Ministarstvo prosvete nema evidenciju o broju srednjoškolaca koji izlaze na popravni ispit ili ponavljaju razred
Najviše jedinica iz matematike i fizike

Na popravne ide oko 10 odsto učenika beogradskih srednjih škola l Sve više đaka sa slabim predznanjem iz osnovnih škola

Beograd - Školska praksa pokazuje da najveći broj gimnazijalaca "pada" na popravni ispit ili ponavlja razred zbog jedinica iz matematike, fizike i hemije, a učenicima koji pohađaju trogodišnje i četvorogodišnje srednje stručne škole su, osim matematike i fizike, problematični i pojedini stručni predmeti. Ministarstvo prosvete nema evidenciju o broju učenika koji izlaze na popravni ili ponavljaju razred, a gradski Zavod za statistiku i informatiku u ovom trenutku ima podatke za prošlu školsku godinu.

Od 30.330 učenika trećeg i četvrtog razreda beogradskih srednjih škola, prošle godine na popravni ispit je izašlo 3.590 đaka, dok je 683 ponavljalo razred. Najviše učenika koji su ponavljali razred je bilo u školama iz područja elektrotehnike (132) i mašinstva i obrade metala (104). Na popravni je upućeno 520 đaka iz mašinskih škola, 514 iz područja rada elektrotehnike, kao i 821 gimnazijalac.
Direktor Građevinske škole Momir Andesilić kaže za Danas da najviše negativnih ocena ima iz matematike i nekoliko stručnih predmeta, kao što su nacrtna geometrija, građevinske konstrukcije i organizacija građenja, a u nekim školama đacima je problematičan i strani jezik. Na pitanje koliko su jedinice rezultat đačkog neznanja, a koliko subjektivnog odnosa profesora, Andeslić kaže da odgovornost ne snose samo đaci, već i nastavnici.

- Ako dva profesora predaju isti predmet, a razlika u broju jedinica je drastična, to ukazuje da nije reč samo o neznanju učenika. Na osnovu iskustva od 30 godina u prosveti, mogu da kažem da nam sve više dolaze đaci sa slabijim predznanjem iz osnovne škole. Dešava se da deca koja su bila odlični učenici u osnovnoj školi, već u prvom polugodištu prve godine srednje škole imaju jedinice - tvrdi Andesilić, napominjući da profesori imaju jedan kriterijum prema maturantima, a sasvim drugi prema đacima prvog razreda.
Na pitanje da li ima razlike u znanju među đacima iz Beograda i unutrašnjosti (skoro 50 odsto učenika ove škole nisu iz prestonice), Andesilić kaže da u osnovnim školama u unutrašnjosti Srbije nije slabiji kriterijum i da su ta deca mnogo odgovornija, te da trudom i zalaganjem uspevaju da nadoknade ono što je propušteno.

Direktorka Sedme gimnazije Ivanka Kovačević i sekretar Foruma beogradskih gimnazija Miodrag Sokić slažu se u oceni da su gimnazijalcima sa prirodnog smera najteži predmeti matematika, fizika i hemija, dok učenicima društveno-jezičkog smera najviše muke zadaje latinski. Sokić dodaje da mali broj učenika sa društvenog smera ponavlja razred.
U Sedmoj gimnaziji, od 817 đaka, lane je ponavljalo njih 13. Direktorka tvrdi da u ovoj gimnaziji profesori ne prave razliku između maturanata i učenika nižih razreda, niti se dešava da neko dobije dvojku samo na osnovu redovnog pohađanja nastave. Kovačevićeva kaže da je profesorski kadar ove gimnazije relativno mlad i veoma motivisan da radi sa đacima, te da ako neko dobije jedinicu, onda je to dokaz da zaista nije znao.

- Strogo vodimo računa da kriterijum ocenjivanja bude izjednačen na nivou stručnih aktiva, a posebno kada je reč o profesorima koji predaju isti predmet - ističe Kovačevićeva.
Iskustvo pokazuje da skoro u svakoj školi ima bar po jedan "problematičan" profesor, kod koga je teško zaraditi peticu, ali kod koga jedinice i dvojke ima bar trećina razreda.
- Tamo gde ima više jednica, ne mora nužno da znači da je profesor nestručan i neprincipijelan, jer lošu ocenu ne treba izjednačavati kvalitetom rada. Često su ti profesori mnogo savesniji od svojih kolega, ali trpe ogroman pritisak javnosti. Ja učenicima ne dajem jedinice, tako da autoritet moram da gradim na drugi način, a ne na strahu od najslabije ocene. Dakle, moram na drugačiji način da "nateram" svoje đake da nauče bar za dvojku i mislim da u tome uspevam - kaže Sokić. V. Andrić

Izvor: Danas

То је та реформа школства. Заглупети нацију ''да се деца не муче''. 

Ja malo gledao knjige ... da sam u moje vreme morao da ucim ono sto danas oni uce... bio bih vukovac
Jeb.. te imao sam.. neki predmet... zaboravio sam kako se zvao ... ucili smo o marksu, o pred vojnickoj obuci ... o komunizmu-socijalizmu... to su bili predmeti 
A da pomenem da su i profe bili mnogo strozi ... neki su i koristili silu ... 

Bez obzira na kolicinu gradiva, da hoce ucili bi.
Problem je negde drugde...

@kinkel jel' to hocs da kazes da im treba uvesti socijalisticke predmete ?

Станкова логика на делу. Ти мора да си учио по том реформисаном принципу чим си тако паметан. 

Nije problem u sistemu skolstva, vec u deci, sto nece da  uce.....

А кад су то деца хтела да уче? 

Pa makar one prosle generacije nisu bile tako lose kao ove, makar nastavnici kazu tako, sto dalje ide sve je gore...

Ма биће да је тако. Није крива очајна реформа школства, нису криви професори који више штрајкују него што раде... Крива су деца. Деца су се покварила. 

Pa bolje da se krene od roditelja, kontam da oni sve manje vodi brige o deci....