pitanja za LDP :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Поред Самарџића, изразито националистичком реториком (али и делима) се истицао још један функционер ЛДП-а, садашњи менаџер ОО ове странке из Вршца, Драгослав Алексић, који је такође био кандидат за посланика на овогодишњим парламентарним изборима на листи коалиције ЛДП-ГСС-СДУ-ЛСВ.

Citat

20. ДРАГОСЛАВ АЛЕКСИЋ, 29.03.1960, адвокат, ВРШАЦ, Жарка Зрењанина 38

(слика из 1991. када је био народни посланик СПС-а).

Алексић је био члан Социјалистичке партије Србије од самог њеног оснивања, био је народни посланик у Скупштини Србије и налазио се више пута на изборној листи СПС-а. Као функционер Милошевићеве странке постао је и градоначелник Вршца и имућан човек. Дакле, за време ''ратова које је водио Милошевић'', у ''доба мрачне прошлости'' итд. (уобичајни изрази данашњих ултра - ''грађана''), санкција, немаштине итд. Алексић је све време био СПС-овац, функционер те странке, део тог ''злочиначког'' режима и представник тадашње власти коју ''чедисти'' криве за сва зла овога света и које би радо лустрирали. Алексић је све време био у СПС-у за време ''Милошевићевих ратова'' у којима су Срби наводно криви за ово и оно, и 1991. и 1992. и 1993. и 1994. и 1995. и није му падало на памет да напусти своју странку. Тек крајем 1996. када су кренули масовни антирежимски протести широм Србије и када је изгледало да ће тадажњи режим пасти, тек тада је Алексић, као пацов са брода који тоне, напустио партију у којој је био током периода који је за његову садашњу странку најцрњи период новије српске историје. О његовој СПС-овској прошлости писано је, пред последње изборе, у новембру и децембру 2006.године, и у ''Политици'' и другим листовима и нећемо више о томе.

Међутим, треба видети шта је још радио ''врли'' ЛДП-овац Алексић у то време. Шта је то још радио што је могло да утиче на члана Чанкове ЛСВ из Вршца да врати страначку књижицу након што је Алексић ''прелетео'' на ''грађанску'' страну. http://www.lsv-vs.org.yu/

Пре свега Алексић је и сам, лично, директни учесник ратних сукоба, у Вуковару, где је учествовао као српски добровољац.

Из доказног материјала против Слободана Милошевића, са сајта Хашког трибунала:

Citat

Taj prosede Televizija Srbije koristiće naročito u vreme rata u Hrvatskoj, sa ciljem da se jača duh nacionalnog jedinstva i stimulišu dobrovoljci za borbu. Kako bi to postigla, ona će često za primer uzimati “uzor-pojedince” s kojima vodi intervjue u nameri da izvrši uticaj na ponašanje i/ili način mišljenja mase tv-gledalaca. Ovde citiramo dva primera iz perioda opsade Vukovara.
U prvome, prikazan je jedan poslanik u Skupštini Srbije koji je civilno odelo zamenio uniformom i izabrao da svojoj zemlji služi radije na frontu nego u poslaničkim klupama…:
- Voditelj vesti: “Među dobrovoljcima i rezervistima koji odlaze na ratišta u Hrvatsku nalaze se i narodni poslanici Skupštine Srbije. Do sada je više od dvadeset poslanika obuklo vojničku uniformu. Na teritoriji zapadnog Srema je i narodni poslanik Dragoslav Aleksić.”
- Dragoslav Aleksić: “To je patriotska dužnost i zato sam i ja tu, i sa namerom da se izborimo zajedno svi sa Jugoslovenskom narodnom armijom, da se izborimo za Srbe van Srbije, kao i da sprečimo eventualne upade neprijateljskih jedinica na teritoriju Republike Srbije, što se sad nažalost dešava u poslednje vreme. Ali smatram da uz odgovarajuća dejstva, kao i uz jedno jedinstvo koje je neophodno, jedinstvo u Srbiji, da možemo da ostvarimo ciljeve koje imamo.”
- Reporter: “Gde je teže, u Skupštini ili na frontu?”
- D.A.: “U Skupštini.”
- Reporter: “Zašto?”
- D.A.: “Zato što je ovde jedinstvenije. Tamo je sasvim drugačija situacija, nažalost.”

http://www.un.org/icty/bhs/cases/milosevic/documents/docpros/expert/rep-srb-foot.htm

Идемо даље. Крајем децембра 1991. Алексић са скупштинске говорнице позива на стрељање. И то је споменуто у чланцима који су се појавили пред изборе, али нису понуђени конкретни докази за то, тако да је остављено чиатоцима да поверују у то или не. Сада ћемо видети да је то истина.

О томе пишу Коста Чавошки и Мирјана Стефановски у чланку објављеном у часопису ''Српска реч'', гласилу Српског покрета обнове, бр. 31 од 20. јануара 1992.

У току дискусије у парламенту о дезертерима, као и о појединцима и организацијама које жире дефетизам и подржавају дезертерство у Србији, неколико посланика осуђује овакве издајничке поступке. Неки спомињу да треба предузети ''конкретне мере'' против таквих људи, али се не прецизира какве мере. Ту реч узима Драгослав Алексић који даје своје виђење тих мера:

Овакве ствари не спадају у нешто о чему се може произвољно писати и сасвим је сигурно да проф. Чавошки и Мирјана Стефановски не би о овоме писали да то није апсолутна истина. Ипак, ако постоје и ''неверне томе'', навешћу и друге изворе који потврђују да су ове речи изречене од стране данашњег менаџера ЛДП-а из Вршца.

Часопис ''Време'' од 20. јануара 1992.

Citat

DRAGOSLAV ALEKSIC, an SPS (Serbian Socialist Party) MP, has at the last closed session of the Serbian parliament discussed the peace initiatives and the spreading of defeatism: "Every moral and other support should be withdrawn from the peacemakers and their organizations. We should start with a serious propaganda campaign against them. If even that doesn't work, then we should behave as any other self- respecting country would: arrest them or put them before a firing squad if needed. If we don't shoot them, they will shoot us!"

http://www.scc.rutgers.edu/serbian_digest/17/t17-10.htm

Такође ''Време'', од 11.маја 1992. Новинар Милан Милошевић спомиње Алексића у свом тексту.

Citat

The Rule on Military Discipline and the Criminal Code of the SFRY provides drastic punishment for desertion - in times of peace, eight years' imprisonment, and in war, from three years' to the death penalty. Every revolt has been met by proposals from MPs that court-martial be introduced and death by fire squad begun immediately. One such proposal was given by the SPS MP, Dragoslav Aleksic.

http://www.scc.rutgers.edu/serbian_digest/33/t33-2.htm

После свега овога нема потребе нешто додатно коментарисати и паметовати, јер је овим што је приказано све речено. Свака даља прича о лустрацији коју ова политичка странка буде форсирала је смешна, мада више од смеха изазива гађење. Док ЛДП не буде ''лустрирао'' људе из врха своје странке, Николу Самарџића и Драгослава Алексића, свака даља њихова прича о лустрацији, о забрани јавног деловања оних који су, по њиховом мишљењу, били ''у служби режима који је Србију завио у црно'', о ''раскиду са прошлошћу'' итд. је обична фарса. Сваком озбиљном човеку је и без овога савршено јасно ко су ти људи који воде ЛДП, а надам се да ће и други јасније видети о коме је реч после ових неколико постова.

preuzeto sa: komentar.co.yu/sip

i foruma sajta srpskinacionalisti.com