Ubod pčele leči!
Otrov insekta za bolje zdravlje
Pred pčelinjim otrovom “uplaši se” ceo organizam, pa ubrza dotok krvi u bolestan organ, pospeši rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem i razmenu materija, stvara antitela, snižava pritisak i holesterol, jača srčana muskulatura... a rezultat je bolje zdravlje
Verovatno su mnogi bili svedoci da stariji dozvoljavaju da ih ubode pčela i pritom objašnjavaju da je to odlično za reumu. Ma koliko izgledalo čudno, ima naučnog razloga za to! Jer, verovali ili ne, otrov ovog insekta je lekovit.

Zabranjeno
Terapija pčelinjim otrovom NE preporučuje se kod:
- trudnoće
- alergija na pčelini otrov
- infektivnih oboljenja
- tuberkuloze
- psihičkih oboljenja
- bolesti jetre i bubrega
- sepse i gnojavih oboljenja
- dekompenzacije srca i krvnih sudova
- organskih oboljenja centralnog nervnog sistema
- Ako se pčelinji otrov koristi u malim dozama i pod nadzorom lekara, deluje ne samo na bolesne organe, nego i na organizam u celini - objašnjava apiterapeut iz Beograda, mr biohemije Žarko Stepanović, stalni saradnik našeg lista. - Otrov u telo može da se ubrizga ubodom insekta, injekcijom i akupunkturnom mikroinjekcijom, da se koristi u tabletama, ili ampulama sa prečišćenim otrovom, ali i da dospe kroz kožu lekovitim kupkama, utrljavanjem mastima /pčelinji otrov najčešće u kombinaciji sa kamforom/.

Pčelinji otrov ubrzava dotok krvi u bolestan organ i na taj način utiče da minu bolovi, pospešuje rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem, razmenu materija i stvaranje antitela.
Snižava i pritisak, smanjuje nivo holesterola, povećava količinu hemoglobina i broj belih krvnih zrnaca, jača srčanu muskulaturu, deluje protivupalno, povećava radnu sposobnost, omogućuje bolji san i apetit. Jednom rečju, organizam se pred otrov mobiliše!

Svaka pčela raspolaže kapljicom otrova teškom 0,2 -0,3 mg. To je bezbojna i gusta tečnost oporog ukusa koja vremenom postaje gorka sa kiselom reakcijom (do 5,5 pH). Na vazduhu brzo isparava, stvrdne se i sadrži 30-45 % suve materije, od čega su 80 % peptidi i belančevine.
Rastvara se u vodi i u kiselinama, ali ne u alkoholu. Suv otrov je sivo-beličaste boje i jako nadražuje sluzokožu nosa i očiju. Otporan je na promene temperature, tako da smrzavanje i visoka temperatura ne utiče na njega! U suvom obliku može da sačuva svojstva više godina, ne smetaju mu ni baze ni kiseline, ali pod uticajem bakterija i fermenata za varenje gubi delotvornost.
Od peptida najznačajniji su melitin, adolapin (utiče da mine bol i da se smiri upala), apamin (pospešuje lučenje nadbubrežnih hormona kortizola i adrenalina) i kardiopen (ubrzava rad srca za 50 %, a snagu kontrakcija za 150 %!).
Do sada je izolovano i izučeno desetak belančevina i peptida iz pčelinjeg otrova od kojih je većina korisna kod reumatičnih oboljenja i upale zglobova, rana koje sporo zarastaju, zapaljenja i oslabljenog imuniteta. Pomažu i u slučajevima bronhijalne astme, gihta, alkoholizma, bolesti disajnih organa, kožnih oboljenja (psorijaza), steriliteta, sprečava zgrušavanje krvi i štiti od zračenja.

- Samolečenje pčelinjim ubodima i preparatima od pčelinjeg otrova se ne preporučuje, a posebno ne bi trebalo da se dozvoli da pčela ubode u vrat - kaže Stepanović. - Otrov može da izazove burne reakcije kod pacijenata sklonih alergijama, pa terapija mora da se primenjuje oprezno i pod stalnom kontrolom kardiologa, reumatologa, alergologa, neurologa i, naravno, uz savete apiterapeuta.

Napomena:
U toku lečenja pčelinjim otrovom ne sme da se pije alkohol, da se puši, da se koriste jaki začini, jedu obilni obroci, niti da se dugo šeta. Da bi se izbegle neželjene reakcije, neophodno je da se povremeno urade analiza krvi i mokraće, i kontroliše pritisak. Ukoliko se kod pacijenta pojave reakcije, lečenje bi trebalo odmah da se prekine.
Posle primene ove terapije pacijentu se savetuje da leži 30- 60 minuta. Pored toga preporučuje se mlečno biljna dijeta bogata vitaminima, mineralnim solima i mikroelementima, a
svakodnevno bi 4 x trebalo i da se jede nektarni pčelinji med (1-2 g na 1 kg težine).

Med topi kilograme!

Iako neverovatno zvuči, ali zaista je istina da med može da pomogne svima sa prekomernom težinom da zdravstveno bezbedno mršave. Nekoliko napisa u britanskoj štampi izazvalo je bukvalno pražnjenje rafova sa medom u prodavnicama, naročito u Škotskoj. Otuda je potekla priča da se prekomerna telesna težina može lako da savlada jednostavnim postupkom: konzumiranjem pčelinjeg meda neposredno pred spavanje! Konačno, autori ovakvog naučnog koncepta (Mike McInnes, Stuart McInnes) objavili su ove godine i knjigu sa detaljnim objašnjenjem cele ideje pod nazivom Hibernacijska dijeta.

Sigurno se pitate kako je ovo moguće kada je opšte poznato da je med visokoenergetska hrana. To je tačno, ali je i tzv. eurokrem visokoenergetska hrana, pa niko od njega nije smršao. Razlika je prosta: med je prorodan proizvod, a priroda je svakoj bolesti našla leka.

Kao i sva savršena i genijalna rešenja velikih problema, i objašnjenje za ovaj efekat je jednostavno. Med sadrži visok procenat fruktoze. Odnos glukoze i fruktoze u medu je otprilike 1:1. Sličan odnos je i u voću, ali ga ono sadrži u znatno manjim količinama. Med je pogodniji, jer se isti efekat dobija konzumiranjem veoma male količine meda, svega nekoliko kašičica, ili 1 kašika pred spavanje.

Mali broj ljudi danas može da poveruje u to da med dovodi do smanjenja nivoa glukoze u krvi, a ne do njenog povećanja, ali treba im reći da je to nedavno i dokazano, mada stručna medicinska javnost u našoj zemlji sa tim još nije upoznata. Kod bolesnika sa šećernom bolešću, unos meda izaziva veći rast glukoze u plazmi nakon 30 minuta nego što je to slučaj kod unosa belog šećera (saharoze), ali nakon 60, 120 i 180 minuta, taj rast je bio veći kod saharoze nego kod meda! Uz to, med izaziva veći porast insulina u krvi nego što to čini saharoza, kako nakon 30, tako i nakon 120 i 180 minuta. Razmislimo o tome sa aspekta činjenice da prosečni Amerikanac godišnje pojede oko 75 kg belog šećera!

Mozgu je najneophodnija glukoza, a nema skladište energije? Skladištenje glukoze zahteva mnogo prostora, a u mozgu tako velike „sobe“ nema. Svima nam je poznato koliko je teško da i ovolika glava čoveka prođe kroz porođajne kanale. Da postoji skladište za glukozu, glava bi bila veća za oko 25%, i tada niko ne bi mogao da se rodi. Svaki pad glukoze u krvi je opasan za mozak. Čak i na mali pad njenog nivoa mozak panično reaguje. Odmah se aktiviraju adrenalne žlezde i stavljaju u maksimalni pogon, te produkuju adrenalne hormone, koji su u tim visokim dozama praktično toksični i deluju stresno. Ako se luče hronično, dovode do bolesti organizma. Na žalost, njihovo hronično lučenje prati modernog čoveka i dovodi do bolesti srca, osteoporoze, gojaznosti, insulin nezavisne šećerne bolesti, pada imuniteta, depresije... Izbalansirani unos ugljenih hidrata (medom) otklanja prekomernu aktivnost adrenalnih žlezda i sprečava efekte koje njihovi hormoni izazivaju. A istovremeno smo stabilizovali krvnu glukozu i optimalno ishranili mozak. Može li bolje od toga?

Ovde treba napomenuti da sve ovo funkcioniše samo uz pomoć fruktoze iz meda, ili voća i povrća. Ako se koristi visokofruktozni kukuruzni sirup izostaju svi pomenuti pozitivni efekti. Metabolizam takve fruktoze se okončava pretvaranjem u masti umesto u glikogen, krvna glukoza opada, luče se adrenalni hormoni na zahtev mozga, i slede gojaznost i šećerna bolest.

Stabilizovanje nivoa šećera u krvi omogućava organizmu da produkuje „oporavljajuće“ (anaboličke) hormone koji popravljaju oštećene mišiće i regenerišu tkiva. Ovi hormoni sagorevaju masti i regulišu nivo šećera u krvi. Ako nivo glukoze u krvi nije stabilan i koncentracija pada, luče se adrenalni stresni hormoni koji se trude da ponovo stabilizuju poremećeni nivo glukoze. Ti hormoni koče oporavak. Masti tada ostaju zatvorene u masnom tkivu, a mišići se degradiraju da bi se stvorila glukoza za mozak. Ali, ako je jetra nahranjena medom, sve se odvija željenim planom: luče se oporavljajući hormoni koji okrepljuju organizam i sagorevaju masti. Znači, konzumiranjem meda pre spavanja pomažete bolje sagorevanje masti tokom sna.

Ako se ne varam med je "proizvod" koje ne trpi prljavstinu i bakcile samim tim njegovom konzumaciom organizam se cisti i druga stvar mislim da je u jednoj od piramida pronadjen med koji je i dan danas upotrebljiv znaci ispravan za ishranu.Znaci ne moze se pokvariti vec se kristalizuje sto znaci da ga stavimo u toplu vodu i posle par min opet je spreman za mazanje na hleb 

 

Pčelinja apoteka

Zima je nezamisliva bez upotrebe meda i proizvoda od pčela. Med je poznat kao staro preventivno sredstvo protiv prehlade i ne treba čekati da bolest zakuca na vrata već bi ga trebalo uzimati kao dodatak ishrani svaki dan.

Propolis: Pčele ga koriste da bi zaštitile košnicu. Dobija se od smolastih lekovitih supstanci koje obavijaju pupoljke biljaka. Koristan je za prevenciju raznih bakterijskih, gljivičnih i parazitskih oboljenja.

Matični med: Stvaraju ga pčele radilice u procesu varenja polenovog praha, a njime se hrani matica. Bogat je proteinima, vitaminima i oligoelementima. Popravlja raspoloženje i smanjuje umor.

Polen: Pčele ga vade iz “srca cveća” i koriste za ishranu larvi. Veoma je bogat hranljivim supstancama i zbog svojih antibiotskih svojstava savetuje se kao pomoćni lek u terapiji gastrontestinalnih infekcija i kao sredstvo za jačanje imuniteta organizma.

Recepti

S vrućim mlekom

Ako želite da pobedite kašalj i ublažite bol u grlu, rastopite u ustima malo meda i lagano ga gutajte. U slučaju gripa klasični lek je med rastopljen u vrućem mleku, koji se može primeniti kod svih uzrasta. Med takođe ubrzava cirkulaciju krvi, olakšava varenje i omogućava miran san. Redovno uzimanje meda natašte i u kuvanom mleku poboljšava vašu krvnu sliku.

Koktel protiv nazeba

Da li med može da spreči nazeb? Nekada su ga koristile naše bake, a sada nam ga savetuju lekari američkog Nacionalnog centra za istraživanje respiratornih bolesti, koji su objavili jednostavan recept za koktel protiv nazeba: istopiti kašiku meda sa sokom od jedne pomorandže i sokom od pola limuna. To pomešati sa pola čaše belog vina. Ovaj koktel možda neće sprečiti nazeb koji je već uzeo maha, ali će početne simptome sigurno odstraniti, a možete ga primeniti i u lečenju crvene i ispucale kože.

Pobedite alergiju

Kašičica meda i polena svakog dana u toku promene godišnjih doba može da ublaži simptome alergije na polen i trave. Da bi terapija bila uspešna, med mora da bude potpuno prirodan, ne sme biti podvrgnut pasterizaciji tokom koje se gube vitamini i enzimi.

Izvor

Pažljivo kako sa medom tako i sa svim pčelinjim proizvodima, posebno sa propolisom. Kao pčelar slažem se da je to sve što pčele proizvode zdravo ali u svemu treba biti umeren , pa čak i sa prirodnim proizvodima :flower:Ako hočete  da koristite neki pčelinji proizvod konsultujte nekog ko ima dosta iskustva i proverene proizvode. Šumski med je takozvani medljikovac i po hemijskom sastavu se razlikuje od drugih cvetnih m.

2. Provera meda... Nemoguca stvar  Nazalost, vestacki med je apsolutno nemoguce razlikovati od pravog bez slozenih analiza (kod nas se uglavnom te analize vrse na veterinarskom fakultetu...) Jedina razlika se primeti nazalost prekasno, naime, vestacki med ne kristalise gotovo nikada (svakako mnoooogo sporije od pravog...)

moguca:Napuni kasicicu medom i onda pusti da med pada,pretvorice se u dobro poznatu nit koja se kod prirodnog meda ne prekida.Probajte i uverucete se!
Zato stari kupci kada uzimaju od nepoznatih prodavaca zahtevaju useceren med koji onda lako mogu da polako "otope" na sporetu ili radijatoru!!!!Vestacki med se NIKADA ne useceri.
Zavisno od kraja Srbije sumski med,"medljika" se razlicito zove,ali postoji i pravi med koji se uzima od posebnog sumskog rastinja i mnogo je kvalitetni od obicnog cvetnog ili ne daj Boze bagremovog meda,sto potvrdjuje i nekoliko puta veca cena na zapadnom trzistu!Inace je crne boje i po meni ruznog ukusa!!!

Sta fali bagremovom medu? 

netacno... mlecna kiselina, voda, secer... isto se "slaze" kao pravi med... nazalost...

delimicno tacno  zavisi od procesa pripremanja vestackog meda, ako ima necistoca pri pripremanju, moze da se ukristalise...
to se i ja pitam...


aj mi navedi 1 sumsku biljku koja medi kod nas... al da je to dovoljno da se prikupi 1kg meda godisnje...

Ne samo da je moguće proveriti jednostavno da li je neki med pravi iji ne ( uz pomoć joda na jednostavan način)  nego je moguće da se proveri i to koliko je koji med čist , da li su pčele prihranjivane pre "berbe " meda  sa šećernim sirupom. Drugo jako je bitno koloko je sam med čist  , pošto se u zadnje vreme koristi jako puno hemija za lečenje pčela , a nažalost to se sve zadržava u medu. Ja u principu koristim samo prirodne stvari i kiseline i to van sezone berbe meda. Mada veći pčelari koriste strašno opasne stvari pa čak i one koje su zabranjene , sve zbog profita. Da dodam još što se tiče šečera u medu i veštačkog meda  , za mene bi to bio pravi luksuz pošto imam dovoljno meda a šećer moram da kupujem i nije baš jeftin Naj sigurnije je da kupujete med i ostale pčelinje proizvode od poznatih pčelara