Peking sa Tajvanom konačno rešava decenijski spor

Peking sa Tajvanom konačno rešava decenijski spor
„Kineski zid“ još samo prema dalaj-lami
Autor: N. Vlačo | 30.05.2008 - 06:15

Hu Đintao, predsednik Kine, i Vu Pohsiung, predsednik Kuomitanga, vladajuće partije na Tajvanu, dogovorili su se o obnovi pregovora između Kine i Tajvana koji će biti održani od 11. do 14. juna. Đintao je naveo da će glavne teme pregovora biti uvođenje čarter letova preko 160 kilometara dugog Tajvanskog tesnaca, kao i izdavanje dozvola kineskim državljanima da putuju na Tajvan. To je prva velika kinesko-tajvanska inicijativa nakon Konsenzusa iz 1992. godine, kojim je definisan pojam „jedne Kine“ koji su obe strane kasnije različito interpretirale.

Vu Pohsiung je naglasio da njegova partija „teži stvaranju uslova za mir i razvoj sa obe strane Tajvanskog tesnaca“ i izrazio nadu da će „Kina i Tajvan ostaviti po strani nesporazume i tražiti obostrano prihvatljiva rešenja na osnovu Konsenzusa iz 1992. godine“. On je istakao da obe strane treba da se obavežu da nikada neće ući u ratni sukob.
Na ponovni razvoj odnosa između Kine i Tajvana uticao je nedavni izbor Ma Jingjeoua, novog tajvanskog predsednika, koji za razliku od svog prethodnika ne insistira na kineskom priznavanju nezavisnosti Tajvana.
Kineski predsednik pozvao je lidera vodeće tajvanske partije na ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara u Pekingu u avgustu. Hu Đintao je izrazio zahvalnost „tajvanskim sunarodnicima“ na pomoći koja je usledila nakon katastrofalnog zemljotresa koji je 12. maja pogodio Sečuan i okolne kineske provincije. U zemljotresu je poginulo više od 68.000 ljudi, a pet miliona Kineza je ostalo bez krova nad glavom.Pored otopljavanja odnosa sa Tajvanom, zvanični Peking je na putu da otvori nove stranice svojih odnosa i sa Japanom, kojem je uputio molbu za pomoć u otklanjanju posledica zemljotresa. Japan planira da odgovori pozitivno i pošalje vojne avione sa humanitarnom pomoći u pogođena područja, što bi bio prvi ulazak japanskih vojnika na kinesku teritoriju nakon Drugog svetskog rata.
Međutim, zvanični Peking još uvek nije spreman na ustupke Tibetancima koji ne priznaju vlast Kine, već svog duhovnog vođe dalaj-lame. Komentar koji je objavila kineska državna agencija Sinhua odražava trenutno nastojanje Pekinga da se zapadne sile pohvale zbog odnosa prema tragediji Kine u zemljotresu, ali da se prema pobunjenicima i dalje drži „tvrda linija“.
„Do samo pre nekoliko nedelja Kina je nemilosrdno napadana od onih koji nisu imali apsolutno nikakvo znanje o tome šta predstavljaju secesionistički neredi na Tibetu. Ako je kineska vlada tada pogrešno shvaćena, sada joj je odato odgovarajuće priznanje efikasnim i objektivnim izveštavanjem zapadnih medija o brzoj reakciji naše vlade nakon zemljotresa“, zaključuje agencija Sinhua.

Kina na početku 21. veka
- Zapad kritikuje Kinu zbog nepoštovanja ljudskih prava u autonomnom regionu Tibeta („Krov sveta“, prosečna visina 4.900 metara) i tvrdi stav Pekinga prema njegovom duhovnom vođi dalaj-lami koji je u egzilu, glavni razlog kritika zapadnih zemalja na račun Kine
- Peking izveo uspešnu tranziciju Hongkonga i Makaa pod svoju vlast po principu „jedna država, dva sistema“
- Ekonomski bum i otvaranje zemlje prema svetu doneli Kini organizaciju Letnjih olimpijskih igara 2008.
- Kina je prva u svetu po broju smrtnih kazni
- Samo jedan odsto kineskog stanovništva udiše vazduh koji je po čistoći u skladu sa standardima EU
- Skoro pola milijarde Kineza pije bakteriološki neispravnu vodu
- Kineska nacionalna svemirska administracija (CSNA) razvija programe ljudskih misija na Mesec (2017) i Mars

Izvor: Blic