Sezona voća i povrća u punom je jeku, a turski krastavac, luk iz Kine, lubenice iz Grčke, kruške iz Južne Amerike, pasulj iz Egipta mogu se kupiti na pijacama u Srbiji i to često po nižoj ceni nego oni sa našeg podneblja. Sa druge strane, domaći poljoprivredici već nekoliko godina neretko uništavaju svoj rod istih kultura. Seljaci za tako lošu agrarnu sliku krive državu. Ipak, pojedini stručnjaci kažu da deo odgovornsti leži u neorganizovanosti i neznanju samih poljoprivrednika.

U trgovinskoj razmeni sa svetom jedino u agraru beležimo suficit, ali i dalje izdvajamo značajnu sumu deviza za uvoz poljoprivrednih proizvoda iz sveta. Tako ne štedimo novac ni za proizvode kao što su krompir, luk, pasulj, kupus, šljive, jabuke...

Poljoprivrednici iz okoline Beograda žale se da će pola ovogodišnjeg roda krompira morati da bace, jer im se prodaja ne isplati.

- Ispod cene od 15 dinara kilogram krompira se ne može proizvesti, a davali smo ga i za pet i za deset dinara - kaže proizvođač krompira iz Velikog Sela. - Dakle, 50 odsto uloženog novca nismo povratili, a veliki broj ljudi koji nije našao kupce morao je da baci krompir.

Nedovoljna angažovanost države i resornog miistarstva glavni je krivac za nekonkurentnu agrarnu proizvodnju Srbije i sve većeg uvoza iz sveta, već godinama poručuju iz Asocijacije poljoprivrednika Srbije.

- Na prvom mestu su izuzetno niske subvencije, koje nam ne mogu pokriti troškove rada - kaže Miroslav Kiš, iz ove organizacije. - Svi se "kunu" u srpskog seljaka, a kada treba da mu pomognu, prepuste ga surovom tržištu i uvozničkom lobiju. U Kini je država, recimo, besplatno gradila proizvođačima staklenike i plastenike, a mi moramo da kukamo za svaki dinar.

Stručnjak iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede slaže se da su srpski poljoprivrednici prepušteni samima sebi, iako su političarima "puna usta" agrara, kao razvojne šanse Srbije.

- Tačno je da su naši seljaci ostavljeni na milost i nemilost pre svega uvoznicima, nerealnom kursu i nakupcima, koji im diktiraju cenu proizvoda - objašnjava Cvijanović.

- Proizvodnja jeste skupa i visoke su cene repromaterijala. Njihovi proizvodi su tako skuplji, a samim tim i nekonkurentni sa inostarnom konkurencijom.

Međutim, iako ne spori odgovornost države i loše agrarne politike, Cvijanović kaže da ni sami poljoprivrednici nisu spremni da svoju proizvodnju unaprede, organizuju i osavremene.

- Pre svega, poljoprivreda je kao privredna grana potpuno devastirana i potcenjena, pa se tako Srbija, uprkos ogromnoj nezaposlenosti, susreće sa nedostatkom radne snage na selu - kaže naš sagovornik. - Posedi su usitnjeni, a one parcele koje mogu da donesu veće prihode u rukama su jednog posednika. Znači, rešenje je u udruživanju! Međutim, taj proces vraćanja zadrugarstva kao uspešnog modela, naročito u poljoprivredi, veoma sporo teče. Iako bi udruženi, poljoprivrednici imali priliku da pre svega više proizvedu sa manje pojedinačnog ulaganja i da budu konkurentniji na tržištu, oni nisu spremni da ponovo ulaze u bilo kakve partnerske odnose. Nekoliko puta su se do sada opekli, razočarali i nemaju poverenja u instituciju zadrugarstva.

Zadruge bi, tako, slažu se stručnjaci, nanele ozbiljan "udarac" uvozu stranog voća i povrća, jer bi se, na taj način, ispoštovala tri osnovna principa uspešne i konkurentne proizvodnje, a to su - kvalitet, kvantitet i kontinuitet. Taj sistem organizovanja proizvodnje i prometa voća i povrća je najbolji, jer omogućuje da se ceo proces od uzgajanja do ubiranja plodova, a zatim njihovog pakovanja i po potrebi čuvanja u hladanjačama, a kasnije i distribucije do potrošača, odvija u skladu sa interesima svih učesnika.

U toku prošle godine nismo izvezli ni tonu pasulja, ali smo zato uvezli čak 114 tona, govore podaci Republičkog zavoda za statistiku. Izuzetan rast uvoza zabeležen je i kod krompira. Pre dve godine smo uvezli 1.999 tona, a za 11 meseci prošle godine gotovo 4.800 tona. Dupliran je i uvoz luka, a jedino je manje inostranog paradajza. Sve više jedemo strane jabuke, čiji je uvoz lane bio za 10 tona veći nego 2011. godine


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:444033-Pijace-pune-povrca-i-voca-iz-inostranstva

обожавам да читам ове разноразне експерте а и пољопривреднике који "бацају" род

Cijena transporta je cesto veca od vrijednosti robe koju treba transportovati.

Koliko su samo pljuvali na Zadruge i Domove kulture - a sad se tek vidi sta je to znacilo.

Seljak je znao cijenu i nosio je svoju robu samo do Zadruge svog sela, a transport, prodaja, obrada, bila je prepustena drugima.

Unistili smo preko 70% preradjivacke industrije. Hladnjaca nema dovoljno, a i ono sto ima je kod privatnika koji diktiraju cijenu.

Kad smo uspjeli da sljivu ucinimo neprofitabilnom, stvarno nam treba skinuti kapu.

+1

Prvo kaže:




Pa onda kaže:
        Pa sa kojim parama?

hvala ekspertima iz g17+ što su u srbiji uništili sve što su mogli.

Ne znam da li vas potresa činjenica da ne jedete više pasulj tetovac već pasulj iz Kine i Kirgistana 

Ja sam još uvek u neverici al je tako.

Upravo to.
A to su vrste pasulja za salatu a ne za ovo što smo mi navikli da spramamo. I realno je odvratan, ljuska mu je plastična.

Ali ime onoga ko pakuje je pobedilo, taman tako 

ja kupujem samo kod Tome pasuljara domaći gradištanac.

Od njega ne može da se napravi tavče na gravče 

tga za jug 

mene interesuje samo veliko-srbska kujna.

Ne kupujem nista iz inostranstva, Iskljucivo od nasih proizvodjaca. Ako nije kod nas sezona - nema veze, ne jedemo.

Daj navedi mi te "nase proizvodjace",molim te.

Sta me briga... imam bastu

 

Pa pazi, ona odavno nije orginalna, pokupila je sve što valja iz raznih kultura koje su tutnjale ovim tlom.

Imam i ja "Tomu" koji mi uvek kaže čija je roba. I odavno nije naših proizvodjača.
A imam i "čika Simu" koji stvarno dovlači sve sa sela, doduše u malim količinama i brzo se razgrabi. 

seljake? imas ih na pijacama....

ne nego su divljaci oteli naše i predstavljaju kao svoje. niko nije mogao sve da nam pokupi, nego svako po malo.
čuj tutnjali, mi protutnjali i sje.ali rimsko carstvo, vizantiju, hune, mongole, otomansko carstvo, divlje germansko pleme, ...

Aj kad ti kažeš 

Budi ljubazan pa mi napiši jedan dnevni srpski meni (ol inkluziv).