Takse za našu vodu skuplje i od francuskih

Udruženje proizvođača voda Srbije od države traži da smanji visinu naknade za korišćenje voda. Srpska tarifa skuplja dva i po puta od hrvatske, a čak pet puta od slovenačke



PROIZVOĐAČI mineralnih voda Srbije zahtevaju od države sa smanji naknadu za korišćenje voda i da je ne poveća iduće godine, kako im proizvodnja ne bi bila ugrožena. Trenutno ta naknada iznosi više od 11 evra po kubnom metru, i kako navode, za deset godina uvećana je čak 13 puta i u rangu je naknada koja se plaćaju u francuskom regionu u kojem se proizvodi čuvena voda „evijan“.

Kada se uporede troškovi poslovanja punionica vode u regionu, naknada za upotrebu vode u Srbiji ubedljivo je najviša. U Srbiji proizvođači voda plaćaju naknadu od 1,35 dinara po litru, što čini pet do osam odsto od proizvođačke cene. Kod suseda Hrvata ta naknada iznosi četiri evra po kubiku, u Sloveniji je bila šest, pa je sada vraćena na dva evra. Dakle, u zemljama regiona naknada je nekoliko puta niža, dok u zemljama Evropske unije pojedine države članice ni ne naplaćuju korišćenje voda, poput Španije i Portugalije.

- Tako visoka naknada za korišćenje voda u Srbiji stvara problem u poslovanju, obara konkurentnost domaćih firmi, koje sve teže posluju i zato što su ukinute carine na uvoz vode iz EU od 2012. godine - kaže za „Novosti“ Zorica Vukčević, predsednica Udruženja proizvođača voda Srbije.

Flaširana voda u Srbiji, uz to, podleže i višoj stopi poreza na dodatu vrednost od 20 odsto, a nije u nižoj kategoriji oporezivanja, kao što je u većini zemalja.



- To znači da voda u Srbiji ne spada u osnovne potrebe, već se naplaćuje kao luksuzna roba - napominje Vukčević. - Konkurentnost domaćih voda znatno je narušena, jer nadoknada čini i do osam odsto cene vode. Kada se tome dodaju i ostala opterećenja lokalnih zajednica i dažbine, uvozna voda sve je konkurentnija i preti da istisne domaću sa rafova.

Predsednica Udruženja proizvođača voda istakla je da u Srbiji država na ime naknade za vode, od domaćih proizvođača koji tržištu godišnje ukupno isporuče oko 600 miliona litara flaširane vode, naplati sedam miliona evra.

U poslednjih desetak godina broj punionica vode gotovo je prepolovljen i sada na našem tržištu posluje nešto više od 20 fabrika vode. U ovakvim uslovima rada opstale su samo velike kompanije, koje inače posluju u okviru drugih velikih sistema, poput „Rose“ i „Koka-Kole“, „Knjaza Miloša“ i sistema DFG, zatim „Hebe“ i „Nektara“ ili „Mivele“ i „Agrokora“...

- Očekujemo od države da naknadu za korišćenje voda uskladi s normama EU i da tu oblast što pre reguliše donošenjem zakona o naknadi za korišćenje prirodnih resursa i rudnih bogatstava - naglašava Vukčevićeva.

U RAZUMNIM OKVIRIMA

U UDRUŽENjU proizvođača voda kažu da oni ne beže od plaćanja naknade, ali u razumnom okviru, koji ne ugrožava poslovanje i opstanak proizvodnje, a samim tim i radnih mesta, posebno u manje razvijenim sredinama u kojima fabrike vode zapošljavaju veliki broj ljudi, poput Aranđelovca, Surdulice, Bujanovca. U toj industriji u Srbiji, samo u neposrednoj proizvodnji, zaposleno je oko 3.000 ljudi.

Preuzeto sa ...