Лепо сам написао 'плаћеници и присталице'. Плаћеника има много мање, јер Европљани нису више луди нити имају пара за бацање у овом тренутку, али већину чине присталице и ти си један од њих.
Ја не подржавам ни комунизам, нити јудео-либерални капитализам као систем управљања.
Не видим ништа лоше у томе да сарађујемо са свим државама света које се противе евро-америчком империјализму, без обзира на идеолошке разлике.

**********************************

Нога у вратима      
Ђорђе Вукадиновић   
понедељак, 02. фебруар 2009.
НСПМ

Пре нешто више од два месеца на овим страницама написао сам како у Србији у том тренутку постоје само два озбиљна политичка питања: да ли ће бити срушен гасни споразум са Русијом – и да ли ће бити усвојен антиуставан и антидржавни предлог статута Војводине. А да је све остало, мање-више само "маркетинг, магла, пепео и дим у функцији пуњења новинских страница и прикривања суштине ствари". (Истом приликом, приметио сам и како је, по мом осећају, након свог врхунца у време последњих парламентарних избора, "снешко српског евроентузијазма почео полако да се топи", а што је последњих недеља констатовано чак и у истраживањима јавног мњења која наручује владина Канцеларија за придруживање ЕУ. Али читава та евро-прича у овом тренутку више функционише као неки полтички плацебо и више спада у сферу поменутог "маркетинга, магле, пепела и дима" него што има неки опипљиви реал-политички смисао, те је зато и остављам по страни.)

Елем, први од два поменута проблема данас је решен на – готово – свеопште задовољство. Није да није било отпора, опструкције, нагазних, подводних и осталих мина и диверзија. У једном тренутку се чак и влада мало заљуљала и настала озбиљна конфузија у провладиним медијима. Узбуркале су се страсти, а брига за "одбрану угроженог економског економског суверенитета" појавила и у оним политичко-медијским централама које се обично нису превише оптерећивале питањима патриотизма и суверенитета. Неизвесно је било до самог краја, но, упркос свему, споразум је потписан, а четирсто милиона евра, који су у међувремену постали много већи него што су изгледали пре само шест месеци, експресно се слило на истањени државни рачун, а одатле углавном кренуло према Војводини. За разлику од оних двесто милиона од Фијата за Заставу, који су остали да чекају боље дане – и на врби грожђе.

Чињеница је да је, упркос раширеним сумњама, неверици и различитим прижељкивањима, Борис Тадић на крају испоштовао свој јавни договор са Путином и Медведевом. Друга, пак, дилема – да ли је за време председничких избора или приликом преговора о формирању актуелне владе дао неко обећање и постигао неки "не-јавни" споразум са, на пример, лидерима мађарске коалиције, Ненадом Чанком или Бојаном Пајтићем – биће разрешена врло брзо. Но, чак и да није било никаквог конкретног договора и обећања, Тадићу није нимало лако да скрене са зацртаног војвођанског колосека. Али сумње у погледу његових потеза и намера – или макар жеља – увећавају се сваки пут када у медијима прочитамо уверавања покрајинских функционера ДС о томе како "у Демократској странци око предлога статута Војводине нема никакве неслоге нити дилема".

"Војвођанско питање" је у својим различитим аспектима годинама запуштено и запуштано у престоничким политичким круговима, а суочавање са њим вазда одлагано што из опортунизма, што због, наводно, "пречих" националних и државних ствари. Чак и данас, када војвођански проблем само што није експлодирао у лице српској политичкој елити, већина овдашњих политичара, новинара и интелектуалаца слабо разуме о чему се ту заправо ради. Питање се углавном не схвата довољно озбиљно и под различитим изговорима релативизује и багателише. На пример, мало ко уопште зна колики је проценат Срба данас у Војводини (уобичајене процене просечног српског интелектуалца крећу се негде између 70 и 80 одсто, иако званичан податак са последњег пописа каже да тај проценат око 65). Узгред, речено, представници мађарских политичких странака у Војводини често воле да кажу како је питање аутономије и статута превасходно "српско-српско питање" – што је, додуше, и тачно, али онда остаје дилема зашто се, ако је то већ тако, толико труде и толико ангажују око овог предлога, за који иначе, као и Ненад Чанак, сматрају да је само „празна љуска“, „лош и недовољан“. Изгледа да је најважније „ставити ногу у врата“, а после све иде мање-више рутински. Отприлике по црногорском сценарију.

По уставу из 1974. – да не идемо даље у прошлост – Војводина је у Србији фактички имала статус "државе у држави", што је било накарадно и дугорочно неодрживо решење чак и оној сложеној Југославији, а поготово је неодрживо у данас самосталној Србији. Милошевић је српско незадовољство због таквог стања добро искористио за освајање власти, а насталу ватру, као и у већини других ситуација, санирао половично – некад и бензином. Такође велику грешку направио је двехиљадите ДОС (односно, тада још постојећи ДС/ДСС двојац) тиме што је приликом формирања заједничке листе за покрајинске изборе тзв. "аутохтоним војвођанским партијама" препустио половину места и фактички апсолутну већину власти у покрајини.

Озбиљан пропуст направљен је и приликом израде новог устава Србије, где су, зарад зеље да се устав што пре донесе и потребе да се обезбеди већина за његово усвајање, одредбе о аутономији остале доста штуре и неодређене, што је, на први поглед, могло деловати као елегантно решење, али је оставило простора за могућност њиховог различитог тумачења и "пуњења" различитим садржајем у измењеним политичким околностима. Постојећи предлог статута, међутим, излази чак и изван тих доста широких и неодређених уставних оквира, а неке ствари су чак и директно неуставне, иритантне и/или глупе – о чему је већ било речи у неким претходним текстовима на ову тему.(1)

Можда је то све и тако, рећи ће неко, али ствар је већ отишла далеко – шта сад да се ради, шта конкретно предлажете? Па, ево, за почетак, хајде да мало станемо на лопту и да не срљамо више са вештачким роковима и усвајањем овог и оваквог предлога статута по сваку цену, иако је више него очигледно да за њега нема правог консензуса ни у држави ни ту владајућој коалицији. Питање аутономије би требало решавати у једној мирнијој политичкој атмосфери од ове садашње и у оквиру једног свеобухватног пројекта децентрализације и регионализације Србије. А питање статуса и захтева мађарске мањине, као и других мањинских етничких заједница у Србији, третирати одвојено од ове мутне војвођанске и аутономистичке проблематике и то у складу са "највишим европским стандардима" – рецимо, оним који за мађарску мањину важе у чланицама Европске уније Румунији и Словачкој. Па и мало преко тога.

Crkva protiv Statuta Vojvodine

SPC: Prave državu



Srpska pravoslavna crkva usprotivila se usvajanju Statuta Vojvodine, koji uskoro treba da se nađe pred poslanicima Skupštine Srbije. U pismu Sinoda SPC državnom vrhu koje je potpisao mitropolit Amfilohije Radović navodi se velika zabrinutost za suverenitet i teritorijalni integritet Srbije koji je „teško narušen nasilnim otimanjem i okupacijom KiM, a potom i pokušajem da se od Vojvodine načini nova država u državi“.

U pismu koje je poslato na adrese predsednika Srbije Borisa Tadića, predsednice Skupštine Slavice Đukić-Dejanović i premijera Mirka Cvetkovića, arhijereji SPC ukazuju da se predloženim Statutom Vojvodini dodeljuju oblici državnosti i dodaje da je predlog o osnivanju Vojvođanske akademije nauka i umetnosti učinjen u nameri da se Srbima u Vojvodini prida „posebni narodnosni, tj. nacionalni identitet“. „Kako se predlogom Statuta Vojvodine započinje novo rasparčavanje i razaranje već smanjene i ubogaljene srpske države, odlukom Svetog arhijerejskog sinoda, u ime patrijarha srpskog Pavla i SPC, arhijereji mole predsedavajućeg Skupštine Srbije da se njihov dopis i zahtev predoči poslanicima kako bi se o njemu raspravljalo“, navodi se u pismu.
Iako kaže da će vojvođanska administracija ozbiljno analizirati sve dobronamerne primedbe na Statut, uključujući i argumente SPC, pokrajinski premijer Bojan Pajtić ocenjuje za „Blic“ da se radi o implementaciji naših ustavnih načela i evropskih vrednosti.
- Statut i zakon su akti koji ne vode u dezintegraciju, već u bolje i brže funkcionisanje države, odgovornije i bliže građanima - zaključio je Pajtić i navodi da će primedbe SPC razmotriti kao sve druge.
Dok lider LSV Nenad Čanak poručuje SPC da se ne upliće u politiku već pozabavi samom sobom, šefica poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić veruje da će poslanici Skupštine Srbije „glasati vođeni ovozemaljskim stvarima“.
- Svaka verska zajednica kao i SPC ima pravo na stav, ali on ne može da utiče na državne institucije - kaže Grubješićeva.
Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić kaže da stavovi SPC nisu obavezujući, ali da jesu „neka vrsta moralnog upozorenja“.
- Slažem se sa svim što piše u pismu Sinoda SPC, a mi smatramo da tu ima još loših rešenja koje nisu pomenuta - napominje on.

Tadić dobio pismo Sinoda

Predsednik Srbije Boris Tadić dobio je pismo Sinoda SPC u kome se, povodom Statuta Vojvodine, izražava zabrinutost za suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.
- Predsednik Srbije Boris Tadić dobio je pismo koje je potpisao mitropolit Amfilohije. U proteklom periodu stizala su i mnoga druga pisma u kojima je bilo stavova i za odredbe i protiv odredaba Statuta Vojvodine i predsednik je sa svim upoznat - rečeno je u Tadićevom kabinetu.

Izvor: Blic

СПЦ се меша у политику! Крајње је време да прави самосвесни Срби устану и униште то милошевићевско гнездо!

Postoje mnoga pitanja vezana za legalnost tog ustava.


Šta je sada ovo ?!? Nisam to očekivao od tebe.

Lično mislim da crkva ne bi trebala a se meša u ovo pitanje.

Напротив. Све расположиве снаге (па и Црква) требе да бране Србију од распарчавања.

Čanak: SPC da se pozabavi sobom izvor: B92

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak oštro je kritikovao Srpsku pravoslavnu crkvu zbog optužbi koje je iznela na račun Statuta Vojvodine i poručio crkvenim velikodostojnicima da se ne mešaju u politička pitanja u zemlji.

"Deo rukovodstva SPC-a, na čelu sa Amfilohijem Radovićem, nastavlja da uništava crkvu i da na najgrublji mogući način zadire u političke procese u zemlji", naveo je Čanak u saopštenju za javnost.

On je poručio "delu rukovodstva SPC-a" da politička pitanja ostavi onima koji su pred građanima dobili odgovornost da ih rešavaju na izborima.

Čanak je "delu rukovodstva SPC-a" poručio i da se "pozabavi" problemima i aferama koje potresaju samu crkvu.

"U SPC-u ima sveštenika koji su pedofili, a pedofilija je najgnusniji mogući zločin. U SPC-u ima sveštenika koji su blagosiljali ratne zločince i one koji su pucali ljudima u glavu", naveo je lider LSV.

On je ocenio da SPC treba da se pozabavi i pitanjem postojanja "klerourbanističke mafije", u okviru kojih je dolazilo do takvih sukoba da su sveštenici jedni drugima lomili noge.

Не би Чанак био Чанак да не лупа ко максим.

Ма уништит СПЦ зато што су легло милошевићеваца! И довести Сороша у Србију да нам он подигне храм у ком ћемо се клањати... па смислићемо већ чему ћемо да се клањамо...

Iz SPC treba izbaciti Amfilohija koji pravi samo štetu državi i narodu - evo pročitajte amfilohijeve knjige i sve će vam biti jasno

Гледао сам скоро Чанка,хвалио је певаљку Карлеушу, како не би умео ни њен рођени отац.
Идиот остаје идиот, чак и у забавној емисији.