Španski muzej Prado (El Museo del Prado) će u periodu od 21. jula do 5. novembra biti domaćin izložbe ,,Skrivena linija” (“El trazo oculto”) u nastojanju da otkrije tajne koje već vekovima kriju umetnička dela renesansnih majstora, a znatiželjna publika i poznavaoci umetnosti samo naslućuju.

Zahvaljujući ubrzanom razvoju digitalne tehnologije u poslednjih nekoliko godina, posetioci izložbe će imati priliku da spas od vrelog madridskog leta potraže uz sedamnaest eksponata i isto toliko infracrvenih slika koje im odgovaraju. Sposobnost infracrvenog zračenja da precizno reflektuje ono što je na slici prikazano poznata je još od sedamdesetih godina 20.veka, ali ovaj metod istraživanja tek odnedavno omogućava da se i polje istraživanja proširi i time pobuđuje nova interesovanja. Zahvaljujući pokušaju da se pronikne u tajne najveličanstvenijih dela iz 15. i 16. veka u kolekciji Prado muzeja, dobijene su slike koje iznenađuju svojom jasnoćom.

Dela Rafela, El Boska, Botičelija, Pedra Berugetija, Hansa Memlinga i drugih grupisane su u dve celine koje omogućuju da se pred okom publike nađu do skora nezamislive scene. Jedna celina veliča lepotu izloženih dela, dok je druga posvećena tehnici crtanja, pa se može ustanoviti da li je u pitanju crtanje ugljenom ili crnim kamenom i da li su korišćene posebne mreže za lociranje izvesnih tačaka na crtežu. Zaljubljenici u umetnost primetiće da je za konture figura korišćena jača i tamnija linija dok se anatomija odlikuje nesto nežnijom. Ipak, možda je najzanimljivije uočiti razlike između prvih skica i konačnih crteža i time na neki način proći kroz iste stvaralačke faze kao i sami slikari pre više vekova.

Ova izložba dugo skrivanih umetničkih blaga realizovana je zahvaljujući saradnji muzeja Prado i Instituta za primenjenu fiziku Univerziteta u Milanu. Suvišno je reći da primena ove tehnologije može dovesti do neverovatnih otkrića na polju umetnosti, pa čak i dati odgovore na pitanja ikonografije i autorstva nekih dela. Ipak, gotovo je nemoguće izbeći pitanje kojim će misterijama umetnička dela u budućnosti okupirati našu maštu.




Izvor: B92-Kultura