Plate direktora od danas javne
Autor: Beta | 06.04.2009. - 05:00

Podaci o platama direk­tora javnih preduzeća i age­ncija u Srbiji trebalo bi sutra da budu objavljeni na sajtu Vlade Srbije. Javna preduzeća i vladine agencije imale su rok do 31. marta da Vladi podnesu podatke o zaradama rukovodstava i da te podatke učine javnim, a taj rok utvrdila je Vlada Srbije preporukom koju je usvojila 26. februara.

Do isteka tog roka samo su „Železnice Srbije“ izdale saopštenje i obavestile javnost o primanjima rukovodstva i članova UO. Prema izveštajima koje su javna preduzeća dostavila Vladi Srbije, a u koje je agencija Beta imala uvid, najveću platu ima generalni direktor „Jata“, čija je neto plata u februaru iznosila 379.161 dinar. Drugi po visini zarade je generalni direktor „Telekoma“, koji je u februaru imao platu od 354.879 dinara, a u januaru 354.497 dinara. Najniži iznos koji je naveden kao zarada direktora iznosi oko 50.000 dinara.
Više od 300.000 dinara u februaru su primili i generalni direktori EPS i „Transnafte“, a više od 200.000 dinara u februa­ru je iznosila neto plata direktora PTT-a, „Službenog glasnika“, „Srbijavoda“, Aero­­droma „Nikola Tesla“, „Srbijašuma“, Zavoda za udžb­­enike i nastavna sredstva.

Najplaćeniji menadžeri
Jat 379.161
Telekom 354.879
EPS više od 300.000
Transnafta više od 300.000
Službeni glasnik više od 200.000
PTT više od 200.000
Srbijavode više od 200.000
Aerodrom Nikola Tesla više od 200.000
Srbijašume više od 200.000
Zavod za udžbenike više od 200.000
Srbijagas više od 200.000


Blic

ovo je važan podatak, ali nije dovoljan. Većina tih direktora uzimaju dodatno velike pare na dnevnice. Pravo pitanje je kliko odnesu kući svakog meseca.

A bilo bi dobro da saznamo i koliko odnesu poslanici, ministri, savetnici u vladi, pokrajinsko rukovodstvo

Неће то да се деси. Нису ни они блесави да сами себи копају гроб. Ураде овако нешто као да се покаже нека транспарентност и да народ мисли како ето они не краду и терај даље пуни џепове.

Znam da je direktor aerodrma pre 4 godine imao preko 500 000 mesečn, sad nije tako. Mislim da je sad ispod 300 000.

vlada finiširala paket mera
Činovnicima plate manje čak 30 odsto
Autor: Ž. Jevtić | Foto:FoNet | 06.04.2009. - 07:04
Činovnicima plate manje čak 30 odsto

Neodlučnu Vladu Srbije primorali su rokovi i obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu da preseče i definitivno se odluči koje će mere štednje primeniti. Prema saznanjima „Blica”, tokom dana bi trebalo da se konačno odluči za koliko odsto će biti smanjene plate zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, ali i na koliku otpremninu će imati pravo višak zaposlenih u administraciji.

Vladin paket mera podrazumeva smanjenje budžeta ministarstva za četvrtinu, tačnije za 26 odsto, smanjenje zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, smanjenje plata u administraciji i skuplji benzin, dizel i telefoniranje, kao i smanjenje transfera lokalnim samoupravama…
U Vladi Srbije nema dileme da li plate zaposlenih u državnoj upravi i na lokalu treba smanjiti. Međutim, nema jedinstvenog stava za koliko. Prema jednoj varijanti smanjivala bi se samo primanja preko 40.000 dinara i to progresivno. To bi praktično izgledalo da se plata od 40.000 smanji za pet odsto, ali bi procenat rastao u skladu sa visinom zarade. Tako bi primanja oko 100.000 i preko bila smanjena za 30 odsto.
Ovakvo smanjenje ne bi zahvatilo i najveći broj zaposlenih čija su primanja ispod 40.000 dinara, ali zato hoće savetnike i šefove kabineta u ministarstvima kojima je zarada oko 95.000, ministre sa 98.694 dinara, potpredsednike Vlade sa 106.000, ali i premijera koji zarađuje 116.111 dinara. Prema drugoj varijanti, zaštićeni iznos je takođe 40.000, ali je procenat smanjenja isti. Za ovu opciju postoje tri varijante nameta - 10, 15 ili 17 odsto.
Međutim, konačnu odluku koliko će se i koja primanja smanjivati, kako sada stvari stoje, doneće Ministarstvo finansija, koje bi trebalo da odredi skalu oporezivanja. Kako će na kraju izgledati, zavisi od činjenice koliko se novca može namaknuti. Ova mera trebalo bi da obezbedi da se iz budžeta ubuduće izdvaja manje za preko 10 odsto novca. Prema navodima, sinoć je trebalo da se sastanu nadležni iz Ministarstva ekonomije i iz Ministarstva finansija kako bi se posle odgovora MMF konačno uobličile mere protiv krize.
Kako za „Blic” kaže dobro upućeni sagovornik, tokom dana o programu racionalizacije u lokalnoj samoupravi trebalo bi da razgovaraju Dinkić i ministar za državnu i lokalnu samoupravu Milan Marković. Prema planu koji treba da se razmotri, otpremnine su 550.000 dinara iz republičkog budžeta i dodatnih 15.000 dinara po godini staža iz opštinske kase. Preciziranje visine otpremnina neće voditi ka povećanju iznosa, već eventualno ka smanjenju.
Generalno procene su da bi samo ušteda na platama u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi trebalo da bude oko milijardu dinara. Iako je Vlada Srbije odustala od oporezivanja primanja svih zaposlenih u državi od šest odsto, još uvek nije jasno da li će i dalje ostati subvencije privredi ili će one biti smanjene. Potpredsednik Sindikata „Nezavisnost” Slavko Vlaisavljević kaže da, primera radi, krediti i nisu za radnike, već za biznismene i da se otuda loše vodi ekonomija. Kako kaže, sa merama Vlade Srbije ili bez njih, radnici će izaći na ulice.
- Srbiji je potreban šok. Srbiji su potrebni protesti. Mi sindikati niti imamo partiju za koju bismo glasali niti znamo za koju bismo partiju pozvali radnike da glasaju jer niko ne vodi računa o radnicima. Ali sa protestima možemo da napravimo šok i da partije koje su na vlasti promene kurs, ali i ne samo oni, već i opozicija - kaže Vlaisavljević. On dodaje da ne može da precizira kada će radnici izaći na ulice, sada ili na jesen.

U Skupštini nisu za manje plate
Mere Vlade Srbije trebalo bi da osete i poslanici u Skupštini Srbije, čija su primanja preko sto hiljada dinara. Predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović smatra da je smanjivanje plata poslanicima „demagoški pristup”.
- Poslanici Skupštine već pet punih godina imaju iste plate. Plate neće moći da im budu povećane, ali smatra da smanjenje zarada ne bi bila primerena mera. Umesto plata treba da se smanji broj članova delegacija i putovanja. U Skupštini, iako ima manjak zaposlenih, neće biti dodatnih zapošljavanja - kaže za „Blic” Slavica Đukić-Dejanović. Ona kaže da su neke od mera štednje u parlamentu već počele da se primenjuju, tako da poslanik koji nije bio sve vreme na zasedanju nema pravo na celu dnevnicu.

Blic

Naravno uvek je lakše odrati činvnike nego direktore.

da nije zalosno bilo bi smesno, sta sve ovaj narod trpi dva i po lopova po glavi stanovnika

Ne budite naivni. Ko se nije bavio politikom verovace. To nisu njihove pare. To su pare stranke. Jedini legalan nacin da stignu u trezoru partije je takav nacin. Zasto bi se inace tako dugo tukli oko plena posle izbora, zasto ne raspisuju konkurse za mesta menagera? Direktor ili predesnik upravnog odbora daje detaljan izvestaj stranci svake nedelje oko situacije u aganluku stranke. Onda u stranci dolazi do dogovora izmedju Age (direktora) i Bega (predesdnika partijskog odbora). Taj je dogovor uvek tajan, pa partijci koji su blizu vatre shkrgucu zubima, ali posto tako mnogo vole partiju da se nadaju da ce i oni na sledecim izborima stici do mrsa, ne talasaju puno.
Tako u mesto da javno preduzece vodi strucno lice, vodi ga partijac, cesto ispuzao ispod kamena, puna mu usta nacionalnog ponosa. Gubici su veci u nestrucnom vodjenju, nego u toj jebenoj plati.
Dobro kaze Palma Betoven da i baba moze da vodi gde ima para.

vlada usaglasila mere za štednju
Višak činovnika odlazi na leto
Autor: Željka Jevtić, Danijela Nišavić | Foto:v. lalić | 07.04.2009. - 07:33


Vlada Srbije čeka povratni odgovor Međunarodnog monetarnog fonda na predlog mera štednje koji je u nedelju uveče usaglašen. Prema saznanjima „Blica”, državni vrh je konačno prelomio i 89 milijardi dinara biće namaknuto iz javnog sektora, a među merama su i povećanje akciza na gorivo od četiri i dva dinara i oporezivanje luksuza i telefonskih impulsa u mobilnoj telefoniji. Premijer Mirko Cvetković vladine mere trebalo bi da predstavi danas ili sutra.

Kako za „Blic” kaže dobro upućeni sagovornik, premijer i ministar ekonomije Mlađan Dinkić sastali su se sa predsednikom Borisom Tadićem u nedelju uveče, kada je definitivno i pala odluka.
Vlada Srbije posle nekoliko dana razmatranja odustala je varijante da se zaposlenima u državnoj upravi smanjuju koeficijenti i odlučila se za umanjenje mesečnih primanja počev od 40.000 dinara. Plate do 100.000 dinara biće umanjene za deset odsto, tako da će državni činovnici primati za 6.000 manje jer je iznos od 40.000 zaštićen. Ova mera zakačiće ministre, savetnike i šefove kabineta. Zarade preko sto hiljada biće smanjene za 15 odsto, tako da će manju platu ubuduće primati državni sekretari, ali i većina predsednika opština.
Dakle, prema planu Vlade Srbije u narednih devet meseci trebalo bi da bude otpušteno oko šest hiljada ljudi, od kojih je najviše zaposlenih u lokalnoj samoupravi. Od juna bi trebalo da se krene u redukovanje broja direkcija, agencija i ostalih regulatornih tela Vlade Srbije. Vlada treba da promeni i Zakon o državnim službenicima, prema kojem je teško bilo koga otpustiti iz državne administracije. Kako kaže sagovornik „Blica” iz Vlade Srbije, otpuštanja će biti postepena.
Visina otpremnina još nije precizirana, ali prema već važećem predlogu to je iznos od 550.000 dinara iz republičkog budžeta i dodatnih 15.000 dinara po godini staža iz opštinske kase. Otpremnine mogu biti samo smanjene.
U iščekivanju zelenog svetla za predlog mera prema procenama MMF, Srbija, Letonija i Estonija su najugroženije zemlje u srednjoj i istočnoj Evropi po pitanju domaćeg zaduženja u stranim valutama.
Međutim, Radovan Jelašić, guverner NBS, kaže za „Blic” da Srbija ima nekoliko „osigurača” da ne dođe do najgoreg scenarija o kojem se govori u izveštaju MMF-a, „mada takav izveštaj Fond još nije dostavio i ne zna da li je u njemu pomenuta Srbija”.
Prema proceni MMF-a, zapadnoevropske banke bi mogle da izgube 160 milijardi dolara u srednjoj i istočnoj Evropi zbog nenaplativih dugova, od 1,6 hiljada milijardi dolara, koliko su plasirale u tom regionu. Do 20 odsto svih kredita moglo bi biti nenaplativo, preneo je „Fajnenšel tajms” pozivajući se na izveštaj MMF-a. Ograncima zapadnoevropskih banaka u srednjoj i istočnoj Evropi biće potrebno 100 milijardi dolara svežeg kapitala, a u slučaju „ozbiljnije krize širokih razmera” moglo bi im zatrebati i 300 milijardi dolara.
Fond će, na osnovu kvota zemalja srednje i istočne Evrope u toj finansijskoj instituciji, moći da pruži pomoć od 81 milijarde dolara, a po svoj prilici će biti potrebno da se 105 milijardi obezbedi iz drugih institucija, uključujući Evropsku uniju i vlade zemalja u svetu.
U izveštaju se preporučuje da zemlje koje su članice EU, ali ne koriste evro, uvedu u opticaj zajedničku evropsku valutu i pre nego što zvanično pristupe evrozoni.
Obrazlažući šta konkretno znači - postojanje nekoliko „osigurača”, guverner Jelašić kaže da je prvi - dogovor koji Srbija treba da postigne sa MMF-om, dok je sledeći postignut dogovor sa stranim bankama da neće smanjiti nivo izloženosti prema preduzećima u Srbiji.
- Štaviše, ne samo da se neće povući, nego da će, ukoliko bude potrebno, dodatno kapitalizovati banke koje posluju na našem tržištu. Naš bankarski sektor i danas ima adekvatnost kapitala od oko 22 odsto, što znači da je visokokapitalizovan i sposoban da sopstvenim rezervama amortizuje dodatne gubitke. Upravo svesni činjenice da naši građani primaju dohodak u dinarima, a da su se u velikoj meri zaduživali kreditima vezanim za stranu valutu, mi smo i tražili od banaka veći obim kapitala nego što je to u drugim zemljama, što danas obezbeđuje dodatnu stabilnost - naglašava Jelašić.
Ipak, nezavisno od toga, kaže naš sagovornik, za stabilnost finansijskog sektora svakako bi bilo poželjno da se više koriste dinarski krediti, a na šta NBS već godinama upozorava.
- Mi smo u stalnom kontaktu sa MMF-om i ne postoji nijedan izveštaj Fonda o makroekonomskoj situaciji u Srbiji u kojem nije pohvaljen upravo srpski bankarski sektor - naglašava Jelašić, koji je nedavno rekao da će kurs ostati i dalje fluktuirajući, kao i da se neće dozvoliti prevelike dnevne oscilacije.

Manje plata direktorima, akcize, luksuz, gorivo...
Prema vladinim merama, od akciza na gorivo trebalo bi da se prikupi pet milijardi, na luksuz tri milijarde i isto toliko na mobilnu telefoniju. U narednih devet meseci biće postepeno otpušteno oko šest hiljada viška zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Međutim, tokom jučerašnjeg dana još nije bilo definisano kolike će otpremnine dobiti višak zaposlenih. Članovi Vlade dogovorili su u minut do dvanest da se drastično smanje plate direkotra javnih preduzeća jer je na to ukazivao i MMF. Prvobitno je bilo zamišljeno da plate budu u iznosu plate premijera od oko 116.000 dinara, ali je ipak odlučeno da one budu nešto više.

Negodovanje gradonačelnika
Vlada je i u novom paketu mera za uštedu 100 milijardi dinara predvidela da lokalnim samoupravama uplati 15 milijardi manje (od predviđenih 40), uprkos oštrim protestima gradonačelnika i predsednika opština. „Blicu” je u Vladi nezvanično potvrđeno da će do četvrtka biti doneta odluka koliko će kojoj opštini biti smanjeni transferi, kao i da će se manje uzimati od opština koje su siromašnije i više zavise od novca iz republičkog budžeta.
Gradonačelnici sedam gradova (Kruševac, Čačak, Paraćin, Vranje, Inđija, Novi Pazar, Koceljeva) juče su na konferenciji u Beogradu rekli da će najavljeno smanjenje ozbiljno ugroziti investicije u lokalnim samoupravama, Član gradskog veća Beograda Zoran Kostić kazao je da će prema nekim informacijama transferi prestonici biti smanjeni za oko četiri milijarde dinara.
Predsednik opštine Paraćin Saša Paunović objasnio je da se transferi daju prema broju stanovnika, površini opštine, broju odeljenja osnovnih srednjih škola i broju predškolskih objekata.
- Kada se kaže da ćemo smanjenjem transfera da štedimo, onda je pitanje da li je to poruka iz Vlade da ćemo štedeti na troškovima za škole i predškolsko obrazovanje - zapitao je on i dodao da opštine zbog najave o smanjenju transfera ne mogu blagovremeno da planiraju poslove za ovu godinu.
Gradonačelnici su insistirali na tome da se mnogo više može uštedeti smanjenjem plata i broja zaposlenih u državnoj upravi, a još više ukidanjem nepotrebnih ministarstava. Takođe su apelovali na Vladu da ne odlučuje o smanjenju para bez razgovora sa njima. Goran Ješić, gradonačelnik Inđije, rekao je da je neophodna hitna promena Zakona o radu, nakon čega bi u lokalnoj samoupravi, prema njegovoj proceni, mogao da se smanji broj zaposlenih za 3.000 u roku od dve godine.
T. S.


Izvor: Blic

Pa to i jeste veliki problem Srbije. Nema vlada sta da udeli.
Za dvesta godina kada ce uvesti pravu lokalnu samoupravu cudice se neko a sta je to vlada trebala da udeli?
Kaskamo za svetom 100 godina.
Ako sta ces. Centralni komitet ne zna odakle da nakalemi pare. Nema nam Tite da igra kozaracko kolo sa crnjama po Africi. 
I da donese koju kintu za zhdranje.

Pa, moramo svi da stezemo kais... treba raseliti karton city ispod Gazele.. kahm... kahm..

Veruj mi da dobro znam koji su tokovi tih para.
Seti se kako je svinjar roknuo Vladiki 10000 evra 'od partijskih' para pa poceo da mu gradi crkvu. Sada kada su mu direktori pod istragom, jasno ti je odakle su te partijske pare.
Odakle lova za kampanje itd itd.
Zamisli samo logicno, da budemo u istoj stranci, radimo negde isti posao za stranku i sada odjednom ja rokam 300 000 mesecno a ti negde na 20 000 plate. Pa pukla bi stranka po svim savovima.
Do sada su cutali opozicionari, jer su precutno i oni delili isti kolac.
Sada je puklo kod radikala i prljav ves izasao na videlo.

Pošto je tabela u PDF i ne umem da je prikačim ovde vredi pogledati lično. Dati su podaci o osnovnoj plati ali su informacije o stanovima, vozilima, dnevnicama reprezentaciji, sponzorstvima... nedefinisani.

http://www.srbija.gov.rs/extfile/sr/107100/tabela_javna_preduzeca_plate260209.pdf