Plivam, o sauni maštam
R. DRAGOVIĆ - S. S. ROVČANIN, 5. jul 2006

KADA sa liste za odmaranje i letovanje otpadnu more, planina ili banja, brojnim sugrađanima sa tanjim novčanikom preostaju sportsko - rekreativni centri. Kartu za bazen, koja u proseku staje oko 200 dinara, većina Beograđana sebi može priuštiti, ali za kompletan paket - po sat vremena plivanja, masaže, saune, fudbala, odbojke ili košarke, treba najmanje 2.000 dinara dnevno. Opet, samo za vikende na bazenu četvoročlanoj porodici mesečno je potrebno 6.400 dinara, što je trećina prosečne plate u Beogradu.
Sa druge strane, u naše centre se tek ulaže, kako bi ispunjavali svetske standarde. A, sređivanje prate i cene usluga.
U Beogradu ima petnaestak sportskih centara. Najuređeniji, rame uz rame sa svetskim plivalištima je Tašmajdan. Prate ga, ali sa velikim zaostatkom - "Banjica", "Vračar", "Olimp", "Košutnjak" i "11. april". U ostale nije ulagano godinama, pa su i zgrade počele da propadaju. Jedini privatizovani sportski centar je zemunski "Pinki". On je ujedno u najlošijem stanju. Popucala su stakla na bazenima, krnje se zidovi svlačionice i kupatila, parket se izgulio... Bilans poslovanja prošle godine je 3,5 miliona dinara u minusu. Sličnih problema ima i nekadašnji "25. maj", a sada "Milan Gale Muškatirović". Tako će biti sve do 2009. godine, kada je predviđeno da se centar kompletno renovira, zbog Univerzijade. Do tada - samo "krpljenje".
- Najpopularniji su bazeni, a odmah zatim idu sportski tereni i sale koje iznajmljujemo po satu - kažu u "11. aprilu". - Preko leta su najpopularniji otvoreni bazeni na kojima je najviše dece. Zato uz đačku knjižicu, školarci svake srede mogu besplatno na kupanje.
Saune, teretane, aerobik, fitnes, hidrobik, kuglane, časove joge i sinhronog plivanja, hidro masažu... nude samo neki od boljih centara. Većina ovih, u svetu uobičajenih usluga, kod nas su još luksuz.


NISU svi sportski centri u istom košu. Dele se po načinu finasiranja iz opštinske, gradske i republičke kase. Najbolje prolaze oni kojima novac stiže iz Grada. Biser Beograda "Tašmajdan" je "na teretu" gradskog budžeta. Najneuređeniji "Pinki" je pak, jedini u privatnim rukama i to Naftne industrije Srbije. Prodat je za 39 miliona dinara pre osam godina. Ovih dana promenjen je Upravni odbor (za predsednika je izabran finansijski direktor NIS -a), pa se direktor Božidar Tadić nada boljim danima. Poslednjih godina vodi se borba za prestanak propadanja zgrade. Šansa za oporavak je u Svetskom prvenstvu u kik boksu iduće godine, čiji je domaćin Beograd. "Pinki"je glavni kandidat da ugosti boksere.

Izvor: Novosti