Како је свет мали! 
Тачно знам где си живела, јер је тај адвокат отац једне моје другарице из тадашњег одељења.

Елем, што се теме тиче... неколико година сам живела у Врбасу, па у Кули, а у Врбас ишчла у гимназију...
Тако да та два града знам као свој длан.

А Врбас ми је, и поред Карнекса, Витала, Гимназије, Драме, Белфаста,  ипак најпознатији по врло специфичном менталитету људи који тамо живе.

po ničemu

Imam sestru i brata u Vrbasu 

Da, ima i Karneks ... to su oni sto prave pastete i ostale dzidza-bidze  Sta jos ima ... ima zenski, ima i frajera  Znam da su na vlasti radikali  Zato grad izgleda kao da si dosao u Vesele 70-te 

Crkve svedoče o duhu tolerancije (9)
Autor: G. Dorbilović | 04.01.2008

Kroz gradove Srbije: Vrbas - mesto sa najviše nacija




VRBAS - Vrbas nema velikih istorijiskih znamenitosti, spomenike, dvorce i muzeje koji se preporučuju u turističkim katalozima Vojvodine i Srbije. Ali, boravak u Vrbasu može biti zanimljiv, a nedostatak istorijskih spomenika mogu nadomestiti Vrbašani doseljeni iz Crne Gore, koji su puni istorije.

- Vrbašani su topli i neposredni, bilo da su Crnogorci, Srbi, Mađari ili bilo koji od dvadesetak nacija koje žive u gradu i okolini. U proleće su bašte lokala pune mladih, otvorenih za nova poznanstva i druženje, punih pozitivne energije. To stvara nezaboravnu sliku o ovom gradu - kaže sociolog Goran Kaluđerović.
Zanimljivo je da mnogi Vrbašani ne doživljavaju ovaj grad svojim. Vrbas je mnogima služio kao odskočna daska za odlazak u Novi Sad ili Beograd.
- Za Vrbas može da važi ono „via“, možda zato što je veliki procenat stanovništa istrgnut iz nekih drugih sredina i naseljen u njemu. Možda njihovi potomci, iako rođeni Vrbašani, imaju nešto što ih podstiče na selidbu - dodaje Kaluđerović.

Ušorene ulice
Do Drugog svetskog rata Vrbas je bio samo jedno od sličnih vojvođanskih mesta, ušorenih dugih ulica, sa crkvenim tornjevima kao najvišim vidikovcima. Posle rata grad je postao centar prehrambene industrije, sa fabrikama kao što su „Karneks“, „Vital“, „Medela“. Svojevremeno je Vrbas zbog moćne prehrambene industrije popularno nazivan „špajz Jugoslavije“.
Velik broj stanovnika Vrbasa naglo se promenio posle Drugog svetskog rata. Okupatori su Jevreje proterali početkom rata, a Nemci su ga napustili uoči oslobođenja. Sa novim stanovnicima stigli su takozvani vozovi bez voznog reda, u kojima je bilo najviše Crnogorca iz nikšićkog kraja. U gradu se i danas gusla na sve strane, društvo guslara je veoma aktivno, a Vrbas je zbog toga dobio i titulu - Grad gusala, iako takav ne postoji ni u Crnoj Gori.
Gorštaci su se u ravnici teško privikavali na nov način života. Nije im odgovarala klima, voda, ali im je u početku najteže bilo što nisu mogli da razlikuju ušorene ulice i kuće koje liče jedna na drugu. Događalo se da prilično lutaju u potrazi za svojom kućom.
Ostala je anegdota da je jedan doseljenik, smatrajući da nije dobio odgovarajuću kuću, u potrazi za boljom upro prst u zgradu Gimnazije i rekao - hoću ovu!
Stara Gimnazija
Vrbašani su ponosni i na dva veka staru Gimnaziju. Osnovana je 1809. godine kao Latinska škola, a zatim se nazivala Gramatička škola, a danas je značajna obrazovna institucija. Pohađale su je mnoge slavne ličnosti - Mitar Pešikan, jedan od pisaca pravopisa srpskog jezika, Slobodan Vučetić, predsednik Ustavnog suda, glumac Vlada Popović, prof. dr Svetolik Avramov, prof. Vojin Bjelica, Vida Ognjenović.
- U Vrbasu i danas postoje vile iz perioda pre Drugog svetskog rata. Prednjače Gerontološki centar koji je nekada bio Hencov sanatorijum, Tomanova vila u kojoj je danas DDOR, Taborijeva i Ronaj vila, Portova vila i druge. Trebalo bi sačuvati ove objekate u izvornom obliku - kaže Vesna Grgurović, arheolog u Muzejskoj zbirci.
Pavle Orbović, istoričar, kaže da hrišćanske crkve, različitih konfesija, smeštene na samo nekoliko stotina metara, najviše govore o duhu tolerancije koji vlada u Vrbasu. Tome treba dodati da je prilikom popisa stanovništva u Vrbasu registrovano više od 20 nacionalnih zajednica.
- U centru grada su dve protestantske crkve, evangelistička i kalvinistička, iz 1820. i 1822. godine. Najstariji crkveni objekat je srpska pravoslavna crkva u starom Vrbasu, najverovatnije iz 1738, a u njoj je vredno videti ikonostas iz 1850. godine. Tu su i rimo i grko katoličke crkve, zatim metodistička - kaže Orbović.

Drvored platana
Otvorenost grada prepoznatljiva je i po skoro četiri decenije starom Festivalu poezije mladih, Jesenjem likovnom salonu, „fijakerijadi“ u Ravnom Selu i Tamburaškom festivalu, posvećenom Savi Vukosavljevu u Zmajevu.
Platani i kesteni u glavnoj ulici mnoge oduševljavaju, posebno u maju i junu, kada naprave tunel nad šetalištem i kolovozom. Tada je drvored platana toliko lep da je pokojini hrvatski pesnik Gustav Krklec, upravo zbog njega, posle Amsterdama redovno svakog proleća posećivao ovaj grad.
Nažalost, Vrbas je danas poznat i izvan Srbije po najzagađenijem vodotoku u Evropi. Dva veka star Veliki bački kanal zagađen je industrijskim otpadom iz nekoliko gradova, koji ga koriste kao septičku jamu. U Vrbasu se upravo prave planovi i traže donatori koji će pomoći da se kanal očisti.
Najprepoznatljiviji brend Vrbasa je „Karneks“. Od ovog giganta je živelo pola stanovništva Vrbasa. Fabrika je sponzorisala mnoge sportske ekipe, umetnost, imala folklornu grupu, pazila na svoje radnike. Ali, sada su to samo uspomene.