Beta | 22. 03. 2014. - 12:40h

Akumulacije u Srbiji koje služe za vodosnabdevanje potencijalno su ugrožene, pre svega nelegalnom gradnjom i nepostojanjem sistema za odvođenje fekalnih i otpadnih voda, izjavio je danas direktor Javnog preduzeća Srbijavode Goran Puzović.



"Imamo sedam-osam akumulacija na koje posebno moramo da obratimo pažnju da ne bi došlo do sitauacije koju imamo na akumulaciji Vrutci kod Užica", rekao je agenciji Beta Puzović na Svetski dan vode, 22. mart, i naveo da problemi nastaju pre svega zbog nelegalne gradnje objekata i nerešenog pitanja odvođenja fekalnih voda, ali i neadekvatnog održavanja sistema i lošeg gazdovanja ribljim fondom.

 

"U akumulačiji Ćelije kompletna fekalna kanalizacija iz Blaca i Brusa završava u tom jezeru. Opasnost je velika", kazao je Puzović i dodao da su za sanaciju terena oko akumulacija u Srbiji i izgradnju kanalizacionih sistema potrebna sredstva koja se mere milionima evra. Prema njegovim rečima, ulaganja su neminovna kako bi se rok trajanja akumulacija produžio.

 

"Vek akumulacije mora da bude oko 80 godina", kazao je direktor Srbijavoda i naveo da je starost akumulacija u Srbiji od 30 do 50 godina.

 

Puzović je naveo i da samo pet odsto gradova u Srbiji ima uređaje za prečišćavanje otpadnih voda zbog čega su svi vodotokovi i kanali potencijalno ugroženi i zato će se u narednih 15 godina, a u skladu sa direktivama Evropske unije, intenzivno raditi na izgradnji postrojenja za preradu otpadnih voda.

 

Kako je istakao, u Srbiji postoji i manjkavost sistema upravljanja vodama koja se najbolje mogla videti na akumulaciji Vrutci kod Užica, kada je grad danima bio bez vode.

 

"Taj slučaj pokazuje da se nadležnost nekoliko ministarastava i nekoliko državnih organa i nekoliko organa lokalne samouprave prepliću, pa se ne zna šta je čija odgovornost i zato se zakonska regulativa mora menjati", rekao je Puzović.

 

U Srbiji se o vodama brinu Srbijavode, Vode Vojvodine, Beogradvode, Republička direkcija za vode, Pokrajinski sekretarijat za vode, gradske uprave, podsetio je Puzović i dodao da je "organizacija takva da se ne zna ko šta u sistemu tačno radi".

 

Govoreći o vodnom bogatstvu Srbije, on je kazao da ona ima zadovoljavajući kvalitet voda, ali je nema dovoljno i prostorno i vremenski ima loš raspored voda.

 

Kako je objasnio, tokom prolećnih i zimskih meseci Srbija ima veću količinu vode od one koja je potrebna za vodosnabdevanje, industriju i poljoprivredu, a tokom letnjih i jesenjih meseci na raspolaganju su minimalne količine vode koje ne zadovoljavaju potrebe.

 

"Klimatske promene su sve izraženije, a na Balkanskom poluostrvu doćiće do sve većih pikova. Imaćemo godine u kojima ćemo imati sušu u letnjim periodima, a poplave u prolećnim i jesenjim mesecima", kazao je Puzović i dodao da promena klime može uticati i na kvalitet vode.

 

Puzović je kazao da je zbog svega toga potrebna promena zakonske regulative da bi se znalo šta je čija nadležnost i zadatak, jer je, kako je naveo, integralno upravljanje vodama osnova dobrog gazdovanja, na šta će Srbija biti primorana i kroz proces pristupanje Evropskoj uniji.

 

Direktor Srbijavoda je kazao i da će nakon formiranja nove vlade nadležne institucije pokrenuti inicijativu da se donese nova strategija upravljanja vodama koja će definisati ponašanje svih u lancu zaštite i očuvanja vodnih resursa zemlje.

(Blic online)

Овогодишњи Светски дан вода обележава се под слоганом „Вода и енергија”, са циљем показивања позитивних аспеката везе између воде и енергије, као и начина на који се она може боље и делотворније искористити сарадњом свих заинтересованих страна.

На конференцији Уједињених нација о животној средини и развоју (UNCED) 1992. године предложено је да се 22. март одреди као датум којим ће се сваке године обележавати Међународни дан слатких вода. Скупштина Уједињених нација прихватила је тај предлог и почев од 1993. године овај дан се обележава скретањем пажње и наглашавањем различитих аспеката слатких вода.

Овогодишњи слоган „Вода и енергија” указује на аспект производње и преноса енергије, што подразумева коришћење водних ресурса, посебно за хидроелектране, нуклеарне и термалне изворе енергије. Већа потражња за ограниченим залихама воде ствара све већи притисак на произвођаче енергије (из водних ресурса) да траже алтернативне изворе енергије у другим обновљивим изворима енергије.

Циљеви Светског дана вода 2014 су:

-Подизање свести о међусобним везама између воде и енергије.

-Допринос политичком дијалогу, који се фокусира на широк спектар питања везаних за однос између воде и енергије.

-Да кроз студије случаја покаже доносиоцима одлука у секторима енергије и вода, да интегрални приступ и решења питања вода – енергија, могу имати велике економске и социјалне интерактивне утицаје.

-Идентификовање политички прихватљивих оквира и развојних капацитета у којима УН систем, а посебно УН-воде и УН-енергија, могу дати значајан допринос.

-Идентификовање кључних актера на релацији вода – енергија и њихово активно укључивање.

Ове године жели се усмерити посебна пажња на решавање проблема неједнакости у доступности воде и енергије, поготово за значајан број људи који данас преживљава без приступа питкој води (780 милиона), без адекватних санитарних услова (2,5 милијарде) и без електричне енергије (1,3 милијарде). С обзиром на познате чињенице колико нам је вода важна за живот и колико је социјално-економски развој зависан од воде, посебни је изазов квалитетно и добро управљати водним ресурсима.

Потражња за слатком водом и енергијом у следећем периоду и даље ће се значајно повећавати. Ово повећање постаће велики изазов и ограничавајући фактор у готово свим земљама, а посебно у земљама у развоју. У том смислу нужно је идентификовати кључне актере у водно-енергетској повезаности те их активно укључити у њен даљи развој, подстицати управљачки дијалог међу доносиоцима одлука у енергетском и водном сектору и олакшати развој политике и законодавних оквира како би се на што једноставнији и најбољи начин остварило водно и енергетски ефикасна зелена економија.

Много више информација, едукативног материјала, плаката, брошура и осталих садржаја можете пронаћи на www.unwater.org.



Институт Батут

---

Резултати контроле здравствене исправности воде за пиће у 2013. години:

- У 2013. години у Републици Србији је контролисано 154 централних водоводних система
- Од наведеног броја, 89 или 57.79% су исправни, односно, имају мање од 5% микробиолошки и мање од 20% физичко-хемијски неисправних узорака воде
- 13 или 8.44% су физичко–хемијски неисправни
- 20 или 12.98% су микробиолошки неисправни, а 32 или 20.78% имају удружену неисправност (микробиолошку и физичко-хемијску).

У  2013. години  на физичко-хемијску исправност испитано је укупно  62.045  узорака воде за пиће, од којих је  8.374  или  13.49% неисправнo.

Највећи проценат узорака са физичко-хемијском неисправношћу регистрован је у Средњебанатској, затим Севернобанатској и Сремској области, док у Колубарској и Пиротској области нема физичко-хемијски неисправних узорака.

Најчешћи узроци физичко-хемијске неисправности су били повећане вредности за мутноћу, амонијак, потрошњу KMnO₄, нитрите, манган и гвожђе.

На микробиолошку исправност је испитано 64.288 узорака воде. Од тог броја 2.940 или 4.57% је неисправних узорака.

Посматрано по областима, највећи проценат микробиолошки неисправних узорака воде за пиће регистрован је у Западнобачкој области, Средњебанатској, Јужнобанатској, док је најмањи у Подунавској, Пчињској и Колубарској области.

Најчешћи узроци микробиолошке неисправности су аеробне мезофилне бактерије које са здравственог аспекта немају већи значај.

Батут