Pismo :: Burek vicoteka & tekstoteka

Dragi Deda Mraze, mora da si iznenađen sto ti pišem danas, posle praznika, ali sam hteo da ti razjasnim neke stvari koje su se dogodile tokom minule godine i to baš od onog dana kada sam ti poslao pismo sa mojim novogodišnjim željama. Pisao sam ti da želim bicikl, rolere, “mecboks” pistu sa automobilčićima i loptu. Rasturao sam se od učenja cele godine, nijednom nisam zakasnio na čas, a čak sam dolazio ranije u skolu da bih pomagao drugarima oko zadataka. Bio sam najbolji učenik u razredu, a osvojio sam i prvo mesto na gradskom takmičenju mladih matematičara. U celom naselju se ama bas niko nije ponašao pristojnije od mene, čak ni moj stariji brat Steva, cak ni mama i tata, komšije i da ne pominjem. Išao sam u crkvu svake nedelje u jedanaest sati, popa samo što nije udario infrakt kada bi me ugledao, ali sam i to preživeo. Čak sam i bakama i dekama pomagao da pređu ulicu. Pošto od navedeno i najveća budala moze da zaključi da sam tokom cele godine bio dečak za primer, sada bih želeo tebi, dragi Deda Mraze da postavim nekoliko pitanja: Kako si uopšte imao muda da mi posle svega ispod jelke ostaviš usrani jo-jo, jebale te i one čarape sa znakom “matrix” i one lego kocke!?! Imas li ti uopšte mozga u toj debeloj glavi?!? Zar ti misliš da sam se ja cele jebane godine mučio i trudio ni zbog čega, jebali te pokloni!!! Mene si zajebao kao da sam ti najgori neprijatelj! A onom pederu Jovi od prekoputa ostavio si novi bicikl iako ih već ima tri… Nemoj slučajno da se zajebeš pa da sledeće godine probaš da se ušunjaš kroz dimnjak na mojoj kući! Sjebaću te kao mladog majmuna, kretenu jedan bradati! A od onog tvoj jelena ću kobasice da napravim, pa ćes morati peške do jebenog Severnog pola, isto kao sto sada i ja pešačim do škole, jer mi nisi doneo bicikl. Teraj se u muski polni organ Deda Mraze… I samo da znaš da ja sve pamtim, a sledeće godine ću ti se slatko najebati majke, pederu jedan debeli i bradati!!! S’ ljubavlju, tvoj Stefan…

Ovo je istinito pismo koje je napisao jedan regrut da bi se oslobodio služenja vojnog roka u Italiji:
"Poštovani gospodine ministre odbrane!
Dozvolite mi da Vam iznesem neke cinjenice, koje ce Vam mnogo štošta objasniti u rešavanju mog slucaja. Trenutno cekam poziv za odsluženje vojnog roka u italijanskoj vojsci.
Imam 24 godine i oženjen sam 44-godišnjom udovicom, koja ima 25-godišnju cerku. Tu cerku je oženio moj otac. Tako je otac postao moj zet, jer je oženjen cerkom moje žene. Istovremeno je cerka moje žene postala moja maceha.
U januaru smo moja žena i ja dobili sina, postao sam otac. To dete je brat žene moga oca, dakle šurak moga oca. Ali istovremeno je i moj ujak, jer je brat moje macehe, to jest moj sin je istovremeno i moj ujak.
Dva meseca kasnije je i žena moga oca dobila sina, koji je moj brat, pošto je sin moga oca, ali pak takode i moj unuk, pošto je sin ženine cerke. Dakle, ja sam brat moga unuka i pošto je muž majke neke osobe istovremeno njen otac, iz toga sledi, da sam otac cerke moje žene, to jest i brat njenoga sina. Dakle ja sam svoj sopstveni deda!
Ovim obrazloženjem, poštovani gospodine ministre, Vas molim da me oslobodite vojne obaveze, pošto po zakonu, otac, sin i unuk ne mogu istovremeno da služe vojni rok.
Molim za razumevanje i povoljno rešenje mog slucaja!"
(U aktima ovog mladica je pisalo: Osoba je razrešena vojne obaveze zbog psihickih poremecaja i mentalne nestabilnosti, koji su posledica nesredenih porodicnih odnosa!)