PO RASTANKU


I

Reci mi sad, kada već prošlo je sve:

časi bolni i dani dragi, lepi;

kad novi bol se starom bolu smeje;

od reči tvojih kad duša ne strepi -

reci, da l' te je moja

tuga bolela

nekad, kad sam te mnogo,

mnogo volela?

Reci mi sad, kada me ne voliš više;

kad ti se prošloj ruga nova sreća;

i kad se dani koji nekad biše

duša ti samo, kad me vidiš, seća -

reci, da l' te je moja

radost bolela

jednom, kad nisam više

tebe volela?


II

Nekad sam bila dobra i mlada

i poverljiva i puna nada,

nekada pre,

ti si mi tada reći mog'o

beskrajno mnogo, o kako mnogo

sa reč i dve.



Spokojni bili su dani moji,

a ti si srcu mi prvi koji

beše drag,

pa iza svega što si mi rek'o

katkad surovo, kadkad meko,

ostao je trag.



Sad srce moje bije tiše:

već manje volim, a znam više

nego pre;

već sad mi ne bi reći mog'o

onako dosta, onako mnogo

sa reč i dve.

I kad bi danas prišao meni

i hteo reči davno rečeni'

buditi draž,

u srcu mome šaptao bi neko:

da sve što si mi ikada rek'o,

bila je laž.


Desanka Maksimovic

SEĆANJE

Bili su blagosloveni svi časovi
što smo ih zajedno proveli,
svi zajednički zalogaji:
kroz mnoge mutne dane i jeseni
ono proleće još sjaji.

Blagosloven bio je svaki pogled
kojim si me obdario
i svaki topli izraz tvog lica,
i roj svih onih prolaznih sitnica
milošte punih.

Nijednoj livadi nije toplota sunca
bila toliko slatka
koliko meni tada tvoja ljubav.
I dan i noć i nedelja činila mi se kratka
kad sam s tobom.

Bila mi je uza te uvek topla duša
kao zemlja tek uzorana.
Čini mi se da sam u ono doba
bila lepa i srećna svakog dana.

Bilo je sve kao u snu devojaka.
Čini mi se da si se na mene uvek osmehivao,
da nijedan dan sa tobom nije
ružan i prazan bivao;

da su neprimetno tekli časovi
i kad se radi i kad se odmara.
Prepun i sladak
bio mi je život tada
kao plod nara.

Bilo je sve kao u snu devojaka.
Kud kod smo zajedno išli,
zemlja nam je cvetala i rudila.
I da se još jednom rodim,
opet bih one dane zažudila.