Za JFront-a

    Da li ti znas ko su Zene u crnom? Kada tako bulaznis! Da te prosvetlim, to je organizacija koju su osnovale sestre, majke i supruge pokojnih jadnika, koje je Milosevic poslao u grob(u rat) protiv njihove volje! Zato sledeci put pazi cija osecanja vredjas ovde, i ti valjda imas majku, sestru...

БУДИТЕ И ОСТАНИТЕ СРБИ



Разговарао: НЕМАЊА МРЂЕНОВИЋ



О Видовдану 2007. године у Србији се десио један несвакидашњи догађај. Оно о чему је маштао још др Јован Рашковић, а његови савременици пропустили да реализују, "Марш мира" остварила је србска омладина која се данас бори за опстанак Косова и Метохије као и васцеле Србије.


Наиме, група младића и девојака, чланова удружења "1389" из Београда, у сарадњи са организацијом ''Србска Слога'' која окупља неколико патриотских удрузења, организовали су "ВИДОВДАНСКИ МАРШ" који је кренуо испред Светосавског храма у Београду и на Видовдан се завршио на светој србској земљи, на Газиместану. Овај дивовски подвиг наишао је на оглушење шире србске јавности, те се у медијима појавило само неколико цртица о самој акцији, и то, уз неки изузетак, углавном са омаловажавањем и подметањем веза са контраверзном "Гардом Цара Лазара" и сличним инсинуацијама.

Да бисмо разјаснили цео догађај и ову причу приближили и Србима у расејању, ступили смо у контакт са господином Мишом Вацићем, портпаролом организације "1389" и из разговора с њим добили информације из прве руке.

- Господине Вацићу, можете ли нам рећи нешто више о акцији "ВИДОВДАНСКИ МАРШ"?

М.В. Акција "Видовдански Марш" је првобитна идеја покрета "1389", који је и оснивач сабора православно родољубивих удружења "СРБСКА СЛОГА", коме је на једном од зборова представила пројекат Видовдански



Марш" и који је затим једногласно усвојен. "Србску Слогу" тада је чинило дванаест удружења. Марш је замишљен као подршка нашем српском народу на својој земљи Косову и Метохији, затим као јасно представљање става српског народа целокупној светској јавности, а реч је о томе да ми Срби НЕ ДАМО КОСОВО И МЕТОХИЈУ! Један од циљева марша је било и буђење националне свести у српском народу, демонстрирање да обичан народ може нешто сам да уради и да је веран својој светој колевци Косову и Метохији!

У маршу су учествовали организовано активисти организација: покрет 1389, Фамилија Србских Навијача и Свесловенско удружење књижевника, као и сав слободан и обичан народ Српски и сви добронамерни грађани Србије. Заправо, било је људи свих старосних доба, најмлађи је имао петнаест година, а најстарији шездесетпет, док је укупан просек година био 24. Било је народа свих могућих профила, од студената, гимназијалаца, грађевинских радника, ратних ветерана, војних пензионера, академских писаца и сликара, привредника, сељака, активних војних и полицијских лица, домаћица,


професора и наставника, песника, инжињера, правника, црквењака, радника,... Учесници су били из свих крајева Србије,па и из дијаспоре, из Црне Горе, Републике Српске, Словеније, Немачке, Енглеске,...,који су дошли само на марш, а било је и пар момака са Космета који су из српских енклава дошли за Београд како би марширали на Косово и Метохију. Неких 80% учесника заправо нема никакве везе с Косметом, нити родбинске, нити по пореклу, нити да има доле земљу или шта, марширали су Београђани, Шумадинци, Војвођани,...ношеним најчистијим и најздравијим идејама родољубља и љубави према својој земљи.

- Колико је овај марш бројао учесника?

М.В. Број учесника је константно варирао. Из Београда је кренуло 350 душа, већ прве вечери је број спао на 150, али се наредних дана дизао или спуштао у зависности кроз који смо крај пролазили, најмање је било 90 учесника, а у пар наврата је у току марша број био и 250 лица који марширају, пошто је марш био отворен за све људе целим својим путем. Марш је трајао 14 дана (11дана хода и 3 дана одмора) и пређено је 360 км пешице и 40 км аутобусом (од Косовске Митровице до Газиместана).


- Да ли сте у току марша имали икаквих проблема и како су на вас реаговали људи које сте успут сретали?

М.В. Изузетно пријатно, тако рећи одушевљено, али помало и збуњено. Многи нису одмах схватали о чему је реч, али већ након првог питања и одговора (видовдански марш) народ је поздрављао, износио,воде, слатког, меда, ракије, погаче. Негде би нас кроз село од 50 кућа 48 кућа пред двориштем дочекало и одмах понудило са свим и свачим. Ми смо марширали махом уз песму (српске старе родољубиве песме) и како би се приближавали насељеним местима тако би народ излазио на улице, терасе и махао, жене би плакале, деца трчала за нама, многи се придруживали маршу до следећег села и тако све у свему бура осећења и дирљивих емотивних момената. Иначе аутомобили који су пролазили поред нас, пошто смо ишли путем су сви од ред трубели, поздрављали нас, многи су застајали да изађу из кола изљубе неког насумице одабраног учесника и дају паре за да се нађу за успут.

- Какве су реакције биле од стране Шиптара и Кфора, када сте дошли у додир с њима?

- М.В. Шиптари су реаговали очекивано, њихове цивиле и нисмо видели, сем из даљине у Косовској Митровици, а њихови полицајци у оквиру КПС су били нарогушени за кавгу, константно су провоцирали, малтретирали, понижавали, претресали, хапсили па пуштали (10ак људи су похапсили па кад је дошао УНМНИК и српски КПС онда су пуштали одмах, само су једног момка стигли да спроведу до станице али је и он пуштен након нешто више од сат времена). Били су безобразни и арогантни, за разлику од КФОР-а који је био сав пријатан, покушавао је да се представи као наклоњени "домаћин", дуж трасе који смо ишли пешке по Космету КФОР је имао пунктове где је била изложена вода и на ћирилици је писало: "добродошлица,...,послузите се", али нико од нас учесника није узимао воду од КФОРа и уопште смо имали један врло резервисан став према њима. Иако су се они трудили да нам се представе као благонаклоњени, ја као особа задужена за контакте с медијима и другим организацијама сам имао пар разговора с официрима КФОР-а из различитих контигената и сви су исказали дивљење и подршку према видовданском маршу и вољи и снази његових учесника, јер они као војници добро знају шта је марш на 35 степени.по ужареном асвалту, а ми још и песме певали.

Све у свему са КФОРом нисмо имали ама баш никаквих проблема, чак смо им редовно у разговорима које су имали учесници марша с њиховим патролама за време одмора, говорили да су они овде окупатори и да је најбоље за све да оду својим кућама у своје земље.

- Можете ли нам описати какав је осећај домарширати на Космет, и какве утиске носите о животу Срба на Космету?

М.В. Домарширати на Космет значило је проћи Србију уздуж пешке. Марш је ишао трасом Београд-Младеновац – Топола – Крагујевац – Кнић – Краљево – Маглић – Студеница - Рашка и затим прелазак административне линије Јариње па правац Лепосавић, Бањска; Звечан, КОС.Митровица, и одатле аутобусом Грачаница и Газиместан.

Сам чин преласка те административне црте је био ни у чему другачији од преласка из једне шумадијске општине у другу, ни на моменат нисмо стали, није било накакве контроле, легитимисања, претреса, провера... Било је само наше громогласне песме (Христе Боже) које чини ми се ни у једном тренутку није тако гласно отпевана као тад на уласку у свету српску земљу Косово и Метохију. Наравно било је непрекидних фотографисања свих могућих медија и сваког војника који се нашао тада на прелазу.

Живот Срба на Космету је у два стандарда, оба имају заједничко несигурност и увек могућ напад Шиптара на њих, с тим што се разликује степен небезбедности у енклавама (где је већи) од Северног Косова, тј. од Ибра где је мањи због хомогенизоване средине Срба. Што се самог живота тиче, Митровица и поменути север Косова су изразито развијени, тако рећи да нема незапослености, сви нешто раде, пуно се нових зграда и кућа гради, живот је приблизан "нормалном", мада немају струје и воде јер им Шиптари без правила на пар сати искључују, али су им градови пуни младости, ту су смештени факултети Приштинског универзитета, па по Митровици, Зубином Потоку, Звечану, Лепосавићу, Лешћу има младих људи у великој концентрацији. Живот под снајпером УЧК проводе по кафићима и ресторанима којих је на претек у том крају.

А енклаве су већ друга прича, ту се живи, ако се то упоште може назвати животом као у каменом добу, без ичег, деца у школу иду транспортером, поп у цркву исто тако. То није живот у резерватима, то није ни живот, ограђени су буквално као логораши, то су нови концентрациони логори. Разликују се веће и мање енклаве, у већим је лакше (Грачаница,Штрпце) ту има више десетина хиљада Срба,али мање енклаве су на милост и немилост препуштене Шиптарима.

Оно што би истакао је предивна лепота наших манастира на светој земљи: Соколац, Грачаница, Црна Река, Градац, Бањска, те манастире су обишли учесници марша, била су и 3 крштења учесника марша у цркви у Кос.Митровици.

- Можете ли нам рећи нешто више о утисцима вас као националних прегалаца које носите са Косова и Метохије?

М.В. Мени као и већини активиста 1389 (који нису са Космета) ово није био први пут на светој српској земљи. Ми смо као покрет имали више акција које су се односиле на боравак на Космету (хуманитарна помоћ, учешће на митинзима и протестима Косметских Срба, као и посете подршке нашем народу ту) имамо и своја два одбора на КИМ која су сачињена од омладинаца и омладинки који тренутно живе на Космету и подељени су у одбор сев.Косова и одбор Кос.Митровице и енклава. Од њих сазнајемо информације из прве руке и помажемо им правовремено кад код затреба. Космет је једна предивна, фасцинантна српска земља која пуним правом носи епитет СВЕТА и ко није био на Космету тај то не може разумети, Косово је српска душа!

- Реците нам нешто више о самој организацији Покрет 1389? Који су ваши идеали, вредности за које се залажете, како ви себе видите?

- М.В. Покрет 1389 је образован октобра 2004. године. Окупља углавном млађе момке и девојка код којих је сазрела свест о националној припадности, а да су притом вољни да учине нешто за своју отаџбину. Иза покрета не стоји ниједна странка или партија и тотално смо нестраначки. Свој родољубни рад темељимо на духовним а никако наматеријалним вредностима.

Наша основна начела су: РОДОЉУБЉЕ, ПРАВОСЛАВНА ВЕРА, СЛОГА, ОЧУВАЊЕ ЧИСТОТЕ И БОГАТСТВА СРПСКОГ ЈЕЗИКА, ЋИРИЛИЧНО ПИСМО, ПОРОДИЧНЕ ВРЕДНОСТИ, ДРЖАВНИ СУВЕРЕНИТЕТ И ТЕРИТОРИЈАЛНА НЕДЕЉИВОСТ СРБИЈЕ.

Супротстављамо се: сектама, белој куги, унијаћењу, геј покрету, наркоманији, организованим криминалу и корупцији.

Наша начела деловања су: ЈАВНОСТ, ЗАКОНИТОСТ, РАВНОПРАВНОСТ ЧЛАНОВА, САБОРНОСТ СРОДНИХ УДРУЖЕЊА, РАД ИЗНАД ПРИЧЕ- КОНКРЕТНЕ АКЦИЈЕ, ТЕРИТОРИЈАЛНА РАВНОПРАВНОСТ, НЕНАСИЉЕ, КРЕАТИВНОСТ И ОРИГИНАЛНОСТ, ПРАВОВРЕМЕНО РЕАГОВАЊЕ, РАД ИЗ УВЕРЕЊА БЕЗ НАДОКНАДЕ, УНУТРАШЊА СОЛИДАРНОСТ, ПРОМИШЉЕЊЕ ПРЕ ДЕЛОВАЊА, УНУТРАШЊЕ ПРОСВЕЋИВАЊЕ, ИЗ НАРОДА ЗА НАРОД.

Као покрет осуђујемо: антисемитизам, фашизам и нацизам, антисрбизам, југословенство, насиље, комунизам, ратне злочине, шовинизам, ултра левицу и подељеност у српском друштву.

Подржавамо: антиглобализам, интеграцију националних мањина у систем, очување КиМ, српски народ у Црној Гори, Крајини и Републици Српској, као и сарадњу и са истоком и западом, патриотску политику, развој села, јачање институција војске и Цркве.

Свестрано се боримо за српску културу, организујемо књижевне вечери иедукативна предавања младим Србима и Српкињама о нацији, вери, култури,...

Себе видимо као обичнан народ, као пробуђену национално свесну и поносну омладину која жели да помогне својој држави и свом роду! Верни смо идеалима Православне вере и моралном и духовним вредностима небеског царства. Као мали људи који се труде да сами направе велике ствари (нпр.видовдански марш) видимо се као талас који ће да запљусне уснулу Србију у којиј ће сваким даном бити све више национално свесних и поносних момака и девојака који изнад свега воле своју домовину (ваљда – ОТАЏБИНУ, напомена уредника!) Србију!

- Већ овај ваш опис организације даје делимичан одговор на питање о медијском игнорисању ваших акција и истовременом сатанизовању, попут оне за време ваше акције "Булевар Ратка Младића". Које је ваше виђење ове ситуације?

М.В. Најпре о овој акцији "Булевар Ратка Младића". Народни покрет 1389 је 21. маја извео акцију лепљења плаката у форми уличних плаката "Булевар ратка Младића". Повод ове акције је нелегитимна одлука министра за државну управу и локалну самоуправу Милана Марковића да одобри преименовање Булевара АВНОЈ-а у булевар Зорана Ђинђића а на иницијативу градског одбора ДС-а. Одлука је донета мимо важећег закона у циљу страначке промоције.

Током акције наишли смо на снажну подршку грађана поменутог булевара који су тражили плакате како би их однели својим кућама. Све је изведено у складу са законом и основним људским и политичким правима и слободама- слободом мишљења и говора. Циљ акције је одавање почасти и захвалности Команданту Војске Републике Српске, генералу Ратку Младићу, који је сачувао народ српски републике Српске од новог Јасеновца и нових масовних страдања попут оних које је изазвала "Олуја", "Бљесак" и "Милосрдни анђео".

Пошто је ово била акција типа 'народ одлучује', олигархијски режим састављен од налогопримаца запада је одмах отпочео хајку и прогон покрета 1389 и његових активиста. То је акција после које су се отвориле све карте. Лажне демократе су показале своју принципијелност и своје једноумно-комунистичко схватање демократије, које се најбоље описује речима :"Демократија -то смо ми"!

Иако је сваки плакат потписан именом организације, уследио је пропагандно-политички рат и прогон ка "непознатим починиоцима", предвођен фирмом Б92.

Два наша припадника су се одмах одазвала информативном разговору (а не, како кажу да су била ухапшена), након којег су експресно послати у притвор, тј.на издржавање експресно донешене казне од 20, тачније 30, дана затвора. Још 5 припадника покрета је позвано у СУП, али је брзом реакцијом јавности и подршком најаче парламентарне странке обезбеђено да се ти момци бране са слободе и убрзо након подршке већег дела Србије (академици, професори, доктори, посланици, сав обичан народ) наша два сабрата бивају пуштени из притвора (Падинска Скела) након 8 дана и њихове неправосназне пресуде бивају поништене. Српска слога је овај пут однела победу!

У овој акцији је учествовало преко 50 лица од којих 20 живи баш у поменутом булевару! У знак подршке бивају организована масована лепљења индентичних плаката као и протести у поменутој улици. Након ове акције сам покрет 1389 је утростручио своје чланство. Хвала противнику.

Покрет је био сатанизован од ДСа, Г17+а и ЛДПа као и од ТВ Б92 и студија Б, наравно уједно и од листа Данас, док је добио неизмерну подршку од дневних листова: Правда, Глас Јавности, Курир, радија

Фокус, као и ТВ Моста и ТВ Јагодине, док су остали медији бојкотовали или преносили званична саопштења странака.

Оно што је потребно истаћи јесте да је подршку покрету пружио целокупни сабор СРБСКА Слога, као и све друге патриотске организације биле екстремне или умерене, десне или леве!

Наравно, напоменуо бих и силну подршку коју смо добили путем писама на адресу наше централе, затим од више хиљда е маилова подршке из целог српског расејања и Србије!

- Шта је то што вас мотивише за рад и ста вас је навело на идеју и реализацију рецимо бас ове акције са плакатима "Булевар Ратка Младића"?

- М.В. Првенствено неправда и незакоње који су извршени у поступку промене назива дате улице.

Морална подршка невином српском генералу Ратку Младићу, јер свако је невин док се на суду не доказе супротно.



МИ ИМАМО СВОЈЕ ХЕРОЈЕ ОНИ ИМАЈУ СВОЈЕ!



Ово је 16. акција покрета што се плаката тиче. На 4 до сада је било лице или име часног генерала српске армије. Њега често истичемо преко мајица или плаката и на друштвеним активностима у којима учествујемо (спортски турнири, манастирске екскурзије, протести).

- Шта нам мозжете рећи о томе како је вашим саборцима било у затвору, како су се према њима односили чувари а како други затвореници и имају ли каквих последица и изван затвора?

М.В. Мојим саборцима је у затвору био прави одмор. Није им иначе то први пут да у Србији због привржености српству заглаве притвор, али је до сада било речи о једној ноћи не више. Наравно и предходне пресуде су у коначној форми доношене у нашу (њихову) корист, корист правде и истине!

У затвору им је био статус такорећи политичких затвореника, пошто су сви знали због чега су ту и имали су пуну подршку чувара, а међу робијашима су били малтене звезде. Иначе одрађивали су свакодневене физичке активности попут других притвореника. За време трајања притвора власти су компликовале поступак посете, тако да су их могли посетити само родитељи. Ми никако.

Што се тиче последица, у затвору их није било, то време су искористили за одмор и планирање нових акција као и духовно јачање. Читали су књиге, обрађивали земљу и вежбали физички. А на слободи су већ

примењене мање санкције, једном од притворенка који је иначе запослен на једном од Београдских државних факултета је забрањено коришћење рачунара у приватне (тј.политичке) сврхе. Иначе највећа последица је то што су постали идоли омладини у својим насељима, што исто важи и за друге учеснике акције у својим крајевима.

- Да ли, можда, спремате још неку акцију у скоријој будућности?

- М.В. Да, наравно да спремамо акције за наредне периоде. Навешћу вам пар чија се реализације ближи свршетку. Акција "СИГУРНА КУЋА ЗА ГЕН.РАТКА МЛАДИЋА" коју ће грађани лепити по својим кућама и зградама широм Србије. Акције "колцентра против беле куге/абортуса" где ће девојке које су у

тим проблемима моћи 24 часа да позову и већ сутрадан закажу термин саветовања поводом тих питања и одговора с правне, духовне, моралне, медицинске, хуманитарне, економске и политичке стране.

-нове екскурзије помоћи по манастирима Србије

-учешћа у спортским турнирима под паролом"МЛАДИ У СПОРТУ, НЕ У НАРКОМАНИЈИ"

-Чишћење споменика зртава НАТО злочиначке агресије на СРЈ при ушћу,и

споменика СРПСКИМ ВОЈНИЦИМА ИЗ Првог светског рата на Кошутњаку и код Смедерева.

-припрема РЕФОРМЕ ОБРАЗОВАНОГ СИСТЕМА републике Србије.

-Обележавање трагичне годишњице од злотворске акције "Олуја"и

протеривања 300.000 наших сународника са вековних огњишта.

- Желимо Вам много среће и успеха у даљем раду, и уз захвалност на издвојеном времену, дозволите да Вас на крају упитамо и за неку поруку коју можда имате за Србе у Аустралији и широм дијаспоре?

- М.В. БУДИТЕ И ОСТАНИТЕ СРБИ ДО КРАЈА И КАКО СЕ НА ВАС ВРШИ НЕВИЂЕНА ПСИХОЛИШКА КАМПАЊА ЗАТИРАЊА НАЦИОНАЛНОГ ПОНОСА И ШИРЕЊА КОЛЕКТИВНЕ НАЦИОНАЛНЕ СРАМОТЕ И ПРЕЗИРА ЗБОГ "такозваних" ГЕНОЦИДА И НАМЕШТАЉКИ!

Будите Срби као што су били и ваши стари: очеви, стричеви, дедови, прадедови и сви ваши преци!

ДОГОДИНЕ У ПРИШТИНИ!

Шта тебе брига за моју породицу.Јесам ли ја твоје прозиовао?Браво испровоцирао си ме овим!
Прво,војска је била доле,јер је то ако си заборавио Србија,а и није послата никуд,они нису били окупатори већ су били браниоци отаџбине,за разлику од тебе који си можда испијао сокове и кафице по кафићима, који сада без стида и срама пљујеш по држави,народу и по тим истим херојима који су доле гинули.Синак Србија се не брани тако што ћеш да је испљујеш и да је продаш, наравно то је за тебе и ЛДП пардон УЧК нормално.

А знаш да ме баш брига како су и за шта су основане,оне се тиме небаве!Они су типична политиканска антисрпска наравно НВО која зна са проданим из ЛДП пљују по свему српском.Ах да наравно знају и да излазе на улице и показују шиптарска презимена тј презимена од животиња који су силовали,клали,масакрилали...Србе,па и те војнике који су доле били,а и да полажу цвеће усташким добровољцима.

Nije vredno mog komentara, i nista  vise nemam da ti kazem 


@ Livingston
Evo izmenio sam, izvinjavam se, za neotesanost, ali i on vredja a ne vidim cenzuru tamo!