada ono što vidite, pokušajte da zamenite monitor za novi – u nekim slučajevima to možda i neće biti moguće. Na adresi find.pcworld.com/51998, u članku „20 stvari koje ne žele da znate“, predočena je politika proizvođača u pogledu vraćanja ekrana s mrtvim pikselima.


Izvor: Mikro