Верујем у Бога који живи у царству Божјем које је у мени (и у свима)
      "Neither shall they say, Lo here! or, lo there! for, behold, the kingdom of God is within you." (Luke 17:21)
      "God is a Spirit: and they that worship him must worship him in spirit and in truth." (John 4:24)
Ово наводим на енглеском јер српски превод ових стихова није баш најбољи тако да је значење изгубљено, бар по мом осећају.


Слажем се, али то не мора бити заувек, људски напредак се само може остварити кад су људи спремни да питају питања на које не знају одговор. Пре 1000 година људи на пример нису могли да схвате да је земља округла. Или да су узрок већину болести мајушна бића (бактерије, вируси, итд). Да неки људи нису стално питали и истраживали можда би људи још тако мислили.

То што кажеш "postoje neka pitanja na koja ne mozemo dati odgovore" то је потпуно тачно, човеков ум не може да смисли одговоре на нека питања ако је тај ум затворени круг. Али ако отворимо ум Богу то је већ друкчија ствар - "Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће." (Матеј 19:26)

Тијана

У мени није сигурно. А ни у свима. А тешко да је и у царству небеском 

И још ми наводиш као аргумент цитате из проповедничке књиге... 

Није ли вредно знати Бога?

Тијана

naslov teme je "Pitanja koja ne smeju da se pitaju" (pa ti si je postavila).
ta "pitanja" smeju da se pitaju,ali se na njih ne moze dati odgovor.mogu da dovedu coveka u nedoumicu,i da ga odvedu potpuno pogresnim putem.
na pitanje "da li postoji Bog?" imas dve vrste odgovora:jedan odgovor ide od onih koji veruju,i njima je kao dokaz dovoljan jedan jedini atom (tako mali,a tako veliki);drugi,pak,ide od onih koj ne veruju,i kojima kao dokaz ni citav kosmos nije dovoljan!

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog

Al-Baqara (sura 2)

...
6."Onima koji neće da vjeruju doista je svejedno opominjao ih ti ili ne opominjao – oni neće vjerovati."
7."Allah je zapečatio srca njihova i uši njihove, a pred očima njihovim je koprena; njih čeka patnja
golema."
...

Zasto pitanja ne smeju da se postavljaju???   

Zbog moguceg magijskog kontakta, verovanja u moc reci, sta li?   

Mozak mora vezbati... Mora se razmisljati, citati, razgovarati, raspredati, pripovedati... 

Pitanja se ne smeju postavljati jer na njih nema odgovora... kako pop koji sve zasniva na "veri" u apslolutnu istinu onoga sto prezentuje da bude iskren pa kaze "vidis dete, ja na to nemam odgovor i tvoja logika je dobra, ali moramo da verujemo i bez toga" 

kad se ne bi znali odgovori to i ne bi bilo toliko strashno ali odgovori se znaju ,a ako se kazu javno gosin popa bi mogao da ostane bez 'leba

Cccc... Ja imam brojne odgovore... 

Ako cemo, opet, zapoceti sa vecnim pitanjima....  Spominjete popa. Nazalost, niko do sada nije u potpunosti zadovoljio neciju radoznalost.  Zato bih opet da preporucim Kanta. 

Iskreno, nikad mi niko nije rekao da ako nešto pitam, da će se Bog ljutiti, to je stav zaluđenika i closeminded osoba...

Šta mislite, zašto nam je Bog dao mozak? Da razmišljamo i da sami otkrivamo istinu... Priče su nastale u periodu kad ljudi nisu razumeli i znali, danas je vreme da idemo dalje, a u budućnosti da se ide i još dalje, a onda ko zna, možda spoznamo i samog Boga...

Gde bi bio smisao zhivota, kada bi znali sve odgovore? Ali to ne znachi da ne treba da ih trazhimo.