Po smrtnosti od infarkta i šloga Srbija treća u svetu :: Priroda ~ Ljubimci ~ Lepota ~ Zdravlje

Nebriga za zdravlje presudno skraćuje životni vek
Po smrtnosti od infarkta i šloga Srbija treća u svetu
Autor: Sonja Todorović | Foto:DAK | 12.10.2009. - 05:00

Od svih smrtnih slučajeva u Srbiji uzrokovanih bolestima, svaki drugi je vezan za bolesti srca i krvnih sudova, a svaki peti za rak. Te dve grupe oboljenja direktan su uzrok više od tri četvrtine smrtnih slučajeva u Srbiji, a među preostalih 25 odsto najčešći su povrede i trovanja, šećerna bolest, opstruktivna bolest pluća.

Već decenijama bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori, šećerna bolest, opstruktivna bolest pluća, povrede i trovanja dominiraju među uzrocima smrtnosti u našoj zemlji, pokazuju istraživanja Instituta za javno zdravlje „Batut“.
Naš narod je treći u svetu, odmah posle Rusije i Ukrajine, po broju umrlih od kardiovaskularnih bolesti.
- Bolesti srca i krvnih sudova su svuda u svetu ubica broj jedan, a srčanu insuficijenciju, patološke promene u strukturi i funkciji srca, koje smanjuju njegovu sposobnost, ima čak 15 miliona ljudi u Evropi. Mi za sada, nažalost, nemamo precizne podatke o broju obolelih od srca iako praksa pokazuje da je taj broj ogroman - kaže prof. dr Petar Seferović, kardiolog Kliničkog centra Srbije, član borda Asocijacije za srčanu insuficijenciju Evropskog udruženja kardiologa.
Sudeći po stepenu smrtnosti od infarkta i šloga u Srbiji, mi živimo zapadnjačkim načinom života iako se po visini prosečne zarade to ne bi reklo. Ove bolesti su glavni uzrok smrtnosti svuda u svetu iako se nekad najviše umiralo od zaraznih bolesti, kao što su tuberkuloza, sida i malarija. U Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, koja je i upozorila na ovaj trend, očekuju da će on potrajati bar do 2030. godine. Te godine, napominje SZO, rak, kardiovaskularne bolesti i saobraćajne nesreće zajedno ubijaće trećinu ukupne svetske populacije, koja će narednih 25 godina biti sve starija, naročito u zemljama sa srednjim ili niskim standardom.
- Bolesti modernog doba mi lekari nazivamo još i nezaraznim bolestima. Za njih najpre važi pravilo bolje sprečiti nego lečiti. Više košta njihovo lečenje nego prevencija, zato je na državama da ulože što više novca u preventivne akcije. Upravo zato je Ministarstvo zdravlja i usvojilo strategiju o prevenciji kontrole hroničnih nezaraznih bolesti. Iz te strategije proizašla su još dva programa, i to „Srbija protiv raka“ i „ Srbija za zdravo srce“ - objašnjava dr Nevena Karanović, državna sekretarka Ministarstva zdravlja.
Država je u saradnji sa domaćim stručnjacima, prema njenim rečima, napravila i planove za prevenciju i kontrolu hipertenzije, šećerne bolesti, malignih tumora, hroničnih opstruktivnih respiratornih bolesti.
Lečenje ovih bolesti je dugotrajno i skupo, jer je reč o onesposobljavajućem i potencijalno smrtonosnom stanju, upozorava doktor Seferović. U Velikoj Britaniji se, prema rečima profesora Seferovića, za lečenje ovih bolesti odvaja oko dva odsto budžeta Nacionalne zdravstvene službe, a više od 35 milijardi dolara u SAD.
- Svi slojevi društva, škole i radno okruženje, a ne samo zdravstveni radnici moraju da se uključe u borbu protiv hroničnih nezaraznih bolesti. Treba raditi na promociji fizičke aktivnosti, moramo više da se krećemo, da izbegavamo brzu hranu i češće jedemo voće i povrće - objašnjava dr Seferović.
Ranim otkrivanjem, odgovarajućom terapijom i efikasnom rehabilitacijom svih ovih bolesti u velikoj meri možemo da utičemo da se smanji broj umrlih, broj invalidnosti i u krajnjem skoru - da se produži životni vek, dodaje on.
U Srbiji svake godine od raka oboli 32.000 osoba, a umre oko 20.000 ljudi, i to čini da maligna oboljenja budu ubica broj dva u Srbiji. Žene u Srbiji prve su u Evropi po broju obolelih od raka grlića materice, a pored toga, obolevaju i od raka dojke, pluća i debelog creva. Muškarci najčešće obolevaju od raka pluća i debelog creva.
Najveći onkološki autoriteti iz 11 zemalja jugoistočne Evrope potpisali su 2008. godine u Budimpešti deklaraciju protiv raka. Profesor dr Nenad Borojević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, u ime naše zemlje je bio potpisnik na tom skupu. U borbu protiv raka uključila se i država usvajanjem nacionalnih programa „Prevencija raka grlića materice“, „Srbija protiv raka“, „Prevencija i rano otkrivanje raka dojke“, kao i „Prevencija i rano otkrivanje raka debelog creva“.
- Kada je reč o malignim bolestima, najbitnija je primarna prevencija, koja je dostupna stanovništvu. Potrebno je samo poznate spoljašnje faktore rizika isključiti iz života ili ih svesti na minimum. Važnost sekundarne prevencije, odnosno rano otkrivanje nastale bolesti nikako se ne sme zanemariti i zdravstvena služba preduzima značajne korake ka ostvarenju tog cilja. Međutim, ukoliko stanovništvo ne odlazi na preventivne preglede, nećemo uspeti da smanjimo učestalost karcinoma - objašnjava dr Nenad Borojević.
Pored zdravog načina života, nastavlja on, koji svaki čovek treba da izgradi za sebe i svoju porodicu, neophodno je i pratiti sopstveno zdravstveno stanje, uočiti određene promene i obaviti kontrolne i preventivne preglede kod svog lekara.

Preventivni programi koje finansira Ministarstvo zdravlja
Promocija zdravlja i prevencija bolesti nastalih kao posledica pušenja
2006. oko 58 miliona dinara
2007. oko 56 miliona dinara
2008. 75 miliona dinara
2009. oko 29 miliona dinara
Nacionalni program „Srbija protiv raka“
2009. oko 53 miliona dinara
Sprovođenje skrining programa za rak grlića materice, dojke i debelog creva
2009. oko 5 miliona
Nabavka citostatika, lekova, ugradnog materijala u kardiohirurgiji
2006. oko 449 miliona dinara
2007. oko 732 miliona dinara
2008. 525 miliona dinara
2009. 610 miliona dinara
Nabavka medicinske opreme
2006. oko 698 miliona dinara
2007. oko 457 miliona dinara
2008. oko 745 miliona dinara
2009. 440 miliona dinara

Vodeći uzroci smrtnosti u Srbiji
-bolesti srca i krvnih sudova 56 odsto
-maligni tumori 19,9 odsto
-povrede i trovanja 3,8 odsto
-šećerna bolest 2,9 odsto
-opstruktivna bolest pluća 2,5 odsto