Otpadni materijal uništava okolinu
Pepeo kao sirovina za gradnju puteva

U Srbiji se godišnje proizvede između sedam i osam miliona tona elektrofilterskog pepela koji nastaje kao nusproizvod energije dobijene iz termoenergetskih postrojenja. Procenjuje se da trenutno imamo oko 300 miliona tona deponovanog pepela i to je trenutno najzastupljeniji neiskorišćeni otpadni materijal u Srbiji.

Rešenje ovog velikog ekološkog problema trenutno se nazire u korišćenju pepela u građevinskoj industriji, ali i za pravljenje specijalne vrste gline koja bi osim pepela sadržala i jedan drugačiji otpad - kanalizacioni fekalni mulj.

- U putogradnju bi moglo da se utroši 10.000 tona elektrofilterskog pepela, ali bi u izgradnju brana, na primer, moglo da se potroši između 100.000 i 200.000 tona pepela godišnje - objasnila je za „Blic“ Nina Kordić iz Instituta za materijale. Iz ovoga proizilazi da je potrošnja pepela u izgradnji puteva 10 puta manja nego, na primer, u hidrogradnji.

- Za pravljenje puteva pepeo se mora skidati vazduhom sa filtera, a ne vodom, jer onda dobijate đubre - objasnila je ona i dodala da bi Evropska banka trebalo da odobri kredit od 25 miliona evra za projekat rešavanja ovog problema. Međutim, korišćenjem u putogradnji rešio bi se samo problem sa novonastalim pepelom, dok bi ostao problem sa deponovanim.

- U ovom trenutku se radi na izradi studije za korišćenje elektrofilterskog pepela u putogradnji. Ali radiće se i drugi deo studije koji bi trebalo obuhvati i pepeo koji je deponovan. Studija se radi da bi pokazala da li taj materijal može da se iskoristi, a po onome što smo videli u svetu - može - objasnio je za „Blic“ Dušan Čamagić iz Ministarstva za kapitalne investicije.

Međutim, problem deponovanog pepela mogao bi biti rešen proizvodnjom veštačke gline „Hidrostab“, na čijem se razvoju radilo šest godina. Ova glina dobijena je u nemačkim i holandskim laboratorijama, a predstavlja jedno od najsavremenijih rešenja za ekološku izolaciju svih vrsta deponija, a ne samo pepela. S obzirom na to da se za glinu koristi i kanalizacioni mulj, to bi umnogome rešilo probleme sa ovim otpadom u Beogradu, Kragujevcu i drugim većim gradovima.

Deponija pepela može da se gomila do određene visine, nakon čega se mora praviti nova, uz pomoć ovog materijala bi postojeće deponije praktično mogle biti obložene i ukopane u zemlju, dok bi preko njih mogli da se grade novi objekti ili putevi. Inače, umesto pepela za izradu ove gline može se koristiti i drugi otpad kao što je šljaka iz rudnika.

Većina zapadnoevropskih zemalja je potrošila količine elektrofilterskog pepela za svoju građevinsku industiriju, dok kod nas taj pepeo zauzima oko 1.400 hektara obradive zemlje. Vrednost te zemlje mogla bi da iznosi preko pet miliona evra.

R. Ž. Marković

Izvor: Blic

Ја ћу лично приложити бар 10 килограма пепела за путеве!