stručnjaci prognoziraju
Standard pada i dogodine
Autor: Danijela Nišavić | Foto:Beta | 09.09.2009. - 07:55


Životni standard građana Srbije će do kraja ove godine nastaviti da opada, a sličan trend možemo da očekujemo i sledeće godine. Iako će kurs dinara ostati stabilan do kraja 2009, inflacija od najmanje deset odsto će pojesti plate i penzije, koje ostaju zamrznute. Dodatni razlog za sumornu sliku u narednih nekoliko meseci je i očekivani talas otpuštanja, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru.

Vladimir Gligorov, stručnjak Bečkog instituta za međunarodnu ekonomsku politiku, kaže za „Blic” da će, bez obzira na privremenu stabilizaciju proizvodnje, zaposlenost do kraja godine biti smanjena.
- Tek će uslediti otpuštanja i u privatnom i u javnom sektoru. Što se plata tiče, one će takođe u realnom iznosu da se smanjuju. To bi moglo da bude još gore sledeće godine budući da će se postepeno smanjivati javna potrošnja, a stopa rasta, ako uopšte bude pozitivna, neće biti dovoljna da utiče na zaposlenost i plate. Uz to, trebalo bi očekivati i realno smanjenje penzija - sumira Vladimir Gligorov.
Plate u javnom sektoru i penzije ostaju do kraja godine zamrznute, a tako će biti i u 2010. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u julu je prosečna neto zarada iznosila 32.553 dinara (349 evra). Prosečna penzija iznosila je 233 evra i bila je za 5,7 odsto manja u odnosu na jul 2008.
- Životni standard će u svakom slučaju biti lošiji za iznos inflacije, ove godine za desetak odsto, a za isti procenat i iduće. Mislim da je zamrzavanje prihoda građana besmislena žrtva i penzionera i javnog sektora pošto ona nema nikakvog uticaja na boljitak privrede. Početak prevazilaženja krize predviđa se tek za iduću godinu, a nije dobro što će životni standard za dve trećine stanovništva opasti - objašnjava ekonomista Zoran Popov.
Do kraja godine ne očekuju se veće oscilacije na kursnim listama. Evro bi trebalo da se kreće u granicama od oko 95 dinara. Trenutne devizne rezerve iznose 9,3 milijarde evra i one su zajedno sa stendbaj aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom, vrednim 2,9 milijardi evra, garant stabilnosti domaće valute. Vrednost dinara i dalje će određivati tržište, odnosno ponuda i tražnja.
- Ukoliko se sa MMF dogovorimo o drugoj i trećoj reviziji, što je verovatno, nema opasnosti po kurs. Dinar ostaje stabilan, jer devizne rezerve pokrivaju tri i po puta novčanu masu - ukazuje Goran Nikolić, saradnik Centra za evropske studije.
Inflacija u ovoj godini, kako kažu u Narodnoj banci Srbije, biće u granicama ciljanog raspona od osam, plus minus dva odsto. Međutim, opasnost predstavljaju cene pod kontrolom države. Njihov rast je za osam meseci već dostigao 14,9 odsto, a to je gornja granica planiranog. U ovom, trećem tromesečju očekuje se usporavanje rasta cena na godišnjem nivou, ali ono što sledi u poslednjem kvartalu je rast inflacije od oko dva odsto.
- Ukoliko porastu cene pod kontrolom države, uz više cene nafte, inflacija bi mogla na godišnjem nivou da dostigne 11 ili 12 odsto - upozorava Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja u Beogradu.
U narednim mesecima očekuje se usporavanje pada industrijske proizvodnje, a najverovatnije će u januaru doći i do njenog međugodišnjeg rasta. Procene su da će ključni doprinos dati metalurgija i prehrambena industrija.
Rodoljub Drašković, vlasnik koncerna „Svislajon Takovo”, kaže da ovaj koncern u kontinuitetu ima značajan rast proizvodnje i to za više od 15 odsto u odnosu na prošlu godinu.
- Sve proizvodne linije imaju pun kapacitet. Izvoz nam raste i to za 20 odsto. Zarade zaposlenima nismo smanjivali, a nemamo ni višak radne snage - ističe Drašković.
Ninko Tešić, generalni direktor „Impol Sevala” iz Sevojna, kaže da je prva tri meseca ova kompanija imala pad prodaje i proizvodnje zbog ekonomske krize.
- Od aprila kreće oporavak, prodaje se i proizvodi kao i prošle godine, ali je ukupan pad za osam meseci 11 odsto. Nepovoljno je što je pad tražnje i prodaje pratio i pad cene prerade, da bi sad, u drugoj polovini avgusta i početkom septembra, došlo do blagog oporavka - ističe Tešić, dodajući da njegova kompanija nije smanjila zarade niti broj zaposlenih.
U odnosu na prošlu godinu, zapošljavanje je u padu, ali ohrabruje što se od juna beleži blag porast upošljavanja. U julu ove godine u Srbiji je bilo 756.662 nezaposlenih, a to je više za 2,8 procenata u odnosu na prethodni mesec.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže da je samo u Beogradu od početka godine otpušteno oko 100.000 ljudi, a da je u Srbiji ukupno bez posla ostalo oko 250.000 građana.
- Masovni otkazi se očekuju u privatizovanim firmama, jer u ovom periodu ističu kupoprodajni ugovori, koji su potpisani na pet godina, a po kojima novi vlasnici nisu mogli da otpuštaju radnike. Ako država prekine sa subvencijama, realan je stečaj brojnih preduzeća, kao i pitanje opstanka radnog mesta za 40.000 radnika - upozorava Savićeva.

 
 
Bez jasnih znakova oporavka
Saradnici Ekonomskog instituta u Beogradu procenili su juče da će ovogodišnji pad proizvodnje u Srbiji biti 14 odsto, a u najboljem slučaju 12 odsto, dok će investicije biti manje nego 2008. godine za 23 odsto, a potrošnja za osam procenata.
- Zaustavljen je pad ekonomske aktivnosti, ali još nema jasnih znakova oporavka - rekao je Stojan Stamenković na promociji novog broja biltena Ekonomskog instituta. On je naglasio da je blagi oporavak industrije u odnosu na stanje pre nekoliko meseci posledica porasta proizvodnje električne energije, kao i poboljšanja situacije u smederevskoj železari „Ju-Es stil” i u proizvodnji motornih vozila i mašina, zahvaljujući subvencionisanim kreditima.

Izvor: Blic

Mi imamo standard???

Па наравно да ће да пада Жути морају да се намире....