Reci mi sad, kad već prošlo sve je
časi bolni i dani dragi, lepi
kad nov bol se starom bolu smeje
od reči tvojih kad duša ne strepi.

Reci dal te je moja tuga bolela
Nekad kad sam te mnogo, mnogo volela?

Reci mi sad, kad me ne voliš više
kad ti se prošloj ruga nova sreća
i kad se dana koji nekad beše
duša ti samo kad me vidiš seća

Reci dal te je moja tuga bolela
Nekad kad sam te mnogo, mnogo volela?

D. Maksimovic

Joj kakvi stihovi,rasplakacu se!!!!!!!
Ozbiljno sam ovo mislio!!!

Eh ta Desanka....

Hm.. verovatno bi me mogla zakovati za beton ovime pre mesec dana...
Nisam do sad citao ovu pesmu....

Cini mi se da bih se u svakoj njenoj pjesmi mogla pronaci.......
Cudno je to, ponekad imam osjecaj da je pjesma pisana bas za mene.......Ludo, znam.....
Da  li vam se to desavalo?

mene nesto ne radi...
cini mi se da je ovo Desanka mogla malo jace da napise, da bas otkine...
ovako mi izgleda malo plitko...

U odnosu na vecinu njenih pjesama , moze se reci, da ova nije nista posebno.......
Ali svaka pjesma je vrijedna na svoj nacin

Meni jeste... vise puta. Fade to black od metalike je pisana za mene...

Kad smo vec kod Desanke:

Ne, nemoj mi prici,
hocu izdaleka da volim  i gledam oka tvoja dva,
jer, sreca je lepa samo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovestaj da...

Nijesam siguran u tekst, ali to pamtim od prvog razreda osnovne... sa skolskog panoa.

Prilcino je normalno da se pronalazis u pesama...

Pronadjoh i drugi dio pjesme.... evo sad full version

~Po rastanku~

 I

Reci mi sad, kada vec proslo je sve:
casi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reci tvojih kad dusa ne strepi, -
    reci, da l' te je moja
    tuga bolela
    nekad, kad sam te mnogo,
    mnogo volela?

Reci mi sad, kada me ne volis vise;
kad ti se prosloj ruga nova sreca;
i kad se dani koji nekad bise
dusa ti samo, kad me vidis, seca -
    reci, da l' te je moja
    radost bolela
    jednom, kad nisam vise
    tebe volela?


         II

Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre,
ti si mi tada reci mog'o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa rec i dve.

Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
bese drag,
pa iza svega sto si mi rek'o
katkad surovo, kadkad meko,
ostao je trag.

Sad srce moje bije tise:
vec manje volim, a znam vise
nego pre;
vec sad mi ne bi reci mog'o
onako dosta, onako mnogo
sa rec i dve.

I kad bi danas prisao meni
i hteo reci davno receni'
buditi draz,
u srcu mome saptao bi neko:
da sve sto si mi ikada rek'o,
bila je laz.