Skupština raspravlja o Zakonu o radu
Plaćeno odsustvo ubuduće bez ograničenja
Autor: Dragica Pušonjić-Veljković, Marija Maleš | Foto:fonet | 14.07.2009. - 05:00

Poslodavci će ubuduće moći da šalju radnike na plaćeno odsustvo bez ikakvih zakonskih ograničenja kad je reč o vremenu trajanja. Ukoliko ovaj predlog dopune Zakona o radu usvoje poslanici, koji ga inače razmatraju po hitnom postupku, radnici će primati 60 odsto tromesečnog proseka, a odluku o njihovom slanju na prinudni odmor poslodavac neće moći da donese bez saglasnosti ministra za rad.


Ovo je u najkraćem suština Predloga o kome će se narednih dana izjašnjavati poslanici u Skupštini Srbije i koji bi po svemu sudeći trebalo da bude prihvatljivo rešenje i za državu i za radnike i za poslodavce. Niti će poslodavci morati da po hitnom postupku otpuštaju, niti će država dobiti gužvu u službi za zapošljavanje niti će radnici biti toliko nezadovoljni da bi pripretili radikalnijim protestima. Naizgled, „i vuk sit i ovce na broju”, gotovo idealan odgovor na svetsku ekonomsku krizu.
Znači, Vlada traži ukidanje dosadašnjeg zakonskog maksimuma od 45 dana plaćenog odsustva u jednoj kalendarskoj godini. Poslodavac ne mora da dokazuje da je obim rada smanjen zbog svetske ekonomske krize, ali mora da isplaćuje mesečno 60 odsto tromesečnog proseka koji je radnik imao uoči odlaska na plaćeno odsustvo. A taj iznos ne sme da je manji od minimalca u Srbiji.
Na Odboru za rad, boračka i socijalna pitanja juče je na predlog poslanika Miše Petronijevića (SPS) usvojen amandman po kome ministar za rad, pre davanja saglasnosti za upućivanje radnika na plaćeno odsustvo, mora da konsultuje reprezentativni granski sindikat. Taj amandman prihvatila je i Vlada, kaže za „Blic” Meho Omerović, predsednik pomenutog odbora.
- Maksimalan rok za ostajanje na plaćenom odsustvu tokom jedne kalendarske godine nije predviđen jer Vlada očekuje da kriza neće trajati unedogled. Osim mogućnosti da pošalju radnike na plaćeno odsustvo kad privremeno prekidaju rad, poslodavci će to sada moći da učine i kad je obim rada smanjen zbog globalne krize. Ali, bez obzira na to da li je reč o državi kao poslodavcu ili privatnicima, to pravo ne mogu da koriste bez saglasnosti ministra za rad i reprezentativnog granskog sindikata - pojašnjava Omerović.
Privremena mera
Po oceni resornog ministra Rasima Ljajića, ovom inovacijom država štiti radnike tako što im čuva radna mesta, ali i ide u susret potrebi poslodavaca da kad već imaju smanjen obim posla imaju i manje troškove rada. Ovaj predlog je Vlada usaglasila sa socijalnim partnerima i on je samo jedna od mera, i to privremena, koja, istina, neće rešiti probleme u privredi niti spasiti radnike od otpuštanja, ali će velikom broju firmi pomoći da očuvaju aktuelni nivo zaposlenosti, ocenjuje Ljajić.
- Ne znamo tačno koliko je radnika otpušteno u procesu privatizacije, stečaja ili likvidacije, ali ih je prema podacima sindikata u poslednjih devet godina bilo oko 300.000. Sada imamo podatak da je 40.000 ljudi više nezaposleno u odnosu na decembar 2008. i da prosečno mesečno imamo oko 2.500 otpuštanja kao posledicu tehnološkog viška. To su sve orijentacioni podaci i ovim različitim merama pokušavamo da smanjimo otpuštanja po osnovu tehnološkog viška i posledice krize - razjašnjava Ljajić.
Saglasnost ministra je preduslov za ma kakvu akciju poslodavca zato da bi prava zaposlenih bila zaštićena i tokom plaćenog odsustva, ali i da bi bile sprečene zloupotrebe, konstatuje Snežana Lakićević-Stojačić, državni sekretar u Ministarstvu za rad. Na pitanje da li će Vlada uredbom ili ministar nekim svojim pravnim aktom propisati kriterijume kojih poslodavac mora da se pridržava da bi mu ministar odobrio slanje zaposlenih na plaćeno odsustvo duže od 45 dana, ona odgovara da nema potrebe za tim, kao ni za propisivanjem procedure u kojoj se utvrđuje da je preduzeće zapalo u krizu zbog globalnog ekonomskog potresa.
Ekonomista Goran Nikolić smatra da država ovim izmenama zakona izlazi u susret i radnicima i poslodavcima, ali time rešava i jedan gorući problem za sebe.
- Postojeće zakonsko rešenje je kao rigidno u vreme svetske ekonomske krize trebalo promeniti jer dovodi radnike u veoma težak položaj. Ovoj izmeni prethodila je preporuka da bude smanjen broj radnih sati u nedelji. Sada se očekuje da dogodine krene privredni rast, tada će poslodavcima biti potrebni obučeni radnici, tako da država samo prati interes poslodavaca da ne izgubi dobre radnike i interes radnika da zadrže posao u kriznom vremenu. Kriza će proći, ovo je privremeno rešenje - veli Nikolić.

Mogućnost zloupotrebe
Slavko Vlaisavljević, potpredsednik UGS „Nezavisnost”, ocenjuje da od ove izmene zakona neće biti vajde jer će neodgovornim poslodavcima poslužiti kao izgovor da kasnije proglase za tehnološki višak radnike koji budu produženom plaćenom odmoru.
- Sve ovo imalo bi smisla kad bi država otvorila kao prethodno pitanje činjenicu da imamo, recimo, prerađivačku proizvodnju u poljoprivredi koja radi punim kapacitetom, a radnike otpuštaju i ne isplaćuju im zarade, što se događa u uljarama, šećeranama, fabrikama kečapa i sličnih proizvoda - kaže Vlaisavljević.
On kao ilustraciju navodi „Vital” u kome je ranije 1.100 radnika primalo najveće plate u Srbiji, a danas njih 250 ne dobija ni obećanih 17.000 dinara mesečno.
Ljubisav Orbović, vođa Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da su ovu zakonsku promenu inicirali predstavnici „Ju-Es stila” još prošlog decembra, da ju je taj sindikat podržao, ali da Vlada tada nije bila zainteresovana.
- Kao sindikat ne možemo stavljati amandmane na predloge zakona, pa smo naše mišljenje uputili svim poslaničkim grupama i SPS je izašao sa našim predlogom da ministar za rad konsultuje sindikat pre nego što da saglasnost - dodaje Orbović.

Privrednici o izmenama Zakona

Đorđe Momirović, „Mona”:
- Meni ove izmene ne znače ništa jer nijednog od 800 radnika nisam otpustio niti poslao na plaćeno odsustvo, a to ni ne planiram, ali manje zarađujemo. Privredi koja je u teškoći, saglasan sam, ova mera može biti od koristi, a ministar za rad je dosta razuman čovek, tako da ne mislim da je ovo loša mera države. Nije naš problem svetska ekonomska kriza već drastičan pad tražnje koja je inače godinama bila nerealna, a posledice toga dugo ćemo osećati. Svaka druga godina bila nam je izborna i zato je vođena populistička politika. Suština problema je u tome da naše banke nemaju kapital da prate investicije koje znače kvalitetno otvaranje novih radnih mesta već se ide samo na saniranje tekuće likvidnosti.

Nikola Plavšić, „Sintelon”:
- Korisna je mera koju donose Vlada i parlament. Uostalom, ova mera je već u primeni, a izmene zakona omogućavaju da se to uvede u legalne okvire, da ne nastane konflikt kad istekne 45 dana. Ako nema zakonskog okvira, mnogi poslodavci postavljaju zahteve na štetu radnika, radnici sa svoje strane ističu nerealne zahteve, a šteta je obostrana. Kriza se ne može rešavati na teret jedne ili druge strane. Onaj poslodavac koji je rešava na račun svojih radnika nije dobar poslodavac, a radnik koji ima nerealne zahteve radi protiv sebe i svog radnog mesta.

Zoran Drakulić, „Ist point”:
- Svaka mera koja olakšava privredi u ovakvim vremenima može biti samo dobrodošla, pa i ova koja radnicima omogućava da ipak primaju neku platu i ako ne rade. Ima raznih mera, ova najava povećanja PDV za privrednike nije lepa vest. U svakom slučaju, sve što rasterećuje privredu je dobrodošlo.

Dr Nemanja Popov, „Centroproizvod”:
- To neće uticati na našu firmu jer planiramo zapošljavanje preko 40-50 pripravnika tako da ta vrsta liberalizacija neće biti potrebna. Ovo je olakšanje za sisteme koji imaju mogućnost da sačuvaju radnike tokom krize i to možda i radnicima daje osećaj stabilnosti.

Izvor: Blic