Nećemo zamrzavati penzije i plate, ali njihov rast u prvoj godini mora biti usklađen sa realnim mogućnostima budžeta, obećali su u koalicionom sporazumu predstavnici SNS-a, SPS-a i URS-a. Šta to za građane znači?

Pažljivi čitaoci ovog dokumenta kažu da nova vlast neće uvažiti preporuke Fiskalnog saveta po kojima bi lična primanja trebalo zamrznuti, ali neće doslovce pratiti Zakon o budžetskom sistemu koji predviđa da plate i penzije prate rast cena.

Propisi predviđaju da penzioneri i zaposleni u javnom sektoru povišice dobiju dva puta godišnje. Prvu put u aprilu za iznos tromesečne inflacije, dok je drugo povećanje planirano za oktobar. I to tako što u formulu za obračun ulazi polovina prošlogodišnjeg realnog rasta uvećana za šestomesečni rast cena. Prošle godine bruto domaći proizvod, odnosno ono što srpska privreda stvori za godinu dana, porastao je za 1,6 odsto. Što znači da u formulu za obračun ulazi povećanje od 0,8 odsto uvećano za inflaciju od aprila do oktobra.

Prema oceni Gorana Nikolića, saradnika Instituta za evropske studije, brojevi su neumoljivi. Što znači da nova vladajuća većina, čak i da ima najbolju nameru, neće moći da ispoštuje zakon po kome će plate i penzije pratiti rast cena.

– Neke optimistične procene pokazuju da će inflacija, do kraja godine, u najboljem slučaju biti jednocifrena. A prema Zakonu o budžetskom sistemu, veći rast cena znači i veće obaveze – kaže Nikolić.

S obzirom na to da ukupni troškovi za plate i penzije u budžetu iznose oko 800 milijardi dinara, to znači da povećanje plata i penzija za samo jedan odsto povećava ukupne troškove oko osam milijardi dinara. Fiskalni savet predložio je zamrzavanje plata i penzija, jer najprostije rečeno – para u budžetu nema. Prema njihovoj proceni, ukoliko se ništa ne preduzme, minus u kasi do kraja godine dostići će više od 200 milijardi dinara, a po zakonu on ne bi smeo da bude veći od 152 milijarde dinara. To za našu zemlju može da znači i krizu javnog duga, upozorio je nedavno Fiskalni savet.

– Ove godine očekujemo nekoliko inflatornih udara. U prvih pet meseci rast cena već je dostigao je 5,1 odsto. Eventualno povećanje poreza na dodatu vrednost takođe će jednokratno pogurati cene. Prema nekim procenama za 1,5 odsto. I tu nije kraj, inflatornim udarima, jer je za januar sledeće godine najavljeno povećanje akciza. Jedini dezinflatorni faktor je niska tražnja, odnosno to što narod nema para pa trgovci ne mogu troškove da prebace na cene – kaže Nikolić i dodaje da bi strogo praćenje zakona u ovom slučaju kreiralo velike obaveze, ne samo ove nego i sledeće godine.

Bez obzira na to što za 2.000 građana i penzionera, koji su budžetski korisnici, ovo nije dobra vest oni koji rade u privatnom sektoru mogu samo da im zavide i na ovako skromnim povišicama. Jer, neka istraživanja pokazuju da je prosečna plata u javnom sektoru čak 40 odsto veća, nego u privatnom. A najveći teret krize podneo je upravo realni sektor, gde je u poslednjih nekoliko godina zabeleženo oko 400.000 otkaza. Sa druge strane, a prema podacima iz „Biltena o javnim finansijama”, svega 5.000 zaposlenih u javnom sektoru dobilo je otkaze.

Izvor: Gdeinvestirati.com

slovenci smanjuju penzije.. Srbi naravno izbegli sve ekonomske probleme.. kod nas nema krize, samo muzicki festivali i koridor 10,11,12,13.. i piloncina.