Piramide :: Arhiva: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Kako su sagrađene piramide?

Iako smo svi okrenuti ka budućnosti, ne možemo se lako odvojiti od tema prošlosti. U tom bunaru bez dna izgubile su se mnoge civilizacije i nestali čitavi narodi; nastali su brojni spomenici i ostale brojne poruke i signali; nalaze se očigledni dokazi vanzemaljskih i paranormalnih pojava - neodgonetnuti do današnjih dana. Odgonetanjem takvih misterija se bave mnoge knjige, a jednu od najuspelijih, napisali su Piter Džejms i Nik Torp, pod nazivom „Misterije starog sveta“. .

Do XX veka Velika piramida u Gizi u Egiptu bila je najveća građevina ikad podignuta, i bez ikakve sumnje i dalje ostaje najspektakularnija svetska građevina. S obzirom na to da je opšteprihvaćeno da ju je oko 2500. g.p.n.e., sagradio faraon Keops, onda je sasvim prirodno da se svet pita: Kako je to bilo moguće? Kako je tako drevan narod mogao da izvede arhitektonski podvig koji je nadmašen tek u našem modernom industrijskom dobu?

U izvesnom smislu, istina je da egipatske velike piramide ne bi mogle danas da se grade. Iz prostog razloga što niko to ne bi ni poželeo. Mora da je njihova gradnja progutala veliki deo egipatskog nacionalnog proizvoda - daleko veći procenat nego, recimo, svemirski program SAD u odnosu na ukupne prihode. Za gradnju tri piramide na platou Gize - Keopsove (Hafu), Kefrenove (Hafre) i Menkaurove (Miceerinus) - morala je gotovo cela zemlja da se pretvori u radnu snagu. Ne samo zidari i inženjeri. Trebalo je angažovati hiljade radnika kao mišićnu snagu za dovlačenje kamenova na njihov položaj, mornari su morali da prevoze kamen iz kamenoloma drugde u dolini Nila, a seljaci su morali da rade prekovremeno da obezbede hranu za graditelje. Potrebne su bile horde arhitekata i pisara za organizaciju i nadziranje radova, od vađenja kamena do snabdevanja hranom i vodom. Kao deo ogromnog napora za gradnju piramida u Gizi sagrađena je prva poznata svetska brana, Sad al Kafar (na arapskom „Paganska brana“), kod Helvana, 20 milja južno od Kaira. Sagrađena od uvoznog kamena i široka u bazi 24 metra, ova brana je stvorila rezervoar koji je vodom snabdevao radnike koji su vadili kamen za piramide.

Odbijanje da se prihvati ono što je očito - da su Egipćani bili majstori organizacije i klesanja - dovelo je do mnogih bizarnih razmišljanja. Najčešće se smatralo da Egipćani jednostavno nisu bili sposobni da sagrade piramide bez neke pomoći spolja. Teorije da su velike piramide sagradili vanzemaljci pojavile su se šezdesetih godina, kada je poznati švajcarski pisac Erih fon Deniken napisao Božanske kočije.

Fon Deniken je zasnovao svoju teoriju na celom nizu tvrdnji vezanih za piramide. Tvrdio je da su se pojavile iznenada bez bilo kakvih arhitektonskih preteča; da bi za njihovu gradnju bilo potrebno više ljudi nego što bi egipatska poljoprivreda mogla da ishrani; da nije bilo drveta, osim nešto palmi, od kojeg bi se napravili valjci i saonice koji su navodno korišćeni za vuču masivnih kamenih blokova, niti su Egipćani imali konopce pomoću kojih bi ih vukli: da kameni blokovi nisu mogli da se vade u kamenolomima pomoću ondašnje tehnologije; da stari Egipćani nisu mogli da poravnaju zemljište na kojem postoji piramida Hufu sa tako neverovatnom preciznošću. Obim Velike piramide podeljen s njenom visinom, pomnoženom sa dva iznosi 3, 14159, isto kao pi koje se koristi prilikom proračuna obima kruga iz njegovog radijusa...