Niko nije savršen

Pod perfekcionistima se podrazumevaju ljudi koji nastoje da sve urade savršeno, bio to njihov posao, sport, kuvanje, itd. Kao i kod svih drugih crta ličnosti, postoje i različiti stepeni perfekcionizma. Perfekcioniste delimo u dve kategorije u zavisnosti od toga koliko su fleksibilni u pogledu svojih standarda:
- Normalni perfekcionisti - sebi postavljaju visoke kriterijume ali ih snizuju ukoliko situacija to zahteva.
- Neurotični perfekcionisti - Jako su samokritični i netolerantni prema greškama. Sebi postavljaju visoke ciljeve, i nikada ne osećaju da su neki posao uradili dovoljno dobro.

Rizik od bolesti

Normalni perfekcionisti su jako često uspešni u životu. Perfekcionizam je uglavnom dobra karakteristika ukoliko ste bankar, umetnik, glumac etc. zato što ono što radite, radite dobro. Međutim neurotični perfekcionisti koji su samokritični često dovode sebe u rizik od nekog od sledećih psihičkih i fizičkih oboljenja:

- Depresija
- Alkoholizam
- Socijalna fobija
- Koronarna bolest
- Opsesivno - kompulzivni poremećaj
- Samoubistvo
- Anoreksija

Briga o greškama

Kada se govori o greškama perfekcionisti su puno uznemireniji od drugih ljudi, zato što se plaše da će drugi misliti loše o njima. Imaju pojačanu potrebu da svoje greške isprave a retko traže pomoć drugih u tome. Prevelika briga o greškama može izazvati fobije i druge poremećaje raspoloženja.

Roditelji

Roditelji perfekcionista često imaju velika očekivanja, pa svoju ljubav koju daju deci uslovljavaju ispunjenjem tih očekivanja. To dovodi perfekcioniste u položaj stresa, a oni od straha da ne budu odbačeni ispunjavaju želje roditelja. Često, kao deca perfekcionisti su kažnjavani za pravljenje grešaka, postepeno se kod te dece razvija osećaj da nikada neće dostići kriterijume koje im roditelji postavljaju.

Sumnja i organizacija

Perfekcionisti se trude da budu tačni u onome što rade. Često imaju brigu da sve bude uredno i čisto. Međutim, kada neki posao završe javlja se nesigurnost da li je sve dobro urađeno, kao rezultat toga često protiv svoje volje moraju se odreći nekih zadataka. Sumnja perfekcioniste čini neodlučnima.

Chesto se ponasham kao perfekcionista, ali pre mislim da je to samo izgovor i nishta vishe.

Ima velike razlike u tome da li je neko pedantan, perfekcionist, ili opsesivac.

Ja sam se izlecila od opsesivnog perfekcionizma i sad mogu da kazem za sebe da sam umerena i da znam da procenim sta moze ,a sta ne moze .Ali ne mogu da prezalim izgubljenu energiju na stavri koje su bile nemoguce ,a ja to nikako nisam mogla da uvidim . Jednostavno sam gurala i gurala do odredjene granice ,od sebe i drugih trazila nemoguce dok se jedan dan nisam probudila i shvatila da sam idiot i da mi prolazi zivot ,a ja se fokusiram na nebitne stavri .Sad sam dosla u fazu da me nerviraju opsesivci po pitanju higijene i reda 

Ja sam perfekcionista i to posebno u poslu. I onda svaku sitnicu analiziram 100 puta i provjeram 1000 puta da li sam pogriješila, pa onda idem u detalje detalja... A to oduzima puno energije, vremena, truda i živaca. A ako pogriješim (što je veoma, veoma rijetko), to je onda kao smak svijeta.

Zvuci kao opsesivno-kompulzivno ponasanje   

Znam.

Ja sam se nasao kod "Neuroticnog"....Pamtim greske iz pitaj boga kog vremena..strah i znoj me hvata.Primere necu da dajem samo sam hteo da pitam kako to leciti ili dovesti bar do normalnog stanja ?

sjajna recenica, koja objasnjava gotovo sve  ja sam pedantna i beskrajno temeljna, ali ne i perfekcionista. Da jesam zavrsila bih fakultet, pa ipak se ne bih zadovoljila losijim ocenama itd .. umem da budem parcijalni perfekcionista, to da.. globalni ne mogu a i ne bih to ni umela. Opsesivna nikad nisam bila i hvala nebesima na tome.

Шта фали, ја сам опсесивно компулсиван тотално Јел то оно кад идеш басом па кроз мрљу на стаклу шкљоцаш трептањем уз нишањење знакове поред пута? Зависи од умора, некад и не шкљоцам само нишаним, нормалније делује у очима околине